Djerdap - vodic - srpski - niska rezolucija

У сусрет 

природи! 

Чудеснаприроднаикултурнабаштина 

туристичкиводичнационалногпаркађердап

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ 

Штампање овог водича помогли су 

Министарство финансија и привреде 

и Туристичка организација Србије 

МИНИСТАРСТВО 

ФИНАНСИЈА 

И ПРИВРЕДЕ

Чу де сна при род на 

и кул тур на ба шти на 

туристички водич националног парка ђердап 

До њи Ми ла но вац 

2013.

Са др жај 

Увод 9 

На ци о нал ни парк Ђер дап 

Још не дир нут и нео т кри вен 10 

Ђер дап кроз исто ри ју 14 

Бро да ре ње на Ду на ву 14 

Го лу бач ка твр ђа ва 19 

Ле пен ски Вир 20 

Тра ја но ва та бла 21 

Ди ја на 22 

Ђер дап ска кли су ра 23 

Тра ја нов мост 24 

Ту ри зам у чи зма ма 26 

Лов на се зо на и за шти ће не вр сте 28 

Ри бо ло вач ки рај 29 

Пе шач ке ста зе 31 

Ви ди ков ци 36 

Го лу бац 

Увод 40 

Га ле ри је / Ет но ку ће 42 

Цр кве и ма на сти ри 43 

САДРЖАЈ 

05

Ма ни фе ста ци је (ка лен дар) 44 

Ре сто ра ни 46 

Хо те ли 47 

При ват ни сме штај 48 

Ко ри сни те ле фо ни 50 

ТО Оп шти не Го лу бац 51 


Увод 54 

Га ле ри је / Му зе ји 55 

Цркве и манастири 56 

Ма ни фе ста ци је 57 





ТО Оп шти не Мај дан пек 68 

Кла до во 

Увод 72 

Га ле ри је / Му зе ји 72 

06 САДРЖАЈ

Цр ква Све тог Ђор ђа 74 

Ма ни фе ста ци је 75 

Оба ве зно про ба ти 77 





ТО Оп шти не Кла до во 85 

Не про пу сти ти 

Во до пад и из во ри ште Бег-бу нар 88 

Чу де сне дво ра не ха рам ба ше Рај ка 88 

Бе ли из во рац 90 

Бле де риј ски во до пад 90 

Му зеј у Мај дан пе ку 92 

Још по не што 

Пра ви ла по на ша ња 94 

Мо бил на те ле фо ни ја на под руч ју Ђер да па 96 

Из да вач ка де лат ност НП Ђер дап 98 

САДРЖАЈ 

07

При ви ле ги ју да бу де те у 

гу стој бу ко вој и хра стовој 

шу ми, ди ше те пу ним 

плу ћи ма свеж ва здух, осе ћа те 

све бла го да ти ђер дап ске климе, 

бу де те оча ра ни по гле дом 

ко ји се пру жа са сте но ви тих 

вр хо ва, слу ша те ти ши ну исконске 

и не так ну те при ро де или 

сна гу ду нав ских та ла са – има те 

у Ђер да пу, ме сту ко је ни ко га не 

мо же оста ви ти рав но ду шним. 

Ов де у Ђер да пу не мо же те а 

да не осе ћа те стра хо по штова 

ње пред си ла ма при ро де на 

ме сту где је Ду нав ис кле сао 

свој нај ду бљи ка њон, а ђер дапски 

Ка за ни због сво јих оштрих 

под вод них хри ди, пре ства рања 

аку му ла ци о ног је зе ра, би ли 

ноћ на мо ра ду нав ских ка пе тана. 

На оба ли јед не од нај ве ћих 

европ ских ре ка жи вот по сто ји 

од пам ти ве ка и древ не кул ту ре 

ко је су ов де би ле пре Ри мља на, 

оста ви ле су све до чан ства свог 

би ти са ња. Из ми ле ни јум ског 

тра ја ња про ис те кле су број не 

ле ген де и не ве ро ват не при че и 

мо жда у лет њи су мрак, у да љини, 

ви ди те Ја со на и Ар го на у те 

у по тра зи за злат ним ру ном. 

Или ле ги о на ре ца ра Ти бе ри ја и 

Тра ја на ко ји у ли ти ца ма из над 

ре ке усе ца ју ка ме ни пут, ка ко 

би по ње му ро бо ви ву кли га лије, 

мо жда чак и древ не Ле пен це 

ко ји у ка ме ним об лу ци ма ваја 

ју сво ја ри бо ли ка бо жан ства. 

Где год се окре не те и ви дљи ви 

и оку не ви дљи ви, у Ђер да пу 

сто је тра го ви жи во та без ма ло 

свих епо ха – од пра и сто ри је до 

да нас. 

Иако је при ро ди На ци о налног 

пар ка Ђер дап нај сна жни ји 

пе чат дао Ду нав ко ји се про влачи 

чи та вом ње го вом ду жи ном, 

пред ста вља ју ћи при род ну грани 

цу из ме ђу Ср би је и Ру му није, 

На ци о нал ни парк Ђер дап је 

мно го ви ше од пре по зна тљи ве 

кли су ре. Гу сте шу ме ко је у се би 

чу ва ју ра зно вр сни жи во тињ ски 

свет, број ни ре зер ва ти при ро де, 

ве ли ки број пла нин ских вр хо ва, 

без број по то ка, ре чи ца, зна чајан 

број пе ћи на и ја ма ко је чита 

вом овом кра ју да ју по себ ну 

драж и ми стич ност. 

Без об зи ра ко ли ко пу та би ли 

у Ђер да пу, сва ки до ла зак от криће 

не што но во, до та да не ви ђено. 

И ко ли ко год пу та до ђе те у 

На ци о нал ни парк Ђер дап би ће 

то су срет са очу ва ним шу ма ма, 

би стрим по то ци ма, моћ ним и 

тај но ви тим Ду на вом, ре зер вати 

ма и спо ме ни ци ма при ро де и 

кул тур ном ба шти ном, тра ди цио 

нал ним вред но сти ма и искреном 

го сто љу би во шћу ов да шњих 

ста нов ни ка. Ту ри стич ким водичeм 

На ци о нал ног пар ка Ђер - 

дап же ли мо да про бу ди мо Ва шу 

ра до зна лост и от кри је мо Вам 

про стор за од мор, ре кре а ци ју и 

не за бо рав ну аван ту ру. 

Сто га, до бро до шли на Ђердап! 

УВОД 

09

НА ЦИ О НАЛ НИ ПАРК ЂЕР ДАП 

Још не дир нут 

и нео т кри вен

НП ЂЕРДАП 

11

Ду нав је на келт ском ре ка, 

во да. Пре да ње ка зу је да 

из Ахи ло вог из во ра те че 

тре ћи део Ду на ва, на зван Ис тар 

по бо жан ству во да, вла дар ки 

над љу ди ма. Отац исто ри је Херо 

дот пло вио је Ду на вом ко ји 

се та да звао Ис трос. Ње го вим 

во да ма у по тра зи за злат ним 

ру ном бро дио је Ја сон са Ар гона 

у ти ма, при бе ле жи ли пе сни ци 

и исто ри ча ри. Ни ко, ме ђу тим, 

ни је за пи сао ка да је пр ви та лас 

Па нон ског мо ра по чео да ду би 

ма си ве из ме ђу Бал ка на и Карпа 

та, отва ра ју ћи Гво зде на вра та 

и ства ра ју ћи ти ме нај та јан ствени 

је ме сто на Ду на ву, да на шњи 

Ђер дап. Овом чу ду при ро де које 

пле ни ми ле ни ју ми ма, Пер сијан 

ци су на де ну ли име – Гир дап 

или вр тлог, а рим ски вој ни ци и 

ро бо ви, по на ред би им пе ра то ра 

Тра ја на, про се кли су пут кроз 

ђер дап ске сте не ко ји је за та дашње 

рим ско цар ство био страте 

шки и еко ном ски зна ча јан. 

Да све до че ве ко ви ма о ве ликом 

под ви гу Ри мља на, оста доше 

Тра ја но ва та бла и Тра ја нов 

мост. И ви дљи ви и не ви дљи ви 

зна ци сто лет ног скла да и борбе 

чо ве ка и при ро де од по четка 

све та до да нас, при сут ни су 

у Ђер да пу. Ло вач ко-са ку пљач ка 

за јед ни ца, по том и пр ви зе мљорад 

ни ци и сто ча ри за со бом на 

Ле пен ском Ви ру оста ви ше и 

мо ну мен тал ну скулп ту ру рибо 

ли ких бо жан ста ва. Вр ло повољ 

ни усло ви за жи вот би ли су 

раз лог стал ног при су ства чо века, 

о че му, осим Ле пен ског Вира, 

све до че мно ги ар хе о ло шки 

на ла зи и кул тур но-исто риј ски 

спо ме ни ци и ло ка ли те ти по пут 

Ди ја не, Го лу бач ког гра да, остата 

ка рим ског ли ме са, и ра зновр 

сних ка сте ла, до очу ва них 

при ме ра на род не сло вен ске 

ар хи тек ту ре. Је дин стве на природ 

на и кул тур на ба шти на на 

63. 608 хек та ра дуж сто ти ну кило 

ме тра Ду на ва 1974. го ди не, 

осни ва њем На ци о нал ног пар ка 

Ђер дап, ста вље ни су под за штиту 

др жа ве. 

Не бро је но пу та је по твр ђе но 

да су срет са Гво зде ним вра тима 

и не так ну том при ро дом НП 

Ђер дап, рас ко шно бо га том изван 

ред ним при мер ци ма фло ре 

и фа у не – осна жу је ум, а ис тражи 

ва ње нај ве ћег ар хе о ло шког 

му зе ја у при ро ди Евро пе – обна 

вља дух. Ђер дап су и чу де сне 

кли су ре, не сва ки да шњи по глед 

са стр мих ли ти ца ви со ких и до 

800 ме та ра из над то ка Ду на ва, 

три про стра не реч не ко тли не 

и пре ко хи ља ду пе ћи на и вр тача 

сме ште них на уда ље но сти 

од око 150 км. Ов де у Ђер да пу 

Ду нав је нај ду бљи 90 ме та ра, 

нај у жи 140 ме та ра, али и најши 

ри, ско ро 7 км, код Го луп ца. 

Ђер дап чу ва мно ге тај не, чу да 

при ро де и вред но сти, пра ви је 

рај за аван ту ри сте, љу би те ље 

при ро де, ри бо лов це и лов це. У 

ду нав ским ду би на ма кри ју су 

ве ли ки при мер ци сму ђа и со- 


13

ма, у гу стим шу ма ма ди вљач 

по пут је ле на, ср не, ди вљег вепра, 

зе ца, а у не до ступ ним виси 

на ма чи стог не ба – ор ло ви 

и со ко ло ви. НП Ђер дап је најброј 

ни је ста ни ште ри са у Ср бији, 

ко ји је ве о ма ре дак у Европи, 

ов де ра сте око 1100 вр ста и 

под вр ста би ља ка, а на ро чи то су 

зна чај не оне чи ја се број ност у 

Евро пи знат но сма њи ла: меч ја 

ле ска, ко при вић, орах, јор гован, 

ме ду нац, ко стри ка, злат на 

па прат, руј, зе ле ни ка. Успо мене 

са Ђер да па ду го оста ју у сећа 

њу. Ови тре ну ци су „по ја ча - 

ни” је дин стве ним тра ди ци о- 

нал ним спе ци ја ли те ти ма кра ја, 

сер ви ра ним у очу ва ном природ 

ном ам би јен ту или не сваки 

да шњој то пли ни ру стич ног 

се о ског до ма ћин ства. И ово је 

раз лог ви ше за ва шу ђер дап ску 

аван ту ру. 

Ђер дап кроз исто ри ју 

Ниг де при ро да и кул тур но 

на сле ђе ни су та ко је дин ствено 

ис пре пле те ни као у Ђердап 

ској кли су ри. Ду нав је од 

пам ти ве ка да ри вао жи вот станов 

ни ци ма сво јих оба ла. Дах 

исто ри је у На ци о нал ном пар ку 

Ђер дап мо же те осе ти ти у шетњи, 

спо знав ши ка ко су хи ља дама 

го ди на љу ди тра ја ли на овој 

гра ни ци исто риј ских ве тро ва. 

Ђер дап је сво је вр сни вре меплов 

јер вас во ди у осам миле 

ни ју ма стар Ле пен ски Вир, 

на се ље пра и сто риј ских ри ба ра 

ко је пред ста вља сре ди ште јед не 

од нај сло же ни јих кул ту ра праи 

сто ри је. Ри мља ни су пре мости 

ли Ду нав, усе кли пут кроз 

Ђер дап ску кли су ру, а као траг и 

све док о сна зи и бо гат ству негда 

шњег рим ског цар ства остали 

су Тра ја но ва та бла и па ла та 

Ди ја на. Ле ген да о ле пој де вој ци 

Го лу ба ни још увек жи ви у најве 

ћој Ше шир-ку ли Го лу бач ке 

твр ђа ве, ко ја сво јим ку ла ма и 

зи ди на ма трај но све до чи о гради 

тељ ском уме ћу и зна њу средњо 

ве ков них срп ских вел мо жа 

и гра ди те ља. Као траг про шлих 

вре ме на оста ло је 40 еви денти 

ра них кул тур них до ба ра и 

че ти ри спо ме ни ка кул ту ре од 

из у зет ног зна ча ја – Го лу бач ка 

твр ђа ва, Ле пен ски Вир, Тра јано 

ва та бла и Ди ја на. 

Бро да ре ње на Ду на ву 

од аргонаута до Ђердапског мора 

Чо век је од у век био упу ћен на 

ре ке, је зе ра и мо ра, због хра не 

и оп стан ка. Из ду бив ши бал ван, 

до био је пр ви ча мац-ора ни цу, 

ка сни је га уса вр ша вао ко ри стећи 

га за ри бо лов, пре воз хра не, 

огре ва и дру ге по тре бе. 

Фе ни ча ни су се у да ле кој 

про шло сти пр ви по ја ви ли на 

Ду на ву до но се ћи пло ви ли ма 

ро бу са Ис то ка. Ле ген да о по ходу 

Ар го на у та ка же да је пло видба 

Ду на вом по сто ја ла пре седам 

хи ља да го ди на. Ар го на у ти 

14 НП ЂЕРДАП

су, тра га ју ћи за злат ним ру ном, 

упло ви ли у ре ку Ис тар, ка ко је 

Пто ло меј у кар та ма убе ле жио 

ре ку Ду нав. Пре пет хи ља да годи 

на Гр ци су до ла зи ли на Истрос, 

још јед но име Ду на ва, где 

су у до њем то ку на оба ла ма и на 

Цр ном мо ру има ли ко ло ни је. 

Од та да по чи ње и исто ри ја пловид 

бе Ду на вом. 

Пре два ми ле ни ју ма Ри мљани 

су на кар та ма Ду нав обе лежи 

ли као Да ну би ус, и ово име 

нај пре за гор њи ток, про ши рено 

је ка сни је на цео Ду нав. Прве 

рим ске реч не ла ђе би ле су 

„три ре ме”, а ка сни је ве ће војне 

га ли је зва не су „га ли о ни”. 

Још су ца ре ви Ти бе ри је и Трајан 

уви де ли те шко ће пло вид бе 

у Ђер да пу, због гре бе на и сте на, 

да ју ћи му му име Гво зде на врата 

(Port de fer). Упо ре до са проби 

ја њем пу та кроз Ђер дап ра дили 

су и на пр вим раз би ја њи ма 

сте на. Ри мља ни су ра ди од бране 

на ли ме су из гра ди ли ка струме: 

Ле де ра та, Пин кум, Ку пае, 

Но вае, Та ли а та, Ди ер на, Цер на, 

Ца нес, Еге та. 

Сло вен ска пле ме на Ан ти, Не - 

го ти и Ти ма ци при сут на су у 

По ду на вљу од IV ве ка, а нај већи 

про дор на Бал кан из вр шен је 

два ве ка ка сни је. Од XIV ве ка на 

Ду на ву су Тур ци са ја ком флотом, 

по сна зи ја чом од аустроу 

гар ске. Су леј ман Ве ли чан ствени, 

ка жу, у по хо ду на Евро пу 

1526. го ди не имао је под Бе о- 

гра дом мор на ри цу од 800 ла ђа. 

У то вре ме бу ја ла је тр го ви на 

Ду на вом и Мо ра вом, а Ср би су 

би ли це ње ни ла ђа ри због позна 

ва ња ћу ди Ду на ва. У XVI веку 

на Ду на ву су аустро у гар ске 

шај ке, ко је су бра ни ле гра ни цу. 

Бро дар ци су би ли из сло венских 

по ду нав ских пле ме на. 

Пр ви срп ски бро до вла сни ци 

би ли су кнез Ми лош и „Ка петан 

ду нав ски” – Ми ша Ана ста- 


си је вић из По ре ча. Из во зи ли 

су по љо при вред не про из во де, 

а до во зи ли со. Ми ша Ана ста сије 

вић, ина че ве ли ки срп ски добро 

твор и да ро да вац про све те, 

1850. го ди не имао је 74 ла ђе и 

23 ка ма ра ши ја. Ве ли ке те шкоће 

пло вид бе Ђер да пом ства ра ју 

под вод не сте не и ве ли ка бр зи на 

во де, на ро чи то по сле по ја ве већих 

пло ви ла и пар них бро до ва 

на Ду на ву. У ле то 1834. го дине, 

кроз Ђер дап је про шао први 

па ро брод беч ке ком па ни је 

(DDSG). Нај о бим ни је ра до ве на 

ка на ли са њу Ђер да па, до бра не 

код Си па, из вр ши ла је Аустроу 

гар ска у пе ри о ду од 1889. до 

1896. го ди не. 

О без бед но сти пло вид бе стара 

ла се Ђер дап ска реч на управа 

из Те ки је и Ор ша ве. Плов ни 

пут био је на ро чи то обе ле жен 

и пло ви ло се са мо да њу, а ла ђе 

су кроз ђер дап ске те сна це обаве 

зно спро во ди ли ве шти и об у- 

че ни љу ди, ло це ви или пи ло ти. 

Пи ло ти су се укр ца ва ли у за вршним 

ста ни ца ма Вин це, Ко жица, 

Кључ и Кла до во, Ко стол на 

де сној и Мол да ви, Дрен ко ви и 

Турн Се ве ри ну на ле вој оба ли 

Ду на ва. Пи ло ти бро до ва или 

ло це ви, спро вод ни ци бро до ва, 

по зна ва ли су Ђер дап „као свој 

џеп” и то су нај че шће би ли љу ди 

из До њег Ми ла нов ца и Те ки је. 

Да нас је Ду нав део тран севроп 

ског пло вид бе ног си сте ма 

Рај на-Мај на-Ду нав ду гог 3.505 

км, а ток кроз на шу зе мљу из носи 

588 км. 


17


Го лу бач ка твр ђа ва 

Пред са мим ула зом у Ђердап 

ску кли су ру, че ти ри ки ло метра 

низ вод но од Го луп ца, на лази 

се Го лу бач ка твр ђа ва. Ко је и 

ка да по ди гао Го лу бач ку твр ђаву 

по у зда но се не зна – је су ли 

то би ли Ср би, Ви зан тин ци или 

Ма ђа ри. Име Го лу бач ког града, 

пре ма до ступ ним по да ци ма, 

пр ви пут се по ми ње у угар ским 

по ве ља ма из 1335. го ди не, док 

се у тур ским пи са ним из во рима 

по ми ње 1390. го ди не. Претпо 

ста вља се да је град у вре ме 

Ко сов ске бит ке био у срп ским 

ру ка ма, а по сле Ко сов ске битке 

за у зео га је Ба ја зит I, кра јем 

17. и по чет ком 18. ве ка при па да 

Аустри јан ци ма, а све до 1867. 

