AAO-113

1

3
ZEMLJA PULSIRA NA SVAKIH 26 SEKUNDI 4
PLANETA SLIČNA ZEMLJI NEMA SVOJE SUNCE 7
ZANIMLJIV MINERAL U METEORITU SA MESECA 8
- NASA APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 9
- SDO - SOLARNA DINAMIČNA OPSERVATORIJA - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 10
- ESA (EVROPSKA SVEMIRSKA AGENCIJA) - SLIKA NEDELJE 11
- ESO (EVROPSKA JUŽNA OPSERVATORIJA) - SLIKA NEDELJE 12
- HST - SVEMIRSKI TELESKOP HABL- SLIKA NEDELJE 13
- SVEMIRSKA OPSERVATORIJA CHANDRA - SLIKA NEDELJE 14
- ALMA- MILIMETARSKA/SUBMILIMETARSKA OPSERVATORIJA 15
- SPACEX - VEST NEDELJE 16
- ROSKOSMOS - VEST NEDELJE 17
- MPC - MINOR PLANET CENTER - OPASNA PRIBLIŽAVANJA OBJEKATA ZEMLJI 18
- RMETS - METEOROLOŠKI POJAM NEDELJE 19
- KUTAK ZA PITANJA MLADIH ASTRONOMA 20
Planetarna maglina NGC 2022 21
Kamena slonova glava, Island 22
Vanuatu kao ekološki primer 23
Otkriveni nepoznati vulkani na Arktiku 24
Eleanor Helin 25
26
27
28
29
2

Dragi čitaoci!
AAO-bilten u 1132. broju piše o neobičnim potresima naše planete, čiji uzrok ni posle mnogo
decenija još nije razjašnjen. Zahvaljujem se CfA na poslatom tekstu o najnovijim
istraživanjima, kao i Planetary Society na tekstu o planeti bez Sunca i STScI o meteoritu sa
Meseca. Kasini, dok je bila aktivna. Zbog ogromne količine podataka, još uvek se radi na
njima, a nova saznanja se objavljuju, kada je neka analiza završena. NASA je ovaj put uradila
ove analize i zahvaljujem se na tekstu koji sam dobila sa svežim podacima. Takođe je ESO
napravila svoje analize Titana, koje sam dobila u dva teksta o kraterima i jednom novom
molekulu u Titanovoj atmosferi.
Zahvaljujem se vernim čitaocima koji i dalje prate ovaj bilten. To me veoma raduje i daje mi
podsticaj za nastavak rada na budućim brojevima.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof.Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
09. novembar 2020.
3

ZEMLJA PULSIRA SVAKIH 26 SEKUNDI
Svakih 26 sekundi Zemlja se trese. Ne puno - sigurno nedovoljno da biste to osetili - ali taman
toliko da seizmolozi na više kontinenata na svojim detektorima dobiju merljivo malo
„proklizavanje“. Ali iako se ovaj puls primećuje decenijama, naučnici se ne slažu oko toga šta
ga uzrokuje.
Puls - ili „mikroseizam“ u geološkom žargonu, je prvi put dokumentovao početkom šezdesetih
godina prošlog veka naučnik po imenu Džek Oliver, tada u Geološkoj opservatoriji Lamont-
Doherti. Najpoznatiji je po svom kasnijem radu koji je pružio neke važne rane dokaze o
pomeranju tektonskih ploča. Oliver je shvatio da puls dolazi „iz južnog ili ekvatorijalnog
Atlantskog okeana“ i da je bio jači u letnjim mesecima na severnoj hemisferi (ili zimi, na južnoj
hemisferi).
„Džek nije imao resurse 1962. godine kao mi u 21. veku - nije imao digitalne seizmometre,
bavio se papirnim zapisima“, objašnjava Majk Ricfoler, seizmolog sa Univerziteta u Koloradučiji
tim je samostalno otkrio neobičan puls nekoliko decenija kasnije.
4

