Tu bi, ili nije bilo tu - Taboo

Drugi o namaMarketingteroriše?„Reklame nas vode u svet u kome jemoguće postati lice sa naslovnice, jednimgutljajem piva zavesti najlepšu ženu, jednomkapi deterdženta oprati sudove za celoselo i gde postoji boja svetlija i čistija odbele. Istraživanja govore da tim reklamamane verujemo, ali da te proizvode i dalje kupujemokao ludi.”Ovako počinje tekst pod naslovom „Guza ostajeskoro sasvim suva”, objavljen u Pressmagazinuod 22. avgusta.Novinar Veljko Miladinović smatra da suoglasni blokovi na ovdašnjim televizijamasvojevrsni „marketing terora” i da je pojedincu– potrošaču ostavljeno da se bori protiv,kako kaže, „timova psihologa i stručnjakakoji su godinama obučavani ne bi li odnjega napravili naivca koji će im strpati pareu džep”.Čini se da je novinar, u želji da što slikovitijeprikaže nezavidan položaj potrošača uSrbiji, malo preterao. Stručnjaci koje pominje,uvek su imali jedan cilj – prodaju.Nivo inteligencije, vrline i mane konzumentakoristio se uvek samo kao sredstvo a nekao cilj.18SuperlepakGoran Papović, predsednik Nacionalneorganizacije potrošača Srbije, za Press magazinkaže da pored postojanja zakona kojiregulišu oblast oglašavanja i zaštite potrošača,u Srbiji ne postoji neko ko je raspoloženda te zakone sprovede u delo: „Kod nasnikada nije formirana komisija za praćenjereklama, koja treba da prati da li su nekereklame štetne za društvo, da li i na koji načinobmanjuju ljude, da li nezakonito koriste maloletnudecu za svoju promociju ili, recimo,šalju poruke mržnje i diskriminacije”. Papovićzahteva od proizvođača superlepka, koji seoglašava tako što tvrdi da može čoveka dazalepi za plafon, da njega lično pred publikomzalepi za plafon. „Reč je o ozbiljnomproblemu jer i deca gledaju te ludačke reklamei, kada vide čoveka na plafonu, moguiz igre da počnu da lepe jedni druge”. On ističeda je problem u tome što nadležne institucijene reaguju. „Možda ponekad trebaprogutati nešto kao dobar štos, ali kada su upitanju lekovi, radi se o zdravlju ljudi koje seprodaje bez ikakvog autoriteta. Kod nas sekao klinički ispitani oglašavaju svi proizvodikoji nisu štetni po zdravlje. To samo po sebine znači ništa, a predstavlja veliku laž upućenugledaocima”, zaključuje Papović.Kome se verujeCvijetin Milivojević, direktor agencijePragma, u izjavi za Press magazin kaže davećina oglasnih rešenja „deluje u okviru preciznoisplanirane, legalizovane laži, pre svegakoristeći se opisnim pridevima koji sučesto predmet subjektivnog utiska. Zbogtoga je, po njegovom mišljenju, teško dokazativećinu laži iz oglasnih poruka nasudu. „Teško je dokazati klasičnu laž. Jerako kažete: moj deterdžent pere najbelje ilimoja pasta stvara beli osmeh, gotovo jenemoguće dokazati da nije tako.” Milivojevićističe da je Zakon o oglašavanju donetpre četiri godine, ali da „do danas nije upravom smislu reči zaživeo”. On dodaje dautehu pruža činjenica da, prema istraživanjima,prosečni konzumenti oglasnih porukapet do deset puta manje veruju njima negoinformacijama nekog novinara.Kao najveći problem ovdašnjeg tržišta oglašavanja,direktor Pragme navodi male kazneza nezakonito oglašavanje. „Trebalo biutvrditi i neku vrstu nadstranačkog tela, štobi bilo na nivou nekakvog poverenika zaoglašavanje, koji bi snagom svoje institucijei svojom harizmom bio javni sud otporanna pritiske oglašivača”, zaključio jeMilivojević.