го ди не био је под вла шћу Тура 

ка. Стра те шки из у зет но знача 

јан, има не пра вил ну осно ву 

и бе де ме ко ји пра те кон фи гура 

ци ју те ре на. Због ефи ка сни је 

од бра не, град је уну тар бе де ма 

пре гра ђен и по де љен на не коли 

ко це ли на, а де вет ма сив них 

ку ла ме ђу соб но су по ве за не беде 

мом са озуп че ном шет ном 

ста зом и рас по ре ђе не та ко да 

бра не град ка ко са коп на, та ко 

и са во де. На ви шем де лу утврђе 

ња на ла зи ле су се ци та де ла и 

три ку ле спо је не бе де ми ма, а на 

ци та де ли је би ла глав на ку ла, и 

ве ро ват но жит ни ца и ци стер на 

за во ду. У ни жем де лу, на оба ли 

Ду на ва, на ла зе се оста ци двоспрат 

не мо ну мен тал не па ла те 

из пр ве по ло ви не XV ве ка, уз 

ко ју је из гра ђе на ше сто спратна 

ку ла за од бра ну и ста но ва ње. 

У окви ру спо ља шњег утвр ђе ња 

по сто ја ла је ка пи ја са др ве ним 

мо стом пре ко во де ног ро ва и 

две ку ле. При о бал ни део твр ђаве 

имао је при ста ни ште уз ко је 

су Тур ци до гра ди ли ни ску округлу 

то пов ску ку лу. То ком три десе 

тих го ди на про шлог ве ка кроз 

Го лу бач ку твр ђа ву је про би јен 

ма ги страл ни пут, а ула зна капи 

ја је сру ше на без прет ход но 

ура ђе не до ку мен та ци је. Ар хео 

ло шка ис тра жи ва ња, об но ва и 

кон зер ва ци ја ра ђе ни су си стемат 

ски то ком сед ме и осме деце 

ни је про шлог ве ка, а он да су 

пре ки ну ти. Пред ви ђе ном ре вита 

ли за ци јом Го лу бач ке твр ђа ве, 

овај спо ме ник кул ту ре од из у- 

зет ног зна ча ја, за бли ста ће пуним 

сја јем. 


19

Ле пен ски Вир 

На ду нав ској те ра си у Ђер да - 

пу на ла зи се Ле пен ски Вир, једно 

од нај зна чај ни јих ар хе о ло ш- 

ких на ла зи шта Ср би је. У ар хе о- 

ло шким ис ко па ва њи ма ше зде - 

се тих го ди на про шлог ве ка откри 

ве на је са крал на ар хи тек тура 

и мо ну мен тал на скулп ту ра, 

оквир но се да ти ра ју у пе ри од од 

6500. до 4500. го ди не п. н. е., које 

су про ме ни ле свет ске предста 

ве о по че ци ма ци ви ли за ци је. 

Ис под на се ља пр вих зе мљорад 

ни ка и сто ча ра из раз до бља 

од 5300. до 4500. го ди не п. н. е. 

от кри ве но је се дам сук це сив но 

гра ђе них на се ља ло ва ца, ри боло 

ва ца и са ку пља ча хра не, по - 

ди за них јед ни на дру ги ма. Прона 

ђе ни ар те фак ти, број на стани 

шта, гро бо ви ко ји од сли ка вају 

нео бич не по греб не ри ту а ле, 

ра зни ала ти и на кит од ка ме на, 

ро го ва и ко сти, мо ну мен тал не 

скулп ту ре од ка ме на пе шча ра, 

као и пло чи це са уре за ним знаци 

ма на лик на пи сме на, ука зива 

ли су да су пр во бит не ло вачко-са 

ку пљач ке за јед ни це, ко је 

су на се ља ва ле те ра су по крај Лепен 

ског Ви ра, ус по ста ви ле сложе 

не дру штве не од но се, основа 

ле ар хи тек ту ру осо бе ног 

сти ла и мо де ло ва ле мо ну ментал 

ну скулп ту ру од огром них 

облу та ка. 

Сва ста ни шта на се ља (ар хе о- 

ло шким ис тра жи ва њи ма от криве 

но је 136 обје ка та) има ју облик 

за ру бље ног кру жног исеч ка 

под углом од 60 сте пе ни. На сеља 

су би ла план ски из гра ђе на, 

а сво јим склад ним об ли ци ма 

и функ ци о нал но шћу по ка зу ју 

раз ви јен сми сао за ар хи тек ту ру. 

Ори ги нал на ар хи тек тон ска ре- 


ше ња и мо ну мен тал на скулп тура 

из два ја ју кул ту ру Ле пен ског 

Ви ра у јед ну по себ ну и ве о ма 

ра ну фа зу пра и сто риј ске кул туре 

Евро пе. 

Тра ја но ва та бла 

Тра ја но ва та бла део је ансам 

бла рим ских спо ме ни ка на 

рим ском пу ту кроз Ђер дап, који 

су би ли по све ће ни за вр шетку 

два ве ли ка гра ди тељ ска поду 

хва та у Ђер да пу – пу та кроз 

Ђер дап и рим ског ка на ла у близи 

ни да на шње Хи дро е лек тра не 

„Ђер дап 1”. Укле са на је у сте ну, 

пра во у га о ног је об ли ка и на њој 

је текст на ла тин ском, по све ћен 

рим ском ца ру Тра ја ну: 

„ИМ ПЕ РА ТОР ЦЕ ЗАР, БО- 

ЖАН СКОГ НЕР ВЕ СИН, НЕР ВА, 

ТРА ЈАН АВ ГУСТ ГЕР МА НИК, 

ВР ХОВ НИ СВЕ ШТЕ НИК, ЗА- 

СТУП НИК НА РО ДА ПО ЧЕ ТВР- 

ТИ ПУТ, СА ВЛА ДАВ ШИ ПЛА- 

НИН СКО И ДУ НАВ СКО СТЕ ЊЕ, 

СА ГРА ДИ ОВАЈ ПУТ”. 

Пр во бит но је би ла по ста вљена 

на 1,5 ме тар из над рим ског 

пу та по ред Ду на ва. На основу 

нат пи са прет по ста вља се да 

је део ђер дап ског пу та у Доњој 

кли су ри из гра дио Тра јан у 

окви ру при пре ма за рат про тив 

Да ча на, од но сно да је 100. го дине 

за вр ше на та по след ња, нај тежа 

де о ни ца. Из град ња рим ског 

пу та и ве ли ког бро ја утвр ђења 

по ка зу је зна чај Ђер да па за 

Рим ску им пе ри ју, све до ко начног 

осва ја ње Да ки је по чет ком 

2. ве ка. Из град ња пу та, ко ји се 

про сти рао уз сам Ду нав, би ла 

је усло вље на по тре ба ма бр же 

и без бед ни је пло вид бе. Нат пис 

на та бли био је укле сан у шест 

ре до ва, али се да нас ја сно очи- 


21

та ва ју са мо три. Од ње не бо га те 

ре љеф не де ко ра ци је очу ван је 

је ди но фриз са пред ста вом орла, 

као и фи гу ре кри ла тих ге нија. 

Ис под нат пи са је фи гу ра која 

кле чи, ве ро ват но Да ну би ус, а 

из над је над стре шни ца са ка сети 

ра ном та ва ни цом. 

Фор ми ра њем ђер дап ске акуму 

ла ци је по то пљен је рим ски 

пут. Та бла је, за јед но са де лом 

пу та, 1969. исе че на и по вер тика 

ли уз диг ну та на ви ши ни во да 

би се за шти ти ла од по ди за ња 

ни воа Ду на ва до ко га је до шло 

по сле из град ње Хи дро е лек тране 

„Ђер дап 1”. 

Ди ја на 

Јед но од нај ве ћих и нај о чува 

ни јих рим ских утвр ђе ња – кастру 

ма на Ду на ву из гра ђе но је 

од ка ме на те са ни ка, ве ро ват но 

100-101. го ди не, у вре ме ца ра 

Тра ја на, исто вре ме но са про копа 

ва њем ка на ла ка да је омо гуће 

на без бед ни ја пло вид ба Дуна 

вом. Сво је вре ме но је Ди ја на 

би ла нај зна чај ни је утвр ђе ње на 

гор њо ме зиј ском ли ме су, а ка ко 

је по диг ну та на стра те шки значај 

ној ло ка ци ји, стал на вој на 

по са да има ла је за да так да чу ва 

гра ни цу и обез бе ђу је низ вод ни 

улаз у ка нал. 

Ди ја на је пра во у га о ни каструм 

чи је су ди мен зи је 100 са 

200 ме та ра и има уву че не ку ле 

на бе де ми ма. Свој ко на чан изглед 

Ди ја на до би ја до да ва њем 

бе де ма са ис ту ре ним ку ла ма 

ко је се про сти ру пре ма Ду на ву, 

за тва ра ју ћи и шти те ћи део обале, 

кра јем III и по чет ком IV века. 

Сре ди ном V ве ка овај римски 

ка струм ра за ра ју Ху ни, а 

око 530. го ди не об на вља га цар 

Ју сти ни јан. 

У уну тра шњо сти утвр ђе ња, 

осим оста та ка бе де ма са ка пи јама 

и ку ла ма, про на ђе не су вој не 

ба ра ке и дру ги објек ти, а из над 

бе де ма утвр ђе но је по сто ја ње 

ма њег на се ља, све ти ли шта и некро 

по ле. Скулп ту ре од мер мера 

и брон зе, ра зно вр сни предме 

ти за сва ко днев ну упо тре бу 

про на ђе ни на Ди ја ни, ука зу ју 

да је ово рим ско утвр ђе ње, изу 

зев фор ти фи ка циј ског зна ча- 


ја, би ло и зна ча јан еко ном ски 

цен тар са при ста ни штем. 

Ђер дап ска кли су ра 

По ле по ти и ве ли чи ни Ђердап 

ска кли су ра (на мно гим европ 

ским је зи ци ма по зна та као 

Гво зде на вра та) у Евро пи не ма 

прем ца. На ста ла је пре мно го 

сто ти на хи ља да го ди на, раз дваја 

њем пла нин ског ма си ва Карпа 

та, а у тај ра сед ули ло се Панон 

ско мо ре. Мо ре је не ста ло, а 

кроз 130 ки ло ме та ра дуг ка њон, 

да нас те че Ду нав. Ђер дап ска 

кли су ра је нај ве ћа про бој ни ца 

у Евро пи, а чи не је че ти ри клису 

ре и три ко тли не. Без ди ле ме, 

нај леп ша је кли су ра Ве ли ки казан, 

чи је се вер ти кал не стра не 

уз ди жу и до 300 ме та ра над Дуна 

вом, а по твр ђе но је да много 

број ни ви ро ви се жу и до 90 

ме та ра у ду би ну. Из Ве ли ког се 

ула зи у Ма ли Ка зан, ко ји је широк 

око 300 ме та ра и оиви чен 

стр мим ли ти ца ма. За вр ша ва се 

на 966. ки ло ме тру Ду на ва, који 

се зо ве Хај дуч ка во де ни ца и 

ово ме сто де лу је као оаза ме ђу 

ка ме ним гро ма да ма, те је на у- 

ти ча ри за то би ра ју за си дре ње. 

На 965. ки ло ме тру Ду на ва у 

Ђер дап ској кли су ри, на ла зи се 

Тра ја но ва та бла по све ће на вели 

ком гра ди тељ ском по ду хва ту 

то га до ба – за вр шет ку рим ског 

пу та кроз Ђер дап. У ве зи са Траја 

ном је и чу ве ни Тра ја нов мост. 


23

Тра ја нов мост 

Мо ну мен тал на гра ђе ви на на 

Ду на ву ко ја је спа ја ла Гор њу 

Ме зи ју и Да ки ју, да на шњу Ср бију 

и Ру му ни ју, за вре ме Рим ског 

цар ства. На ла зио се у бли зи ни 

да на шњег се ла Ко стол код Кладо 

ва на срп ској и Турн Се ве рина 

на ру мун ској стра ни Ду на ва. 

Из гра ђен је по на ред би рим ског 

ца ра Мар ка Ул пи ја Нер ва Тра јана 

и све ча но је отво рен 105. годи 

не то ком Дру гог по хо да Траја 

на на Да ча не. Тра ја нов мост, 

ко ји спа да у нај зна чај ни ја де ла 

рим ског гра ђе ви нар ства, пројек 

то вао је нај ве ћи ар хи тек та 

то га до ба Апо ло дор из Да ма ска. 

Био је са гра ђен од ка ме на, дуг 

1. 097,5 ме та ра, са лу ко ви ма висо 

ко из над во де, имао је 20 стубо 

ва и пор та ле на при сту пу и 

на јед ној и на дру гој ду нав ској 

оба ли. Ди мен зи је сту бо ва су око 

18-19 пу та 33-34 ме та ра, а теме 

љи сту бо ва и пор та ли би ли су 

од ве о ма твр дог це мен та на правље 

ног од шљун ка ути сну тог у 

мал тер, из над то га су по ста вљени 

ре до ви опе ке, а сту бо ви су 

има ли је згро од мал те ра, оплаће 

ног те са ни ца ма и опе ка ма. 

Са мо две го ди не (од 103. до 105. 

го ди не) би ло је по треб но да Траја 

нов мост бу де из гра ђен; ина че 

пр ви мост ика да по диг нут на доњем 

Ду на ву, ко ји је на том месту 

био ши рок око 800 ме та ра. 

Исто ри ча ри ка жу да је ова мону 

мен тал на гра ђе ви на на редних 

хи ља ду го ди на би ла нај ду жи 

мост на све ту. Кад су Ри мља ни 

под на ва лом вар вар ских пле мена 

мо ра ли да на пу сте та да шњу 

про вин ци ју Да ки ју, мост је пору 

шен по на ре ђе њу ца ра Аурели 

ја на. Дру ги из во ри, ме ђу тим, 

твр де да је сру шен 20 го ди на након 

из град ње по на ре ђе њу ца ра 

Ха дри ја на, док има и ми шље ња 

да се рас пао мно го ка сни је, под 

ути ца јем во де. Оста ци пр вих 

сту бо ва на срп ској и ру мун ској 

стра ни и да нас се мо гу ви де ти на 

оба ла ма Ду на ва. 



25

Ту ри зам у чи зма ма 

Под руч је се ве ро и сточ не Срби 

је, где се на 63.608 хек та ра 

про сти ре На ци о нал ни парк 

Ђер дап, од у век се од ли ко ва ло 

ве ли ком број но шћу и из у зет - 

ном ра зно вр сно шћу жи во тињског 

све та, о че му све до че запи 

си број них пу то пи са ца ко ји 

су то ком ми ну лих ве ко ва крста 

ри ли овим про сто ром. Разно 

вр сност ди вља чи одр жа ла се 

до да на шњих да на, та ко да столет 

не хра сто ве и бу ко ве шу ме 

На ци о нал ног пар ка Ђер дап и 

да нас на ста њу ју број ни је ле ни, 

срн да ћи, ди вље сви ње, ја зав ци, 

ку не, зе че ви, ди вљи го лу бо ви, 

гр ли це, док сте но ви те ли ти це 

ђер дап ског Ка за на кра се ди во - 

ко зе, ор ло ви, со ко ло ви. Рис и данас 

кр ста ри шу мо ви тим простран 

стви ма На ци о нал ног парка 

Ђер дап, док су ву ко ви, ша- 

ка ли, ли си це и ди вље мач ке вео 

ма број ни. Про стра но Ђер дапско 

је зе ро на се ља ва ју број не разно 

вр сне пти це мо чва ри це, док 

окол на об ра ђе на по ља пру жа ју 

све по треб не усло ве за успе шан 

уз гој сит не ди вља чи (ја ре би це, 

фа за на, зе ца). Број ност и ра зновр 

сност лов не фа у не, ква ли тет 

тро фе ја и осо би то пот пу на природ 

ност по на ша ња ди вља чи пружа 

ју не за бо ра ван спорт ски и ловач 

ки до жи вљај у из у зет но очува 

ном при род ном про сто ру Лови 

шта по себ не на ме не „Ђердап”. 

Услед ве ли ке опре зно сти ди вљачи 

узро ко ва не ње ним пот пу но 

при род ним по на ша њем, лов у 

На ци о нал ном пар ку Ђер дап има 

сва свој ства пра вог искон ског 

до жи вља ја, из и ску ју ћи од лов ца 

до бру фи зич ку при пре мље ност, 

ве ли ко стр пље ње, као и про дубље 

но по зна ва ње жи вот них нави 

ка ди вља чи. 


Ло ви ште рас по ла же свим по - 

треб ним лов но-тех нич ким објек 

ти ма: ста бил не че ке, че ке на 

др ве ту, хра ни ли шта за је лен ску 

и ср не ћу ди вљач, хра ни ли шта 

за ди вље сви ње, хра ни ли шта за 

сит ну ди вљач, по ји ли шта, ко ја 

омо гу ћа ва ју уго дан бо ра вак у ло - 

ви шту и успе шан лов при свим 

вре мен ским усло ви ма. 

ЈП „На ци о нал ни парк Ђердап”, 

До њи Ми ла но вац, не рас - 

по ла же сме штај ним и уго сти тељским 

ка па ци те ти ма, а лов ци ма 

ту ри сти ма као услу гу у ло ви шту 

ну ди ор га ни за ци ју ло ва, струч не 

пра ти о це и хај ка че. 

Све по треб не ин фор ма ци је 

мо гу се до би ти у ЈП „НП Ђер дап”, 

До њи Ми ла но вац, Кра ља Пе тра I 

14а. Те ле фо ни: 030 590 788 центра 

ла, факс 030 590 877; е-mail 

of fi ce@npdjer dap.org; web si te 

www.npdjer dap.org. 

Ло во ста јем за шти ће не вр сте 

ди вља чи су: 

1. круп на ди вљач: 

- ср на (Ca pre o lus ca pre o lus 

L.), 

- је лен европ ски, је лен 

оби чан (Cer vus elap hus L.), 

- ди вља сви ња (Sus scro fa L.); 

2. сит на ди вљач: 

1) дла ка ва ди вљач: 

- вук (Ca nis lu pus L.), 

- ша кал (Ca nis aure us L.), 

- ли си ца (Vul pes vul pes L.), 

- ди вља мач ка (Fe lis sil ve stris 

Schr.), 


27

- ја за вац (Me les me les L. ), 

- зец (Le pus euro pa e us Pall. ); 

2) пер на та ди вљач: 

- пре пе ли ца (Co tur nix co turnix 

L.), 

- пољ ска ја ре би ца (Per dix per - 

dix L. ), 

- фа зан (Pha si a nus sp. L. ), 

- цр на ли ска (Fu li ca atra L. ). 

Трајање ловне сезоне на ловостајем заштићене врсте дивљачи 

Ред ни 

број 

ВР СТА 

Српски назив 

ВР СТА 

Научни назив 

ПОЛ 

ДИВЉАЧИ 

ТРА ЈА ЊЕ 

ЛОВ НЕ СЕ ЗО НЕ 

MAM MA LIA – СИ СА РИ 

1. Ср на 

Ca pre o lus 

ca pre o lus 

срн даћ 

срна и лане 

15. 4. – 30. 9. 

