Milo{ [olaja BALKAN U TRANSATLANTSKOJ PUKOTINI

prosve}eni Zapad stalno svojatao, ali je ~ak i taj stav bioneujedna~en, pa je Gr~ka samo u veoma retkim prilikama upotpunosti izuzimana sa Balkana”. 6 Prioritet Zapadapo~etkom devedesetih bile su zemlje isto~ne i centralneEvrope jer ih je trebalo {to prije, br`e i efikasnije odvojitiod mogu}eg produ`enog ruskog uticaja, ne samo zbogbrojnih ekonomskih i drugih veza, ve} i zbog izuzetno va`neruske geostrate{ke blizine. Tako su Evropa i SAD ostavileJugoioistok na ~ekanju dok “ne pozav{avaju” neke, za njihmnogo va`nije, poslove.Dru{tveni poredak Istoka istopio se i okrenuo sepotpuno Zapadu. Nove elite nisu mogle da zamisle ninajelementarnije funkcionisanje dr`ava koje su vodile,nismu smjele ni da obe}aju, a jo{ manje da garantujuopstanak dru{tva i dr`ave na osnovu sopstvenih potencijala.Bez razumijevanja i pomo}i sa Zapada postojala je realnaopasnost da opadaju}a ekonomska mo} dru{tva i nedovoljnoduboke promjene institucija politi~kog sistema nesamo zaustave proces promjena i pribli`avanje proklamovanimzapadnim vrijednostima, ve} i da bude ugro`en inajelementarniji opstanak. Sve manja, zaostala i zapadnimstandardima neprilago|ena proizvodnja, neprekidano opadanjerazmjene, rastu}a nezaposlenost i opadanje socijalnemo}i stanovnika balkanskih zemalja, rast inflacije i pad`ivotnog standarda, imali su poseban odraz u razo~aranostistanovnika i pozivanju na organizaciju i vrijednosti pro{logsistema. “^injenica da su zemlje Balkana podnele tolike`rtve na putu prema otvorenijem i demokratskom sistemu,a ne udaljavaju}i se od njega, govori o politi~koj izo{trenostii dru{tvenoj trpeljivosti, {to je, na njihovu `alost, Zapadretko kada priznavao.” 76Marija Todorova: “Imaginarni Balkan”, XX VEK, Beograd, 1999, str. 2327Ri~ard P. Krempton: “Balkan posle drugog svetskog rata”, Clio, Beograd, 2003,str. 4676