Рујански сердар Јован Мићић и Вучићева буна 1842. - Grad Užice

UŽICE NEKAD I SADUžice u obnovljenoj SrbijiRujanski serdar Jovan Mićić i Vučićeva buna 1842.Brusnice i Rudnika. Međutim, zbog udaljenosti vojska je stigla u Čačak kada se JovanObrenović “kretao sa Čačanima, te se ne sporazumeju o liniji kojom da pođu”. Jovan Mićićse zadržao kraće vreme u gradu na Moravi u očekivanju Stevče Mihailovića sa čačanskomvojskom. Zatim su Užičani došli u manstir Vraćevšnicu, ispod planine Rudnika. U tom mestupriključila im se i veća grupa Moravičana i Zlatiboraca, pod komandom kapetana SimeJakovića. Međutim, čitava akcija, koja je trebalo da onemogući zaveru, nije vođenaenergično. Narodna vojska se kretala sporo i neorganizovano u drugim kolonama. Dolazak usvako selo oglašavan je s tri topovska pucnja. Najzad, užička vojska pod komandom JovanaMićića došla je 31. avgusta u Trbušnicu, odakle je poslat izveštaj knezu Mihailu. Uveren uuspeh poduhvata, serdar Rujna javljao je u Užice: “Narod nam sa sviju strana vrvi dazakonskog kneza traži”.Stanovnici Užica i okoline su veoma pažljivo pratili događaje vezane za Vučićevubunu. Malo je ko verovao u njen uspeh, pogotovu kada je 1. septembra Marko Kovač doneoprve informacije iz Šumadije. On je obavestio okružnu vlast da će uskoro Toma Vučić injegovi “privrženici” pokoriti.U Trbušnici su vođeni pregovori između Jovana Mićića i Tome Vučića. Kaoposrednik iskorišćen je Lazar Bučević, sudija iz Kragujevca, ali od razgovora nije bilo ništa.Posle zauzimanja Kragujevca, 4. septembra, Vučić je pošao s vojskom na protivnike. Izistorijskih izvora ne vidi se da je bilo borbi. Užička vojska je izgubila bitku bez sukoba. Istiishod imali su i događaji kod Žabara, kada se 7. septembra kneževa vojska predalaprotivniku. Posle toga knez Mihailo je otišao iz Srbije. Na vlast su došli ustavobranitelji inova dinastija Karađorđevića.U intervalu dramatične neizvesnosti Vučinićeve bune, načelnik sreza crnogorskogjavio se okružnom načelstvu u Užicu: “Predpisanije Slavnog načelničestva od 27. tek.(avgusta) primio sam u smotreniju Vučića, kako je pridobio na svoju stranu regularnovoinstvo Kragujevačko, topove i džebanu, na svetloga knjaza našeg i vojinstvo njegovo ispodbrda Sušičkog opalio. T. Radović pisao je takođe da je dobio naređenje da odmah iz“područnog sreza” mobiliše 1.200 narodnih vojnika i pošalje u pomoć Jovanu Mićiću.I dok je Stevča Mihailović raspustio vojsku i došao na Vračar u susret Tomi Vučiću,serdar Rujna se vratio u Užice, a zatim je boravio jedno vreme na Zlatiboru. Imao je nameruda se prebaci u Crnu Goru. U isto vreme Sima Jaković je otišao u Ivanjicu, a račanski kapetanGojo Vilotijević - Partić u Pljeskovo na Drini.Posle Vučićeve bune, stigao je 14. septembra iz Užica izveštaj u Ministarstvounutrašnjih poslova od Stefana Radulovića, zamenika predsednika okružnog suda. On jeuveravao novi režim da je narod u okrugu užičkom lojalan vlastima, da je u vreme bune“silom od starešina gonjen”, a što se pak tiče povratka Mićića iz Trbušnice s ostalim sreskimnačalnicima okružija ovog, “oni su se svaki svojoj kući razišli”. U izveštaju se ne pominjeToma Radović, načelnik sreza crnogorskog iz čega se može zaključiti da se on nije aktivnijeangažovao u Vučićevoj buni. Toma Radović, je ostao na ranijem položaju. Štaviše, on sejavio novom okružnom načelniku Miljcu Trifunoviću ističući da je primio “trukovane”(štampane) proklamacije o izboru novoga kneza Aleksandra Karađorđevića.Jovan Mićić je retko silazio sa Zlatibora u Užice. U jednom pismu Državnom savetupravda se da je “rđavog zdravlja” i da nije u mogućnosti da dođe na sastanak okružnihstarešina u Beograd. Umesto njega na tom skupu su užički okrug zastupali Neša Stojanović,načelnik sreza rujanskog, i Mićićev sin Ilija. Naravno, nova vlast je sa nepoverenjem gledalana Jovana Mićića, plašila se njegove popularnosti, a bilo je i sumnjičenja. JeremijaKaramarković, račanski kapetan, izveštava oktobra 1842. Ministarstvo unutrašnjih poslova dam u l t i s o f t . r s 2