AAO-104

1

3
ŽENSKI ASTRONAUT OPTUŽENA ZA POKUŠAJ UBISTVA ZBOG LJUBAVNOG TROUGLA 4
NOV DATUM LANSIRANJA DŽEJMS VEB TELESKOPA 9
NASA ĆE OMOGUĆITI PRIVATNIM ASTRONAUTIMA LET NA ISS 10
- NASA APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 11
- SDO - SOLARNA DINAMIČNA OPSERVATORIJA - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 12
- ESA (EVROPSKA SVEMIRSKA AGENCIJA) - SLIKA NEDELJE 13
- ESO (EVROPSKA JUŽNA OPSERVATORIJA) - SLIKA NEDELJE 14
- HST - SVEMIRSKI TELESKOP HABL- SLIKA NEDELJE 15
- SVEMIRSKA OPSERVATORIJA CHANDRA - SLIKA NEDELJE 16
- ALMA- MILIMETARSKA/SUBMILIMETARSKA OPSERVATORIJA 17
- SPACEX - VEST NEDELJE 18
- ROSKOSMOS - VEST NEDELJE 19
- MPC - MINOR PLANET CENTER - OPASNA PRIBLIŽAVANJA OBJEKATA ZEMLJI 20
- RMETS - METEOROLOŠKI POJAM NEDELJE 21
- KUTAK ZA PITANJA MLADIH ASTRONOMA 22
Jupiterov duh - NGC 3242 23
Zemljane piramide 24
Grad koji tone najvrže na svetu 25
Embrion kontinenta otkriven u indijskom okeanu 26
Milutin Milanković 27
28
29
30
31
2

Dragi čitaoci!
AAO-bilten u 103. broju piše o skandalu koji se dogodio u NASI zbog ljubavnog trougla dva
astronauta i jednog oficira vazduhoplovstva. Zahvajujem NASI za poslat materijal i
fotografije u vezi sa ovim slučajem. Takođe se zahvaljujem za poslate tekstove o Džejms Veb
teleskopu i novim planovima NASE za svemirski turizam.
Radujem se da raste broj zainteresovanih i da verni čitaoci i dalje redovno downloaduju
bilten. Takođe se zahvaljujem na porukama, podršci i raznim predlozima i idejama.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof.Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
20. juli 2020.
3

ŽENSKI ASTRONAUT OPTUŽENA ZA POKUŠAJ UBISTVA
ZBOG LJUBAVNOG TROUGLA U NASI
Prvi put u istoriji NASE, jedna žena astronaut je optužena za pokušaj ubistva, otmice, napad i
sakrivanje dokaza, u vezi sa ljubavnom dramom u koju su umešani još jedan astronaut i
američki oficir. Lisa Novak je letela sa Spejs šatlom "Discovery" i u svemiru je boravila više od
dvanaest dana. Kada se vratila, bila je umešana u nesretan ljubavni trougao sa astronautom
NASE Vilijamom Oefeleinom, dve godine mlađim, i ženskim kapetanom američkog
vazduhoplovstva, Kolin Šipman.
Liza Novak u vreme leta sa Spejs šatlom
Vilijam Oefelein je predstavljen kao jedan od osam kandidata za pilote sa 17. grupa astronauta
NASE u junu 1998. godine. Od ukupno 2.618 kandidata, na kraju je ostao 101 finalista koji su
ispunili formalne kriterijume za izbor. Oni su pozvani u
Džonson SpejS Centar (JSC) u Hjustonu jesen 1997. godine na
testove, diskusije i lekarske preglede. Dvogodišnja osnovna
obuka je završena na jesen 2000. godine. Tada je "Bili-O",
kako su kolege iz JSC zvali Oefeleina, radio kao CapCom. U
februaru 2002. Oefelein je izabran za pilota svog prvog
svemirskog leta: STS-116, misija na Internacionalnoj
Svemirskoj Stanici.
Vilijam Oefelein
4