Zemlja pulsira svakih 26 sekundi
1980. godine Gari Holkomb, geolog iz američkog geološkog zavoda, pažljivije je pogledao
čudan mikroseizam i otkrio da je najjači tokom oluja. Ali njegov i Oliverov rad su bili izgubljeni
vremenom, dok su se neprestani seizmički pokreti dogažali neprimećeni, ispod naših nogu.
Jednog dana je diplomirani student Greg Bensen radio sa seizmičkim podacima u svojoj
laboratoriji na Univerzitetu u Koloradu. Njegov savetnik je ušao i zamolio ga da mu pokaže na
čemu radi. Kako to kaže Ricfoler, Bensen je izvukao neke podatke i tu se nalazio: Snažan signal
koji je dopirao iz daleka. „Čim smo to videli, prepoznali smo da postoji nešto čudno, ali nismo
imali pojma šta je to“, kaže Ricfoler.
Zbunjeni, tim je ispitivao udarce iz svih mogućih uglova. Da li nešto nije bilo u redu sa njihovim
instrumentima? Ili njihove analize? Ili se ta seizmička aktivnost zaista događala? Svi znaci su
ukazivali na ovo drugo. Čak su uspeli da triangulišu puls do njegovog porekla: jedan izvor u
Gvinejskom zalivu, na zapadnoj obali Afrike. Pronašli su i Oliverovo i Holkombovo delo i objavili
studiju u Geophisical Research Letters. Ali čak i od tada, niko zaista nije potvrdio uzrok redovne
seizmičke aktivnosti. Iako mnogi pretpostavljaju da je to uzrokovano talasima, neki smatraju
da je to posledica vulkanske aktivnosti.
Iako je ovaj puls intrigantan, činjenica da postoji seizmička aktivnost tokom mirnog vremena
(odnosno ne tokom zemljotresa ili erupcije vulkana) je stara vest. Oko nas je stalno u pozadini
suptilna seizmička buka. „Ona u osnovi postoji zbog Sunca“, objašnjava Ricfoler. "Sunce
zagreva Zemlju više na ekvatoru nego na polovima", kaže on, "što generiše vetrove i oluje i
okeanske struje i talase. Kada talas pogodi obalu, energija se prenosi na kopno. To je kao da
tapkate po stolu. Impulsi se čuju u području blizu vašeg zgloba, ali se zatim prenose preko
celog stola“, kaže on. „Dakle, neko ko sedi sa druge strane stola, ako stavi ruku ili možda obraz
na sto, može osetiti vibraciju.“
5

Zemlja pulsira svakih 26 sekundi
Šest godina kasnije se pojavio još jedan postdiplomac, Garet Euler, ovog puta u laboratoriji
seizmologa na Univerzitetu Vašington. Ojler je još više suzio izvor pulsa, na deo Gvinejskog
zaliva koji se zove Bight of Bonni. Takođe je izneo razlog zašto su talasi koji udaraju na obalu
verovatno bili uzrok tome.
"Kada talasi putuju preko okeana, razlika pritiska u vodi možda neće imati mnogo uticaja na
dno okeana", objašnjava Viens, "ali kada udari u kontinentalni deo - gde je čvrsto tlo mnogo
bliže površini - pritisak deformiše okeansko dno i uzrokuje seizmičke impulse koji odražavaju
talasno delovanje." Međutim, nisu svi bili potpuno uvereni. U radu iste godine, tim sa Instituta
za geodeziju i geofiziku u Vuhanu u Kini, predložio je da najverovatniji izvor pulsa od 26 sekundi
nisu talasi, već vulkani. To je zato što je tačka porekla pulsa sumnjivo blizu vulkana na ostrvu
Sao Tome. I zaista, postoji bar još jedno mesto na Zemlji gde vulkan zaista uzrokuje
mikroseizam sa nekim sličnostima sa ovim (vulkan Aso u Japanu).
Čak i izvan ove glavne rasprave, ostaje još pitanja. Naime, zašto impuls potiče baš sa tog
mesta? Širom sveta postoji mnoštvo drugih kontinentalnih ploča i vulkana koji, koliko nam je
poznato, ne izazivaju seizmičke impulse - šta je tako posebno u Bight of Bonni?
Skoro 60 godina nakon što je puls prvi put primećen, niko nije uspeo da to shvati. To je možda
zato što, prema seizmolozima, ovo pitanje nije prioritet. „Postoje određene stvari na koje smo
koncentrisani u seizmologiji“, objašnjava Viens. „Želimo da utvrdimo strukturu ispod
kontinenata, takve stvari. Ovo je samo malo izvan onoga što bismo obično proučavali ... jer to
nema nikakve veze sa razumevanjem duboke strukture Zemlje. "
"To ne znači da nije vredno proučavanja", dodaje Ricfoler. „Još uvek čekamo temeljno
objašnjenje uzroka ovog fenomena“, kaže Ricfoler. „Mislim da je poenta svega ovoga u tome
što postoje vrlo zanimljivi, temeljni fenomeni na Zemlji, za koje se zna da postoje i ostaju tajni.“
Možda će buduće generacije studenata uspeti da reše ove velike enigme.
CFA-HARVARD SMITHSONIAN CENTER FOR ASTROPHYSICS
6

