Download (PDF format) - Europa Magazine

feljtonsvim sigurno vodio računa o interesima Hrvatskei Hrvata, sa stajališta onog što je doistabilo negativno u jugoslavenskoj zajednici.Moramo misliti povijesno, moramo misliti ukontekstu stvarnih i konkretnih događaja, ane na osnovu nekakve naknadne pameti.AVNOJ I BRATSTVO I JEDINSTVOKARABEG: Koliko je druga, takozvanaavnojevska Jugoslavija, postavila prihvatljivokvir za rešavanje nacionalnog pitanja? Kakoiz današnje perspektive ocenjujete zaključkeDrugog zasedanja AVNOJ-a?BANAC: Ako govorimo o republičkimgranicama, ja mislim da su te granice, uzstanovita manja odstupanja, u biti bile pravedne.One, naravno, nisu mogle zadovoljitisvaki interes, ali mislim da su zadovoljilenajveći broj interesa. Prema tome, formalnogovoreći, ništa se ne može prigovoriti idejiovakve federacije, onakvoj kakva je zamišljenana zasjedanjima AVNOJ-a i kako je kasnijebila dograđivana, jer su rješenja iz 1943. i 1945. godine kasnijebitno dograđivana. Problem je bio u tome što je ta federacijabila dekorativna. Naime, tu je od samog početka bio primijenjensovjetski federalni model, koji je uglavnom forma bez sadržaja.Onog trenutka kada je u tu formu ubačen sadržaj, nagomilali suse problemi. Prisjetit ćete se da se šezdesetih godina koristila fraza“federaliziranje federacije”. To govori da je tek u tom trenutkufederaciji udahnuto malo života.KARABEG: Da, dotle Jugoslavija praktično nije bila federacija.BANAC: Pa, bila je formalno, ali ustvari to je bila centralističkazemlja, gđe se manje-više sve izvodilo iz jednog centra naklasičan birokratski i komunistički način. Ali kada je u tu formuluunesen realan federalni sadržaj, onda počinje škripiti i dolazi doprvih sukoba koji su na kraju doveli do propasti druge jugoslovenskedržave.KARABEG: Danas se i sa podsmehom i sa odijumom govorio bratstvu i jedinstvu. Da li je formula o bratstvu i jedinstvu, kojaje bila glavni ideološki integrativni faktor druge Jugoslavije, bilaobična ideološka floskula, iza koje se krilo potiskivanje pravih nacionalnihproblema, ili realan program za rešavanje nacionalnogpitanja u Jugoslaviji?PEROVIĆ: Naravno da se danas Jugoslavija koje nemaZašto se raspala TitovaJugoslavija? Zašto je državakoja je bila priznata i naIstoku i na Zapadu i koja jepredvodila Pokret nesvrstanihnestala u najkrvavijemsukobu na tlu Evrope nakonDrugog svjetskog rata?U ovom i narednim brojevimaobjavljujemo svjedočenjaNijaza Durakovića,Mile Đukanovića, BorisavaJovića, Stipe Šuvara, MireLazovića, Stjepana Kljujićai drugih učesnika dramatičnihdogađaja koji su dovelido njenog raspada.uglavnom vidi kao država koja je imala svepreduslove da nestane. To je jedan fatalistički,deterministički pristup istoriji koji je zamene apsolutno neprihvatljiv. Druga Jugoslavijaje nastala nakon jednog strašnog ratau kome je bilo više od milion žrtava, u komeje došlo i do genocida i do građanskog rata.Ja ne pripadam generaciji koja je učestvovalau antifašističkom ratu, ali sam sa tom generacijomveoma mnogo radila. I uverena sam daje ta generacija gajila iskrenu želju da se ratna prostoru Jugoslavije više nikad ne ponovi.Drugo je pitanje da li je ta generacija našlapravu formulu koja bi obezbedila da do togane dođe i koliko je odgovorna što je do ponavljanjatakvog rata došlo i to, možda, u jošbrutalnijim formama. Međutim, ja ne mislimda je parola o bratstvu i jedinstvu bila floskula,niti mislim da su je izmislili komunisti uJugoslaviji. Ideja bratstva, zajedno sa idejamaslobode i jednakosti, spada u velike ideje čovečanstvai ja sa velikim čuđenjem slušam ičitam ozbiljne ljude koji o ideji bratstva međunarodima govore sa takvom ironijom i sa takvim karikiranjem.Tako oni verovatno vide i odnose među ljudima uopšte. Isto tako,ne mislim ni da je ideja internacionalizma bila samo jedna utopija.Ne verujem da će se ponoviti generacija koja će imati tako iskrenuveru u te ideje kakvu je imala generacija posle Prvog svetskograta. Šta je sve politika od tih ideala učinila, koliko je ona idejubratstva uzela samo kao masku da odloži rešavanje izvesnih pitanja,koliko je ideju internacionalizma koristila za uspostavljanjehegemonije jedne sile koja je bila jedna od zemalja pobednica uDrugom svetskom ratu, to je drugo pitanje, ali ja zaista ne mislimda je ideja bratstva bila samo jedna ispražnjena parola u koju suverovali samo vladajući krugovi, a koja je bila vrlo tuđa običnimljudima. Ako pogledamo istraživanja javnog mnenja, koja su rađenaneposredno pred početak poslednjeg rata u Jugoslaviji, videćemopodatke koji govore o velikom približavanju različitihnacija. čak je 80 procenata Srba i Hrvata pokazivalo visoku međusobnutoleranciju. Tako da ja mislim da je mržnja, koja je bilavažno sredstvo rata, naknadno indukovana, ona nije bila izvorna.Njen cilj je, ustvari, bio da opravda sve te silne zločine koji supočinjeni u ime ideje države kao nekog apsoluta. Podsetiću vasna činjenicu da ni prva, a ni druga Jugoslavija nisu bile stabilnedržave. One su imale diktaturu, imale su ličnu vlast, bile su vojno-policijskedržave. To je konstanta i prve i druge Jugoslavije.Sve drugo je na neki način promenljiva veličina. Međutim, drugaJugoslavija je neprestano prolazila kroz ustavne promene koje subile pokušaj rešavanja vrlo komplikovanog nacionalnog pitanja ujednom režimu koji je, istina, bio monistički i koji je poništavaosve individualne, političke, i, ako hoćete, kulturnerazlike, ali koji je stalno vršio reformu države dabi pronašao formulu njenog egzistiranja u miru i stvoriouslove za njen razvoj. Tako da ja ne mislim da je nacionalnopitanje bilo potisnuto u drugoj Jugoslaviji. Akodanas prelistate silnu literaturu iz tog vremena, za kojuneprofesionalci misle da je jednostavno treba predatizaboravu, ako ne i plamenu, videćete da je nacionalnopitanje bilo stalno na dnevnom redu u drugoj Jugoslaviji.Neki misle, i ja o tome razmišljam, da se nacionalizammožda suviše potiskivao, da nije bio dozvoljen čakni u onoj meri u kojoj je on neizbežan u životu svakognaroda. Nacionalizam je potiskivan iz dogmatizma, uime ideje ideološkog jedinstva, u ime kontrole iz centra,ali on je u velikoj meri potiskivan i iz straha da možedovesti do erupcija u jednoj nestabilnoj državi, jer je Jugoslavijabila ugrožena posle 1948. godine. Uostalom,ako pogledate istoriju Francuske, u njoj su se nepre-24 EUROPAMAJ 2008