Ženski astronaut optužena za pokušaj ubistva zbog ljubavnog trougla u NASI
Liza Novak je došla u NASU sa 16. grupom astronauta. Novak je bila jedna od ukupno 2.432
kandidata koji su ispunili formalne kriterijume za izbor. To je rezultiralo time, da su 123
finalista koji su posetili JSC u Hjustonu između oktobra 1995. i februara 1996. godine radili
intervjue i bili medicinski pregledani. Novak se pridružila sredinom avgusta 1996. Zatim je
započela dvogodišnju osnovnu obuku zajedno sa 43 druga kandidata (10 pilota, 25 za
specijalne misije i 9 međunarodnih kandidata). Novembra 2004. godine Novak je dodeljena
posadi STS-121. Misija je izvršena u julu 2006. godine nakon više odlaganja. Zajedno sa
koleginicom Stefani Vilson, Novak je bila odgovorna za sav rad sa robotskom rukom na ovom
letu.
Novak je upoznala mornaričkopg komandanta Vilijama Oefeleina 1996. godine, kada su u
Kanadi zajedno trenirali za program NASINOG spejs šatla. Njihova veza je započela nedugo
posle toga.
Oeflein i Novak za vreme treninga u Kanadi
Iako vremenski okvir nije jasan, Oeflein je izjavio da se razveo kada je afera započela. Međutim,
Liza Novak je i dalje bila udata, što je njihove akcije učinilo protivzakonitim u vojsci. Novak je
sa sobom nosila svoju tajnu, dok se pripremala za let u svemir u leto 2006. godine. Tako je
njihova afera trajala dve godine.
Oefelein je rekao policiji da je veza započeta 2004. godine, pre nego što se Novak razvela od
supruga, a da je on tada bio razveden. Afera je okončana pre nego što je započeo vezu sa Kolim
Šipman, 30-godišnjim kapetanom i inženjerom američkog ratnog vazduhoplovstva. On je
odnos sa Lizom Novak opisao kao "pomalo ekskluzivan".
Tačna priroda veze između Lize Novak i Vilijama Oefeleina nije sasvim poznata. Novak je policiji
to opisala kao "više od radne veze, ali manje od romantične veze". Novak je bila u braku sa
suprugom Ričardom Novakom 19 godina. Par je imao troje dece. U to vreme je njen sin bio
tinejdžer, a njene ćerke blizanke su imale pet godina.
5

Ženski astronaut optužena za pokušaj ubistva zbog ljubavnog trougla u NASI
Liza Novak sa tadašnjim mužem i bliznakama
Prema policiji, Liza Novak je na Oefeleinovom kompjuteru pronašla romantične e-mejl poruke
koje je razmenjivao sa Kolin Šipman. Tu je otkrila i plan za putovanja Kolin Šipman. Tada je Liza
Novak odlučila da krene u Orlando, kako bi se suočila sa njom. U ranim jutarnjim časovima 5.
februara 2007. godine, Novak je stigla u Orlando nakon što je od Hjustona putovala 14 sati, za
koje vreme je prešla neprekidno vozeći 900 kilometara. Na sebi je nosila pelene, kako ne bi
morala da gubi vreme sa pauzama za toalet. Sa sobom je ponela čekić od čelika, BB pištolj, nož
dužine 10 cm i velike kese za smeće.
Nosila je tamnu periku, sunčane naočare i mantil za kišu, kada je ugledala Kolin Šipman na
parkiralištu Internacionalnog aerodroma Orlando. Pratila je u autobusu, a zatim na parkiralište
gde prišla automobilu od Šipman i pokucala joj na prozor moleći je za pomoć.
Kamere su snimile kako je Novak pratila Šipman do parkirališta
Kada je Šipman otvorila prozor, Novak joj je isprskala suzavac sprej u lice. Šipman je uspela da
upali auto i pobegne sa lica mesta. Otišla je ravno u policiju i prijavila događaj. Policija je
odmah otišla na lice mesta i zatekla je Novak kako baca svoju periku i pištolj u kantu za đubre.
6