Sjajni prsten oko crne rupe
PLANETA SLIČNA ZEMLJI NEMA SVOJE SUNCE
Mlečni put je verovatno naseljen odbačenima: planetama koje su davno izbačene iz svog
matičnog sistema i sada lete same kroz svemir. Astronomi su sada otkrili najmanju od ovih
skitnica. Smatra se da je njena veličina između veličine Marsa i Zemlje. Slobodno leteće
planete otkrivaju se samo činjenicom da prolaze pored zvezde daleko u pozadini i na kratko
zaklanjaju njen sjaj. Razlog za ovo je efekat koji je rezultat njegove sopstvene gravitacije:
takozvana mikrogravitaciona sočiva. U slučaju novopronađene planete, koju su naučnici
označili sa OGLE-2016-BLG-1928, planeta je mogla da se posmatra manje od 42 minuta.
Ranije otkrivene planete bez zvezdanog sistema, su uglavnom bile mnogo veće, gasovite
planete. Uz pomoć rimskog svemirskog teleskopa Nancy Grace, koji je planiran za 2025.
godinu, naučnici žele da pronađu znatno više ovih malih, usamljenih planeta, jer bi one u stvari
trebale da čine najveću grupu među nevezanim planetama. Mroz i kolege uspeli su da dođu
do svog otkrića u okviru projekta eksperimenta optičkog gravitacionog sočiva (OGLE) na
Univerzitetu u Varšavi, koji traje od 1992. godine. Sa tim ciljem su koristili i podatke o
posmatranju drugih organizacija. Prema naučnicima, promene u svetlosti zvezda izazvane
gravitacijom planete jedva su iznad trenutne granice otkrivanja.
Zbog toga, još uvek ne mogu sa potpunom sigurnošću da kažu da OGLE-2016-BLG-1928 nije
vezan ni za jednu zvezdu. Teoretski, takođe bi bilo moguće da se planeta sakrila u svetlu
pozadinske zvezde. Šta je istina, otkriće se tek za nekoliko godina, kada se položaj potencijalne
zvezde u prvom planu dovoljno pomeri, jer astronomi isključuju da se planeta približava svojoj
potencijalnoj centralnoj zvezdi na manje od osam puta veće udaljenosti, nego što je srednja
udaljenost Zemlje od Sunca.
PLANETARY SOCIETY
7

ZANIMLJIV MINERAL U METEORITU SA MESECA
Naučnici su otkrili nov mineral u komadu mesečeve stene koji je pao kao meteorit u Sahari. Sastoji se
od kalcijuma, aluminijuma, silicijuma i kiseonika i formira se samo pod visokim pritiskom. Donvilhemsit
je dobio ime po mesečevom geologu Donu E. Vilhelmsu, koji je bio uključen u izbor mesta sletanja i
analizu podataka svemirskih misija Apolo, koja je donela prve uzorke stena sa Meseca na Zemlju.
Mineral je pronađen u meteoritu Oued Avlitis 001, koji sadrži iglice od Donvilhelmsita u milimetarskoj
veličini. Nastao je kada je kosmički objekat velikom snagom udario na Mesec izbacujući lunarne stene
u svemir. Ekstremni uslovi pritiska i temperature nastaju delićima sekunde. U unutrašnjosti Oued
Avlitis 001, materijal se mestimično otopio i odmah ponovo stvrdnuo u obliku novootkrivenog
minerala.
STSCI - SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE
8

(astronomska slika dana)
(DETALJNIJI OPISI SLIKA NA: www.apod.rs)
02. NOVEMBAR 2020.
POLOVINA SUNCA SA
PROTUBERANCOM
03. NOVEMBAR 2020.
MARKIRANJE ASTEROIDA BENNU: FILM
04. NOVEMBAR 2020.
PEDESET DOGADJAJA GRAVITACIONIH
TALASA SLIKOVITO PREDSTAVLJENI
05. NOVEMBAR 2020.
SEVERNO OD ORIONOVOG POJASA
06. NOVEMBAR 2020.
MESEC IZNAD ISS
07. NOVEMBAR 2020.
HERKULES JATO GALAKSIJA
08. NOVEMBAR 2020.
MARSOV MESEC FOBOS SA MARS
EKSPRESA
9

