SVETSKA REVOLUCIJA

Andre Zid, poznati književnik, levičar, marksista čak, kad je bio u Sovjetiji trebao je da pošaljetelegram neki Staljinu, u kome je hteo nešto da mu zahvali ili da mu čestita. Telegrafista nije hteo da primitekst telegrama, jer je u njemu adresa Staljinova bila ispisana prosto samo imenom njegovim. Telegrafistaje rekao da takvu depešu on ne sme poslati.Morate staviti nekakvu titulu (Staljin, pošto ne zauzima nikakvo ustavom predviđeno mesto,razume se nema nikakve titule). Stavite, na primer, ''ljubimom voždu narodov'' ili tako nešto. Ili''genijalnom Voždu naroda'', Josifu Visarionoviću Staljinu. Drukčije ne ide.Da ne bi ljudi iz Sovjetije obaveštavali svet o takvim prilikama, pristupa se oštrim merama. Onikoji tamo idu bivaju primorani da prime vođstvo ''Inturista'', ustanove za informaciju publike. To suobično mlade devojke i žene koje znaju strane jezike i odlično su upućene, da strancima pokazuju samoono što Sovjetima nije nezgodno da pokažu.Nema nijednog putnika u Sovjetiji, da je mogao da se nekako oslobodi ovog pratioca. Tome jerazlog i taj, što oni koji odlaze obično ne znaju ruski, pa su primorani da traže vodiča. Ali i oni koji znajumoraju ga primiti, jer im je kretanje inače skoro onemogućeno, pošto se na njih tek tada naročito pazi. Sdruge strane, samo stanovništvo ne sme davati nepovoljna obaveštenja o prilikama, jer je pod stalnomgrozom od konclogora, u koje se mnogo šalje, a iz kojih se malo pušta.S druge strane, iz bojazni da bi begunci iz Sovjetije obaveštavali spoljašnji svet o prilikamatamošnjim, još 1935 godine juna meseca donet je dekret o veleizdaji, i tu je svaki odlazak iz Sovjetije ilinepovratak na poziv, oglašen zločinom veleizdaje, bez obzira da li je uz to odbegli ili zaostali kakvuneprijateljsku ili izdajničku radnju prema Sovjetima preduzimao.Svako takvo delo kažnjava se smrću. Ali pored toga porodica ''krivčeva'' kažnjava se u celostizatočenjem u koncentracionom logoru, podrazumevajući tu i malu decu, neudate sestre ili neoženjenubraću uz oduzimanje celokupne imovine (razume se pokretne, pošto nepokretna i inače ne postoji) ilišavanje svih ostalih imovinskih prava (uživanje okućnice), članstva u kolhozu, itd.Ova mera je očigledno delovala iz straha od obaveštenja spoljašnjeg sveta o prilikama u Sovjetiji,jer se inače ne može objasniti nesrazmera u kazni. Dok isto delo ostale zemlje u Evropi smatraju istupomili najviše prestupom, dotle ga Sovjetija smatra zločinom; pa onda dok je odgovornost u ostalim zemljamačisto lična, dotle u Sovjetiji obuhvata celokupnu zaostalu bližu rodbinu s kojom je odbegli ili zaostaliživeo u zajednici.U materijalnom pogledu Sovjeti su izvršili izvestan broj vrlo velikih radova, a i drugi su u tokuizvršenja. Takvi radovi su, razume se, korisni. Takav je kanal Severno More - Belo More, kanal Volga -Moskva, ''Paralelna'' - druga transibirska pruga koja ide severnije od prve, kanal Crno More - KaspiskoMore, Dnjeprostroj, itd.Marksisti prave punu reklamu ovim radovima, kojima korisnost niko ne može poreći. Ono što imse može poreći jeste, da bi isti poslovi u kapitalističkim režimima stali jevtinije narodnu privredu i narod ida bi bili izrađeni solidnije nego u sovjetskom režimu.Kad kažem jevtinije onda tu ne mislim na cenu u novcu. S te strane verovatno bi u kapitalističkimzemljama ovi radovi stali daleko više. Već mislim na ukupnu cenu koju je narod platio i na žrtve koje jesve podneo da se to sve izgradi.S te strane mislim skupljih radova na svetu nije bilo. Računa se da je na izgradnji ''Paralelne''umrlo oko 300.000 ljudi.Izrada kanala Belo More - Severno More koštala je, verovatno, manje. Još manje je stajalaizgradnja kanala Volga - Moskva.Ovo ne zbog bolje i čovečnije organizacije rada, već zato što su uslovi najgori u krajevima gde seradila ''Paralelna''. Bolji su uslovi podneblja onamo gde se radio kanal Severno More - Belo More; samošto je u krajevima baruština, kroz koje se kanal morao raditi, vlaga upropašćavala radnike.Ko su ti radnici, što su te velike radove vršili?Ljudi lišeni svakih prava, stanovnici koncentracionih logora, koji -prema jednom podatku umoskovskoj ''Pravdi'' - nemaju ni toliko prava da po završenom radu spavaju u jednoj baraci sa svojima,već se dešava da žene budu poslate u barake među druge ljude, po ćefu zapovednika kolone.30