Ženski astronaut optužena za pokušaj ubistva zbog ljubavnog trougla u NASI
Kada je policija uhapsila Novak, ona je tvrdila, da je htela da razgovara sa Šipman zbog njene
veze sa Oefeleinom. Državni tužilac joj nije verovato i smatrao je da je imala dobro osmišljen
plan da povredi Šipman i optužio je za pokušaj ubistva i otmice. Tokom procesa je Šipman
zamolila sudiju da Novak osudi na kaznu zatvorom, jer je htela da je ubije. Izjavila je: "U njenim
krvavim očima je bio bezgranični bes i mržnja, ona se radovala kada mi je isprskala suzavac u
lice."
Kolin Šipman na sudu
Liza Novak na dan hapšenja
Psihijatar smatra da su pritisak kome je bila izložena tokom pripreme za svemirski let, afera i
problematična situacija u kući, doveli Novak do toga, da se oseća nadčovekom, jer uspeva da
to sve drži pod kontrolom. Novak je osuđena na godinu dana uslovno i 50 sati socijalnog rada,
ne sme da se više približi ni Oefeleinu, ni Šipman i mora da apsolvira kurs protiv agresivnog
ponašanja. Ispred sale za suđenje, Novak je pročitala sledeću izjavu: "Znam da je ovo i za Kolin
Šipman bilo jako teško i želim da zna, da mi je veoma žao, da sam je na ovaj način uplašila, kao
i zbog maltretiranja javnosti svih nas, koje je usledilo."
Šipman i Oefelein su danas venčani i imaju osmogodišnjeg sina. Pričala je da je Oefeleina
upoznala na jednoj žurci, gde je celo veče zasmejavao. On joj je rekao da je vatrogasac, koji sa
padobarnom skače u oblasti gde je šumski požar, gde ga onda gasi. Međutim, Šipman je bila
inžinjer vazduhiplovstva, koja je tada radila na startovima satelita i lako je shvatila da to nije
istina. Oefelein se branio da nije hteo da njihovo upoznavanje izgleda kao da kaže: "Hej ja sam
astronaut, da li ti se to dopada", pa je zato izmislio priču da je upravo bio u Montani, gde je
skočio iz aviona.
7

Ženski astronaut optužena za pokušaj ubistva zbog ljubavnog trougla u NASI
Oefelein sa novom porodicom
Šipman tvrdi da od događaja napada na nju ima napade panike i da stalno živi u strahu. Izjavila
je da je američko vazduhoplovstvo tretiralo kao kriminalca, dok se NASA prema Novak
ponašala kao da je žrtva. Novak je odmah dobila odobrenje da uzme odmor od 30 dana, dok
je Šipman morala da redovno obavlja svoju dužnost, morala je da se preseli u jedan stan u bazi
i zabranjen joj je kontakt sa Oefeleinom. I Šipman i Oefelein su odmah otpušteni. Oefelein je
prebačen u Mrežnu ratnu komandu u Virdžiniji, obaveštajnoj službi američke mornarice. Sa
bivšom suprugom Michaellom Davis, Villiam Oefelein ima dvoje dece. Novak je do 2010.
godine ostala kod NASE, kada je i ona otpuštena. Niko od njih više nikada nije leteo u svemir.
NASA - NATIONAL AERONAUTICS SPACE AGENCY
8

NOV DATUM LANSIRANJA DŽEJMS VEB TELESKOPA
NASA je odredila 31. oktobar 2021. godine za lansiranje svemirskog teleskopa Džejms Veb iz
Francuske Gvajane, zbog uticaja trenutne pandemije koronavirusa (COVID-19), kao i tehničkih
izazova. Ova odluka se temelji na nedavno završenom rasporedu procene rizika preostalih
integracionih i testnih aktivnosti pre lansiranja. Ranije je Veb trebai da startuje u martu 2021.
godine. „Upornost i inovativnost celog tima Veb Teleskopa, omogućili su nam da prođemo
kroz izazovne situacije koje nismo mogli da predvidimo na našem putu za start ove neviđene
misije“, rekao je Tomas Zurbuchen, saradnik administratora NASINE Direkcije za naučnu misiju
u sedištu agencije u Vašingtonu. „Veb je najkompleksnija svetska opservatorija, i naš glavni
naučni prioritet, i uporno smo radili na tome da napredujemo u toku pandemije. Tim je i dalje
fokusiran na dostizanje prekretnica i dostizanje tehničkih rešenja koja će trajati do novog
datuma lansiranja sledeće godine.“
Razlozi koji doprinose odluci o premeštanju datuma lansiranja uključuju uticaje pojačanih
mera predostrožnosti, smanjenje osoblja na licu mesta, ometanje smena i druge tehničke
izazove. Veb će koristiti postojeće programsko finansiranje da ostane unutar ograničenja
troškova razvoja od 8,8 milijardi USD. "Na osnovu trenutnih projekcija, program očekuje da će
preostali posao završiti sa novim rasporedom bez potrebe za dodatnim sredstvima", rekao je
Gregori Robinson, direktor programa NASA Veb u sedištu agencije. „Posle nastavka punih
operacija za pripremu za predstojeće završno testiranje zaštite životne sredine na nivou
opservatorije ovog leta, veliki napredak se nastavlja ka pripremi ove izuzetno složene
opservatorije za lansiranje." Projektni tim će nastaviti da radi do završnog seta izuzetno teških
ekoloških testova kompletne opservatorije pre nego što bude isporučena do mesta lansiranja
u Kuru u Francuskoj Gvajani, na severoistočnoj obali Južne Amerike.
NASA - NATIONAL AERONAUTICS SPACE AGENCY
9

