AAO-109

1

3
NAJUDALJENIJA ZVEZDA U SVEMIRU 4
SJAJNI PRSTEN OKO CRNE RUPE 7
GRUPE FLEKA NA SUNCU 8
- NASA APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 10
- SDO - SOLARNA DINAMIČNA OPSERVATORIJA - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 11
- ESA (EVROPSKA SVEMIRSKA AGENCIJA) - SLIKA NEDELJE 12
- ESO (EVROPSKA JUŽNA OPSERVATORIJA) - SLIKA NEDELJE 13
- HST - SVEMIRSKI TELESKOP HABL- SLIKA NEDELJE 14
- SVEMIRSKA OPSERVATORIJA CHANDRA - SLIKA NEDELJE 15
- ALMA- MILIMETARSKA/SUBMILIMETARSKA OPSERVATORIJA 16
- SPACEX - VEST NEDELJE 17
- ROSKOSMOS - VEST NEDELJE 18
- MPC - MINOR PLANET CENTER - OPASNA PRIBLIŽAVANJA OBJEKATA ZEMLJI 19
- RMETS - METEOROLOŠKI POJAM NEDELJE 20
- KUTAK ZA PITANJA MLADIH ASTRONOMA 21
NGC 6818 - Mali dragulj 22
Eukaliptus duginih boja 23
Kisela kiša 24
Zemlja je dugo postojala bez planina 25
Karl Frederik Pešule 26
27
28
29
30
2

Dragi čitaoci!
AAO-bilten u 109. broju piše o tri veoma važna nova astronomska otkrića. Zahvaljujem se
Evropskoj Južnoj Opservatoriji (ESO) za poslat materijal o potpuno svežem otkriću
najudaljenije zvezde. Takođe se zahvaljujem Institutu Milimetarske Radioastronomije
(IRAM) za poslat svež materijal o otkriću svetlucavog prstena oko crne rupe, kao i CfA za
tekst o najnovijim istraživanjima fleka na Suncu.
Zahvaljujem se vernim čitaocima kojih je svaki pu sve više. To me veoma raduje i daje mi
razlog za nastavak rada na ovom biltenu.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof.Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
28. septembar 2020.
3

NAJUDALJENIJA ZVEZDA U SVEMIRU
Nova najudaljenija zvezda od nas se nalazi na rastojanju od 9 milijardi svetlosnih godina. Njeno
trenutno ime je - Ikar, oficijelno "MACS J1149 Lensed Star 1". U stvari, astronomi ne mogu da
posmatraju pojedine zvezde tako daleko. Ali, jedna supernova i jata galaksija se nalaze između
Zemlje i Ikara i učinili su je 2.000 puta svetlijom nego što bismo je inače videli. Svemirski
teleskop Habl se fokusirao na pet milijardi svetlosnih godina udaljena galaktička jata MACS
J1149 + 2223. Ovo jato i jedno devet milijardi svetlosnih godina udaljeno jato, su pojačali
svetlost zvezde. Ovaj takozvani efekat gravitacionog sočiva naučnici su koristili za otkrivanje
svetlosti koju vidimo sa Ikara, a koja je emitovana kada je svemir bio star samo 4,4 milijarde
godina. Dakle, to je kosmička vremenska kapsula. Sadrži dragocene tragove o tome kakav je
bio svemir kada je bio star samo 30% svoje današnje starosti. Ali to nije sve. Ikar bi zaista
mogao da bude dokaz za rešenje jedne od najvećih kosmičkih zagonetki moderne kosmologije.
Svetlost Ikara je putovala toliko dugo, da je sama zvezda već odavno izgorela. Ali bila je vrlo
tipična za to vreme - velika i kratkotrajna. Bio je to plavi gigant koji je duplo vreliji od sunca.
Živeo je samo do pre nekoliko miliona godina, ali njegova svetlost putuje i dalje kroz svemir i
vreme, 9 milijardi godina do danas. Zvezda je blistala plavom bojom i imala je temperaturu od
14.000° C, a bila je nekoliko puta jačeg sjaja od Sunca. Podaci svemirskog teleskopa Habl ne
govore samo nešto o Ikaru - već i o jatu galaksije koje se nalazilo između Ikara i Zemlje.
Uobičajeno bi bilo, da je ovo jato trebalo da uveća svetlost samo 50 puta. Čak i ako bi to bila
supernova, koja dodatno uveličava zvezdu za faktor 600, primećeno povećanje se ne postiže.
Teški objekat u jatu galaksija bi za ovo veliko uvećanje od faktor 2.000, morala da bude crna
rupa ili neutronska zvezda.
4

