RECNIK-rodne-ravnopravnosti_2011

stor za afirmisanje odnosa zasnovanih na ravnopravnosti i uvažavanjuposebnosti, individualnih i grupnih.Statistički pokazatelji, i pored usvojenih antidiskriminacionih zakona,upućuju na niz „nevidljivih društvenih prepreka“ koje održavajuhijerarhijske društvene poretke zasnovane na moći, novcu, privilegijamai nepravednoj podeli društvenih dobara.Prekid sa diskriminišućom tradicijom i ponižavajućim običajima nije mogućbez čvrstih društvenih garancija koje treba da obezbede upravo ovi zakoni.Antidiskriminacioni zakoni su posebno važni za LGBTTIQ osobes obzirom da su do skoro ove osobe bile pod udarom zakona koji suih diskriminisali. Otpori uvođenju antidiskriminacionih zakona najsigurnijisu dokaz koliko su diskriminišuće prakse duboko društvenoukorenjene i koliko napora je potrebno da se one iskorene.Zakon o zabrani diskriminacije je stupio na snagu 7.4.2009. u RepubliciSrbiji i predstavlja krovni antidiskriminatorni zakon. Krajem iste godine,11.12.2009, u Srbiji je donesen Zakon o ravnopravnosti polova, koji ulaziu set antidiskriminatornih zakona, a posebno reguliše pitanja vezanaza jednake mogućnosti muškaraca i žena u domenu javnog i privatnog.Zakon o zabrani diskriminacije uvodi novi institucionalni mehanizamza zaštitu ravnopravnost, tj. nezavisni kontrolni mehanizam koji biraNarodna skupština Republike Srbije i kome je u nadležnosti zaštitagrađana i građanki od diskriminacije po svim osnovama definisanimZakonom o zabrani diskriminacije, među kojima se nalazi i diskriminacijapo osnovu pola. Radi se o Povereniku za ravnopravnost.ArahnologijaArahnologija nastaje u suprotstavljanju i vrednovanju na novimosnovama. Nekako kao da je i sama Nensi Miler, autorka arahnologijeuhvativši nit paukove mreže postala plodna tkalja, pletilja, žena koja selatila zanata kojim milenijumima vladaju žene.Sve je krenulo od tekstova Rolana Barta „Zadovoljstva u tekstu“ i„Smrti autora“. Ovaj poststrukturalista autora koji iz sebe stvara tkanjeteksta rastače u samom tekstu, ništi, jer što je imao u tekstu je ostalo,a sam autor je beznačajan. Tekst je živ tek kroz čitaoca. Autor nestaje,poput pauka, u vlastitoj mreži tkanja. Ova slika je za Nensi Miler bilakrajnje inspirativna. Ona je upravo u njoj prepoznala razliku. To važiza muško tkanje teksta, za stanje odvojenosti intelekta od tela auto-Vesna Jarić i Nadežda Radović35