Vodič za operatere i druge korisnike iz oblasti zaštite životne sredine

постројењима минимално три месеца пре пуштања у рад истог. Чланом 60. Закона о заштитиживотне средине, дефинисан је садржај овог обавештења.Горе наведене обавезе оператера (израда Процене опасности од хемијског удеса, Планазаштите од удеса, Извештаја о стању сигурности...) представљају мере заштите, мере превенцијеи приправности да до хемијског удеса не дође.Према Закону о заштити животне средине, удес јесте изненадни и неконтролисани догађајили низ догађаја, који настаје неконтролисаним ослобађањем, изливањем или расипањем опаснихматерија при производњи, промету, употреби, превозу, преради, складиштењу, одлагању илидуготрајном неадекватном чувању. Овај израз не обухвата: војна постројења, нуклеарне удесе,транспорт опасних материја цевоводима, укључујући и пумпне станице, удесе при истраживању иексплоатацији минералних сировина, оштећења брана, са изузетком последица индустријскихудеса проузрокованих таквим оштећењем.Успостављање заштите од хемијског удеса, односно механизама управљања ризиком,подразумева низ мера и поступака, као што су превенција, приправност и одговор на удес.Међутим, и поред предузимања потребних мера превенције и приправности, које смањујувероватноћу настанка удеса, удеси се повремено дешавају.У случају удеса правно или физичко лице без одлагања организује и спроводи планиранемере и поступке реаговања на удес и ангажује људе и средства у складу са израђеним Планомзаштите од удеса, укључујући и обавезу обавештавања Министарства, односно надлежног органааутономне покрајине, министарства надлежног за послове заштите од пожара и друге надлежнеоргане. Наведено обавештење мора да садржи: околности удеса, место, време, присутне опаснематерије, непосредну опасност по здравље људи и животну средину и кратак опис предузетихмера, као и непосредне мере приправности неопходне да би се спречило понављање удеса.Ради спречавања даљег ширења загађења проузрокованог удесом, правно и физичко лицеодмах предузима мере санације према плановима заштите о свом трошку.Према члану 106. Закона о заштити животне средине, загађивач чије постројење илиактивност представља висок степен опасности по здравље људи и животну средину мора сеосигурати од одговорности за случај штете причињене трећим лицима услед удеса.Непредузимање свих потребних заштитних и сигурносних мера, непредузимање мерапревенције и приправности, мера санације, односно неосигурање за случај штете причињенетрећим лицима услед удеса, санкционисано је Законом о заштити животне средине, каопривредни преступ.У случају транспорта опасних материја у земљи, превозник опасних материја је дужан даприбави дозволу надлежног органа за превоз опасних материја у складу са Законом о превозуопасних материја и Уредбом о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају(„Службени гласник РС” број 53/02). Према наведеној Уредби Министарство заштите животнесредине је надлежно за издавање Одобрења за превоз радиоактивних материја и опасног отпада удрумском и железничком саобраћају.Дужност власника робе, односно носиоца права коришћења исте, је да опасну материјупосебно осигура за случај загађења животне средине у току превоза. Осигурање мора да обухватии трошкове интервенције и санације последица насталих удесом.Проливене или просуте приликом превоза опасне материје, превозник је дужан да обезбеди,прикупи или одстрани, односно смести на за то одређеним локацијама или да их на други начинучини безопасним и да о томе обавести најближу станицу милиције. Уколико то превозник није умогућности, надлежни орган управе позваће предузеће које располаже техничким средствима заизвршење таквог задатка да то уради на рачун превозника.57