Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
COVER<br />
Iz Edina i Vojka, obojice iz BiH, isijava<br />
otvorenost i iskrenost, što je osjetio i<br />
Ameer kad je suprugu i trogodišnje dijete<br />
doveo u Vojkov stan.<br />
više svojih sapatnika, ali je<br />
morao obezbijediti sopstveni<br />
krov nad glavom jer su mu stizali<br />
supruga i dijete. Elmedina<br />
i ja smo uz pomoć prijatelja<br />
tragali za stanom, što je bila<br />
gotovo nemoguća misija“, hod<br />
po mukama opisuje Edin.<br />
Jednog dana su po oglasu otišli<br />
da pogledaju jedan stan, ali kad<br />
su stigli, već je bio izdat. Čovjek<br />
koji ga je pokazivao bio je Vojko<br />
Gavrilović, a Edinu i Ameeru<br />
je rekao da sačekaju jer ima za<br />
njih rješenje.<br />
„Ja sam kancelariji Grada Beča,<br />
zaduženoj za kontakt sa građanima<br />
koji su željeli da pomognu<br />
Sa izbjeglicama se humana porodica<br />
Čizmić sporazumijevala na engleskom,<br />
ali i „rukama i nogama“, kako<br />
to Edin šarmantno objašnjava.<br />
izbjeglicama, ponudio mali stan<br />
koji imam u okviru svog sportskog<br />
kluba, ali nisu pokazali<br />
interesovanje. <strong>Za</strong>to sam odlučio<br />
da ga ponudim Ameeru<br />
i njegovoj porodici. Nije me<br />
na to navelo samo moje izbjegličko<br />
iskustvo, nego i potreba<br />
da pomažem koju oduvijek<br />
nosim u sebi. Znate, solidarnost<br />
i humanost treba da funkcionišu<br />
kao lanac – meni su ljudi<br />
pomagali, a ja nastavljam dalje<br />
sa davanjem“, emotivno govori<br />
čovjek koji je bio sportska zvijezda,<br />
osvajač brojnih medalja,<br />
džudo reprezentativac i prvak<br />
Jugoslavije, a angažovan je i u<br />
sportskom životu Austrije.<br />
Edin i Vojko, obojica iz BiH,<br />
nose u sebi sjećanja koja mnoge<br />
ljude sa tih prostora još uvijek<br />
opterećuju jer neka rastojanja<br />
nisu pređena u međuljudskim<br />
odnosima. Međutim, iz naših<br />
sagovornika isijava otvorenost i<br />
iskrenost, a to je osjetio i Ameer<br />
kad je suprugu i trogodišnje<br />
dijete doveo u Vojkov stan.<br />
„Imam 31 godinu, iz Damaska<br />
sam, po zanimanju veterinarski<br />
asistent. Prošao sam put, kao i<br />
mnogi moji zemljaci, od Turske<br />
do Grčke, pa onda preko<br />
Albanije, Crne Gore, Srbije i<br />
Mađarske do Austrije. Pješice<br />
sam putovao 15 dana, bilo mi je<br />
hladno jer je padao snijeg, kiša,<br />
bio sam sve vrijeme mokar.<br />
Kod kuće sam ostavio dijete<br />
i ženu, plašio sam se za njih i<br />
samo sam razmišljao kako da<br />
Ameer: „O meni nisu znali ništa, a pomogli su mi kad je bilo<br />
jako teško. Uvijek ću prema njima osjećati prijateljstvo“.<br />
stvorim uslove za njihov dolazak.<br />
Naša razdvojenost trajala<br />
je godinu i po dana, a kad smo<br />
konačno mogli biti zajedno,<br />
nisam imao stan. Pojav<strong>ili</strong> su se<br />
Edin i Vojko i ja sam bio iznenađen<br />
njihovom dobrotom i<br />
ljubaznošću. Kad smo se usel<strong>ili</strong><br />
u stan, čist i lijepo namješten,<br />
Vojko je u mom životu dobio<br />
ulogu oca jer je razbio mnoge<br />
moje strahove“, na sasvim<br />
korektnom njemačkom jeziku<br />
ispričao je Ameer.<br />
Sirijska porodica besplatno je<br />
puna tri mjeseca stanovala u<br />
Vojkovom stanu. Kad se pojavio<br />
stan kao trajno rješenje, Edin je<br />
pomogao da ga Ameer dobije.<br />
„Oni o meni ništa nisu znali,<br />
ali su me prihvat<strong>ili</strong> i pomogli<br />
mi kad mi je bilo jako teško.<br />
<strong>Za</strong>hvalan sam im za svu pažnju<br />
i uvijek ću prema njima osjećati<br />
duboko prijateljstvo. Namjeravam<br />
da se po okončanju rata<br />
vratim kući u Siriju, ali ove<br />
ljude i njihovu humanost ću<br />
zauvijek pamtiti“, Ameer je<br />
napisao u svom mobilnom<br />
telefonu na maternjem jeziku,<br />
pa uz pomoć kompjuterskog<br />
programa preveo na njemački<br />
i pokazao novinarki magazina<br />
KOSMO.<br />
4. Olivera Pajić<br />
Hleba mora biti za<br />
svakog čoveka<br />
Olivera – izučeni hemijski<br />
te hničar, rodom iz Valjeva, u<br />
Beču živi 26 godina i vlasnica je<br />
radnje „Balkan burek“. Potiče<br />
iz dobrostojeće porodice, a udajom<br />
je ušla u domaćinsku kuću<br />
Pajić u Šapcu. Od kako zna za<br />
sebe, učena je da svaki namjernik<br />
koji pređe kućni prag mora<br />
biti poslužen hranom i pićem<br />
i da niko iz njihovog doma ne<br />
smije otići gladan i žedan. Sa<br />
takvim stavovima nastavila je<br />
život u Beču sa svojim suprugom<br />
Miletom.<br />
„U moju radnju, u kojoj se prodaje<br />
hrana sa naših prostora,<br />
svakodnevno dolazi puno ljudi.<br />
Često ne žaleći novac, kupuju<br />
pečenje, suhomesnate proizvode,<br />
ali i bureke, kolače i hleb.<br />
Međutim, sve češće se dešava da<br />
dođu i ljudi bez novca. Ponekad<br />
imam osećaj da uđu samo da bi<br />
„Solidarnost i humanost treba da funkcionišu<br />
kao lanac - meni su ljudi pomagali, pa ja<br />
nastavljam dalje sa davanjem“, kaže Vojko.<br />
oset<strong>ili</strong> miris hrane i da bi im<br />
bilo toplo. Kad imam vremena<br />
da osmotrim mušterije, lako<br />
prepoznam gladne ljude. Oni<br />
drugačije stoje, skrivaju pogled,<br />
kao da ih je sramota sopstvene<br />
nemaštine. Glad je vidljiva na<br />
prvi pogled“, priča Olivera o<br />
svojim zapažanjima.<br />
Nedovoljno upućeni u pravila<br />
i uslove života u velegradu,<br />
mnogi ljudi ne znaju koliko je<br />
to slojevito društvo i koliko je<br />
sirotinje na životnim marginama.<br />
Slika sjaja i bogatstva<br />
umije da zavara, realnost<br />
pokrivena tamnim sjenkama<br />
se ne vidi. Olivera se suočava sa<br />
34 40<br />
KOSMO
Change language