RECNIK-rodne-ravnopravnosti_2011

BBulimijaBulimija je bolest zapadne civilizacije, pre svega razvijenog sveta. Kaoi anoreksija i bulimija u 90% slučajeva pogađa žene. Prema statistikamau Sjedinjenim američkim državama 10% devojčica uzrasta koledža imabulimične epizode. Za razliku od anoreksije koju karakteriše izgladnjivanje,bulimiju karakterišu periodi preteranog unošenja hrane i učestalaizbacivanja uzete hrane.Simptom koji može ukazivati na bulimiju je učestalo povraćanje uzetehrane u dužem vremenskom periodu (tri meseca). Inače, bulimičneosobe mogu povraćati i više puta u toku dana. Bulimične devojke imajunerealan strah da će se ugojiti, telesna težina im neprestano varira,imaju osećaj neutažive gladi (otuda i ime bolesti bous-vo, limos-glad).Zbog učestalog prisustva želudačne kiseline u ustima dolazi do krvarenjadesni, pucanja zubne gleđi, preterane suvoće usni, oticanja pljuvačnihžlezda. U poodmakloj fazi bolesti poremećen je srčani ritamjer organizam neprestano gubi kalijum, javljaju se problemi sa štitnomžlezdom, menstrualni ciklus se prekida ili je neuredan. Na psihološkojravni bulimične osobe često menjaju raspoloženje, depresivne su, sklonesu zloupotrebi medikamenata, alhoholu, drogi, samosakaćenju. Dokanorektične devojke negiraju i potiskuju vlastitu seksualnost, bulimičnesu sklone promiskuitetnom ponašanju tragično tragajući za emotivnimosloncem.Bulimija se leči sporo. Potreban je, kao kod anoreksije, dugotrajantretman koji pored pedijatra, dijetologa, endokrinologa uključuje ipsihoterapeute. Nema ekspresnog oporavka. Bez promene odnosa uporodici i okruženju bulimične osobe imaju malo šansi da prebrodebolest. Neki psihijatri upozoravaju da je bulimija u ekspanziji i da bise uskoro moglo govoriti o pandemiji. Pouzdano se zna da je najmanje50% bulimičnih devojaka imalo istoriju zlostavljanog deteta, odnosnoistoriju seksualnog zlostavljanja.Vesna Jarić i Nadežda Radović37