SVETSKA REVOLUCIJA

Sudeći po broju i rasprostranjenosti ''Jerininih gradova'' po srpskom delu naroda značilo bi da jezaista vrlo veliki broj kulučara u zidanju smederevskog grada učestvovao i svakako pod vrlo teškimmaterijalnim prilikama. Otuda ogromno nezadovoljstvo narodno.Kako samo Smederevo - i ako odlično za ono vreme utvrđeno, izuzevši tromesečne opsade 1439 i1459 - nije se ni branilo, već se bez borbe predalo, to je narod svoj preterani i uzaludni napor tadašnji usmederevskom kraju bacio na teret nemilosrđa, taštine i ludosti.Ali čijih? Ne Durđevih koji je bio muž i gospodar, - već Jerininih.A ako se zapitamo: zašto nasuprot istoriskoj činjenici da je Đurđe bio istinski gospodar i velikivladar a ne Jerina, igračka i lutka, zašto narod nije prokletstvo na Đurđa već na Jerinu bacio, dobićemo i uovom slučaju izuzetnom potvrdu za gledište koje smo napred istakli, da je narod tako radio jer je Jerinusmatrao tuđinkom, i ako inače ženom despotovom, a Despota krvlju svojom, izdankom svojim.Dakle i ovde vidimo, da naš narod ne vidi i ne oseća u eri najveće podvojenosti društvene u nas, dasu ti gospodarujući neki neprijatelji njegovi, već deo njegovog sopstvenog života.S druge strane, u našoj narodnoj pesmi i priči nailazimo na ozbiljne tragove o društvenimsuprotnostima posle gubitka narodne države. Tada svaka pesma i priča odiše zavišću i mržnjom, ali sadveć nema narodne države već tuđinske, nema narodnog plemstva već tuđinskog ili tuđinskim duhomodgojenog, tako sada tu nailazimo i na taj materijalistički elemenat, ali tek onda kada vladajući slojevinisu pripadnici istog naroda.Prema tome upoređujući otsustvo svake zavisti i mržnje u vreme postojanja vladajućih slojeva,koji su pripadali tom istom narodu, i pojavu zlobe i zavisti na materijalnoj osnovi u docnije vreme, kadnestaje narodna država i dolazi tuđinska, čovek mora da zaključi, da i ovde nije toliko materijalističkimomenat u promeni raspoloženja, već onaj drugi: osećaj da taj bogati, silni i moćni, što bogatstvo i silu nanjemu prostom narodu zasniva, - da taj nije član njegovog, već drugog, tuđeg naroda.Ako to istaknemo nekome, koji sam stoji na materijalističkom gledištu o klasama od kojih je narodsastavljen, i o njihovoj borbi, koja, ustvari, pretstavlja i pokreće istoriju naroda, njemu to neće biti prijatnojer to njegovu tezu u glavu tuče.Verovatno je, da će nam pokušati da ospore da su ove pesme i priče zaista izraz narodnograspoloženja. Objasniće nam da su te pesme, recimo, stvarali kaluđeri ili tako neki zaostali plemići.Pri tom, razume se, oni gube iz vida dve stvari: da mi danas možemo još pratiti rađanje narodnepesme visokog kvaliteta, u samom narodu prostom, te je prema tome njihovo tvrđenje bez osnova, a drugoneka bi bilo onako kako oni vele, neka su to pesme ne produkt prostog naroda, već nekih zaostataka onihvladajućih slojeva, ali te pesme je narod očuvao s kolena na koleno, a to ne bi bilo moguće da one neodgovaraju narodnom raspoloženju i njegovom predanju, - i narod je istoriju te gospode i tih junaka uveksmatrao svojom rođenom istorijom, njihovu slavu, bogatstvo i moć razlogom svake radosti i ushićenja, anjihovu propast razlogom svog pogruženja i svoje žalosti. A to već ne bi moglo biti kada bimaterijalističko shvatanje istorije bilo univerzalna istina.Naše narodno shvatanje istorije je najbolje izraženo u pesmi ''Početak bune na dahije''. Tu se vidipečat Hristove istine: ne živi čovek samo od hleba. Važni su i materijalni uzroci, jer čovek živi i od hlebaali oni nisu presudni. Presudni su uzroci duhovno-moralni.''Bože mili čuda velikogaKad se šćaše po zemlji Srbiji,Po Srbiji zemlji da prevrne,I da druga nastane sudija.Tu knezovi nisu radi kavzi,Nit’ su radi Turci izjelice,Al' je rada sirotinja raja,Koja globe davati ne može,Nit' trpeti turskoga zuluma.I radi su Božji ugodnici,16