NASA ĆE OMOGUĆITI PRIVATNIM ASTRONAUTIMA BORAVAK NA ISS
U četvrtak ujutru, NASA je održala konferenciju za štampu, gde je objavila da je
Internacionalna Svemirska Stanica sada otvorena za turistički promet. Ranije su komercijalne
organizacije mogle da koriste ISS samo u istraživačke svrhe; sada je NASA otvorena za
ostvarenje profita u niskoj zemaljinoj orbiti (LEO). "Mi ćemo da prodajemo ovu mogućnost
kao što to nikada ranije nismo radili", rekao je finansijski direktor NASE, Džef De Vit. Za početak
je Svemirska Agencija izdala novu direktivu koja omogućava komercijalnu proizvodnju na ISSu,
kao i marketinške aktivnosti. Međutim, odobrene aktivnosti moraju da imaju vezu sa
NASINOM misijom, i da podstiču razvoj LEO ekonomije ili da zahtevaju okolinu sa nultom
gravitacijom. NASA je objavila cenovnik ISS-a i izdvaja pet procenata godišnjih resursa stanice
(uključujući vreme astronauta i teretnu masu) za komercijalnu upotrebu.
Najjeftinija varijanta tereta je 3.000 dolara/kg da biste ga doneli na ISS, a zatim dodatnih 3.000
USD/kg da biste na kraju iskorišten teret odložili u đubre. Pored proizvodnje i produkcije, NASA
je postavila i cene za svemirske turiste, a naziva ih privatnim astronautskim misijama na ISS-u.
Regenerativna životna podrška i pristup toaletu koštaju 11.250 dolara po danu posade. Skuplja
opcija "Pribor za posadu", košta 22.500 dolara. To zvuči gostoljubivije i uključuje hranu,
vazduh, opremu za posadu, zalihe, sanitetski pribor, opremu za vežbanje. NASA kaže da će da
podržava do dve kratkotrajne privatne misije na ISS-u svake godine, a te misije će da putuju
do ISS sa američkim lansirnim vozilom, razvijenim u okviru programa "Commercial Crew".
NASA takođe želi da industrija koristi ISS za razvoj novih staništa u niskoj zemljinoj orbiti, tako
da privatnoj industriji pruža mogućnost pristajanja na Harmoni modulu stanice. Ostali delovi
NASINOG plana uključuju prikupljanje studija i predloga novih komercijalnih aktivnosti u niskoj
orbiti Zemlje. Agencija naročito želi da postoji održiva potražnja za komercijalnim aktivnostima
u svemiru, što je, prema izveštaju NASINOG generalnog inspektora za 2018. godinu, trenutno
nepostojeće. Zbog toga je NASA otvorena za ideje i predloge.
NASA - NATIONAL AERONAUTICS SPACE AGENCY
10

(astronomska slika dana)
(DETALJNIJI OPISI SLIKA NA: www.apod.rs)
13. JULI 2020.
KOMETA NEOWISE IZNAD
JADRANSKOG MORA
14. JULI 2020.
NEOWISE IZNAD STONHENDZA
15. JULI 2020.
KOMETA NEOWISE IZNAD SVAJCARSKIH
ALPA
16. JULI 2020.
DUGACKI REPOVI KOMETE NEOWISE
17. JULI 2020.
NEOWISE NA SEVERU
18. JULI 2020.
PRONACI NEOWISE
19. JULI 2020.
ROTACIJA MESECA SA LRO
11

