Tu bi, ili nije bilo tu - Taboo

Poslovne vesti„Kombi partije” ne veruju istraživačimajavnog mnjenjaMale partije često iznose optužbe na račun firmi za istraživanje javnog mnjenja.Šteti li to imidžu istraživača i zašto oni ne uzvraćaju udarac? Tužbama, na primer.„Projekat polarizacije političke scenebio je aktuelan neko vreme. Izvršen je pritisakna javno mnjenje nerealnim istraživanjimao rejtingu stranaka, ne bi li se na tajnačin birači opredelili za jednu ili drugu opciju,gubeći veru u stranke koje nisu na jednomod ta dva kraja. Međutim, ta ideja jepotpuno propala i to je sada više nego očigledno”,rekao je nedavno za dnevni list DanasVlajko Senić, funkcioner G17 plus.Njegov kolega iz SPS-a Đorđe Milićević imagotovo identičan stav: „Istraživači javnogmnjenja imaju zadatak da iznošenjem lažnihrezultata o opredeljenju birača modifikujustvarnost. Ali, to im neće proći i već jesada jasno da moraju da odustanu odtoga”.Ko gubi, ima pravo da se ljuti. Pomenutestranke u skorije vreme neće zabeležiti nekeznačajnije rezultate na izborima (ako bi izlazilesamostalno), ali će, kao što je i sadaslučaj, biti onaj jezičak na vagi koji će velikimpartijama (DS-u ili SNS-u) omogućitiformiranje vlade nakon izbora koji su predviđeniza 2012. godinu.Njihovo nezadovoljstvo je poznata stvar.Takozvane „kombi partije” želele bi da ujavnosti izgledaju znatno moćnije i jače negošto zapravo jesu, i zbog toga svako istraživanjejavnog mnjenja za njih predstavljapovod da napadnu istraživačke agencije ioptuže ih da nameštaju rezultate u nečijukorist.Zanimljivo je, međutim, zbog čega agencijeza istraživanje javnog mnjenja trpe ovakvaetiketiranja. Kako to da nijedna nije rekla:„Vidimo se na sudu jer naš ugled i našeposlovanje ne smete da blatite iz dnevnopolitičkihpobuda”? S druge strane, da li jeikada neka „nezadovoljna” partija pokušalada se informiše, pre nego što ospe verbalnupaljbu, i sazna na koji način se rade istraživanja,šta se istražuje, na kolikom uzorkuitd.?Klijenti znaju pravu istinu6SrđanBogosavljević„Posao stranaka je da se bore na sve mogućenačine za povećanje svog biračkogtela, tj. rejtinga, kako god da se on meri (kaobroj opredeljenih birača, kao procenat opredeljenihbirača, kao broj birača koji se moguosvojiti...). Ako počne da kruži priča da imajumali rejting, njima to svakako ne odgovara ilogično je da dokazuju suprotno. Međutim,istraživanja namenjenih za javnost skoronije bilo, iako ih mi za poznate klijente veomačesto radimo. Dogodilo nam se nedavnoda nas jedna od stranaka optuži unovinama iako rezultati istraživanje nigdenisu bili objavljeni, već su do njih verovatnodošli samo kroz prepričavanje onih kojimaje ono bilo namenjeno. Takvi napadi spadajuu neku vrstu redovne aktivnost stranakakojom žele da pojačaju priču o svojojsnazi”, kaže za Taboo nedeljnik Srđan Bogosavljević,direktor Ipsos Strategic marketinga.Prema njegovim rečima, istina je da istraživanjakoja mere postojeće stanje moguimati nekog, istina malog, uticaja. Npr. akose neko dvoumi između dve stranke koje sumu bliske, velika je šansa da će se pre opredelitiza onu koja prolazi, nego za onu kojane prolazi cenzus. Međutim, tvrdi Bogosavljević,uvek ima političara koji precenjuju tajuticaj.Agencija na čijem je on čelu radi istraživanjakoja su strateška ili taktička, a samo predizbore bavi se rejtinzima. To rade za klijente,a ne za javnost. Jedino kada su mediji naručiociistraživanja, ima smisla da rezultatiidu u javnost.Političke partije mogu da zatraže metodološkuproveru istraživanja, „auditing” i slič-no, ali to može samo ona koja je naručilactog istraživanja. To čak ne može ni onastranka koja se pominje u istraživanju. Dakle,partijama, ukoliko nisu naručile istraživanje,ostaje ili da veruju istraživačima ili danegoduju i optužuju agencije da su namestileistraživanje.„Svakako da su negativni komentari loši zaimidž firme koja radi istraživanje, posebnokomentari političara koji dobijaju medijskiprostor. Da bismo izbegli takve situacije,prestali smo da prodajemo naš politički omnibuskoji je većina stranka imala. U medijimase neretko pojavljuju ‚pouzdani’ podaci,što je jasan signal zloupotrebe istraživanjai još veći udarac ugledu čitave našestruke. Dakle, ne mogu da kažem da takvestvari ne štete našem ugledu, ali ne kod klijenatajer oni dobijaju rezultate koji su senaknadno ispostavljali kao pouzdani. Menikao istraživaču, koji je u ovom poslu preko35 godina, nimalo ne prija kada čujem pričeo tome kako istraživači lažu”, kaže Bogosavljevići dodaje da u ovom poslu možetesamo jednom da prevarite klijenta, ali drugiput je to nemoguće. „Nikada vas više nećeangažovati.”Nema smisla ići na sudIzvršni direktor CESID-a Zoran Lučić kaže zaTaboo nedeljnik da postoje istraživanjajavnog mnjenja koja ne služe tome da sedve godine unapred pogodi ko će pobeditina izborima, već samo da se izmeri raspoloženjebiračkog tela u nekom trenutku. Međutim,to većina ljudi prosto ne razume.„Kada pročitate u novinama da npr. nekojstranci pripada 28,5 odsto glasova, to neznači da će ta stranka osvojiti toliki procenatglasova na sledećim izborima, već merenjepokazuje da je rejting stranke u tomtrenutku toliki. Šta će se dogoditi za nedeljudana, ne znamo. A da ne govorimo o tomešta će se dogoditi za dve godine”, kažeLučić.Prema njegovim rečima, male stranke sunezadovoljne zato što ne razumeju da se prilikomistraživanja uzima uzorak od 1.000 ili2.000 ljudi koji su upitani npr. kako bi glasaliako bi se sada održali izbori. To je relativno