AAO-03

sekundi a potom bi vrlo lako ponovo mogli da upale svoje motore. Vatre bi se ugasile, ali bi
gasovi zadržali toliko toplote da bi se istog trenutka upalile kada bismo ponovo dobili
kiseonik.
- Zemljina kora bi pukla, jer kiseonik cini 45% Zemljine kore.
- Kada je disanje u pitanju, najverovatnije ništa ne bismo
primetili. Naša tela ne mogu da registruju nedostatak
kiseonika, možemo samo da detektujemo visoke nivoe
ugljen-dioksida. Sve dok se CO2 ne gomila u našoj krvi, ne osećamo da se gušimo.
- Mnogi od odgovora na ovo pitanje fokusiraće se na stvari koje će se desiti u tih pet sekundi,
međutim, nakon toga, došlo bi do velike eksplozije usled oksidacije svih okeana koji su
pretvoreni u vodonik. Pošto kiseonik čini 1/3 vode, bez njega bi vodonik presao u gasovito
stanje, počeo bi da se širi i eksplodirao bi. Tako bi okeani nestali u svemiru.
- Izgubili bismo 21% pritiska vazduha.
- Manje cestica bi odbijale svetlost, što znači stalnu tamu.
ALI, ŠTA BI SE DOGODILO, KADA BI SE KOLIČINA KISEONIKA U ATMOSFERI UDVOSTRUČILA?
- Papirni avioni bi leteli mnogo dalje.
- Više kilometara bismo prešli sa manje goriva.
- Bili bismo srećniji, naša pažnja, koncentracija i fizičke
sposobnosti bi se povećale.
- ALI! Insekti bi postali mnogo veći, jer njihovu veličinu
odredjuje proporcija kiseonika u atmosferi.
INDEPENDENT, UK
8