SUNCE U RAZNIM TALASNIM DUŽINAMA
12

NAJBLIŽE SLIKE SUNCA OTKRIVAJU NOVE POJAVE NA NJEMU
Prema naučnicima misije, uočene pojave nagoveštavaju ogroman potencijal Solarnog
orbitera, koji je tek završio svoju ranu fazu tehničke provere. „Nismo zaista očekivali tako
sjajne rezultate od samog početka. Takođe možemo videti kako se naših deset naučnih
instrumenata međusobno dopunjuju, pružajući holističku sliku Sunca i okolne sredine", kaže
Daniel Muller, ESIN naučnik za projekat Solar Orbiter.
Lansiran 10. februara 2020. godine, Solar orbiter, nosi šest instrumenata, koji prikazuju Sunce
i okolinu i četiri in situ instrumenta koji prate okolinu oko svemirskog broda. Upoređujući
podatke iz obe grupe instrumenata, naučnici će dobiti uvid u stvaranje solarnog vetra i toka
naelektrisanih čestica sa Sunca koji utiče na ceo Sunčev sistem. Jedinstveni aspekt misije
Solarnog orbitera je da nijedna druga svemirska letelica nije bila u stanju da snima slike
Sunčeve površine iz veće blizine.
Kredit i autorska prava: ESA
htps://twitter.com/ESA_serbia
13

KOMETA NEOWISE VIĐENA IZNAD ESO SEDIŠTA
Kometu iz spoljašnjih deslova Sunčevog sistema, pod nadimkom NEOWISE, fotografiasala su
dva člana osoblja ESO - koji su takođe zaljubljeni astrofotografi - 8. jula 2020. godine na nebu
iznad ESO Supernove i sedišta ESO u Garchingu u Nemačkoj. Ovu retku poslasticu pratili su i
drugi noćni fenomeni: vrlo neobični svetleći oblaci - sjajni ledeni oblaci koji na noćnom nebu,
koji neverovatno liče na talase vode.
Sa zvaničnom oznakom C/2020 F3, NEOWISE je prvi put otkrila svemirska misija NASA
NEOWISE u martu ove godine. Očekuje se da će poatati manje sjajna tokom meseca, ali da će
i dalje da bude vidljiva golim okom tokom celog jula. Do najbliže tačke Zemlje stići će 23. jula,
na udaljenosti od nešto više od 100 miliona km.
Spektakularni sjajni rep komete prouzrokovan je toplinom Sunca zbog koje isparavaju
spoljašnji slojevi ledene komete. U stvari, NEOWISE je već preživeo svoj najbliži susret sa našim
Suncem, 3. jula 2020. Još uvek postoji rizik da će da se istopi, dok je u blizini sunčeve toplote.
Ako ostane netaknuta, putovaće natrag u ledene spoljašnje oblasti našeg Sunčevog sistema i
ne očekuje se da će da se vrati približno još 6.800 godina.
Tekst na srpskom jeziku na ESO-strani - urednica AAO-biltena:
https://www.eso.org/public/serbia/images/potw2027a/
K redit i autorska prava: ESO
14

Galaksije su dobro poznate kao mesta rođenja zvezda i planeta zahvaljujući ogromno velikoj
količini prašine i gasa unutar njih. Vremenom se hladni gas stapa u molekularne oblake, što
dovodi do daljeg nastanka oblasti koje stvaraju zvezdu. Ova slika prikazuje fantastičnu novu
klasu rasadnika u obliku zvezda, poznatu kao slobodno plutajuće isparavajuće gasovite kugle,
ili ukratko frEGG. Ovaj objekat je poznat kao J025027.7 + 600849 i nalazi se u sazvežđu
Kasiopeja.
Kada ogromna nova zvezda (ili zvezde) počne da svetli, dok je još uvek u hladnom
molekularnom oblaku iz koga se formirala, njeno energetsko zračenje može da jonizuje
vodonik u oblaku i stvori veliki, vrući mehur jonizovanog gasa. Iznenađujuće su smeštene
unutar ovog balona vrućeg gasa oko obližnje masivne zvezde: frEGG-ovi: tamne kompaktne
kugle od prašine i gasa, od kojih neke takođe rađaju zvezde male mase. Granica između
hladnog, prašnjavog frEGG-a i mehura vrućeg gasa se vidi kao blistava ljubičasto/plava ivica na
ovoj fascinantnoj slici. Saznanje o ovim čudnim objektima može da pomogne astronomima da
razumeju kako se zvezde slične našem Suncu formiraju pod spoljašnjim uticajima. U stvari,
naše Sunce je možda i rođeno u frEGG-u!
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
15