1. 9. – 31. 1. 

2. 

Је лен 

европ ски, 

је лен обич ни 

Cer vus elap hus 

је лен 

кошута и 

јеленско теле 

1. 8. – 15. 2. 

1. 8. – 15. 2. 

3. Ди вља сви ња Sus scro fa 

4. Вук * Ca nis lu pus 

ве пар 

кр ма ча 

назиме до 

две године 

старости 

вук 

вучица и 

штене 

1. 1. – 31. 12. 

1. 7. – 31. 1. 

1. 1. – 31. 12. 

1. 1. – 31. 12. 

1. 7. – 28. 2. 

5. Ша кал Ca nis aure us 1. 1. – 31. 12. 

6. Ди вља мач ка** Fe lis sil ve stris 1. 7. – 28. 2. 

7. Ја за вац** Me les me les 1. 7. – 28. 2. 

8. Зец 

Le pus 

euro pa e us 

15. 10. – 

31. 12. 

AVES – ПТИ ЦЕ 

1. Пре пе ли ца Co tur nix co tur nix 1. 8. – 30. 9. 

2. Пољ ска ја ре би ца Per dix per dix 15. 10. – 30. 11. 

3. 

Фа зан из сло бод не 

при ро де 

Pha si a nus 

col chi cus 

1. 10. – 31. 1. 

Напомена: 

*вр ста се шти ти као ло во ста јем за шти ће на вр ста ди вља чи; 

**вр ста се шти ти као ло во ста јем за шти ће на вр ста ди вља чи; 

28 

НП ЂЕРДАП

Груп ни лов ди вљих сви ња у 

отво ре ним ло ви шти ма ор га низу 

је се у пе ри о ду од 1. ок то бра 

до 31. ја ну а ра 

Груп ни лов ву ка, ша ка ла и 

ли си це ор га ни зу је се у пе ри о ду 

од 1. ок то бра до 28. фе бру а ра. 

Ри бо ло вач ки рај 

Сом, смуђ, шту ка, бу цов, де - 

ве ри ка, ке се га, ша ран... део су 

жи вог ри бљег све та На ци о налног 

пар ка Ђер дап, а ду го го дишња 

хи дро би о ло шка ис тра жи - 

ва ња Ду на ва на под руч ју На цио 

нал ног пар ка Ђер дап ука зују 

на ра зно вр сност и бо гат ство 

ду нав ског жи вог све та. Ра зновр 

сност и број ност их ти о фа у- 

не На ци о нал ног пар ка Ђер дап 

огле да се у око 50 стал но на стање 

них вр ста ри ба. 

Ри бо лов се на под руч ју Наци 

о нал ног пар ка Ђер дап обавља 

на де сној оба ли Ду на ва до 

др жав не гра ни це, од Го лу бач ког 

гра да до остр ва Го лул. Ре кре а- 

тив ни ри бо лов оба вља се удичар 

ским ала ти ма и то са нај више 

три шта па са по две уди це на 

сва ком шта пу. Ре кре а тив ни рибо 

лов оба вља се са оба ле ри болов 

не во де од ре ђе не за ре креа 

тив ни ри бо лов, као днев ни и 

ноћ ни ри бо лов. Упо тре ба чам ца 

за ре кре а тив ни ри бо лов до звоље 

на је на Ду на ву. У По реч ком 

за ли ву до зво ље на је упо тре ба 

ча ма ца за оба вља ње ре кре а тивног 

ри бо ло ва осим у вре ме ну 

мре ста нај зна чај ни јих ри бљих 

вр ста (од 01. фе бру а ра до 15. јуна). 

Због без бед но сних раз ло га 

за бра њен је ре кре а тив ни ри болов 

500 м уз вод но и 500 м низ- 


29

вод но од Хи дро е лек тра не 

„Ђер дап 1”. У скла ду са 

про пи си ма, а ра ди за штите 

ри бљег фон да, огра нича 

ва се днев ни улов за све 

ка те го ри је ре кре а тив них 

ри бо ло ва ца у ки ла жи и у 

ко ма ди ма и то: 

1. ре кре а тив ни ри боло 

вац мо же днев но улови 

ти нај ви ше 5 ки ло гра ма 

аутох то них вр ста ри ба; 

2. сом, смуђ, ша ран, 

шту ка, ке чи га, ма нић, све 

вр сте па стрм ки, ли пљан и 

бу цов 

(3 ко ма да на дан збирно); 

3. пло ти ца, јаз, ско баљ, 

мре на, клен и де ве ри ка 

(10 ко ма да на дан збир но). 

Ка да те жи на јед ног 

уло вље ног при мер ка прела 

зи 5 ки ло гра ма, за све 

аутох то не вр сте ри ба не 

ва жи огра ни че ње днев ног 

уло ва у ко ма ди ма, већ се 

у та квим слу ча је ви ма сматра 

да је ис пу њен днев ни 

улов ре кре а тив ног ри болов 

ца. Ри ба уло вље на у 

то ку ло во ста ја, као и пример 

ци чи ја је ду жи на мања 

од про пи са не, мо ра ју 

се од мах на ме сту уло ва 

вра ти ти у ри бо лов ну воду 

са што ма ње оште ће ња. 

Ре кре а тив ни ри бо лов ци 

тре ба да по се ду ју уред ну 

го ди шњу до зво лу за рекре 

а тив ни ри бо лов. 


Пе шач ке ста зе 

Адре на лин ски пу то каз према 

уз бу ђе њи ма у На ци о нал ном 

пар ку Ђер дап во ди кроз шум ска 

про стран ства аде кват но обе леже 

ним ста за ма ка ви ди ков ци ма, 

на ко ји ма је ва шем по гле ду само 

не бо гра ни ца. Осе ћај сло боде 

и не по но вљи ви при зо ри ко је 

је при ро да ва ја ла ве ко ви ма, а 

ко ји вам се пру жа као на длану, 

оста ви ће вас без да ха. На 

те ри то ри ји На ци о нал ног пар ка 

Ђер дап уре ђе но је и обе ле же но 

осам пе шач ких ста за раз ли читих 

ду жи на ко је про ла зе кроз 

атрак тив не пре де ле, ре зер ва те 

при ро де и обич но за вр ша ва ју на 

ви ди ков ци ма. Уз чу ва ре при роде 

ЈП „На ци о нал ни парк Ђердап”, 

ко ри шће ње пе шач ких стаза 

је пра ви до жи вљај. 

1. Сред ње те шка пе шач ка 

ста за Бо сман-Со ко ло вац 

Укуп на ду жи на: 10 км 

Ста за ве ћим де лом иде ивицом 

по те за Бо сман-Со ко ло вац 

ко ји има ве ли ку би о ло шку и гео 

ло шку вред ност. Ова ста за је 

вр ло атрак тив на због то га што се 

пе ње уз са ме ли ти це из над Ду нава 

до вр ха Со ко лов ца (683м), тако 

да има ви ди ко ва ца са фан тастич 

ним по гле дом на Го спо ђин 

вир (нај ду бљи вир до 82 м) и румун 

ски Парк при ро де Пор ти ле 

де фи ер, са дру ге стра не Ду на ва. 

Ста за про ла зи по ред не ко ли ко 


31

при род них из во ра ко ји су по годни 

за од мо ри ште пе ша ка. 

Просечан нагиб стазе: око 15% 

Тежина стазе за пешачење: 

сред ње те шка ста за 

Врста стазе: лов но-ту ристич 

ка ста за 

Време: 4 са та хо да ња 

Старт: ста за кре ће од ма гистрал 

ног пу та Бе о град – Кла дово, 

од ко га се одва ја шум ски пут 

ко ји про ла зи кроз Бо сман. 


ста за Пе ћи на Гра да шни ца 

Укуп на ду жи на ста зе: 2 км 

Ста за се на ла зи на Ми ро чу, 

нај ве ћем кра шком ком плек су 

у окви ру На ци о нал ног пар ка и 

пла нин ској обла сти бо га те духов 

не и кул тур не тра ди ци је. 

Ле по та овог де ла ста зе огле да 

се у чи стој и пит кој во ди безброј 

них по то чи ћа, пре ле пим 

во до то ци ма и сла по ви ма. Ста за 

про ла зи кроз не так ну ту при роду, 

гу сте бу ко ве шу ме и ши ка ре 

хра ста. Пе ћи на Гра да шни ца са 

сли вом ре ке пред ста вља и споме 

ник при ро де еви ден ти ран за 

за шти ту. 

Просечан нагиб стазе: 15 – 

20% 



Врста стазе: пла ни нар ско – 

ту ри стич ка ста за 

Време: 45 ми ну та хо да ња 

Старт: ста за кре ће са Мироч 

ког пу та и во ди до пе ћи не 

Гра да шни ца. 

3. Ла ка пе шач ка ста за Буро 

нов по нор 

Укуп на ду жи на ста зе: 2,5 км 

Ста за про ла зи кроз об рон ке 

Ми ро ча, ко ји за јед но са Штр бачким 

ко ри том чи ни при род ну 

пре де о ну це ли ну због спе ци фичних 

ам би јен тал них, естет ских и 

при род них вред но сти. До са да 

је ис тра же но ви ше од 2 км овог 

по но ра. 

Просечан нагиб стазе: 5-10% 

Тежина стазе за пешачење: ла - 


Врста стазе: ту ри стич ка ста за 

Време: 1,5 сат хо да ња 

Старт: ста за кре ће од ма гистрал 

ног пу та Бе о град – Кла дово, 

на ме сту зва ном До бра во да. 


ста за Ве ли ки и Ма ли Штр бац 


Пре део по себ них при род них 

од ли ка Ве ли ки Ма ли Штр бац 

са Тра ја но вом та блом је је дан 

од на уч но нај ин те ре сант ни јих 

и ту ри стич ки нај а трак тив ни јих 

пре де ла у На ци о нал ном пар ку 

Ђер дап. Рет ко се мо гу на ћи преде 

ли у ко ји ма се, на ре ла тив но 

ма лом про сто ру, сје ди њу је та ко 

ве ли ки број при род них рет кости 

и вред но сти, као и кул турно-исто 

риј ских и ме мо ри јалних 

спо ме ни ка. У овом пре де лу 

по себ них при род них вред но сти 

има ви ше ви ди ко ва ца, ме ђу који 

ма су нај зна чај ни ји вр хо ви 

Ве ли ки (768 м) и Ма ли Штр бац 

(626 м). На Пло ча ма се на ла зе 


нај леп ши ви ди ков ци са ко јих се 

мо же ужи ва ти у пеј за жи ма Каза 

на из пти чи је пер спек ти ве. 

Просечан нагиб стазе: 20 % 



Врста стазе: пла ни нар скоту 

ри стич ка ста за 

Време: 3 са та хо да ња 

Старт: ста за кре ће од маги 

страл ног пу та Бе о град – Кладо 

во, на ме сту зва ном Пец ка 

ба ра. 

5. Ла ка пе шач ка ста за Кањон 

Бо ље тин ске ре ке – Гре бен 

Укуп на ду жи на ста зе: 1,8 км 

Ве ли ки тек тон ски по ре ме - 

ћа ји у да ле кој про шло сти остави 

ли су у овом пре де лу, а посеб 

но у ка њо ну Бо ље тин ске реке, 

у бли зи ни ушћа у Ду нав, видне 

тра го ве са ви ја ња, из у ви ја ња, 

пре пли та ња и укр шта ња, на ја хива 

ња пе шчар ских и кон гло мертских 

сло је ва сте на раз ли чи тих 

бо ја. Ле по та ове ста зе огле да се 

у пре див ном по гле ду. Са Гре бена 

се са ле ве стра не ви ди клису 

ра Го спо ђин вир, ар хе о ло шки 

ло ка ли тет Ле пен ски Вир и ми толо 

шки вис Тре ска вац са ру мунске 

стра не, а де сно до њо ми ла новач 

ка ко тли на. 

Просечан нагиб стазе: око 5% 

Тежина стазе за пешачење: ла - 


Врста стазе: ту ри стич ко – 

ре кре а тив на ста за 

Време: 30 ми ну та хо да ња 

Старт: ста за кре ће са Бо љетин 

ског бр да, иде шум ским путем 

и ста зом до Гре бе на. 

6. Ла ка пе шач ка ста за Је зеро 

Бал та Алу Шон ту – Гла ви ца 


Ти пич но за ову ста зу је да се 

њо ме спа ја ју два при род на споме 

ни ка, је зе ро Бал та Алу Шонту 

– Па пре нич ки по ток и Гла вица. 

По на чи ну по стан ка, је зе ро 


Бал ту Алу Шон ту (ду жи не око 

130 м, ши ри не око 60 и ду би не 

11,5 м) пред ста вља за ни мљи ву 

и рет ку при род ну по ја ву. Нај а- 

трак тив ни ји по глед је са ку пастог 

уз ви ше ња Гла ви це (286 м) 

и то на До њо ми ла но вач ку котли 

ну и По реч ки за лив. До њоми 

ла но вач ка ко тли на по простран 

ству во де и жи во пи сним 

и бла гим оба ла ма под се ћа на 

мор ски за лив, где је Ду нав широк 

2 км. 

Просечан нагиб стазе: 10% 


ла ка ста за 

Врста стазе: ту ри стич ко – 

ре кре а тив на ста за, пре вас ходно 

на ме ње на за из ле те, шко ле у 

при ро ди и па но рам ско раз гледа 

ње гра да. 

Време: 2,5 са та хо да ња 

Старт: ста за кре ће из До њег 

Ми ла нов ца из над Па пре нич ког 

по то ка и из ла зи пу тем пре ма језе 

ру Бал та Алу Шон ту. 


ста за Ка њон Бр њич ке ре ке 


Ста за ве ћим де лом иде уз 

сам ка њон Бр њич ке ре ке. Због 

им пре сив ног из гле да ка њо на 

и кли су ра, сте на ко је се изди 

жу до 300 м из над, број них 

сла по ва и ви ро ва у не так ну тој 

при ро ди, пру жа не по но вљив 

до жи вљај. Овом ста зом сти же 

се до на се ља Ра ко ви ца, ко је 

об у хва та де се так са ла ша, та ко 

да се ту мо же ужи ва ти у ле пота 

ма на род ног гра ди тељ ства и 

ет но-на сле ђа. С об зи ром да дужи 

ну ста зе и по треб но вре ме 

за њен пре ла зак, пре по ру ка је 

да се пре кре та ња у ка њон Брњич 

ке ре ке аде кват но при преми 

те (од го ва ра ју ћа обу ћа, хра - 

на, во да). 

Просечан нагиб стазе: уз ре ку 

10% а уз Цр ни врх до 20% 




35

Врста стазе: ту ри стич ка 

ста за 

Време: 8 са ти хо да ња 

Старт: шум ски пут на из лазу 

из Бр њи це. 

8. Ла ка пе шач ка ста за Ко ви - 

ло во 


Ста за јед ним де лом иде асфалт 

ним пу тем од Ка пе тан Миши 

ног бре га, а за тим на ста вља 

шум ским пу тем кроз жи во писни 

кра јо лик. Овом ста зом стиже 

се до Ко ви ло ва, про стра не 

ли ва де са ко је се пру жа ви дик 

на До њо ми ла но вач ку ко тли ну, 

Тре ска вац (Ле пен ски Вир), пото 

пље но По реч ко остр во, До њи 

Ми ла но вац, Гла ви цу, Го лу би ње 

и Ру му ни ју. 

Просечан нагиб стазе: уз асфалт 

5 %, а да ље до 3 % 


ла ка ста за 

Врста стазе: ту ри стич ка ста за 

Време: 2,5 са та хо да ња 

Старт: ре ги о нал ни пут М 24 

До њи Ми ла но вац – Мај дан пек 

пре ко Ома на. 

Ви ди ков ци 

Ка да сте у На ци о нал ном парку 

Ђер дап, ни слу чај но не пропу 

сти те да оби ђе те ов да шње види 

ков це. 

Со ко ло вац је нај и стак ну тији 

врх у ду нав ској кли су ри Госпо 

ђин вир, над мор ске ви си не 

625 ме та ра. Про сти ре се из ме ђу 

Ко жич ке ре ке и Пе са че. Нај више 

ко те Со ко лов ца пред ста вљају 

за рав ње ни пла то од не ко ли ко 

де се ти на хек та ра под ли ва дом, 

а по обо ду се на ла зи ли сто падна 

шу ма. По чет ком про ле ћа Соко 

ло вац је сав у цве ћу. До Со колов 

ца се сти же из прав ца Бо смана 

пе шач ком ста зом, а са овог 

ви ди ков ца ви ди се чи та ва клису 

ра Го спо ђин вир, од Бо сма на 

до Гре бе на. 

Гре бен је, ка ко је ис та као Јо - 

ван Жу јо вић 1900. го ди не по водом 

ме ђу на род ног Ге о ло шког 

кон гре са у Бу дим пе шти, нај лепши 

брег на Бал ка ну. Ње го ва лепо 

та ни је у над мор ској ви си ни, 

ко ја ина че ни је ве ли ка (119 мета 

ра), ни у ве ге та ци ји, већ пре ма 

фор ма ци ја ма ко је су ту раз ви јене. 

На ла зи се на кра ју Бо ље тинског 

бр да уз оба лу Ду на ва, чи ју 

је ле по ту от крио сам Ду нав. До 

Гре бе на се мо же до ћи пе шач ком 

ста зом пре ко Бо ље тин ског бр да. 

Ко ви ло во, кров све та, на надмор 

ској ви си ни 358 ме та ра, овда 

шњи ста нов ни ци на зи ва ју и 

Го ло бр до. До Ко ви ло ва, са кога 

се пру жа пре ди ван по глед на 

До њо ми ла но вач ку ко тли ну дужи 

не пре ко 25 ки ло ме та ра од 

Гре бе на, до иза Го лу би ња, сти же 

се пе шач ком ста зом ко ја во ди 

нај пре ас фалт ним пу тем До њи 

Ми ла но вац – Мај дан пек пре ко 

Ома на, а за тим шум ским пу тем 

до Го лог бр да. 

Пло че, Ве ли ки Штр бац – 

Им пре си ван при зор са Пло ча 


(375 ме та ра над мор ске ви сине), 

Ве ли ког Штрп ца (768 ме тара 

над мор ске ви си не) и Ма лог 

Штрп ца (626 ме та ра над мор ске 

ви си не) се ду го пам ти јер се на 

де лу ви де си ле при ро де у Ђердап 

ској кли су ри. Ве ли ки и Ма ли 

Штр бац, сем што су нај ви ши врхо 

ви Ми ро ча, ујед но су и ве о ма 

атрак тив ни ви ди ков ци, са ко јих 

се као на дла ну пру жа по глед на 

Ду нав у ње го вом нај у жем де лу, 

из над дра ма тич ног те сна ца Каза 

на. За раз ли ку од ве ћег де ла 

Ми ро ча ко јим до ми ни ра об лик 

ви со рав ни, гре бен у ко ме се нала 

зе Ве ли ки и Ма ли Штр бац је 

кра шка фор ма ци ја екс по ни раних 

сте на, ко је ка Ду на ву има ју 

по ви ше сто ти на ме та ра ви со ке 

сте но ви те од се ке, као ство рене 

за ал пи ни стич ко пе ња ње. С 

дру ге стра не, ово под руч је прекри 

ва ју не ке од нај буј ни јих и по 

бро ју биљ них вр ста нај ра зно врсни 

јих шу ма, та ко да не чу ди 

што је под руч је Ве ли ког и Ма лог 

Штрп ца под I сте пе ном за шти те 

у окви ру НП Ђер дап. Успон на 

ова два вр ха је увек атрак ти ван, 

при че му се сме њу ју ин спи ратив 

ни ви ди ци са сте на, ли ва де и 

шум ске ста зе, на ко ји ма су сре ти 

са срн да ћи ма и оста лим ста новни 

ци ма шу ме ни су рет кост. Има 

ви ше тра са ко ји ма је мо гу ће стићи 

на Ма ли или Ве ли ки Штр бац; 

мо же им се при ћи и нај по зна тијом 

мар ки ра ном пе шач ком стазом, 

пре ко Пло ча. 


