Vodič za operatere i druge korisnike iz oblasti zaštite životne sredine

„Poena paucos, metus ad omnes perveniat” *13.1. Право животне срединеПраво животне средине, као посебна грана права, представља скуп правних норми којим серегулише и усмерава утицај човека на његово природно окружење, у циљу заштите животнесредине и одржавање еколошке равнотеже.Право које регулише област животне средине треба да заштити медије животне средине(земљиште, ваздух и воду), као и жива бића, како за садашње тако и за будуће генерације.Највећи број правних норми права животне средине припада управном праву, с обзиром нато да закони који се односе на заштиту животне средине, воде, ваздуха и др. садрже извеснепретходне мере и забране или наређују предузимање одређених акција, ради спречавања штетногдејства појединих активности на животну средину.Многе забране у вези са очувањем и заштитом животне средине праћене сукривичноправним санкцијама. Правило је да су елементи кривичних дела садржани у кривичномзакону и да се односе на животну средину. У том смислу, норме кривичног права које се односе назаштиту животне средине имају за циљ да се кривичноправним санкцијама сузбију противправнерадње субјеката права на подручју права заштите животне средине.Привредни преступи и прекршаји представљају повреде друштвеног поретка за које супредвиђене санкције које не спадају у домен кривичноправних. Известан део санкција у областипривредних преступа и прекршаја управо се односи на повреде норми заштите животне средине ипредставља снажан механизам заштите животне средине.Казне су принудне друштвене мере које се примењују према учиниоцима кривичних дела,привредних преступа и прекршаја.Општа сврха система казни, односно њиховог прописивања и изрицања је сузбијањедруштвено опасних делатности, којима се повређују или угрожавају друштвене вредностизаштићене прописима.Сврха кажњавања је спречавање учиниоца да чини противправне радње и његовопреваспитање, васпитни утицај на друге да не чине противправне радње и утицај на развијањеодговорности и дисциплине грађана.Заштитне мере су посебна врста санкција које се могу изрећи за кривична дела, привреднепреступе и прекршаје и имају карактер заштите, јер се њима иде на отклањање услова имогућности за даље вршење поменутих прекршаја.По правилу се заштитне мере могу изрећи узосуду на казну.* „Нека казна стигне малобројне, а страх од казне све.”13.2. Месна надлежност судова за кривична делаМесно надлежан је, по правилу, суд на чијем подручју је кривично дело учињено. Кривичнодело је учињено како у месту, где је учинилац радио, или био дужан да ради, тако и у месту где јепоследица у целини или делимично наступила. Код покушаја кривичног дела, надлежан је суд оногподручја, у коме је предузета или пропуштена последња радња. Ако је кривчно дело учињено наподручјима разних судова или на граници тих подручја, или је неизвесно на ком је подручјуучињено, надлежан је онај суд који је по захтеву овлашћеног тужиоца први започео поступак, аако поступак још није ни започет, надлежан је суд коме је прво поднесен захтев за покретањепоступка.78