CTB 37A
Ostatak upernove CTB 37A se nalazi u našoj galaksiji Mlečni put na udaljenosti od oko 20.000
svetlosnih godina od Zemlje. Krhotine eksplozije supernove jarko osvetljavaju rentgenski zraci
(plavi) i radio talasi (rozikasti) dok se šire u hladniji oblak gasa i prašine u infracrvenom svetlu
(narandžasto).
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
16

OTKRIVEN MASIVNI ROTACIONI DISK U RANOM UNIVERZUMU
U našem svemiru starom 13,8 milijardi godina, većina galaksija kao što je naš Mlečni put se
postupno formira, dostižući svoju veliku masu relativno kasno. Novo otkriće napravljeno
pomoću teleskopa ALMA je pokazalo ogromne rotacione diskove galaksija, viđenih kada je
univerzum imao svega deset procenata svoje trenutne starsti i dovodi u pitanje tradicionalne
modele formiranja galaksija.
Galaki DLA0817g, po nadimku Volfeov disk, je najudaljenija rotirajuća diskovna galaksija ikada
posmatrana. Vanredna snaga ALMA teleskopa je omogućila da se ova galaksija posmatra, kako
se okreće brzinom od 272 kilometra u sekundi, slično našem Mlečnom putu. Otkriće Volfe
Diska predstavlja izazov za mnoge simulacije formiranja galaksija, koje predviđaju da su
ogromne galaksije u trenutku evolucije kosmosa rasle kroz mnoštvo spajanja sa manjim
galaksijama i toplim grudvama gasa.
17

SpaceX će verovatno započeti Starlink test fazu na leto. Zainteresovani za Beta verziju su
proizvođači obavestili putem e-maila. Da biste učestvovali, morate navesti svoje stalno mesto
boravka. To se dešava i zbog činjenice da otprilike 540 satelita koji su trenutno u orbiti pružaju
pokrivenost od 44. do 52. severne geografske širine. To odgovara području od Kanade do
severa SAD-a. Na primer, u Evropi bi bili obuhvaćene južna Nemačka, Francuska, delovi
Španije i severna Italija. Učesnici u beta verziji moraju da potpišu ugovor o poverljivosti i da ne
otkrivaju detalje tokom testa. Informacije takođe pokazuju da bi veza sa satelitom trebala da
bude veoma brza, ali nestabilna. Međutim, aplikacije osetljive na povezivanje poput mrežnih
igara verovatno još nisu pogodne za to, jer može da do+e do prekida veze.
Učesnici Beta verzije dobijaju razne hardverske komponente za test. Ovo uključuje Starlink
satelitsku antenu i kućni usmerivač konfigurisan za sistem. On je verovatno izgrađen na
Tajvanu i podržava WiFi u opsezima 2,4 i 5 GHz. Uređaj prenosi na poznatim kanalima od 20 i
40 MHz, ali može koristiti i kanale od 80 MHz - kao što je standardno za Vi-Fi-5-rutere.
Međutim, čini se da uređaj nije dizajniran za Wi-Fi-6.
https://twitter.com/SpaceX_srpski
18

DIREKTOR NASE RAČUNA SA RUSKIM UČEŠĆEM U AMERIČKOM
PROGRAMU
Direktor NASE Džim Brajdenstin još uvek računa na podršku ruske svemirske korporacije
Roskosmos za američki program leta na Mesec, uprkos kritikama programa od strane
direktora Roskosmosa Dmitrija Rogozina, koji je ranije izjavio, da je lunarni program za
Sjedinjene Države bio "više politički projekat" koji je imao za cilj stvaranje vrste NATO-a u
svemiru, da bi Vašngton mogao da igra vodeću ulogu.
Džim Brajdenstin se osvrnuo na "čvrste odnose" između dve agencije. Naglasio je da će
međunarodni partneri igrati ključnu ulogu u NASINIM planovima za let sa ljudskom posadom
na površinu Meseca do 2024. godine i postavljanje svemirske stanice u mesečevoj orbiti.
Džim Brajdenstin, direktor NASE
19