SUNCE U RAZNIM TALASNIM DUŽINAMA
10

Svih deset solarnih panela za ESA sondu "Jupiter Ici Moons" - JUICE, stiglo je u Airbus Defense
and Space u Holandiji spremno da bude pretvoreno u dva solarna krila letelice. Solarni paneli
su ključni element misije, jer pružaju potrebnu snagu za upravljanje svemirskim brodom i
naučnim instrumentima. Svaka ploča meri oko 2,5m x 3,5m, sa po pet na svakoj strani
svemirske letelice, ukupne površine oko 85 kvadratnih metara. Ova krila moraju da se sklope,
da bi stale u lanser, a posle lansiranja će da se rasporede u prepoznatljivu formaciju nalik
krstu.
Planirano je da JUICE bude lansiran 2022. godine, a u sistem Jupiterovih satelita će da stigne
2029. godine. Tamo će da Istraži Jupiter i tri njegova meseca veličine planete - Ganimed,
Evropu i Kalisto - za koje se smatra da imaju okeane tečne vode ispod ledenih kora. To ih čini
izuzetno zanimljivim za proučavanje kako bi bolje razumeli potencijal nastanjivosti okeanskih
svetova u našem Solarnom sistemu i u ekzoplanetarnim sistemima.
Kredit i autorska prava: ESA
htps://twitter.com/ESA_serbia
11

PRSTEN OKO MESECA
Ostvarenje ove slike, dobijene na veoma velikom teleskopu (VLT) u severnom Čileu, je rezultat
kombinacije prirodnih i veštačkih svetlosnih pojava. Ova eterična slika pokazuje lunarni oreol
na retkom oblačnom nebu iznad ESO opservatorije Paranal. Ovaj optički fenomen nastaje kada
se svetlost Meseca prelama milionima malih kristala leda i kapljica vode u okolnoj atmosferi.
Ovi oreoli su prilično česti, međutim, potrebno im je puno svetlosti da bi se pojavili, pa Mesec
mora da je u određenom položaju u odnosu na Zemlju i Sunce da bi reflektovao dovoljno
svetlosti da proizvede fini prsten kao što je ovaj. Halo na slici sadrži više obojenih traka koje se
formiraju na isti način kao kod drugog uzroka prelamanja svetlosti, gde se svetlost različitih
talasnih dužina prelama u različitim količinama. Bela svetlost se tako razbija na svoje sastavne
delove, raspršujući se i stvarajući spektar vizuelno različitih boja.
Tekst na srpskom jeziku na ESO-strani - urednica AAO-biltena:
https://www.eso.org/public/serbia/images/potw2044a/
K redit i autorska prava: ESO
12

Galaksija UGCA 193, koju je video NASA/ESA svemirski teleskop Habl, je galaksija u sazvežđu
Sekstant. Izgleda kao vodopad i čini se da se u UGCA 193 nalaze mnoge mlade zvezde, posebno
u donjem delu, stvarajući upečatljivu plavu izmaglicu i osećaj da zvezde padaju odozgo.
Plava boja UGCA 193 ukazuje na to da su zvezde koje vidimo vrele - neke sa temperaturama
koje su 6 puta veće od našeg Sunca. Znamo da nam hladnije zvezde izgledaju crvenije, a vrelije
zvezde plave. Kako su masa i površinska temperatura zvezde, a samim tim i njena boja
povezani, teže zvezde su u stanju da „gore“ na višim temperaturama što rezultira plavim
sjajem sa njihove površine.
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
13

M 33
Chandra proučava zvezde u M 33, najmanjoj spiralnoj galaksiji u Lokalnoj grupi galaksija koja
takođe uključuje Mlečni put i Andromedu. Podaci rentgenskih zraka, koji se ovde vide u
rozikastoj boji, otkrivaju širok spektar objekata, uključujući ostatke supernove, neutronske
zvezde i crnih rupa.
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
14