37


НАЈ ШИ РИ ОСМЕХ ДУ НА ВА

На 1042. ки ло ме тру Дуна 

ва, на са мом ула ску 

у Ђер дап ску кли су ру, у 

под руч ју Ку чај ских пла ни на у 

се ве ро и сточ ној Ср би ји, на ла зи 

се Го лу бац. Бит на карак те ри стика 

ње го вог ге о граф ског по ло жа ја 

је сте да се на ла зи на гра ни ци два 

ге о про сто ра: ни зиј ског – ободни 

део Па нон ске ни зи је и Карпат 

ског пла нин ског си сте ма. По - 

вољ ни ге о граф ски по ло жај Голуп 

ца при вла чио је мно ге осваја 

че. У пе ри о ду рим ских осваја 

ња Ду нав је чи нио ста би лан 

при род ни од брам бе ни бе дем. 

Ка ко би ову функ ци ју Ду на ва сачу 

ва ли и у бу ду ћим вре ме ни ма, 

Ри мља ни су са обе стра не ре ке 

по ди гли утвр ђе ња ко ја су шти тила 

се вер не гра ни це цар ства. На 

бре жуљ ку, ко ји се на ла зи че ти ри 

ки ло ме тра уз вод но од сред њо веков 

ног гра да Го луп ца, на ла зе се 

оста ци ка сте ла – по зна ти јег под 

на зи вом Vi cus Cup pae, из 1. ве ка 

но ве ере, за ко ји се сма тра да је у 

ад ми ни стра тив ном по гле ду био 

у са ста ву те ри то ри је Ви ми наци 

ју ма. Под руч је око Го луп ца је 

ду го би ло по при ште су ко ба изме 

ђу Ви зан ти је, Ср ба, Бу га ра и 

Ма ђа ра. Мир је за вла дао кад су 

ове обла сти пот па ле под срп ску 

упра ву за вре ме кра ља Дра гути 

на (1291. го ди не). У тим бурним, 

рат ним вре ме ни ма на стао 

је сред ње ве ков ни град Го лу бац. 

Го лу бац се пр ви пут по ми ње 

као твр ђа ва са угар ском вој ном 

по са дом 1335. го ди не. Претпо 

ста вља се да је град у вре ме 

Ко сов ске бит ке био у срп ским 

ру ка ма, а по сле бит ке за у зео га 

је Ба ја зит I. Град је по но во био 

у срп ским ру ка ма око 1410. годи 

не за вре ме вла да ви не Стефа 

на Ла за ре ви ћа. По сле смр ти 

40 ГОЛУБАЦ

Стефана дошло је до промена. 

Деспот Стефан Лазаревић био 

је обавезан да, пошто није имао 

мушког наследника, Мачву, Београд 

и Голубац врати Угарској. 

У време смрти Стефана, Угарски 

краљ Жигмунд долази у Србију 

да би преузео уговорене територије. 

Стефан Лазаревић је дао 

Голубац војводи Јеремији као 

залог за позајмицу од 12.000 дуката. 

На добијени захтев од Жигмунда 

да преда град, градоначелник 

Јеремија је тражио да му 

претходно исплати 12.000 дуката 

које је он дао за град. Пошто 

Жигмунд није хтео да му плати, 

Јеремија предаје град Турцима 

без борбе. Под турском влашћу 

Голубац је, с краћим прекидима, 

био све до 1867. године. 

Занимљиве легенде везане 

су за име Голупца. Једна од њих 

је и да је на двору живела прелепа 

принцеза Голубана, која је 

одбила љубав турског паше, па 

је због тога била прикована на 

дунавску стену да умре. Уз пашине 

повике: „Бабо, покај се”, 

стена доби име Бабакај, град по 

Голубани – Голубац. По другој 

легенди, византијска принцеза 

Јерина, жена деспота Ђурђа, 

гајила је пуно голубова на 

тврђави, па отуд име Голубац. 

Опет по некој причи, саме куле 

тврђаве подсећају на голубове 

на литици. Затим, подигнута је 

Шешир-кула да би лакше полетали 

и слетали голубови који 

су носили пошту, а онда су се 

на литицама настанили и дивљи 

голубови. Било како било, 

и дан-данас је у основи имена 

града – „голуб”, и то не само на 

српском, већ и у имену града на 

немачком, мађарском, турском 

и другим језицима. 

ГОЛУБАЦ 

41

Га ле ри је / Ет но ку ће 

Ет но ку ћа – Сла ди нац, 


Ку ћа се на ла зи у се лу Сла динац, 

на 5 ки ло ме та ра од Го лупца 

и у њој су из ло же ни пред мети 

с кра ја 19. и по чет ка 20. ве ка. 

У ет но ку ћи Жи во ји на Сто ки ћа 

из ло же ни су ста ри ко ва ни новац, 

гу ме ни и др ве ни опан ци, 

тка не тор бе, на род на но шња 

овог кра ја, ра зно по су ђе, др ве - 

не де чи је ко лев ке, на ме штај 

стар сто ти ну го ди на, др ве на софра, 

тро но шци... Вред ност ове 

ет но по став ке огле да се у аутентич 

но сти и ори ги нал но сти изло 

же них пред ме та. 

Ет но по став ка у До бри, 


На 25. ки ло ме тру низ вод но 

од Го луп ца, у бли зи ни ан тич ког 

ло ка ли те та Ca strum No ve, нала 

зи се се ло До бра, увр ште но у 

ту ри стич ку по ну ду оп шти не Голу 

бац је дин стве ном ет но графском 

по став ком у про сто ри ја ма 

До ма кул ту ре. У стал ној из ложбе 

ној по став ци на ла зи се неко 

ли ко сто ти на екс по на та ко ји 

све до че о исто риј ским, кул турним 

и оби чај ним вред но сти ма 

овог кра ја. 

42 ГОЛУБАЦ

Цр кве и 

ма на сти ри 

Ма на стир Ту ма не 

На са мо 9 ки ло ме та ра 

од Го луп ца, у пре ле пом 

ам би јен ту чи сте при роде, 

где ти ши ну и спо кој 

на ру ша ва са мо Ту ман ска 

ре ка, на ла зи се Ма настир 

Ту ма не. Зи дан је у 

14. ве ку, уочи Ко сов ског 

бо ја и по све ћен је Светом 

ар хан ге лу Га ври лу. 

Са гра ђен је у срп ско-визан 

тиј ском сти лу, кра се 

га бу фо ре и мо но фор ни 

про зо ри и за ду жби на је 

Ми ло ша Оби ли ћа. Мана 

стир је у Пр вом и Другом 

срп ском устан ку био 

спа љен и ра зо рен, а обно 

вљен у до ба кне за Мило 

ша Обре но ви ћа. Тај но 

је ми ни ран 1910. го дине, 

сру шен до те ме ља и 

по но во из гра ђен 1924. 

го ди не, да би 1993. по стао потпу 

но жи во пи сан и об но вљен. 

Ма на стир Ту ма не је жен ски 

ма на стир и од ре ли кви ја, поред 

мо шти ју све тог Зо си ма, посе 

ду је и све ту чу до твор ну руску 

ико ну. 

Око ли на Ма на сти ра Ту мане 

пред ста вља пре део из у зет не 

при род не ле по те, а по себ ност 

овог спо ме ни ка при ро де је и 

би гре на аку му ла ци ја. У са мом 

би гру на ла зе се тра ди ци о нална 

че сма где се при но се да ро ви 

умр лим ду ша ма и ста ра бу ково-хра 

сто ва шу ма. 

Ис по сни ца Зо си ма Си на и та 

Ово је пе ћи на у бли зи ни мана 

сти ра, ду бо ко у шу ми, у ко јој 

је Зо сим жи вео свој ис по снички 

жи вот по све ћен Бо гу. Пе десе 

тих го ди на 20. ве ка, пе ћи на 

је адап ти ра на у ка пе лу, ка да се 

ду хов ник Па хо ми је од лу чио на 

уса мље нич ки жи вот. У бли зи ни 

ис по сни це на ла зи се из вор коме 

се при пи су ју чу до твор не леко 

ви те осо би не. 

GOLUBAC ГОЛУБАЦ 

43

Ма ни фе ста ци је 

ЈАНУАР 

Лов на ша ка ла из пе шча ре 

Бра ни че во-Го лу бац 

Ор га ни за тор: ЛУ „Пек”, 

Бра ни че во 

Суорганизатор: ТО Голубац 

ТО Го лу бац 

012/638-614 

ФЕБРУАР 

Да ни ме да и ви на 

Ба рич-Го лу бац 

Ор га ни за тор: Удру же ње 

ви но гра да ра и пче ла ра 

Су ор га ни за тор: ТО Го лу бац 

Ло вач ки су срет са ву ком 

До бра-Го лу бац 

Ор га ни за тор: ЛУ „Ку на”, 

До бра 

Су ор га ни за то ри: ТО Го лу бац, 

НП Ђердап 


012/638-614 

МАЈ 

Мај ски су сре ти фол кло ра 


Ор га ни за тор: 

КУД „Бра ни че во” 



012/638-614 

ЈУН 

Фе сти вал „Вла шко ко ло”, 

Тро ји ца 

Жит ко вац-Го лу бац 

Дан Ду на ва 


Организатор: ТО Голубац 


012/638-614 

44 ГОЛУБАЦ

ЈУЛ 

Са јам Ду на ва 


Го лу бач ки ко тлић 

Ет но са бор 

Спорт ска так ми че ња 

Не де ља мла дих 


012/638-614 

АВГУСТ 

Ме ђу на род на ка ја ка шка 

ре га та ТИД 


Ор га ни за тор: Ка ја ка шки 

са вез Ср би је 

Су ор га ни за тор: ТО Го лу бац, 

МЗ До бра 

Су ор га ни за тор: ТО Го лу бац 

Спорт ски са вез Го лу бац 

Ала ско по се ло Вин ци 

Ор га ни за тор: МЗ Вин ци 



012/638-614 

ОК ТО БАР 

Да ни сму ђа 

Ор га ни за тор: Хо тел Го лу бач ки Град 



012/638-614 

Др жав но пр вен ство у је дре њу 


Ор га ни за тор: Је дри ли чар ски 

са вез Ср би је 


45

Ре сто ра ни 

Стил 

Ре сто ран тра ди ци о нал не 

вла шке ку хи ње 

Безалкохолна, алкохолна пића; 

роштиљ, влашки специјалитети 

Ри дан 

063/84 24 071, 063/83 03 169 

Бо ле 

Спе ци ја ли зо ва ни ри бљи ре сторан 

Без ал ко хол на, ал ко хол на пи ћа; 

ри бљи спе ци ја ли те ти 

Вин ци 

063/80 72 238, 012/678-725 

Огњиште 

Етно ресторан 


ет но спе ци ја ли те ти, piz za, 

бу рек, по сла сти це 


012/666 973 

Бога 

Ресторан 


је ла тра ди ци о нал не вла шке, 

срп ске и са вре ме не ку хи ње 


064/449-73-91, 012/678-066 

Викинг 



ро штиљ, ри бљи спе ци ја ли те ти 


012/666-466 

Тома 




Бр њи ца 

012/673-333, 065/877 18 77 

Злат на ри би ца 

Ре сто ран 




062/805 64 07, 062/23 25 98 

Џи ми 

Ка фа на 



Вин ци 

012/678-272, 063/ 70 20 880 

46 ГОЛУБАЦ

Хо те ли 

Хо тел „Го лу бач ки град” 

Хо тел „Го лу бач ки град” у Голуп 

цу, из раз мо дер не ар хи текту 

ре и са вре ме ног хо те ли јерства, 

на ла зи се на де сној оба ли 

Ду на ва, на са мом ула ску у Ђердап 

ску кли су ру. 

По ред хо те ла на ла зи се уређе 

ни кеј, ду жи не 2 км, са ко га се 

пру жа по глед на Го лу бач ко је зеро, 

ши ри не 8 км, и на Го лу бачку 

твр ђа ву чи ји оста ци спа да ју у 

нај жи во пи сни је спо ме ни ке наше 

про шло сти, још из XIV ве ка. 

Мир и ти ши на та ко оча ра ва јућег 

про сто ра иде ал ни су за одмор, 

опу шта ње и ре кре а ци ју... 

АД ТТУ Хо тел 

„Го лу бач ки град”, 

Го лу бач ки трг 4, 12223 Го лу бац 

Тел.: (+381 12) 678 552; 

Тел./Факс.: (+381 12) 678 207 

про да ја 

е-mail: ho tel go grad@ptt.rs; 

ho tel go lu bac ki @o pen.te le kom.rs 

www.go lu bac ki grad.co.rs

При ват ни сме штај 

Сло бо дан ка Ко ро ли ја**** 

Го лу бац, 063/71 11 080 

Три дво кре вет не со бе, 8 км од 

цен тра Го луп ца, пар кинг ме стај. 

Ха ки ја Ар ту ко вић*, 

Вила Маја, Вин ци 

063/159 8421, 063/77 98 425 

Три дво кре вет не, јед на тро креветна 

со ба. 

Ду шан ка Ђор ђе вић** 

Вила „Дунавски рај“, 

Вин ци, Го лу бац 

064/269 38 33, 012/679 725 

Две тро кре вет не, шест че тво рокре 

вет них со ба. 

Ви о ле та Јо цић*** 

Вин ци, 063/80 72 238, 012/638 725 

Три тро кре вет не со бе, кли ма уређај, 

ри бљи ре сто ран. 

Ми ло рад Ке се ро вић** 

Вин ци 

064/22 02 219, 064/67 04 564 

011/2454 231 

Јед на јед но кре вет на, три дво кревет 

не и два по моћ на ле жа ја. 

Алек сан дар Сте ва но вић*** 

Го лу бац, 012/678 400, 063/83 32 850 

Три јед но кре вет не, јед на дво кревет 

на. У бли зи ни пла же, пар кинг. 

Аца Ми лу но вић**** 

Го лу бац, 012/678 202, 060/06 75 118 

www.pilotcompany.com 

3/2+2, 3/2, ресторан, ТВ, модем/ 

интернет, клима уре ђај, паркинг. 

Жи во јин Сто кић** 

Го лу бац, 063/84 24 071 

Јед на дво кре ветна, две тро кревет 

не. 

Гор да на Је нић** 

Го лу бац, 063/284 615 

Дво кре вет на со ба, ТВ, на оба ли 

Ду на ва. 

Гор да на Је нић*** 

Ри дан, 063/84 24 071 

Три дво кре вет не со бе. 

48 ГОЛУБАЦ

Ми лен Бо го је вић** 

Го лу бац, 063/284 615 

Дво кре вет на со ба, на оба ли Дуна 

ва. 

Бо го мир Па вло вић**** 

Го лу бац, 012/678 066 

Две дво кре вет не со бе, пар кинг. 

Ре сто ран до ма ће вла шке 

ку хи ње. 

Ми ло мир ка Ста но је вић** 

До бра, 012/669 172 

Три дво кре вет не, јед на 

че тво ро кре вет на, ТВ, те ле фон, 

пар кинг. 

Вла сти мир Цвет ко вић**** 

До бра, 012/669 087 

Че ти ри дво кре вет не со бе, ТВ, 

те ле фон. На оба ли Ду на ва. 

Драган Радовић**** 

Винци, 063/550 447 

Једна једнокреветна, једна 

трокреветна соба. 

Радмила Романовић* 

Брњица, 065/53 799 30 

Седам трокреветних соба. 

Андреја Мијатовић** 

Голубац, 064/257 09 10 

Две двокреветне собе. 

Зоран Илић* 

Голубац, 063/833 28 50 

012/678 400 

Три двокреветне собе. 

Јелица Матејић* 

Радошевац, 063/731 2238 

Једна једнокреветна и једна 

двокреветна соба. 

Бобан Живковић** 

Усије, 012/666 514 

Две двокреветне собе. 

Милован Витомиров* 

Винци, Голубац 062/ 311 808 

Две двокреветне и једна 

трокреветна соба. 


49

Ко ри сни те ле фо ни 

ОП ШТИ НА ГО ЛУ БАЦ 

Ца ра Ла за ра бр. 15 

012/678-128, 07-15 ч 

ТУ РИ СТИЧ КА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА 

Го ра на То ши ћа Мач ка бр. 1 

012/638-614, 07-15 ч 

ТУ РИ СТИЧ КИ ИН ФО ЦЕН ТАР 


012/638-613, 07-21 ч 

сваког дана у тур. сезони 

ПО ШТА ГО ЛУ БАЦ 

Го лу бач ки трг бб 

012/678-262, 07-15 ч 

осим недељом 

ДОМ ЗДРА ВЉА 

За је чар ска 

012/678-113, нон стоп 

АПО ТЕ КА ТИ ЛИ ЈА 

Го лу бач ки трг бб 

012/678-345, 07-21 ч 

АПО ТЕ КА 

Ауто бу ска ста ни ца Голубац 

012/678-175, 07-21 ч 

ПО ЛИ ЦИЈ СКА СТА НИ ЦА 


012/678-212, нон стоп 

БЕН ЗИН СКА ПУМ ПА 

АДАМ ПЕ ТРОЛ 


012/679-185, нон стоп 

БЕН ЗИН СКА ПУМ ПА 

НИС ЈУГОПЕ ТРОЛ 


012/666-566, 07-20 ч 

КО МЕР ЦИ ЈАЛ НА БАН КА 

Го лу бач ки трг 1 

012/678-201, 08-16 ч 

БИ БЛИ О ТЕ КА 


012/678-136, 07-15 ч 

МЕ ЊАЧ НИ ЦА СМ 

Ца ра Ла за ра 

012/678-461, 07-19 ч 

МА НА СТИР ТУ МА НЕ 

012/675-195, нон стоп 

ВЕ ТЕ РИ НАР СКА СТА НИ ЦА 

012/678-117, 07-19 ч 

МЕ ЊАЧ НИ ЦА ГРОШ 

Ца ра Ду ша на 10 

063 849 73 55, 07-15 ч 

МЕ ЊАЧ НИ ЦА L&I 

Го лу бач ки трг 

012/638-655, 07-19 ч 

50 ГОЛУБАЦ

Ту ри стич ка ор га ни за ци ја 

Оп шти не Го лу бац 

Про на ђи те свој ку так ле по те 

у Го луп цу! 

Го лу бач ка оп шти на на ла зи 

се у јед ном од нај леп ших краје 

ва Бал ка на, на ме сту где је 

Ду нав нај ши ри, при ро да не такну 

та, а ма ги ја нај ја ча. Би ло да 

же ли те да бу де те у цен тру деша 

ва ња или да ужи ва те у не такну 

тој при ро ди, у Го луп цу ће те 

про на ћи про стор за се бе и ужива 

ће те у го сто прим ству сво јих 

до ма ћи на. 