Ovde će redovno biti objavljeni podaci o približavanju asteroida, kometa ili meteoroida Zemlji.
Neki objekti se smatraju potencijalno opasnim, ako se proceni da su dovoljno veliki da izazovu
regionalno opustošenje. Izvor podataka je "Minor Planet Center", koji objavljuje poslednja
naučna saznanja o kretanjima objekata u blizini Zemlje. MPC je sastavni deo Smithsonian
Astrophysical Observatory (SAO), i saradjuje sa Harvard-College-Observatory, a radi pod
pokroviteljstvom Internacionalne Astronomske Unije - IAU.
20

___________________________________________________________________________
ROYAL METEOROGICAL SOCIETY OBJAŠNJAVA METEOROLOŠKE POJAVE NA NEBU ZA AAO-BILTEN
Vazdušna masa Zemljine atmosfere se neprestano kreće u odnosu na Zemljinu površinu.
Postoje dva glavna razloga za kretanje vazduha u atmosferi: rotacija i neravnomerno
zagrevanje njene površine i atmosfere. Zbog rotacije Zemlje u višim slojevima atmosfere,
Koriolisova sila i sila centrifugalnog ubrzavanja deluju na čestice vazduha, a u prizemnom sloju
deluju sile trenja između vazdušne ovojnice i Zemljine površine, a takođe i između čestica
vazduha. Rezultat delovanja ovih sila je uglavnom vodoravni tok vazduha. Zbog zakrivljenosti
Zemljine površine i Zemljinog kretanja u odnosu na Sunce, kao i zbog neravnomernog
zagrevanja podloge, celokupna atmosfera se zagreva neravnomerno, uzrokujući poremećaj
gradijenta pritiska, što rezultira vazdušnim strujama koje pokušavaju da izjednače razlike
pritiska. Kretanje vazduha usled dejstva spoljnih i unutrašnjih sila i temperaturni gradijent
određuju se zakonima mehanike fluida i zakonima termodinamike.
21

P Cygni je zvezda jačine sjaja 4,8 i to je plava, promenljiva zvezda u sazvežđu Labuda, udaljena
između 6.000 i 7.000 svetlosnih godina od nas.
22

JUPITEROV DUH - NGC 3242
Ova planetna maglina nosi naziv Jupiterov duh zbog sličnosti veličine s planetom Jupiter,
gledano sa Zemlje, a takođ se zove i maglina Oko. Prečnik magline je dve svetlosne godine. U
centru je beli patuljak prividne magnitude 11. Unutrašnji slojevi magline su se formirali pre
oko 1.500 godina. Dva kraja magline su označena sa formacijama brzoletećeg gasa.
23

ZEMLJANE PIRAMIDE
Ovi dimnjaci u Turskoj su zemljane piramide nastale prirodnim putem. Tokom miliona godina
pod uticajem vetra i vode, mekane stene su dobile ovaj oblik. Na vrhu obično poseduju
takozvanu kapu od tvrđeg materijala.
24

GRAD KOJI TONE NAJBRŽE NA SVETU
Morska voda raste, a tlo tone: glavni grad Indonezije Džakarta polako tone. Kada se pre
nekoliko godina preselila ovde u Muara Baru, siromašno okruženje na severu glavnog grada
Indonezije Džakarte, zaštitni zid bio je visok jedan i po metra. Sada meri 2,30 metra. Ali ni to
nije dovoljno. Kad pada kiša, tamna smeđa, smrdljiva bujica preplavi kuće na severu grada.
Svaki put, voda je sve viša. Danas je Džakarta 20% ispod nivoa mora. Prema prognozi
tehnološkog instituta, u 2050. godini Džakarta će da bude 35-40% ispod nivoa mora. Ni jedan
drugi veliki grad na svetu ne tone brže, čak i ako gradovi kao što je Bangkok imaju slične
probleme. U Džakarti se posledice prouzrokovane ekološkim promenama primećuju do te
mere, koju gotovo niko u centralnoj Evropi ne može da zamisli. Samo što u Indoneziji niko ne
čini ništa da bi se to zaustavilo.
25

