Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
INTEGRACIJA<br />
KOMENTAR<br />
Usnija BULIGOVIĆ,<br />
vođa projekta<br />
„THARA“ pri<br />
Volkshilfe<br />
Bolji<br />
život Roma<br />
Digitalna platforma Roma,<br />
iza koje stoji sam kancelar,<br />
Austrije, organizuje susrete<br />
romskih društava i njihovih<br />
aktivnih predstavnika kako bi,<br />
u ime multikulturalnog društva,<br />
prezentovali i diskutovali o brojnim<br />
i raznovrsnim relevantnim<br />
temama. Svi protokoli i dokumenta<br />
su dostupni online, kako<br />
bi se svi oni, koju su zainteresovani<br />
za posao u državnoj službi,<br />
adekvatno informisali: www.bka.<br />
gv.at/dialogplattform-romastrategie.<br />
Ova platforma, prema EU odrednicama<br />
i članu 27 Nacionalne<br />
strategije za integraciju Roma,<br />
ima za cilj da do 2020. godine<br />
preuzme vodeću ulogu platforme<br />
u Austriji gde će se ne samo izveštavati<br />
o integraciji romske i Sinti<br />
populacije, već i kako je podržati,<br />
razvijati i utemeljiti. S tim u vezi<br />
najvažniji segmenti su obrazovanje,<br />
posao, stanovanje i zdravlje.<br />
Ovo su polja koja upravo zahtevaju<br />
više ravnopra vnosti i jednake<br />
šanse za Rome i Sinti, a to se može<br />
ostvariti samo putem određenih<br />
mera i uloženih napora.<br />
Naposletku, ove godine su b<strong>ili</strong><br />
predstavljeni brojni projekti<br />
finansijski podržani od strane<br />
Socijalnog fonda EU i Ministarstva<br />
za socijalna pitanja. Tako su<br />
se na projektu upoznale različito<br />
angažovane osobe i ra zmenile<br />
svoje planove i vizije za dalje produktivne<br />
aktivnosti.<br />
17. digitalna platforma Roma<br />
posebnu pažnju posvećuje temi<br />
nasilja u kući, porodičnog nasilja<br />
i primoranog venčavanja. Sam<br />
događaj ima za cilj da informiše<br />
o postojećim merama u okviru<br />
teme, ali i da ispita koliko dopire<br />
do svoje ciljne grupe − Roma.<br />
Dve godine mreže deradikalizacije<br />
Grad Beč je nedavno predstavio<br />
rezultate dvogodišnjeg<br />
rada Mreže deradikalizacije<br />
i prevencije (Netzwerk<br />
für Deradikalisierung und<br />
Prävention) kao i preporuke<br />
foruma čiji sastav broji stručnjake<br />
- Expert_Forum.<br />
Gradska ministarka Sandra<br />
Frauenberger opisala je aktivnost<br />
„zajedničkom igrom svih<br />
relevantnih celina grada“, koje<br />
poseduju prave puteve i alate<br />
za borbu <strong>protiv</strong> ekstremizma i<br />
fanatizma. Takođe, predstavlja<br />
jasan znak da se Beč zalaže za<br />
deradikalizaciju i prevenciju i<br />
na istim poljima i aktivno radi.<br />
„Samo putem kooperacije možemo<br />
zaštititi naše društvo od<br />
ekstremista“, objasnila je Frauenberger.<br />
Istog mišljenja je Tanja<br />
Wehsely, jedna od osnivačica i<br />
poslanica u opštinskom savetu:<br />
„Mreža deradikalizacije i pre-<br />
„Šta čini 'pravog' Austrijanca?”<br />
Istraživanje lingvistkinje<br />
Ruth Wodak pokazuje da<br />
pitanje o karakteristikama<br />
„pravog“ Austrijanca dobiva<br />
u poslednje vreme sve<br />
veću i veću aktualnost i pokreće<br />
veliku javnu diskusiju.<br />
Istraživanje „Diskursa konstrukcija<br />
austrijskih identiteta“<br />
predstavlja dugoročnu<br />
analizu, koja se sastoji od<br />
intervjua, fokus grupa i posmatranja<br />
medijskih izveštaja<br />
i političkih govora. Ovim<br />
putem omogućena je rekonstrukcija<br />
proteklih 20 godina<br />
i kako se promenilo samodoživljavanje<br />
Austrijanaca. „U<br />
ovom periodu se štošta politički,<br />
socija lno-psihološki i<br />
medijski promenilo i uključilo<br />
se mnoštvo novih kriterija<br />
i karakteristika“, podvukla<br />
je Wodak. Pogotovo u<br />
proteklo vreme je došlo sve<br />
više do polarizacije i podele<br />
Tanja Wehsely, Sandra Frauenberger i Kenan Gügnör<br />
(s leva na desno) na zvaničnoj konferenciji za novinare.<br />
vencije je osnovana kako bismo<br />
zaštit<strong>ili</strong> našu decu i omladinu<br />
od ekstremnih i ekstremističkih<br />
elemenata u našem društvu.“<br />
U ovom projektu učestvuju<br />
sve nadležne radne grupe Grada<br />
Beča, Bečko branilaštvo za<br />
decu i omladinu, Školski savet<br />
Beča kao i Magistratska odeljenja<br />
10, 11, 13 i 17. Pored<br />
toga postoje i kooperacije sa<br />
društva u dve dijametralno<br />
suprotne grupe. Kao primer<br />
istih dala je Wodak opoziciju<br />
Conchite Wurst i Andreasa<br />
Gabaliera. Dok je Chonchita<br />
ambasadorka za otvorenost,<br />
raznolikost i moderno shvatanje<br />
polova, Gabalier je pravi<br />
primer tradicionalnih i patrijahalnih<br />
pogleda na svet.<br />
Isto važi i kad je pojam do-<br />
institucijama poput policije,<br />
AMS-a, WAFF-a itd. Time je<br />
Beč jedini evropski grad koji<br />
poseduje strateški papir koji<br />
obuhvata sve postupke <strong>protiv</strong><br />
ekstremizma i fanatizma. U<br />
čitav rad uključeni su i brojni<br />
stručnjaci iz različitih oblasti.<br />
Sve preporuke Expert_Foruma<br />
Mreža se uzima pri planiranju<br />
daljeg rada i programa.<br />
movine u pitanju. <strong>Za</strong> jedne,<br />
Austrijanci su samo oni bele<br />
kože i nemačkog maternjeg<br />
jezika, dok je za druge da je<br />
to zapravo svako austrijskog<br />
državljanstva. Autori ističu<br />
da cilj migrantskog društva<br />
treba biti inkluzija novih<br />
Austrijanaca i stvaranje zajedničke<br />
istorije svih žitelja<br />
republike Austrije.<br />
„Treba započeti dijalog između svih prošlosti građana i stvoriti<br />
kolektivnu istoriju putem kulturalne razmene”, ističe Wodak.<br />
Fotos: zVg, PID / Walter Schaub-Walzer, Universität Wien<br />
12 KOSMO
Change language