SVETSKA REVOLUCIJA

kakvo je ovo malo delo sada objavimo, do boljih prilika, kad će ugledati svetla svi spisi Ljotićevi. Iovakvo kakvo je, ovo će delo moći dosta da kaže savremenom svetu koji u poslednje vreme skrećeozbiljnu pažnju na opasnost od komunizma, koliko do juče neupoznatog ili nedovoljno i površnopoznatog. Razvićem događaja u svetu, Ljotićeva misao postaje iz dana u dan sve bliža, sve odomaćenija,sve istaknutija kod vodećih duhova hrišćanskog sveta uopšte. Ne samo državnici, političari, diplomati,vojskovođe, nego i znameniti ljudi na polju čisto duhovne delatnosti dolaze na slične i istovetne misli dokojih je Ljotić davno dolazio, i do istih zaključaka i predloga za rešenja i izlaze iz kriza koje je Ljotić jošpre početka rata zastupao i predlagao.''Svetska revolucija'' rađena je na osnovu jednog dela Ljotićevih spisa. Priređivači ove knjižicečitali su te spise i obeležavali sve što se odnosi na predmet. Potom je taj materijal izdvajan, razređivan, ionda svrstavan u veća i manja poglavlja. Vodilo se pri tome računa da ne bude okrnjena piščeva misao, dane bude nikakve izmene, nastojalo se čak i to da i naslovi budu uzeti od reči sadržanih u tekstovimapiščevim. Ali, pored svega toga, ova knjižica pretstavlja samo niz odlomaka, kraćih ili dužih izvoda; to supojedine misli i iskrice iz prebogate riznice spisa Ljotićevih. U Ljotićevim spisima ima ponavljanja, uizvesnim krupnim pitanjima i češćih, pa i u ovoj knjizi čitalac će naići na ponavljanja. Ljotić je svesnočinio ponavljanja stoga da bi se još jače osvetlila i podvukla misao o kojoj se radi, da bi se što pre i štolakše ukazala pažnja na opasnost koja preti narodima, da bi se probudilo osećanje dužnosti i odgovornostikod onih koji su bili na vodećim položajima u društvu i državi. Danas ta ponavljanja Ljotićev duhovni likčine još dubljim, svetlijim, jasnijim.Po obimu D. Ljotić je napisao o marksizmu, o Sovjetiji i o slučaju komunizma u Jugoslaviji idvadeset puta više no što je obuhvatila ova knjižica i tek kad bi se sve to skupa objavilo mogla bi se imatipotpuna i prava slika o tome kako je Ljotić mnoge stvari još davno tačno predvideo, kako je mnogo ranijeod drugih uvideo opasnosti od komunizma i kako je sa mnogo dalekovidnosti i vizionarske intuicijeotkrivao njegove najčešće sasvim maskirane težnje i planove. On je znao, pisao i govorio neumorno, odjoš pre petnaest godina pa sve do smrti, da komunizam nije obično pitanje, da on nije čak ni običan rat; dakomunizam ide za tim da poruši sve nacionalne države i da na njihovim razvalinama ostvari svojuzamisao o opštoj evropskoj, odnosno svetskoj državi kojom će on vladati... ''Neće se Sovjeti zaustaviti nanekoj graničnoj liniji'', pisaoje Ljotić još davno; ''verovati u to'', pisao je on, isto je tako pametno kao iračun onoga koji bi ostavljajući glavu u čeljusti lavljoj računao da će lava u kritičnom trenutku da udarikaplja ili da će ga obuzeti neka sentimentalnost pa neće stegnuti čeljusti...'' Marksistički lideri ipropagandisti baš zato što je prozreo njihove planove, od početka gledali su u njemu svoga najvećeg inajopasnijeg protivnika.Jedan od vodećih jugoslovenskih komunista 1937 godine rekao je: ''Nas ne plašini Ljotićevo pero, ni njegov govornički dar, ni njegovo znanje. Nas straši njegova istrajnost, a iznad svegastraši nas to što nas on rentgenizira i mi od njega ne možemo ništa da sakrijemo... Ako bi Ljotić došao doizraza, nama nema mesta bar za 50 godina...'' Zato su komunisti Ljotića klevetali, stoga su neprestanohajku laži i podmetanja sviju vrsta neprestano širili protiv njegove političke akcije, i u tome su, obziromna sve okolnosti i stanje kroz koje smo prolazili posle 1918, imali mnogo uspeha.IID. Ljotić u političkom životu Jugoslavije, kao izgrađena ličnost, pojavljuje se početkom 1934godine. Dr Stevan Ivanić u sažetom predgovoru jednom ZBORNIKU Ljotićevih spisa ovako prikazujeotpočinjanje političke delatnosti Ljotićeve:''Već 1932 godine, Ljotić je okupio jedan izvestan broj ljudi da zajedno s njima potraži našesamosvojne puteve, naše izlaze, naše spasenje. To je bilo veće gde su se proučavala sva pitanja našegsavremenog života i tražili pravi izlazi, oni koji odgovaraju našem narodnom duhu, koji proističu iz našegtrinaestovekovnoga narodnog života. Radilo se pod teškim prilikama. Za svaki sastanak su se menjalekuće u koje se pojedinačno dolazilo i iz kojih se pojedinačno, svaki za sebe, po svršenim razgovorima,često i duboko u noć, razilazilo. Na ovim sastancima i većanjima bile su primenjene najobjektivnije4