У Ту ри стич кој ор га ни за ци ји 

оп шти не Го лу бац мо же те до бити 

све по треб не ин фор ма ци је о 

ту ри стич кој и уго сти тељ ској пону 

ди Го луп ца за Ваш ква ли тетан 

и са др жа јан бо ра вак. ТО Голу 

бац по сре ду је и код из да ва ња 

категорисанoг при ват ног смешта 

ја. Ов де мо же те из нај ми ти 

ка та ма ран ка па ци те та 12 осо ба 

за кр ста ре ње Ду на вом, као и бици 

кле и опре му за спорт ски рибо 

лов. 

Адре са: Го ра на То ши ћа Мач ка 1, 

12223 Го лу бац 

Те л./факс: +381 12 638 614 

e-mail: to go lu bac01@gmail.com 

www.go lu bac.rs 


51

До њи Ми ла но вац

У 

до њо ми ла но вач кој ко тли - 

ни на 990. ки ло ме тру Дуна 

ва од 1971. го ди не, након 

из град ње Хи дро е лек тра не 

„Ђер дап 1” и по ди за ња ни воа 

Ду на ва ко је је по то пи ло ста ро 

на се ље, на ла зи се До њи Ми лано 

вац. Ова пи то реск на ду навска 

ва ро ши ца је то ком сво је 

ду ге исто ри је не ко ли ко пу та ме - 

ња ла ло ка ци ју. На ло ка ли те ту 

Ве ли ки Гра дац у ан тич ко време 

вој ни ло гор и на се ље зва ли 

су се Та ли а та, да би се у време 

Ту ра ка раз ви јао као По реч 

и био ва жан град на ду нав ској 

ади то ком Пр вог срп ског устанка. 

Због че стих по пла ва де кретом 

кне за Ми ло ша Обре но вића 

1832. го ди не По реч се се ли 

осам ки ло ме та ра низ вод но, на 

де сну оба лу Ду на ва, и до бија 

име Ми ла но вац, по Ми ла ну, 

ста ри јем си ну Ми ло ша Обрено 

ви ћа. Ми ла но вац је гра ђен 

по пр вом ре гу ла ци о ном пла ну 

у Ср би ји, по идеј ним ски ца ма 

вој во де по реч ког и пред сед ника 

др жав ног са ве та Сте фа на 

Сте фа но ви ћа Тен ке, а од 1859. 

го ди не но си име До њи Ми лано 

вац. Био је сре ди ште сре за 

По реч ко-реч ког и Оп шти не Доњи 

Ми ла но вац до 1965. го ди не. 

Сма тра се да је овај крај ко левка 

древ не Евро пе упра во због 

вред но сти ар хе о ло шких ло кали 

те та Ле пен ски Вир и Руд на 

Гла ва ко ја су у бли зи ни. 

Да нас је До њи Ми ла но вац ме - 

сто са зна чај ним ту ри стич ким 

по тен ци ја ли ма не са мо због 

при род них бо гат ства На ци о- 

нал ног пар ка Ђер дап у чи јем 

се сре ди шту на ла зи, већ и због 

кул тур ног на сле ђа и по вољ них 

кли мат ских фак то ра. У До њем 

Ми ла нов цу се на ла зи хо тел „Лепен 

ски Вир” и упра ва ЈП „На цио 

нал ни парк Ђер дап”. 

54 ДОЊИ МИЛАНОВАЦ

Га ле ри је / му зе ји 

Му зеј Ле пен ски Вир 

Цен тар за по се ти о це – Му зеј 

Ле пен ски Вир на ла зи се у склопу 

за шти ће ног ар хе о ло шког 

ком плек са Ле пен ски Вир, код 

се ла Бо ље тин, у окви ру На ци о- 

нал ног пар ка Ђер дап, не да ле ко 

од До њег Ми ла нов ца. По диг нут 

је по ред из ме ште ног ло ка лите 

та Ле пен ски Вир, ко ји предста 

вља свет ски зна ча јан ло кали 

тет, стар 9000 го ди на. Му зеј 

Ле пен ски Вир је у са ста ву Народ 

ног му зе ја од 1978. го дине. 

У ју ну 2011. го ди не, на месту 

не ка да шње згра де Му зе ја, 

отво ре на је но ва мо дер на грађе 

ви на, Цен тар за по се ти о це 

– Му зеј Ле пен ски Вир. У но вој 

згра ди, осим са мог ло ка ли тета 

ко ји је глав ни и цен трал ни 

екс по нат му зе ја, у чи јој пре зента 

ци ји су по ста вље не и ко пи је 

мо ну мен тал них скулп ту ра на 

ме сту на ла за, мо гу ће је ви де ти 

и но ву по став ку. Она пре зен тује 

ме зо лит и нео лит са мог лока 

ли те та Ле пен ски Вир, укуп но 

пре ко 100 екс по на та (упо требни 

пред ме ти – ору ђе и алат ке, 

на кит, жр тве ни ци, скулп ту ра, 

нео лит ска ке ра ми ка), а укљу чује 

и ре кон стру и са не на чи не сахра 

њи ва ња на Ле пен ском Ви ру 

и хо ло грам ску ре кон струк ци ју 

ку ћа са Ле пен ског Ви ра. 

Ин фо те ле фон: 030 /501501, 

030/501389 

Га ле ри ја „Чо век, др во и вода”, 

Ка пе тан-Ми шин брег 

Уда ље на 6 км од До њег Мила 

нов ца, на Мај дан печ ком пу ту. 

Стал на по став ка скулп ту ра 

од др ве та на отво ре ном. У продав 

ни ци су ве ни ра по се ти о ци 

мо гу да ку пе ори ги нал не су вени 

ре са овог под руч ја, из ра ђе не 

од де ло ва др ве та, ста рих ви ше 

де це ни ја. Уз су ве ни ре по се ти о- 

ци ма се ну ди еко ло шки здра ва 

хра на: при род ни ми роч ки мед, 

ко зји сир, ку ку ру зно бра шно са 

по то ча ре, ја ре ти на на ра жњу, 

ле пи ња ис под са ча, раз не врсте 

гљи ва, кај мак, про ја и раки 

ја „сте ко ва ча”, спра вље на од 

не пр ска ног во ћа и при род ног 

ме да. 

Ин фо те ле фон: 030/590-869 

ДОЊИ МИЛАНОВАЦ 

55

Цр кве / ма на сти ри 

Цр ква Све тог Ни ко ле у Доњем 

Ми ла нов цу 

У ста ром, са да по то пље ном 

До њем Ми ла нов цу, у цен тру 

ове ду нав ске ва ро ши на ла зи ла 

се Цр ква Све тог Ни ко ле ко ју је 

по ди гао ка пе тан Ми ша Ана стаси 

је вић 1840. го ди не. Жи во пис 

је ра дио Ди ми три је По сни ко вић 

1863. го ди не, а ико но стас Стеван 

То до ро вић. 

Цр ква је, као и чи та во насе 

ље, по то пље на при ли ком изград 

ње ХЕ „Ђер дап”, а на но вој 

ло ка ци ји До њег Ми ла нов ца подиг 

ну та је но ва цр ква у ко ју су 

пре се ље ни ико но стас, вред ни 

пред ме ти и оста ци зид ног сликар 

ства. 

Цр ква је кроз до ку мен та цију 

по сто је ћег ста ња за шти ће на у 

пр вом сте пе ну. Рас по ла же вредним 

пред ме ти ма из По реч ке цркве: 

је ван ђе љем са емај ли ра ним 

око вом ко је је по клон Сте фа на 

Сте фа но ви ћа Тен ке, сре бр ним 

пре сто ним кр стом са Тен кином 

по све том из 1830. го ди не, 

ма њим је ван ђе љем, сре бр ним 

пу ти ром са нат пи сом вој во де 

Ми лен ка Стој ко ви ћа и че ти ри 

вред не ико не из 18. и 19. ве ка. 



МАРТ 

Же не сли ка ри, ме ђу на род на 

из ло жба жен ског сли кар ства 

у Мај дан пе ку 

Организатор: Центар 

за културу Мајданпек 

Цен тар за кул ту ру Мај дан пек 

030/584-056 

АПРИЛ 

Ус кр шњи да ни фол кло ра, 

смо тра на род ног 

ства ра ла штва у Црнај ки 

Организатор: 

КУД „Дели Јован” Црнајка 

МАЈ 

Јор го ван фест, фе сти вал 

цве ћа и на род них оби ча ја 

на Ми ро чу 

Организатор: МЗ Мироч 

030/ 476-050 

ЈУН 

Се о ска спорт ска олим пи ја да, 

ма ни фе ста ци ја ма сов не 

фи зич ке кул ту ре у Руд ној Гла ви 

Ор га ни за тор: Спорт ски са вез 

оп шти не Мај дан пек 

Дан Ду на ва, раз ли чи ти 

про гра ми по све ће ни 

очу ва њу Ду на ва 

Организатор: ЈП „НП Ђердап” 

Спорт ски са вез 


030/ 581-259 

ЈП „НП Ђер дап” 

030/590-788 


57

ЈУЛ 

По реч ки ко тлић, так ми че ње 

у при пре ма њу ри бље чор бе 

и ри бљег па при ка ша 

у До њем Ми ла нов цу 

Ор га ни за тор: Цен тар за кул ту ру 


Фе сти вал за бав не му зи ке за 

де цу и мла де ТИН До њи Мила 

но вац, 

Ор га ни за тор: Цен тар за кул ту ру 


Цен тар за кул ту ру 


030/590-610 

АВГУСТ 

Куп Ђер да па у је дре њу, ме ђу на - 

род но так ми че ње у је дре њу за 

олим пиј ску и кла су Оп ти мист 

Ор га ни за тор: АЈК Бе о град 

ТО Мајданпек 

АЈК Бе о град 

011/35 404 69 

ТОО Мај дан пек 

030/590-184 

СЕПТЕМБАР 

Мај дан арт, ин тер на ци о нал ни 

сим по зи јум зла тар ства 

у Мај дан пе ку 


Мај да нарт Мај дан пек 

030/583-663 

Са чу вај мо гај де и ста ре 

игре од за бо ра ва, ре ви јал на 

смо тра из вор ног на род ног 

ства ра ла штва 


КУД „Рудна Глава” 



Грујан 


Без ал ко хол на, ал ко хол на 

пи ћа, то п ли на пи ци; ро штиљ, 

вла шка тра ди ци о нал на ку хи ња, 


До њи Ми ла но вац, 

Ка пе та на Ми ше 6 

030/590-019 

Пореч 

Кафе-ресторан 


пи ћа, то пли на пи ци; ро штиљ, 

ри бљи спе ци ја ли те ти, 

по сла сти це 


Кра ља Пе тра I 

030/590-805 

062/590 805 

Ча роб на рибица 

Ресторан домаће кухиње 

Без ал ко хол на, ал ко хол на пи ћа, 

то пли на пи ци; ро штиљ, ри бљи 

спе ци ја ли те ти 


Ка пе та на Ми ше 38 

060/030 40 68 

Лепенац 






030/590-597, 063/77 76 751 

Болеро 

Caffe bar 

Безалкохолна, алкохолна пића, 

топли напици 


Ка пе та на Ми ше бб 


59

Те у та 

Caf fe bar 


то пли на пи ци 


Кра ља Пе тра I бб 

030 590 026 

Оаза 

Caffe bar 




Кра ља Пе тра I 14 

030/590-307 

Ди о нис 

Caf fe bar 





063/596-293 

Ор феј 



то пли на пи ци; бр за хра на 


Капетана Мише бб 

Спорт 

Кафана 


пи ћа, то пли на пи ци; 

ро штиљ, вла шка 

тра ди ци о нал на ку хи ња, 


Бо ље тин, му зеј 


065/349 23 88 

Дунавска колиба 


(не ради од 01. 01. до 15. 03. ) 




Го лу би ње 

064/18 81 893 

Грош 

Ре сто ран до ма ће ку хи ње 



спе ци ја ли те ти, ку ва на је ла, 

пан си он ски ме ни, по сла сти це 



Goodfather 

Caffe bar 




Ка пе та на Ми ше бб 

062/394 141 

По след ња шан са 



роштиљ 



К 2 

Грил 


ро штиљ, пи ца, сен дви чи, 

па ла чин ке 



063/89 49 599 



Хо тел „Ле пен ски Вир” *** 

Хо тел „Ле пен ски Вир” на лази 

се на уз ви ши ци из над Доњег 

Ми ла нов ца (161 м над мор ске виси 

не) и рас по ла же са 450 ле жаје 

ва у јед но кре вет ним и дво кревет 

ним со ба ма и апарт ма ни ма, 

а све со бе има ју ТВ, те ле фон и 

те ра су. У скло пу хо те ла су главни 

ре сто ран са 500 се ди шта, апери 

тив бар, на ци о нал ни ре сторан, 

ти хи са лон са 180 ме ста, шах 

са ла са 30 ме ста и кон гре сна 

дво ра на са 100 ме ста. Спорт ски 

са др жа ји са по ну дом ре кре а ције 

су: за тво ре ни ба зен; трав нати 

те ре ни за фуд бал опре мљен 

ре флек то ри ма, и три по моћ на 

трав на та те ре на за тре нин ге; 

осве тље ни те ре ни за ко шар ку, 

ма ли фуд бал, те нис и од бој ку. 

Но во о тво ре ни Spa & Wel l ness 

Cen tar хо те ла „Ле пен ски Вир” 

пред ста вља пра ву оазу ми ра и 

опу ште но сти и уто чи ште од свако 

днев не на пе то сти и бри га. 

Кон так ти: 

Рад нич ка бб, 

19220 До њи Ми ла но вац, 

Ср би ја 

Ре цеп ци ја: 

(+381 30) 590-210; 590-212; 

590-211; 590-215 

Ре зер ва ци је и про да ја: 

(+ 381 30) 590-131; 590-133 

Факс: (+381 30) 590-217; 

590-220 

www.ho tel le pen ski vir.co.rs 


61


Ми ро слав Мар ко вић**** 

Кра ља Пе тра I 53/3 

063/777 14 43 

2 ле жа ја у со би и по моћ ним 

ле жа јем у дру гој со би. ТВ, 

радио. 

Алек сан дар Сто ја но вић *** 

Сте ва на Мо крањ ца 4/2 

064/85 69 247 

2 ле жа ја + по моћ ни ле жај у соби 

опре мље ној ТВ, ра дио, мо дем/ 

ин тер нет апа ра том. На рас по лага 

њу ку хи ња с тр пе за ри јом. 

Че до мир Фи ра но вић *** 

Рад нич ка бб 

064/49 89 340 

2 ле жа ја у јед ној со би и 2 по моћна 

ле жа ја у дру гој со би. На рас пола 

га њу и ку хи ња са тр пе за ри јом, 

ТВ, ра дио, кли ма уре ђај. 

Дра га на Јо ва но вић*** 


064/85 69 223 

4 ле жа ја у две дво кре вет не со бе. 

На рас по ла га њу и ку хи ња са трпе 

за ри јом, ТВ, ра дио. 

Је ле на Зе ко вић *** 

Ми лен ка Стој ко ви ћа 2 

063/81 80 357 


ТВ, ра дио, кли ма уре ђај. 

Ју го сла ва Пот па ра*** 

Сте ва на Мо крањ ца 35 

063/850 34 70 

4 ле жа ја у две дво кре вет не со бе и 

са по моћ ним ле жа јем. ТВ, ра дио, 

кли ма уре ђај. 

Ми ле Ба ко вић*** 


064/89 66 443 

2 ле жа ја у јед ној дво кре вет ној соби 

са по моћ ним ле жа јем. ТВ, радио, 

ком пју тер, мо дем/ин тер нет, 

кли ма уре ђај. 

Сла ви ца По по вић*** 

Ста ри не Но ва ка 10 

064/66 56 480 



ТВ, ра дио, мо дем/ин тер нет. У делу 

дво ри шта уре ђен про стор за 

сме штај па са. 

Ан ге ли ка Илић**** 

Све тог Са ве 3 

063/22 44 63 

2 ле жа ја у јед ној дво кре вет ној соби, 

2 по моћ на ле жа ја и кре ве тац 

за де цу. Са те лит ски ТВ про гра ми, 

мо дем/ин тер нет и те ле фон/факс. 

Дво ри ште са угра ђе ним ро штиљем, 

фон та ном и га ра жом. 

Ми ро слав Јан ко вић**** 


062/840 38 01 

4 ле жа ја у две дво кре вет не собе, 

је дан ле жај у јед ној со би и 2 помоћ 

на ле жа ја. Са те лит ски ТВ програ 

ми, ком пју тер, мо дем/ ин тернет. 

У скло пу ку ће на ла зи се базен 

и ле по уре ђе но дво ри ште. 

Сло бо дан Ве лић**** 

Ка зан ски по ток 

069/2803 998 

12 ле жа ја рас по ре ђе них у шест 

дво кре вет них со ба. 

Сло бо дан Ве лић* 


069/2803 998 

со ба са 4 ле жа ја + по моћ ни 

ле жај 

Ан ге ли ка Илић*** 

Све тог Са ве 

063/22 44 63 

2 ле жа ја у јед ној дво кре вет ној соби 

са ку па ти лом. 

Иван Јо но вић*** 


063/416 386 

6 ле жа је ва у јед ној јед но кре ветној 

со би, јед ној дво кре вет ној соби 

и јед ној тро кре вет ној со би. ТВ, 

ра дио. 

Кри ша но вић*** 


069/13 11 955 


ТВ, ра дио. 


63

Мир ја на Ко ко рић*** 

Кра ља Пе тра 

062/974 20 87 

2 ле жа ја у јед ној дво кре вет ној 

со би. ТВ, ра дио. 

Не бој ша Ми хај ло вић*** 

Сте ва на Мо крањ ца 3 

063/ 854 55 10 


Упо тре ба ку хи ње, ТВ, ра дио, клима 

уре ђај, пар кинг у дво ри шту. 

Па вле Ми лој ко вић*** 

Сте ва на Мо крањ ца 

062/80 69 818 

5 ле жа је ва у две дво кре вет не со бе 

и јед ној јед но кре вет ној со би. ТВ, 

ра дио. 

Здрав ко Га ја но вић*** 


063/74 05 400 

5 ле жа је ва (фран цу ски ле жај) у 

јед ној дво кре вет ној и јед ној трокре 

вет ној со би. ТВ, ра дио, кли ма 

уре ђај. 

Жи жа Јо ва но вић***** 

Ви кенд на се ље Об ља га Ма ре 

у По реч ком за ли ву 

030/476 057 

4 ле жа ја на спра ту и 2 ле жа ја 

у при зе мљу ку ће за од мор. 

Про стра но дво ри ште у ко ме 

мо же да се бра ви чи та вог да на. 

Дра ги ца Ра дић** 

Ни ко ле Па ши ћа 21 

030/590 255 



Јо ван ка Ја ре дић** 


063/871 44 60 

6 ле жа је ва у три дво кре вет не со бе. 


Ми ле на Ја це вић ** 

Ни ко ле Па ши ћа 15 

063/181 27 67 

2 ле жа ја у јед ној дво кре вет ној 

со би, ТВ, ра дио. 

На да Ву ко вић** 


064/30 25 371 

6 ле жа је ва у три дво кре вет не со бе. 


З. Јо ва но вић *** 

Ле пен ски Вир бб 

6 ле жа је ва. ТВ; ра дио. 

Ра до мир Зе ко вић ** 

Оре шко ви ца бб 

064/647 53 87 

5 ле жа је ва. ТВ, ра дио. 