GALAKSIJE U MLADOM SVEMIRU
ALMA je i ranije posmatrala veoma udaljene galaksije, kao što su MAMBO-9 (veoma prašnjava
galaksija) i Volfe Disk (galaksija sa rotirajućim diskom). Ali bilo je teško reći da li su ova otkrića
jedinstvena ili su postojale više galaksija poput njih. ALPINE je prvo istraživanje koje je
astronomima omogućilo da proučavaju značajan broj galaksija u ranom svemiru i pokazuje da
bi mogle da evoluiraju brže nego što se očekivalo. Ali naučnici još ne razumeju kako su ove
galaksije tako brzo sazrele i zašto neke od njih već imaju rotirajuće diskove.
15

Globalna satelitska mreža Starlink nedavno je pružila prvi pristup Internetu. 770 satelita se
nalazi u zemljinoj orbiti od oktobra ove godine, a prvi kupci iz Kanade i SAD-a sada mogu da
koriste satelitski Internet Starlink u okviru beta programa „Bolje od ničega“.
"Prosečna kašnjenja su oko 34 ms, a primećujem izvesni porast podrhtavanja kada postoje
prepreke na putu ", piše jedan korisnik na satelitskom Internetu Elona Muska Starlink. "Imam
stalno velike brzine. Primetio sam nekoliko prekida, verovatno od satelitskih prelaza, ali
gotovo 100% stabilnih od početnog podešavanja. "
Korisnik lako može da strimuje u 1440p i 4K, a čini se i da je zadovoljan novom uslugom.
Postoje mali prekidi od deset do 15 sekundi koji se mogu dogoditi svakih nekoliko minuta, ali
on ne može sa sigurnošću da kaže zašto je to tako.
SpaceX je prošle nedelje otkrio troškove satelitskog interneta Starlink i naišao na podeljena
mišljenja. Beta test treba da počne sa 99 dolara mesečno - plus 499 dolara unapred za
naručivanje Starlink kompleta. Sa najavljenim brzinama podataka od 50Mb/s do 150Mb/s i
vremenima kašnjenja od 20ms do 40ms, mnogima se troškovi čine prevelikim. Čini se da su
prve povratne informacije pozitivne.
https://twitter.com/SpaceX_srpski
16

RUSIJA ŽELI DA NA DNEVNI RED UN STAVI AMERIČKA POTRAŽIVANJA
PREMA MESEČEVIM RESURSIMA
Rusija će 2022. godine proizvesti nove motore RD-182 i RD-120MS za buduće ruske i strane
svemirske rakete. Prototip je proizveden u Ukrajini. Shodno tome, od 2019. godine se radilo
se na razvoju motora RD-182 za prve faze budućih ruskih i stranih projektila i motora RD-
120MS za gornje stepene ovih projektila. Planirano je da proizvodnja ovih motora započne
2022. godine. Prototip je motor RD-120 kompanije NPO Energomaš, koji je korišten za drugu
fazu rakete Zenit. U maju 2019. godine generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin objavio
je da se određeni broj zemalja obratio Rusiji sa ponudom da kupi raketne motore RD-120.
Rusija trenutno izvozi motore RD-180 i RD-181 za američke rakete Atlas i Antares.
17

Ovde će redovno biti objavljeni podaci o približavanju asteroida, kometa ili meteoroida Zemlji.
Neki objekti se smatraju potencijalno opasnim, ako se proceni da su dovoljno veliki da izazovu
regionalno opustošenje. Izvor podataka je "Minor Planet Center", koji objavljuje poslednja
naučna saznanja o kretanjima objekata u blizini Zemlje. MPC je sastavni deo Smithsonian
Astrophysical Observatory (SAO), i saradjuje sa Harvard-College-Observatory, a radi pod
pokroviteljstvom Internacionalne Astronomske Unije - IAU.
18

___________________________________________________________________________
ROYAL METEOROGICAL SOCIETY OBJAŠNJAVA METEOROLOŠKE POJAVE NA NEBU ZA AAO-BILTEN
To su fizikalne promene koje se očituju i proučavaju na manjim volumenima vazduha (od
nekoliko desetaka kubnih santimetara), ne uzimajući u obzir opštee dinamičke zakonitosti, tj.
uzimajući u obzir samo vertikalna, a ne i horizontalna kretanja. U termičkom stanju atmosfere
se razlikuju tri ravnotežna stanja: stabilno, neutralno i labilno, zavisno od promene
temperature i vlage sa visinom, dakle i gustine. Kada između dela vazduha i okoline postoji
razlika u gustini, deo vazduha se pomera prema gore ili dole; kada slobodno dizanje nije
moguće zbog porasta temperature sa visinom, radi se o stabilnom stanju, kada se vazduh
ubrzano uzdiže zbog smanjenja temperature s visinom (više od 1 °C/100 m), govori se o
labilnom stanju, a kada se vazduh, pomeren iz svog položaja, vraća u početni položaj, stanje je
neutralno. Ta stanja imaju veliku ulogu u atmosferskim događajima, posebno u olujnim
procesima.
19