EMBRION KONTINENTA OTKRIVEN U INDIJSKOM OKEANU
Ploče zemljine kore su uglavnom sastavljene od dve vrste stena. Kontinenti i planine se sastoje
od granitne stene bogate silikatom, dok su tanke okeanske ploče uglavnom formirane od
teških bazaltnih stena. Do sada, međutim, istraživanja nisu bila u stanju da bez ikakve sumnje
dokažu kako je nastala zemljina kora. Prema teoriji koju su prihvatili mnogi geolozi, primarna
kora planete je nastala početkom tektonike ploča, kada su komponente okeanske kore
pritiskane u unutrašnji omotač. Stene su se tamo rastopile i polako se vraćale na površinu kao
ohlađeni plutoniti. Dokazi dovode do zaključka, da su formirani koreni današnjih planina,
takođe mogli da budu osnova kontinentalne kore.
Naučnici sa Univerziteta u Tuluzu su sada objavili studiju, prema kojoj se takva kontinentalna
kora formira ispod visoravni Kerguelen u južnom Indijskom okeanu. Kao što se u teoriji
pretpostavlja, visoravan leži iznad vulkanske žarišta koja je stvorila veliku debljinu svojim
velikim količinama magme. Kamenje sa jugozapada Kerpelenskog arhipelaga je pokazalo
analitičarima takozvani intruzivni kompleks South Rallier du Bati (SRBIC). To su lakovi koji se
sastoje od siolita. Ono što je neobično je, da je sienit duboka stena koja se inače nalazi gotovo
isključivo sa granitom i drugim stenama iz kore kontinenta. To znači da bi visoravan Kerguelen
mogla da bude osnova novog kontinenta. Ako se ova pretpostavka potvrdi, to bi takođe
podržalo teoriju da na kontinentalnim pločama mogu da se pojave i novi kontinenti.
26

MILUTIN MILANKOVIĆ
(1879.-1958.)
Ploče zemljine kore su uglavnom sastavljene od dve vrste stena. Kontinenti i planine se sastoje
od granitne stene bogate silikatom, dok su tanke okeanske ploče uglavnom formirane od
teških bazaltnih stena. Do sada, međutim, istraživanja nisu bila u stanju da bez ikakve sumnje
dokažu kako je nastala zemljina kora. Prema teoriji koju su prihvatili mnogi geolozi, primarna
kora planete je nastala početkom tektonike ploča, kada su komponente okeanske kore
pritiskane u unutrašnji omotač. Stene su se tamo rastopile i polako se vraćale na površinu kao
ohlađeni plutoniti. Dokazi dovode do zaključka, da su formirani koreni današnjih planina,
takođe mogli da budu osnova kontinentalne kore.
Naučnici sa Univerziteta u Tuluzu su sada objavili studiju, prema kojoj se takva kontinentalna
kora formira ispod visoravni Kerguelen u južnom Indijskom okeanu. Kao što se u teoriji
pretpostavlja, visoravan leži iznad vulkanske žarišta koja je stvorila veliku debljinu svojim
velikim količinama magme. Kamenje sa jugozapada Kerpelenskog arhipelaga je pokazalo
analitičarima takozvani intruzivni kompleks South Rallier du Bati (SRBIC). To su lakovi koji se
sastoje od siolita. Ono što je neobično je, da je sienit duboka stena koja se inače nalazi gotovo
isključivo sa granitom i drugim stenama iz kore kontinenta. To znači da bi visoravan Kerguelen
mogla da bude osnova novog kontinenta. Ako se ova pretpostavka potvrdi, to bi takođe
podržalo teoriju da na kontinentalnim pločama mogu da se pojave i novi kontinenti.
27

28

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u impresumu
biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje
novčana nadoknada. Povremeno neka astronomska organizacija uplati nekoliko hiljada evra,
koji se onda ravnopravno podele među svim stalnim saradnicima.
29

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI: ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN TODOROVIĆ,
DR. STJEPAN JANKOVIĆ, DIPL.ING. KATARINA TEŠIĆ.
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Fotografije iz NASA arhive
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
ESO European Southern Observatory Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
ALMA Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju
dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst.
Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena
dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eK=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/
- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/
30

31

32