Дра шко Ћет ко вић ** 

Ка зан ски по ток бб 

062/80 56 400 

3 ле жа ја у две со бе. Упо тре ба ку хиње. 

ТВ, ра дио, пар кинг у дво ри шту. 

Стар че вић ** 


4 ле жа ја. ТВ, ра дио. 

Јор го ван Сте ва но вић*** 


063/220 559 

два ле жа ја у ста ну са днев ним борав 

ком, ку хи њом са тр пе за ри јом, 

спа ва ћом со бом. ТВ, ра дио. 

Љу би ца Ра ду ло вић***** 


063/109 77 44 

4 ле жа ја у јед ној тро кре вет ној 

и јед ној јед но кре вет ној со би. 


Жи во рад Сте фа но вић*** 

Ка пе тан Ми шин брег 

030 590 869 

4 ле жа ја у две дво кре вет не со бе, 

апарт ман са 6 ле жа је ва. 

Ми ро слав Мар ко вић** 

Ви кенд на се ље Об ља га Ма ре 

у По реч ком за ли ву 

063/777 14 43 

7 ле жа је ва у две дво кре вет не со бе 

и јед ној тро кре вет ној со би. Сва - 

ка со ба има те ра су са ко је се пружа 

по глед на По реч ки за лив и 

Ђер дап. Уре ђе но дво ри ште са рошти 

љем. ТВ, ра дио. 


65


По ли циј ско оде ље ње 



Краља Петра I бб 

030/ 590 022 

00-24 ч 

Апо те ка 



030/ 590 188 

8-17ч, су бо том и 

не де љом 8-14 ч 

Дом здра вља 


Николе Пашића 

030/ 590 606; 590 080 

00-24ч 

Ко мер ци јал на бан ка 


Краља Петра I 53 

030/ 590 781 

8-16, суботом 9– 13 ч 

По шта 



030/ 590 106; 590 893 

8-16, суботом – 13 ч 

Ауто бу ска ста ни ца „Ве о лиа” 


Краља Петра I ББ 

030/590 182 

Бен зин ска ста ни ца 

НИС Ју го пе трол 



030/590 162 

6-22 ч 

Ауто ме ха ни чар ска рад ња 

Јо ван ка Сто ја но вић 


Стевана Мокрањца 16 

9-17 ч, из у зев не де ље 

„PIT STOP” ауто ме ха ни чар ска 

и вул ка ни зер ска рад ња 



063 777 54 10 

9-17 ч зи ми, 9-19 ч ле ти 

викендом по позиву 

Ауто цен тар „Дел фин” 



061/11 36 781 

8-16 ч, недељом не ради 

Фо то рад ња „Ивек” 



030/ 590 043; 590 901 

8-15 и 17 – 19 ч, 

су бо том 8 14 ч 

Му зеј Ле пен ски Вир 


062/ 216 559 

сва ко днев но у ја ну а ру и 

де цем бру од 10-15ч, у мар ту 

и но вем бру од 09-17ч, апри лу 

и сеп тем бру од 09-19ч, ма ју, 

ју ну, ју лу, ав гу сту од 09-20ч, 

октобру од 09-18 ч 


ЈП „На ци о нал ни парк Ђер дап” 


Краља Петра I 14 а 

030/ 590 788; 590 778 

07-15, викендом не ради 


Мај дан пек 



030/590 184 

08-16, викендом не ради 

Ту ри стич ко 

ин фор ма тив ни цен тар 



030/591 400 

8-21 ч, викендом 9-14 ч 

По ли циј ска ста ни ца 



Све тог Са ве бб 

030/581 544, 00-24ч 

Дом здра вља Мај дан пек 


Ка пе тан ска 30 

030/584 587, 00-24ч 

Оп шта бол ни ца Мај дан пек 


030/583 014 

00-24ч 

Апо те ка 


Ка пе тан ска бб 

030/581 227, 030/583 800 

7-21ч, су бо том и не де љом 8-14 ч 



28. марта 2 

030/583 618, 582 100 

8,30-16 ч, суботом 9-13 

Ал фа бан ка 


Трг ослобођења 2 

030/588 588 

9-17ч, викендом не ради 

По шта 



030/581 643 

07-19ч, суботом 08-13ч 

Фо то рад ња „Флеш пек” 


Трг ослобођења бб 

030/588 340 

08-14 и 17-19ч, 

викендом 09-14ч 

Му зеј у Мај дан пе ку 


Све тог Са ве 41 

030/583 459 

07-15ч, викендом не ради 

Ауто бу ска ста ни ца „Ве о лиа” 


Пролетерска бб 

030/581 270 

04,30-20 ч 

Же ле знич ка ста ни ца 

Де бе ли Луг 

030/570 066 

Нон стоп 


67



По но сни смо да Вам предста 

ви мо под руч је ко је се са 

раз ло гом на зива „зе ле на оаза” 

Ду на ва, где ће те ужи ва ти у фасци 

на ци ја ма при ро де: Ђер дапска 

кли су ра, Рај ко ва пе ћи на, Ва - 

ља пре раст, Бе ли из во рац. 

Пред ста ви ће мо Вам бо гату 

кул ту ру и исто ри ју: ар хе о лошко 

на ла зи ште Ле пен ски Вир, 

Тра ја но ву та блу, Цр кву Све тих 

апо сто ла Пе тра и Па вла, Цр кву 

Све тог Ни ко ле и ра зно вр сне мани 

фе ста ци је. 

При ја тан од мор и бо ра вак упот 

пу ни ће Вам хо те ли, при ват ни 

сме штај, ре сто ра ни, ба ро ви и го - 

сто љу би вост до ма ћи на. Не преста 

но тра га ју ћи за ле пим и неза 

бо рав ним де сти на ци ја ма за 

пу то ва ње и од мор, пред Ва ма 

је пра ви иза зов и ра зно вр стан 

из бор. 



Кра ља Пе тра I бб, 

19220 До њи Ми ла но вац, 

Те ле фон: +381 30 596 184, 

+381 30 596 185 

Факс: +381 30 590 184, 

e-mail: of fi ce@ to om.rs 

Ту ри стич ки ин фо цен тар 


Те л./факс: +381 30 591 400 

e-mail: tic @to om.rs 

www.to om.rs 



69

Кла до во

Кла до во се убра ја у ста рије 

гра до ве у По ду на вљу, а 

на ста нак на се ља се ве зу је 

за вој но ци вил ни ло гор ко ји су 

по ди гли Ри мља ни на гра ни ци, 

по знат под име ном За нес. Ка да 

је ло гор ра зо рен, Сло ве ни су на 

ње го вим те ме љи ма по ди гли своје 

на се ље Но ви Град. Из град њом 

тур ске твр ђа ве Фе ти слам, Но ви 

Град све ви ше гу би сло вен ски 

ка рак тер. Ве ру је се да име гра да 

по ти че од ре чи кла де нац, бу дући 

да Кла до во оби лу је из во ри ма 

или од ре чи кла да, од по се че них 

шу ма, с тим да има ми шље ња да 

су та кве се че ка сни јег да ту ма у 

од но су на пр ве пи са не по ме не 

име на гра да. Би ло ка ко би ло, 

под да на шњим име ном, Кла дово 

се пр ви пут по ми ње у јед ном 

аустриј ском вој ном до ку мен ту у 

ко ме је за бе ле жен на пад хај ду ка 

из Вла шке на град 1596. го ди не. 

Ме ђу нај ста ри јим и нај вред нијим 

пи са ним по да ци ма је опис 

гра да ко ји је у свом пу то пи су 

за бе ле жио, при ли ком бо рав ка у 

Кла до ву, тур ски ге о граф и пу топи 

сац Евли ја Че ле би ја. 

Кла до во је од дав ни на позна 

то као бо ем ски град, град у 

ко ме се пре пли ће ста ро и но во. 

Оста ло је за пи са но да је срп ски 

књаз Ми лош Обре но вић, до носе 

ћи уред бу о уре ђе њу Кла до ва 

ушо ра ва њем по „ин жи њер ски”, 

про пи сао да се не сме на ру шава 

ти број ни од нос ку ћа и ка фана 

у ме сту ко ји је из но сио де сет 

на спрам јед не. Тра ди ци ју чу вених 

ка фа на и ре сто ра на да нас 

на ста вља ју број ни уго сти тељ ски 

објек ти, по себ но у ста рој градској 

чар ши ји, ко ја пред ста вља 

оазу бо е ми је и до брог за ло га ја. 

Кла до во је по кло ни ци ма доброг 

за ло га ја по зна то и це њено 

по ри бљим спе ци ја ли те ти ма 

као што су: ке чи га у „про це пу”, 

„пи ја ни” ша ран, је се тра на жару, 

ди мље ни тол сто ло бик, рибља 

чор ба или на да ле ко по знати 

кла дов ски ка ви јар. Овај крај 

је чу вен и по из вр сном ви ну са 

жи вог пе ска, „Ду ши Ду на ва”, 

бе лом ви ну про из ве де ном по 

фран цу ској тех но ло ги ји, правом 

кла дов ском брен ду. 

Му зе ји и га ле ри је 

Ар хе о ло шки му зеј Ђер да па 

ло ци ран је у Кла до ву, на оба ли 

72 КЛАДОВО

Ду на ва, из ме ђу твр ђа ве Фе тислам 

и цен тра гра да. На по врши 

ни од 560 ква драт них ме тара 

из ло жбе ног про сто ра на ла зи 

се око 400 ре пре зен та тив них 

екс по на та из у зет ног кул тур но 

исто риј ског зна ча ја, од пра и стори 

је до сред њег ве ка. 

Кон сти ту и сан је 1996. го дине, 

као је дан од нај зна чај ни јих 

ци ље ва у обла сти за шти те на сле - 

ђа на уч но и стра жи вач ког пројек 

та „Ђер дап” (1978/9-1998). 

Му зеј де лу је ор га ни за ци о но у 

са ста ву На род ног му зе ја Бе о- 

град и ХЕ „Ђер дап”, Кла до во. Из - 

ло жбе ре пре зен та тив них екс пона 

та пре зен ту ју и ин тер пре тира 

ју ми ле ни јум ски кон ти ну и тет 

на се ља ва ња оба ла Ду на ва, ин тегри 

шу ћи мул ти кул тур но на сле- 

ђе и при род но окру же ње, јединстве 

ну ма те ри јал ну и немате 

ри јал ну ба шти ну, у ци љу по знава 

ња, уре ђе ња и ко ри шће ња. 

По се та му зе ју је у про гра мима 

ту ри стич ких по ну да, а ор гани 

зо ва не по се те му зе ју обез беђу 

ју во ди чи „Ђер дап- ту ри ста” 

(019 801 010) и Хо те ла „Аквастар 

Ден јуб” (019 810 810). 

Ар хе о ло шки му зеј Ђер да па, 

кон такт те ле фон: (019) 803 900 

Га ле ри ја Цен тра за кул ту ру 

у Кла до ву, Ду нав ска бр. 7. Разли 

чи те умет нич ке из ло жбе не 

по став ке, стал на по став ка ма кете 

по то пље ног остр ва Ада-Ка ле. 

Рад но вре ме, сва ког рад ног дана 

од 07 до 20 ча со ва. Кон такт 

те ле фон: 019 808 690.

Цен тар за кул ту ру у Кла дову 

об је ди ња ва ак тив но сти у два 

објек та: До му кул ту ре (из гра ђеном 

1976. на про сто ру од 1.500 

м 2 , сме ште ном на са мој оба ли 

Ду на ва) и До му омла ди не (изгра 

ђе ном 1984. на про сто ру од 

1.500 м 2 , сме ште ном у са мом 

цен тру гра да). 

Га ле ри ја „Бран ко Стан ковић”, 

Кла до во, Ду нав ска бр. 3. 

Стал на по став ка су ве ни ра и ручних 

ра до ва удру же ња „Ми си ја 

кре а ти ва”. Рад но вре ме: сва ког 

да на од 10 до 20 ча со ва. 

Га ле ри ја Ту ри стич ко-инфор 

ма тив ног цен тра у Кладо 

ву, Кра ља Алек сан дра 15, 

019/801-773. Рад но вре ме од 

07 до 21 час, сем не де ље и поне 

дељ ка. 

Цр ква Све тог Ђор ђа 

У гра ду Кла до ву је већ око 

1735. го ди не по сто ја ла ма ла 

Цр ква Све тог Ге ор ги ја, у ко јој су 

чу ва ни за пи си за хва љу ју ћи који 

ма је и да нас мо гу ће об ја сни ти 

не ке де ло ве исто ри је пра во славног 

жи вља овог кра ја. Да на шња 

Цр ква Све тог Ђор ђа из гра ђе на 

је у вре ме ди на сти је Обре но вић, 

1856, и осве ће на го ди ну да на 

ка сни је. Цр кву је мо гу ће по сети 

ти сва ког да на. 

74 КЛАДОВО


ФЕ БРУ АР 

Про сла ва Све тог 

Три фу на, 

дан ви но гра да ра и во ћа ра 

Удру же ње во ћа ра 

и ви но гра да ра, 

063/335 859 

МАЈ 

Ђер дап ска ре га та Те ки ја 

– Хај дуч ка во де ни ца 

Ор га ни за тор: Ка ја ка шки клуб 

Те ки ја 

Ка ја ка шки клуб 

Те ки ја, 

065/48 22 211 

Ноћ му зе ја 


Ар хе о ло шки му зеј 

Ђер да па, Кла до во 


019/803-900 

ЈУН 

Ре га та Те ки ја – 



Кајакашки клуб Текија 


Те ки ја, 

065/48 22 211 

ЈУЛ 

Ет но фе сти вал Кла до во 

Ту ри стич ка 

ор га ни за ци ја 

оп шти не Кла до во 

019/801 690 

Ђер дап ска ре га та 

Те ки ја-Ку сјак, 

Ор га ни за тор: Ка ја ка шки клуб 

Те ки ја 

КЛАДОВО 

75


Те ки ја, 065/48 22 211 

Сабор дијаспоре 

МЗ Љубичевац и 

Канцеларија за дијаспору, 

019/800 198, 019/800 199 

АВГУСТ 

Злат на бућ ка Ђер да па, 

спорт ско-ту ри стич ка 

ма ни фе ста ци ја у Те ки ји 

Ор га ни за тор: Ту ри стич ко 

дру штво Те ки ја 

Ту ри стич ко дру штво Те ки ја 

019/804-077 

Ме ђу на род на ту ри стич ка 

ду нав ска ре га та ТИД 

Кајакашки савез Србије 

СЕПТЕМБАР 

Из ло жба ме да и 

пче лар ских про из во да 

Удру же ње ме да ра, 065/634 77 49 

ОК ТО БАР 

Ве че ви на и ме ра ка 

Организатор: Центар за 

културу Кладово 

Цен тар за кул ту ру 

Кла до во 

019/808-146 

76 КЛАДОВО

Оба ве зно про ба ти 

Бе ло ви но „Ду ша Ду на ва” 

„Ду ша Ду на ва” (Espi rit du 

Da nu be) је „разголићенo” ви но, 

пот пу но при род но, без ика квих 

ве штач ких до да та ка. На пра вљено 

је од сор те гро жђа ита ли јански 

ри злинг (рајн ски ри злинг), 

а фран цу ски на чин про из вод ње 

под ра зу ме ва са свим сла бу филтра 

ци ју и бла гу ста би ли за ци ју 

са ци љем да се са чу ва што више 

воћ не аро ме и све жи не. Карак 

те ри сти ке овог ви на су ле па 

све тло жу то-зе ле на бо ја, дискре 

тан воћ ни ми рис и ки се лослат 

каст укус. Про из во ди се од 

сор те гро жђа рајн ски ри злинг, 

ко је се пре су је два са та по сле 

бра ња, та ко да се чу ва све жа 

воћ на аро ма. Гро жђе се про изво 

ди на на ка ле мље ном чо ко ту 

ви но ве ло зе, што је пра ва реткост 

у све ту. Под руч је на ко ме 

се на ла зи ви но град је на пр вом 

ме сту у Ср би ји по бро ју сун чаних 

да на у го ди ни, за то гро жђе 

ка рак те ри ше ви сок са др жај воћа 

и оп ти ма лан од нос ки се лина. 

„Ду ша Ду на ва” је пре све га 

осве жа ва ју ће и раз и гра но ви но 

баш као и ре ка по ко је је ви но 

до би ло име. 

Цр но ви но „Ду ша Бал ка на” 

Ви но „Ду ша Бал ка на” је више 

не го суп ти лан спој сор ти: 

про ку пац, вра нац и ка бер не. 

Ово ви но је из раз зе мљи шта и 

кли ме ко је су га ро ди ле и својом 

је дин стве ном но том го во ри 

о осо бе но сти ма пре де ла из којих 

по ти че. Стр ми на на креч ној 

ге о ло ги ји у ви но гра ди ма око 

Алек сан дров ца и Рај ца, ре латив 

но ви со ка над мор ска ви сина 

и хлад не је се ње но ћи за једно 

по го ду ју спо ром са зре ва њу 

гро жђа. То да је ви ну укус во ћа 

и осве жа ва ју ћи тем пе ра мент. 

Спе ци фич ну но ту ви на нај бо ље 

опи су је ста ра, ти пич но фран цуска 

реч „ter ro ir”, ко ја из ра жа ва 

спој зе мљи шта, кли ме и уме ћа 

чо ве ка. 


77


Језеро 

Кафана, етно ресторан 


то пли на пи ци; на ци о нал на ку хиња, 


Кладово, Краља Александра 54 

019/808-272 

Алас 

Рибљи ресторан 


то пли на пи ци; ри бљи спе ци ја лите 

ти, ро штиљ 

Кла до во, Трг Кра ља Пе тра, 

019/801-036 

Текијанка плус 



то пли на пи ци; ма кро би о тич ка 

хра на, спе ци ја ли тет ку ће 

јаг ње ти на под са чем 

Кла до во, Кра ља Алек сан дра 5, 

062/202-275 

Eli te 

Caffe pizzeria 


пи ћа; piz za, па ла чин ке, 

шпа ге ти, ла за ње, сен дви чи 


019/808-580 

Џет сет 

Пи це ри ја 

Без ал ко хол на, 

ал ко хол на пи ћа; piz za 


019/808 117 

Дан гу ба 



то пли на пи ци; Роштиљ 


064 2273 717 

Принц 

Посластичара 


колачи, сладолед 


019/82-222 

Ку ћа до бре хра не „82” 



пића, то пли на пи ци; Рибљи 

специјалитети, роштиљ 

Кла до во, Ри бар ска бб, 

019/808 827 

78 КЛАДОВО

Ка фа ни ца 



ри бљи спе ци ја ли те ти, ро штиљ 

Кла до во, Ни ко ле Јан ко ви ћа 1, 

019/ 800 384 

Главан 

Caffe bar 




019/81-100 

Cage 

Кафић 



Кла до во, Трг Ми ха и ла 

Обре но ви ћа бб, 

063/817 50 09 

Цар 



палачинке 


019/800-777 

Шаран 

Ре сто ран са пре но ћи штем 

Ис хра на, без ал ко хол на, 

ал ко хол на пи ћа; пре но ћи ште 

Бр за Па лан ка, Кеј осло бо ђе ња 4, 

063/82 70 620 

Влашка кућа 

Етно кућа 

Исхрана; преноћиште 

Ве ли ка Вр би ца, 

Мар ша ла Ти та 46, 

019/814-010, 063/410-047 

Панорама 

Ри бљи ре сто ран 

Рибљи специјалитети 

Те ки ја, Хај дук Вељ ко ва 40, 

019/804-024 

Ђердапско језеро 



роштиљ, рибљи специјалитети 

Те ки ја, Авра ма Пе тро ни је ви ћа 59, 

064/70 43 977 

Лео 


Без ал ко хол на, 

ал ко хол на пи ћа; piz za 


063/82 21 605 


79


„Аква Стар Ден јуб” **** 

Има 14 јед но кре вет них со ба. 