20

PLANETARNA MAGLINA NGC 2022
NGC 2022 je planetarna maglina u sazvežđu Orion. Od nas je udaljena oko 7.000 svetlosnih
godina. U srednje velikim amaterskim teleskopima, ova maglina izgleda kao mala, siva, svetla
fleka. Maglina nije mnogo sjajna, ali lako može da se pronađe na nebu. Njena veličina je 0,65
lučnih minuta.
21

KAMENA SLONOVA GLAVA, ISLAND
22

VANUATU KAO EKOLOŠKI PRIMER
Plastika u okeanu je postala dramatičan problem širom sveta. Otpad pliva u zabačenim
morima kraj Havaja i na ledenim poljima Antarktika. Plastika nanosi pustoš među morskim
životinjama i čak zagađuje naš lanac hrane. Ujedinjene nacije su nedavno „objavile rat“ plastici
u okeanima. Prema njihovim proračunima, svaki minut ceo kamion sa plastičnim otpadom
završava u okeanu. Preko 275.000 ljudi živi na 83 ostrva Vanuatu. Mala država je odgovorna
za manje od 0,1% svog plastičnog otpada u svetskim okeanima.
Do sada se ni jedna država se nije odlučila za zabranu plastike na tako strog način, kao Vanuatu.
Vlada se nada da će njeni zakoni postaviti novi standard koji bi ostatak sveta mogao da prati.
Evropska unija je takođe započela borbu protiv plastičnog otpada. Mnogi proizvodi za
jednokratnu upotrebu biće zabranjeni do 2021. godine.
23

OTKRIVENI DO SADA NEPOZNATI VULKANI NA ANTARKTIKU
Dno Barentsovog mora severno od Norveške obloženo je stotinama kratera. Mnogi od njih su
široki jedan kilometar, što pokazuju nedavna merenja spmdo. Kako i kada se ovaj pejzaž
kratera pojavio na dubini od 310 do 370 metara, do sada nije bilo sasvim jasno. Grupa
norveških geofizičara je sada na osnovu podataka o mjerenjima i kompjuterskim modelima,
našla konačno objašnjenje. Radi se o iznenadnim erupcijama metana, koje su pre 12.000
godina razbile dno duboko 30 metara.
Današnja kraterska oblast je bila pokrivena debelim slojem leda tokom poslednjeg ledenog
doba. Debljine ledenih ploča do 2.000 metara teže ka tlu. Pod ovim pritiskom, formirani su
veliki rezervoari čvrstih gasnih hidrata, jer iz dubljih slojeva zemlje rastući metan nije mogao
da pobegne. Čak i danas, slične deponije metan hidrata mogu da se nađu u mnogim
primorskim oblastima na dubini od 500 do 1.000 metara. Čvrsti i zapaljivi kristali formirani su
od gasa vode i metana i stabilni su pri pritiscima iznad 20 bara i temperaturama iznad
zamrzavanja.
24

ELEANOR HELIN
(1932. - 2009.)
Eleanor Francis „Glo“ Helin je bila američki astronom, koja je otkrila brojne asteroide i komete.
Ona je radila za NASIN program Near Earth Asteroid Tracking (NEAT) na Jet Propulsion
Laboratory. Pod njenim vodjstvom, otkriveni su preko 800 asteroida. Medju njima je i asteroid
u pojasu asteroida (9969) Braille, koga je otkrila 1999. godine. Po njoj je nazvan asteroid (3267)
Glo, prema njenom nadimku.
25

26

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u impresumu
biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje
novčana nadoknada. Povremeno neka astronomska organizacija uplati nekoliko hiljada evra,
koji se onda ravnopravno podele među svim stalnim saradnicima.
27

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI: ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN TODOROVIĆ,
DR. STJEPAN JANKOVIĆ, DIPL.ING. KATARINA TEŠIĆ.
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Potresi Zemlje
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: CFA
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
ESO European Southern Observatory Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
ALMA Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju
dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst.
Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena
dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eK=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/
- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/
28

29

30