Све со бе су са по гле дом на Дунав, 

има ју те ле фо не у со би и у 

ку па ти лу, са те лит ску ТВ, ми нибар, 

сеф, цен тра ли зо ва ну клима 

ти за ци ју, фен и туш-ка би ну. 

Јед но кре вет не и дво кре вет не 

со бе су исте ква дра ту ре, та ко 

да је мо гу ће уба ци ти до дат ни 

ле жај. Хо тел по се ду је вел нес и 

СПА цен тар ко ји се про сти ре 

на 800 м2 и под ра зу ме ва: покри 

ве ни ба зен (зи ми за тво рен) 

са сла ном во дом, са у не, ђа ку зи 

за 8 осо ба, ма са же ри, из у зетно 

опре мљен фит нес цен тар и 

још мно го то га. Го сти ма су на 

рас по ла га њу и услу ге ма са же и 

фри зер ског са ло на. 


Ул. Ду нав ски кеј бр. 1 

19320 Кла до во 

Teл.: +381 (0)19 810 810 

Факс: +381 (0)19 810 800 

www.ho tel kla do vo.rs 

„Ђер дап”***, Кла до во 

Хо тел са по гле дом на Европу. 

На ла зи се у цен тру Кла до ва, 

на са мој оба ли Ду на ва, и ну ди 

330 ле жа је ва у јед но кре вет ним 

и дво кре вет ним со ба ма (шест 

апарт ма на). Две ве ли ке ре сторан 

ске са ле (750 ме ста укупно), 

ве о ма су атрак тив не за орга 

ни за ци ју ве ли ких кон гре са и 

се ми на ра, као и по себ них до гађа 

ја, сла вља и оку пља ња. У саста 

ву ове осмо спрат ни це ко ја 

до ми ни ра гра дом, на ла зе се и 

ма ла кон гре сна са ла (50 ме ста), 

80 КЛАДОВО

апе ри тив бар, фри зер ски са лон, 

ме њач ни ца и ТВ са лон. Хо тел 

по се ду је и брод ре сто ран „Ђердап” 

ка па ци те та 120 пут нич ких 

ме ста. Ис пред хо те ла је пар кинг 

про стор са ви део над зо ром. 


Ул. Ду нав ска бр. 5, 


тел. 019/801-010; 801-475 

www.ho tel djer dap.com 

Омла дин ски камп „Ђер дап” 

Уда љен је 8 км од Кла до ва, у 

бли зи ни ХЕ „Ђер дап 1”. 

Камп рас по ла же са 7 па ви љо - 

на ко ји пру жа ју сме штај у двокре 

вет ним и тро кре вет ним со ба - 

ма, 8 бун га ло ва и 9 мо дерно опре 

мље них тро кре вет них апартма 

на. 

По ну да: при пре ме спор ти ста, 

рад нич ко-спорт ске игре, ђач ке 

екс кур зи је, ре кре а тив на на ста ва. 


Ђер дап ски пут бб, 19326 

Но ви Сип, Кла до во 

тел. 019/809-555, 

www.kamp djer dap.co.rs 

Ауто-камп у Бр зој Па лан ци 

Ло ка ци ја: на са мој пла жи крај 

Ду на ва 

По се ду је: 80 камп је ди ни ца, 

бун га ло ве, камп при ко ли це, места 

за ша то ре. 

Кон такт: Мир ко Ни ко лић 

тел. 019/801-290, 

моб. 063/417497, 

060/0417497 


Дра ган Ву јо вић **** 

Ул. ОРБ бр. 7, Кладово 

060-0800261 

1/2, 1/3 

(кућа на улазу у Кладово, 

500 м од центра) 


81

Ду шан ка Чи ча ре вић ** 

Ул. Ти моч ка 5, Кла до во 

019-82-403, 065/5155037 

2 x 1/2, ку па ти ло, ку хи ња 

(500 м од центра града, у 

непосредној близини аутобуске 

станице) 

Урош Мр вош **** 

Ул. Тра ја но ва 1, Кладово 

063-362718 

1/4, ку хи ња, ку па ти ло (1 км од 

центра града, 500 м од градске 

плаже) 

Сла ви ша Ту фа је вић 

Ул. М. Ти та 46, Ве ли ка Вр би ца 

www.vlaskakuca.com 

019/814-010, 063-410047 

069-600808 

Ет но ре сто ран Вла шка ку ћа у 

В. Вр би ци на 9 км од Кла до ва 

Ра ди ша Ђор ђе вић 

„Вила Морун“ *** 

Ул. Ду нав ска 17, Кладово 

019-807-714, 063-8347115 

1/1, 2 x 1/2, 1/3 и три ку па ти ла 

(ку ћа на са мој оба ли Ду на ва, са 

по гле дом на град ску пла жу) 

Ду ши ца Рај чић * 

Ул. Ри бар ска 7, Кладово 

019-807-882 

1/2, ку па ти ло (кућа 200 м 

од центра града, у близини 

спортске хале Језеро) 

Дра ган Ма ри но вић 

„Мона Лиза“ 

Ул. Ри бар ска (српска круна) 

062/9730910 

Два лук су зна апарт ма на 

(у строгом центру града, 

поред спортске хале Језеро 

и градског парка) 

Сне жа на и Звон ко Ада мо вић 

*** 

Ул. 1. ма ја 7, Текија 

064-4783551, 064-4304982 

3 спа ва ће со бе, ку па ти ло 

Див на То ча ко вић **** 

Светомир 

Ул. Хај дук Вељ ко ва 34, Текија 

019/804-033, 062-425440 

6 кре ве та, за јед нич ко ку па ти ло 

Жив ко и Слав ка Гру јић **** 

Ул. 22. сеп тем бра 10, Текија 

019-804-158, 063-7216082 


Ан то ни је Ба лић **** 

Ул. Ми ло ша Оби ли ћа 53 

Текија 

019-804-124, 062/539563 

1/2, две спа ва ће со бе, днев ни 

бо ра вак, ку хи ња и ку па ти ло 

Дра ган Пе тра ње ско вић *** 

Ул. Ко че Ан ђел ко ви ћа 15 

Текија 

019-804-159, 063/7626597 


Је ле на Лај ти но вић *** 

Ул. Ко че Ан ђел ко ви ћа 85 

Текија 

019-804-107 


82 КЛАДОВО

Мар ти но вић Дра гу тин *** 

Ул. 1. ма ја 3, Текија 

019-804-051, 062/318601 

6 кре ве та, за јед нич ко 

ку па ти ло 

Ђор ђи ца Шо мо но вић*** 

Ул. Мар ша ла Ти та 4, Костол 

019/808-730 

2х1/2 ку хи ња, ку па ти ло 

(ку ћа на са мом ула зу у се ло) 


Credy бан ка 

ул. 22. сеп тем бар 9 

019/803-292, 019/803-282 

08-15ч, суботом 08-12ч 

Alp ha бан ка 


019/801-491 

09-17ч, суботом не ради 



019/800-585 

08-16ч, суботом 08-13ч 

Бан ка In te sa 


019/800-830 

09-16ч, суботом 09-12ч 

Агро бан ка 


019/801-395 

08-15ч, суботом 08-13ч 

Раз вој на бан ка Вој во ди не 

ул. Оби ли ће ва 16 

019/800-025, 019/800-433, 

08-16ч 

Здрав стве ни цен тар 

ул. Ду нав ска 1-3 

019/801-455, нон стоп 

За вод за он ко ло ги ју 

ул. 22. сеп тем бар бб 

019/808-370, нон стоп 

Апотека градска 

ул. 22. септембар бб 

019/800-210 

07-20ч, (радним данима и 

суботом), недељом 07-15ч 

Апо те ка „Ве дем” 

ул. 22. сеп тем бар бб 

019/803-183 

08-20h, суботом 08-16ч 

Апо те ка „101” 


019/808-349 

07-21ч (рад ним да ни ма и 

су бо том) недељом 08-15ч 

Апо те ка „Зо ран Бар бу ло вић” 

ул. Кра ља Алек сан дра 12 

019/801-466 

08-20ч, суботом 08-14ч 

По шта 


019/801-411 

07-19ч, суботом 07-14ч 

Ауто бу ска ста ни ца 

ул. Иво Ло ле Ри ба ра бб 

019/801-469, 


83

Call centar 019/801-328 

ауто бу ска ста ни ца нон-стоп, 

call центар 07-19ч 

НИС Ју го пе трол 

ул. Ђер дап ски пут бб 

019/801-175, нон-стоп 

Бен зин ска пум па 

„Го лу бо вић” 

ул. Сло бо да на Пе не зи ћа Кр цу на 

019/803-000, нон-стоп 

Бен зин ска пум па „Дел та” 

Гра бо ви ца 

ул. Не го тин ски пут бб 

019/85-180 

06-21ч 

Ту ри стич ка 

ор га ни за ци ја 

Оп шти не Кла до во 

На ме сту где је Ду нав својим 

шар мом и сна гом им преси 

о ни рао чед ност и ле по ту 

Кар пат ских пла ни на, ро ђе на је 

Ђер дап ска кли су ра, нај ве ћа и 

нај леп ша кли су ра Евро пе. На 

из ла ску из те сна ца, Ду нав уморан 

и опу штен, пра ви ме ан дар 

у об ли ку гла ве ко ња, ви дљив и 

пре по зна тљив и из све мир ских 

ви си на. Ту је Кла до во, отво ре- 

Бен зин ска пум па „Fe nix” 

Бр за Па лан ка 

019/85-010, 06-21ч 

Ту ри стич ка аген ци ја „Ба фер” 


019/800-000 

09-15ч, суботом 09-13ч 

Ту ри стич ка аген ци ја „ЕПС турс” 

Ул. Ду нав ска 

019/808-540 

Ту ри стич ки ин фор ма тив ни 

цен тар 


019/801-773, 07-21ч 


Трг Кра ља Пе тра бб 

019/803-900, ло кал 23-34 

10-17ч, понедељком не ради 

84 КЛАДОВО

ни град, чи ја је ко лев ка ве тар, а 

про стир ка ве ли ка во да. 

У сво јој укуп ној ту ри стич кој 

по ну ди Кла до во спа да у оп штине 

са из у зет ним ту ри стич ким 

по тен ци ја лом. Сво јим кул тур ноисто 

риј ским на сле ђем и не ким 

ство ре ним вред но сти ма но ви јег 

по ре кла, од ре ђе ним об ли ци ма 

при вре ђи ва ња и ве о ма спе цифич 

ним фол клор ним обе лежји 

ма пру жа по се ти о ци ма то ком 

чи та ве го ди не по све рет ке, привлач 

не и не по но вљи ве ту ри стичке 

са др жа је. Све оно што тре ба 

да ви ди те и до жи ви те у Кла до ву 

са зна ће те у Ту ри стич кој ор гани 

за ци ји оп шти не Кла до во. 

Ту ри стичка ор га ни за ци ја 

Оп шти не Кла до во 

Ду нав ска 16 а, 


Те ле фон: +381 19 801 690 

e-mail: 

to o kla do vo@g mail.com 

www.to o kla do vo.rs 

Ту ри стич ки 

ин фор ма тив ни цен тар 

Кра ља Алек сан дра 15 

Те ле фон: +381 19 801 773 


85

Не пропустите 

86 НЕ ПРОПУСТИТЕ

НЕ ПРОПУСТИТЕ 

87

Во до пад-из во ри ште 

Бег бу нар 

Ле ген да ка же да се мла ди тур - 

ски бег, из под гра ђа Го лу бач ке 

твр ђа ве, из не на да раз бо лео и 

оне мо ћао. Тур ски хе ћи ми, онда 

шњи ле ка ри, пре по ру чи ше 

му, уз оста ле ле ко ве, ре дов не 

шет ње кли су ром низ Ду нав. Већ 

при пр вој шет њи, умо ран и малак 

сао за ста де крај овог во до пада 

и на пи се хлад не во де. Су традан 

му се по вра ти сна га и већ 

по сле не ко ли ко да на ис пи ја ња 

хлад не во де са из во ри шта, потпу 

но оздра ви, на ра дост ње го ву 

и ње го вог ха ре ма. Та ко из вор и 

во до пад до би ше име по го лубач 

ком бе гу, Бег бу нар. 

По дру гој при чи, име из во ри - 

шта је на ста ло јер се у су шним 

пе ри о ди ма у из во ру знат но смањи 

ко ли чи на во де, ско ро да 

пре су ши – од но сно во да по бегне. 

Од тог бе жа ња во де на ста де 

име Бег бу нар. 

Ис пи ти ва њи ма ко ја су обавље 

на пред Дру ги свет ски рат, 

утвр ђе но је да део из во ри шта 

ре ке Пек по ни ре ду бо ко у Хомо 

љу, у креч њач ке пу ко ти не, и 

кроз де се ти не ки ло ме та ра подзем 

них ка ме них пе ћи на и ка нала, 

охла ђе на сте на ма и обо га ћена 

ми не ра ли ма, во да из ви ре на 

овом ме сту. 

Чу де сне дво ра не 

ха рам ба ше Рај ка 

На са мо пар ки ло ме та ра од 

цен тра Мај дан пе ка, ула за скриве 

ног кро шња ма др ве ћа, на ла зи 

се Рај ко ва пе ћи на. Јо ван Цвијић, 

наш по зна ти при род њак, 

от крио ју је кра јем 19. ве ка. 

Пре ма оно ме што је до са да позна 

то, ход ни ци Рај ко ве пе ћи не 

ду гач ки су око два ки ло ме тра. 

По спе ле о ло шким ка рак те ристи 

ка ма и мор фо ге нет ској еволу 

ци ји, Рај ко ва пе ћи на је јед на 

од нај за ни мљи ви јих у Ср би ји. 


Са сто ји се од два хо ри зон та, понор 

ског и из вор ског. Ни жи је 

хи дро ло шки ак ти ван, а ви ши је 

су ви хо ри зонт. Са ду жи ном од 

2304 ме тра ис тра же них ка на ла, 

то је нај ду жа пе ћи на у Ср би ји. 

Спа ја њем реч ног и су вог ка нала 

на ста је кру жна ста за ду жи не 

1410 м, а ту ри сти за са да обила 

зе са мо де ло ве реч ног и су вог 

хо ри зон та. Уза на бе тон ска ста за 

во ди кроз про стра не „Кон цертне” 

и „Је же ве дво ра не”, по ред 

„Ма лих” и „Ве ли ких ор гу ља”, 

„Обе ше ног хај ду ка Рај ка” до 

„Дво ра не ка да”. Тем пе ра ту ра у 

пе ћи ни је + 8°Ц, док је ре ла тивна 

вла жност сто по стот на. 

Чи та ва пе ћи на до би име харам 

ба ше Рај ка за хва љу ју ћи 

крч ма ру ова квог име на за ко га 

се при ча да је да њу слу жио госте, 

а но ћу са сво јом дру жи ном 

пљач као ка ра ва не. Ле ген да каже 

да је опљач ка но бла го сакрио 

баш у овој пе ћи ни. Ако и 

је сте, ни је ус пео да га по тро ши, 

јер га та да шње вла сти ухва ти ше 

и обе си ше. Као се ћа ње на ње га 

оста де да го ли ца ма шту ле ген да 

о са кри ве ном бо гат ству и име 

ове спе ле о ло шке ле по ти це. 

Сем ле ген де, Рај ко ву пе ћи ну 

је дин стве ном чи не и та ко зва не 

ка де. Реч је о уду бље њи ма налик 

ка да ма у по ду пе ћин ских 

ход ни ка, ко је се ма ло где дру где 

сре ћу. Чи тав је дан ход ник је у 

ова квим ка да ма, али се њи ме не 

мо же још увек про ше та ти, сто га 

се на овај ход ник мо же са мо баци 

ти по глед. Ти ме се, ме ђу тим, 

уку пан до жи вљај не ума њу је. 

Јер ула зе ћи у пе ћи ну ха рам баше 

Рај ка, сре шће те се са жртве 

ни ком, Ду хо ви ма, Пла стом 

се на, Ће ле ку лом. Из Цви ји ћевог 

ви ра, из ро ни ће те у Дво ра ну 

во до па да, ви де ти Са лу сте ћа ка, 

до жи ве ти Зим ску бај ку и сти ћи 

до Кри стал не дво ра не ко јој у 

нај бо љем сми слу ре чи од го ва ра 

ово име. Сва ки ко рак на чи њен 

на уској бе тон ској ста зи до но си 

нов, не по но вљи ви, је дин ствени, 

не за бо рав ни до жи вљај. Још 

ду го по из ла ску на све тло да на 

у очи ма оста је искри ча вост пећин 

ског на ки та из гра ђе ног од 

кри стал ног кал ци та, бе лог као 

зим ски ле де ни пеј заж. 


89

Бе ли из во рац 

На 17 ки ло ме та ра од Мај данпе 

ка, у сли ву Ша шке ре ке, на лази 

се спо ме ник при ро де, би грена 

аку му ла ци ја Бе ли из во рац, 

ко ја је на осно ву ге о мор фо лошких 

вред но сти увр ште на у Инвен 

тар обје ка та ге о на сле ђа Срби 

је. Обра зо ва на је ис под истои 

ме ног из во ра, ко ји из би ја из 

крат ке пе ћи не на 360 м н. в. Запо 

чи ње про стра ном те ра сом од 

би гра, на чи јем обо ду је во до пад 

ви сок 16 м. Ис под во до па да бигре 

на аку му ла ци ја се у ка ска дама 

спу шта све до ко те 278 м, на 

ду жи ни од 290 м. По ни ра њем 

во де кроз би гар, ис под во до пада, 

обра зо ван је пе ћин ски ка нал 

дуг 13 м и ши рок 4 м, отво рен 

са јед не и дру ге стра не. Пре тало 

жа ва њем би гра у пе ћи ни су 

обра зо ва ни са ли ви и ста лак ти ти 

од чи сте бе ле си ге. 

Низ вод но од во до па да, у кори 

ту по то ка, по сто је број не 

пре гра де од би гра, иза ко јих су 

обра зо ва не би гре не аку му ла ције 

је зер ца, преч ни ка до 10 м и 

ду би не 2-3 м. Пре ко пре гра да 

по ток се сли ва у ви ду сла по ва и 

ма њих во до па да, ме ђу ко ји ма су 

два ви со ка 5 м. 

Бле де риј ски 

во до пад 

Као и сви чу де сни при зо ри 

и Бле де риј ски во до пад ни је на 


оку пут ни ку на мер ни ку, ка ко се 

то не ка да го во ри ло, или да нашњим 

ту ри стич ким но ма ди ма, 

ко ји у по тра зи за аван ту ром крста 

ре ис точ ном Ср би јом. Удаљен 

је око осам ки ло ме та ра од 

Бр зе Па лан ке, а око шест ки ломе 

та ра од на се ља Ре ка. Чу де сни 

Бле де риј ски во до пад је на би гру 

ко га има од са мог вре ла па до 

ис под са мог сла па и због гу сте 

ве ге та ци је те шко се за па жа. Међу 

тим, ако има те до брог во дича, 

ни је те шко сти ћи до овог призо 

ра као из бај ке. До пре див ног 

во до па да и ин те ре сант ног из вори 

шта пу те ви и ста зе су ла га не, 

јер сем ду жи не и не ма ју не ку 

ви син ску раз ли ку. Пр во ће те 

чу ти, а по том ви де ти Бле де ријски 

во до пад, ко ји са мо на пр во 

гле да ње под се ћа на во до пад Зеле 

ни вир у ре сав ским Ли си нама. 

Ка ко је Бле де риј ски во допад 

и ве ћи и сна жни ји, ти ме и 

ути сци по ста ју дру га чи ји. Во да 

се вер ти кал но, са ви си не од око 

се дам ме та ра, по сле пре ли ва ња 

пре ко би гре не пре ча ге, уз снажан, 

мо жда чак и за стра шу ју ћи 

хук, об ру ша ва у об ли ку во де не 

за ве се у би гре ну ка ду, ве ли ки 

вир или ма ло је зе ро. Тир ки зно 

је зе ле не бо је, из у зев у вре ме 

ве ли ких ки ша и ота па ња снега. 

Али и он да веч на игра во де 

и ка ме на има сво ју ле по ту. Она 

већ по ми ња на би гре на пре ча га 

има из глед не пра вил не пот кови 

це, па ис под ње те ку и ма њи 

сла по ви, та ко да осим ве ли ког 

во до па да, са стра не по сто ји још 

је дан ма ли, ко ји то ком ле та, пошто 

у ре ци има ма ње во де, неста 

је, али је ту с про ле ћа, ка да 

је ре ка бо га та во дом. 


91

Му зеј у Мај дан пе ку 

Му зеј у Мај дан пе ку је на стао 

1998. го ди не оса мо ста љи ва њем 

Оде ље ња му зе ја ру дар ства и ме талур 

ги је из Бо ра, ко је је отво ре но у 

Мај дан пе ку 1984. го ди не. Му зеј ска 

гра ђа од пре ко 1000 пред ме та орга 

ни зо ва на је у се дам збир ки: ет ноло 

шку, ар хе о ло шку, при род њач ку, 

исто риј ску, фо то граф ску, ли ков ну 

и ну ми зма тич ку. Му зеј чу ва и призна 

ња, на гра де и пла ке те Руд ни ка 

ба кра Мај дан пек, као и ро до сло ве и 

ис пи се цр кве них и ма тич них књига 

овог кра ја. Ми си ја Му зе ја у Мајдан 

пе ку је ис тра жи ва ње, об ра да, 

чу ва ње и из ла га ње ма те ри јал них, 

ду хов них и при род них вред но сти 

овог под руч ја с по себ ним ак центом 

на ар хео-ме та лур ги ју и тра дици 

о нал не оби ча је Вла ха. Му зеј негу 

је кул тур ни иден ти тет Оп шти не 

Мај дан пек као европ ског за ви ча ја 

ме та ла, а исто вре ме но на ње ном 

су се тлу са чу ва ли нај ар ха ич ни ји 

оби ча ји и ве ро ва ња. Му зеј у Мајдан 

пе ку не ма сво ју стал ну по ставку, 

али за хва љу ју ћи при вре ме ним 

по став ка ма, нај че шће из фун ду са 

ет но ло шке збир ке и го сту ју ћих изло 

жби, по се ти о ци мо гу упо зна ти 

нај ста ри је оби ча је у Евро пи, обича 

је Вла ха, као и ко лев ку ру дарства 

– нај ста ри ји руд ник у Евро пи, 

руд ник у Руд ној Гла ви. 

Адре са: Све тог Са ве 41. 

Рад но вре ме: по не де љак- 

-пе так 7-15 ча со ва 

Те ле фон: 030 583 459 



93

Пра ви ла по на ша ња 

Јав но пред у зе ће На ци о нални 

парк Ђер дап До њи Ми лановац, 

упра вљач за шти ће ног подруч 

ја, има за да так да за шти ти 

и са чу ва при род на и кул турна 

бла га за да на шње и бу ду ће 

ге не ра ци је. Лич ним при мером 

и од го вор ним по на ша њем, 

сва ко од нас мо же и тре ба да 

по мог не упра вља чи ма за штиће 

них под руч ја у очу ва њу природ 

не и кул тур не ба шти не. Сто - 

га вас мо ли мо да па жљи во прочи 

та те и при др жа ва те се следе 

ћих пра ви ла пона ша ња, јер 

и на ши по том ци има ју пра во 

на очу ва ну при ро ду. 

• По штуј те шу ме, биљ ке, живо 

ти ње и при род не фе но ме не. 

Ужи вај те у њи ма у ти ши ни, упијај 

те успо ме не очи ма и уз помоћ 

фо то а па ра та. 

• У шу ми не ло ми те гра не дрве 

ћа, по себ но мла ди ца, ко је ће 

из ра сти у ве ли ко ста бло. 

• Цве ће је нај леп ше ка да га 

по сма тра те у при род ном окруже 

њу, за то га не бе ри те. 

• Не мој те уз не ми ра ва ти живо 

ти ње, оште ћи ва ти гне зда. Не-

мој те за га ђи ва ти ре ке, је зе ра, 

по то ке, из во ре. 

• Ко ри сти те кан те за от пат ке, 

а у слу ча ју да их не ма, по не си те 

сво је сме ће са со бом. Оста ви те 

за со бом чи сту при ро ду, она ко 

ка ко сте је на шли. 

• Кре ћи те се ста за ма и пу теви 

ма ко ји су обе ле же ни и уређе 

ни. 

• Не за бо ра ви те да бу ка ни је 

део при род не сре ди не. Ужи вајте 

у зву ци ма при ро де. 

• Ка да сте у по се ти на ци о налном 

пар ку или би ло ком дру гом 

при род ном до бру, по на шај те 

се та ко да ни на ко ји на чин не 

угро зи те при род не еко си сте ме 

или на ру ши те основ на свој ства 

и обе леж ја при ро де. 

• Пар ки рај те сво ја во зи ла на 

пред ви ђе ним ме сти ма и во зи те 

спо ри је ка да про ла зи те по ред 

ше та ча и би ци кли ста. 

Ве о ма смо по но сни на је дин - 

стве ну ле по ту На ци о нал ног парка 

Ђер дап ко ју же ли мо да по дели 

мо са ва ма. 

По мо зи те нам да је са чу ва мо 

и за шти ти мо! 

ЈОШ ПОНЕШТО 

95

Опе ра те ри мо бил не те ле фо ни је 

„Те ле нор” 

Те ле нор је пр ва мо бил на мрежа 

у Ср би ји. Од по чет ка ко мерци 

јал ног по сло ва ња, 1994. го дине, 

Те ле но ру је по ве ре ње ука зало 

ви ше од три ми ли о на ко рисни 

ка у зе мљи. Од 1. сеп тем бра 

2006. го ди не Те ле нор Ср би ја је 

део Те ле нор гру пе. 

Те ле нор гру па се већ до каза 

ла ми ли о ни ма ко ри сни ка широм 

све та, од Швед ске до Бангла 

де ша, то ком ду гог ни за годи 

на. По сле јед ног и по ве ка у 

ко му ни ка ци о ном по слу и ви ше 

од 199,4 ми ли о на ко ри сни ка 

у 11 зе ма ља ши ром све та, Теле 

нор што шта зна о то ме шта 

ко ри сник же ли и шта му је потреб 

но од мо бил ног про вај де ра. 

Као ком па ни ја Те ле нор гру пе, 

ше сти по ве ли чи ни мо бил ног 

опе ра те ра у све ту, ко ри сни ци ма 

у Ср би ји мо же мо да по ну ди мо 

про из во де и услу ге на свет ском 

ни воу, уз пред но сти свет ског 

зна ња и ис ку ства. Те ле нор ће 

би ти по кре тач ка сна га срп ске 

мо бил не те ле фо ни је и на стави 

ће на шу ду гу тра ди ци ју пружа 

ња ино ва тив них ре ше ња ко ја 

су ва жна на шим ко ри сни ци ма 

– да нас и у бу дућ но сти. 

Сиг на лом Те ле но ра по криве 

на су сва на се ља на под руч ју 

На ци о нал ног пар ка Ђер дап. У 

свим бо ље снаб де ве ним ма лопро 

дај ним објек ти ма мо гу ће је 

из вр ши ти елек трон ску до пу ну. 

Ку по ви на те ле фон ских апа рата 

и кар ти ца мо гу ћа је у ди лерским 

про дав ни ца ма у Кла до ву 

и Мај дан пе ку. 

ВИП 

Вип мо би ле д. о. о. је при ват - 

ни мо бил ни опе ра тер, вла сник 

тре ће ли цен це за мо бил ну те лефо 

ни ју у Ср би ји за ГСМ и УМТС 

мре же и екс клу зив ни стра те шки 

парт нер Во да фо на у Ср би ји. Вип 

мо би ле је члан Те ле ком Аустрија 

Гру пе, ко ја има око 22 ми ли о- 

на за до вољ них ко ри сни ка у осам 

зе ма ља ре ги о на и по зна та је као 

ли дер у ино ва ци ја ма јер стал но 

раз ви ја но ве тех но ло ги је и услуге 

и пр ва их уво ди на тр жи ште. 

Има ју ћи у ви ду ве ли ки по тенци 

јал тр жи шта те ле ко му ни каци 

ја у Ср би ји, Те ле ком Аустри ја 

Гру па од лу чи ла је да ин ве сти ра 

укуп но 570 ми ли о на евра то ком 

пр ве че ти ри го ди не по сло ва ња, 

укљу чу ју ћи 320 ми ли о на евра 

за ку по ви ну ли цен це, што чи ни 

Вип мо би ле нај ве ћом грин филд 

ин ве сти ци јом у зе мљи до са да. 

По ну див ши пра ву ал тер на ти ву у 

мо бил ној ко му ни ка ци ји у по гледу 

ко ри снич ког ис ку ства, произ 

во да и услу га по по вољ ни јим 

це на ма, Вип мо би ле је на кра ју 

2010. го ди не имао 1,4 ми ли о на 

ко ри сни ка и 13,7 од сто тр жишног 

уде ла. 

96 ЈОШ ПОНЕШТО

На ма су ко ри сни ци увек на 

пр вом ме сту и же ли мо да то 

бу де пре по зна то као глав на врли 

на на ше ком па ни је од пр вог 

да на ра да у Ср би ји. Увек нам се 

мо же те обра ти ти пу тем Ко риснич 

ког сер ви са ко ји ра ди 24 

са та днев но, 365 да на у го ди ни. 

Љу ба зни и струч ни са вет ни ци 

за про да ју ће од го во ри ти на свако 

ва ша пи та ња о Ви по вим услуга 

ма и про из во ди ма. По зо ви те 

број 060/1234. 

Ви по вим сиг на лом по кри ве - 

но је го то во чи та во под руч је Наци 

о нал ног пар ка Ђер дап. Електрон 

ску до пу ну мо гу ће је из врши 

ти у свим бо ље снаб де ве ним 

ма ло про дај ним објек ти ма. Купо 

ви на те ле фон ских апа ра та и 

кар ти ца мо гу ћа је у ди лер ским 

про дав ни ца ма у Кла до ву и Мајдан 

пе ку. 

МТС 

У тре нут ку ка да је MT:С осно 

ван, на тр жи шту Ср би је је већ 

по сто јао је дан мо бил ни опе ратор. 

За вр ло крат ко вре ме Те леком 

Ср би ја из бо рио се за ме сто 

нај ве ћег на ци о нал ног опе ра тора 

и за уче шће од око 60 од сто у 

укуп ним услу га ма мо бил не теле 

фо ни је на те ри то ри ји Ср би је. 

Те ле ком Ср би ја је 2007. го ди не 

про сла вио свој 10. ро ђен дан, а 

ви ше од 5 ми ли о на ста нов ни ка 

ко ри сти услу ге Мо бил не те лефо 

ни је Ср би је, ко ја има 98 проце 

на та по кри ве но сти по пу лаци 

је и 92 про цен та по кри ве ност 

те ри то ри је. MT:С да нас – око 7 

ми ли о на умре же них ко ри сни ка 

Мо бил не те ле фо ни је у три Балкан 

ске зе мље. 

Ви зи ја MT:С-а је да у бу дућно 

сти бу де опе ра тор чи ји су кори 

сни ци за до вољ ни услу га ма, 

брен дом, ква ли те том и це ном. 

И за то се 2005. го ди не MT:С одлу 

чио за „ре брен динг” са жељом 

да у јав но сти бу де пре позна 

тљив по ква ли те ту услу га, 

по по вољ ни јим це на ма, од но су 

пре ма ко ри сни ку, али и по лидер 

ској уло зи у уво ђе њу но вих 

тех но ло ги ја и сер ви са. Од та да, 

осим но вог брен да, MT:С са прате 

ћим сло га ном „Има те при јате 

ље” про мо ви ше но ве услу ге и 

пред ста вља се као опе ра тор којем 

је на пр вом ме сту за до вољство 

ко ри сни ка и при хва та ње 

но вих тех но ло ги ја на до ма ћем 

тр жи шту. Сло ган „Има те прија 

те ље” за све ове го ди не по стоја 

ња, MT:С је оправ дао ве ли ким 

бро јем ко ри сни ка, ква ли те том 

услу га и ино ва ци ја ма у мо билној 

те ле фо ни ји пра те ћи свет ске 

трен до ве. 

Сва на се ља на под руч ју Наци 

о нал ног пар ка Ђер дап по - 

кри ве на су сиг на лом МТ:с-а, а 

елек трон ску до пу ну мо гу ће је 

из вр ши ти у свим ма ло бо ље 

снаб де ве ним ма ло про дај ним 

објек ти ма. У Кла до ву и Мај данпе 

ку су ди лер ске про дав ни це 

МТ:С-а у ко ји ма је мо гу ћа купо 

ви на те ле фон ских апа ра та и 

кар ти ца. 

ЈОШ ПОНЕШТО 

97

Издавачка делатност 

ЈП „Национални парк Ђердап” 

Од осни ва ња Пред у зе ћа 1989. 

го ди не до да нас, ЈП „На ци о нални 

парк Ђер дап” је са мо стал но 

или уз по моћ ре фе рент них инсти 

ту ци ја об ја вио ви ше збор ника, 

мо но гра фи ја, струч них и публи 

ка ци ја на ме ње них нај ши рем 

чи та лач ком кру гу. Бо га ти ма тери 

јал об у хва та број не обла сти 

и при сту па чан је свим за ин тере 

со ва ним чи та о ци ма и до но си 

оби ље гра ђе струч ња ци ма, истори 

ча ри ма, умет ни ци ма. 

Из да вач ка де лат ност пра ти 

на уч но-ис тра жи вач ке и еду катив 

не ак тив но сти, те су у по следњих 

го ди ну-две об ја вље не мо ногра 

фи је: Слепи мишеви Ђердапа,

Птице Ђердапа, Укус Ђердапа 

– традиционална кухиња Националног 

парка „Ђердап”, до - 

ступ не свим за ин те ре со ва ним 

чи та о ци ма, са оби љем гра ђе драго 

це не струч ња ци ма. По се бан 

део из да вач ке де лат но сти наме 

њен је еко ло шкој еду ка ци ји 

нај мла ђих ге не ра ци ја. У ци љу 

раз ви ја ња све сти о по тре би зашти 

те и очу ва ња при ро де и живот 

не сре ди не, об ја вље ни су Еко 

буквар Националног парка „Ђердап” 

и Ђердапска бојанка, као и 

еду ка тив не сла га ли це и игре мемо 

ри је са еле мен ти ма при родне 

и кул тур не ба шти не нај ве ћег 

на ци о нал ног пар ка у Ср би ји. 

Ова из да вач ка де лат ност обеле 

же на је са рад њом са ре фе рент 

ним на уч ним и ис тра жи вач ким 

ин сти ту ци ја ма, пре све га За водом 

за за шти ту при ро де Ср бије, 

ВСИ „Кра ље во”, За во дом за 

про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, 

Би о ло шким и Шу мар ским факул 

те том, ре сор ним ми ни старстви 

ма.

Издавач 

ЈП „На ци о нал ни парк Ђер дап” 

До њи Ми ла но вац, Кра ља Пе тра Пр вог 14а 

За издавача 

Ср ђан Сте фа но вић, ди рек тор 

Извршни издавач 

„Прин цип Прес” 

Бе о град, Це тињ ска 6 

За извршног издавача 

Мишо Вујовић, 

директор и главни уредник 

Аутор 

Је ле на Буј дић Креч ко вић 

Лектор 

Ве ри ца Чо вић 

Дизајн и припрема за штампу 

„Прин цип Прес” 

Обрада 

„Хипербореја”, Београд 

Фотографије 

Иван Ра дој ко вић, Бо јан То до ро вић, Да ри мир Бан да, Дра ган 

Бо снић, Ја ро слав Пап, Алек сан дар Вељ ко вић, Ро за на Са здић, 

Жа кли на Ни ко лић, Ср ђан Сте фа но вић, Ни но слав Јо ва но вић, 

Је ле на Буј дић Креч ко вић, Дра га на Ми лој ко вић, Јо ви ца 

Мар ти но вић, Дра ган Дрн да ре вић, Зо ран Ми ло ва но вић, 

Ми лош Ми ло са вље вић, Ми ло рад Ђа ко вић 

Штампа 

„Пор тал”, Бе о град 

Тираж 

500 

2013.

Посебно захваљујемо на помоћи и 

уступљеној фото-документацији 

Туристичкој организацији Општине Кладово, 

Туристичкој организацији Општине Голубац 

и Велимиру Владићу из Доњег Милановца. 

Издавач не гарантује апсолутну тачност овде објављених 

информација и не сноси одговорност услед евентуалних 

нетачности или промене информација. 

© Copyright за ово издање: „Принцип Прес” 

CIP - Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

338.48(497.11-751.2)(036) 

БУЈДИЋ Кречковић, Јелена 

Чудесна природна и културна баштина : 

туристички водич кроз Национални парк Ђердап 

/ [аутор Јелена Бујдић Кречковић ; 

фотографије Иван Радојковић ... и др.]. - 

Доњи Милановац : Национални парк Ђердап ; 

Београд : Принцип Прес, 2013 (Београд : 

Портал). - 97 стр. : фотогр. ; 21 cm 

Податак о аутору преузет из колофона. - 

Тираж 500. 

ISBN 978-86-6189-046-8 (Принцип Прес) 

a) Национални парк Ђердап - Водичи 

COBISS.SR-ID 197440780

НационалнипаркЂердап 

удесетнај 

Најстаријагеолошкаисторија 

Европе. 

Најдужа композитна долина 

Европе, коју чине три клисуре, 

двакањонаитрикотлине. 

Највећа и најстарија воденапробојницаЕвропе. 

НајвећиприродњачкииархеолошкимузејуприродиЕвропе. 

Подручјесанајвећим,најстаријиминајбољеизраженимзбегомреликтнефлоре,фаунеивегетације. 

Подручје са највећим биодиверзитетомунутарједногекосистема. 

Подручје са најстаријим праисторијским 

насељем насталимпревишеодосамхиљадагодина. 

Подручје са највећим бројемисторијских 

споменика из временаримскоглимесанаДунаву. 

Једно од најлепших географскихподручјаЕвропе. 

Највећи национални парк у 

Србији.

Djerdap - vodic - srpski - niska rezolucija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?