Najudaljenija zvezda u svemiru
.
IKAR
Ikar pripada prvoj generaciji zvezda. Nije bilo teških elemenata kada je stvoren. Bilo je samo
puno vodonika, helijuma i malo litijuma. Ali kroz svetlost koju su dobili, astronomi su otkrili,
da je ovaj iskonski gas bio znatno hladniji nego što se mislilo. Jedini logičan zaključak je
revolucionaran - tamna materija. Do sada je jedina interakcija između tamne materije i obične
materije bila gravitacione prirode. Ali da je tamna materija rashladna tečnost prvobitnog gasa,
to bi bila prva ne-gravitaciona interakcija između tamne materije i obične materije. Tamna
materija je jedna od najvećih zagonetki moderne kosmologije. Ovo je nesvakidašnji dokaz, da
rešenja za većinu kosmoloških problema mogu da se nađu u zvezdama.
ESO-EUROPEAN SOUTHERN OBSERVATORY
5

SJAJNI PRSTEN OKO CRNE RUPE
Radio astronomi dobijaju nove snimke teleskopa Event Horizon. Slike iz srca aktivne galaksije
Messier 87 u sazvežđu Devica pokazuju blistavi prsten oko centralne izuzetno masivne crne
rupe. Bila je to senzacija kada su astronomi objavili prvu sliku crne rupe u aprilu 2019. godine
koju su napravili pomoću ovog teleskopa. To je jedna od najmasivnijih crnih rupa od 6,5
milijardi solarnih masa u središtu galaksije M87 usred Virgo jata galaksija u sazvežđu Devica.
EHT astronomi su sada analizirali radio podatke od 2009. do 2013. godine, koji pokazuju crnu
rupu na delu: prsten materije oko rupe svetluca!
Odavno je poznato da crne rupe stvaraju apsolutno crnu mrlju u svom okruženju. Razlog: Crne
rupe su toliko kompaktne da preko određene udaljenosti - horizonta događaja - ne može da
pobegne ni svetlost, ni neko drugo elektromagnetno zračenje ili gravitacioni talasi. Privlačna
sila rupe je toliko jako na ovoj kritičnoj granici, da su svi talasni oblici beskrajno crveni. Crne
rupe su izuzetno kompaktne, tako da kombinuju puno mase na vrlo malo prostora. Da bismo
pretvorili naše Sunce u crnu rupu, trebala bi da se gasovita kugla prečnika 1,4 miliona
kilometara stisne do veličine od samo šest kilometra.
6

Sjajni prsten oko crne rupe
Astronomi su u kandidatima za crne rupe otkrili u osnovi dva opsega mase: Stelarne crne rupe
imaju oko 3 do 100 Sunčevih masa i obično nastaju kolapsom masivnih zvezda. Izuzetno
masivne (supermasivne) crne rupe su sakrivene u centrima galaksija i teške su milionima i
milijardama Sunčevih masa. U središtu naše galaksije se nalazi takva crna rupa nazvana Strelac
A*, sa oko 4 miliona Sunčevih masa. Sumnja se da su crne rupe srednje težine u centrima
globularnih jata i u ultra-svetlim rentgenskim izvorima. U najnovijem događaju gravitacionog
talasa GV190521, koji je izmeren detektorima LIGO i Virgo, otkrivena je crna rupa srednje klase
sa 142 solarne mase.
Teška stvar kod fotografisanja crnih rupa je ta što se zbog njihove kompaktnosti i velike
udaljenosti na nebu, čine izuzetno malim. Stelarne crne rupe su iznad granice rezolucije
teleskopa. Horizont događaja raste linearno sa masom rupe. Stoga su samo izuzetno masivne
crne rupe pogodne mete za astronomsku fotografiju, jer njihova crna tačka na nebu ima
ugaoni prečnik od oko deset milionitih delova luka. Kao kada bi se na Mesecu fotografisao
novčić od dva evra, gledano sa Zemlje.
Radio astronomi imaju najbolje mogućnosti: Samo kombinacija nekoliko radio teleskopa
trenutno može da prikaže senku velike crne rupe. EHT tim istovremeno koristi radio teleskope
na šest različitih lokacija, udaljenih nekoliko hiljada kilometara: u Španiji, Meksiku, SAD,
(Arizona i Havaji), kao i u Čileu i na Antarktiku. Vešto povezivanje mernih podataka uz pomoć
superkompjutera sintetiše džinovski radio teleskop veličine Zemlje. Tek tada je moguće dobiti
radiointerferometrijske slike crnih rupa. Ovaj postupak se naziva - vrlo duga interferometrija
osnovne linije (VLBI).
INSTITUT DE RADIOASTRONOMIE MILLIMÉTRIQUE
7

GRUPE FLEKA NA SUNCU UTIČU NA NJEGOV SJAJ
U kosmičkom poređenju, Sunce je dosadno. Iako sjaj nekih sličnih zvezda široko fluktuira,
promene na Suncu su mnogo umerenije. Naučnici su istražili koliko sunčeve fleke utiču na ovo
ponašanje. Pored broja i veličine fleka, ulogu ima i njihova distribucija. Ako bi se sunčeve pege
češće javljale u grupama, fluktuacije sjaja Sunca bi mogle da idu u korak sa onim njegove
kosmičke braće i sestara.
Sunčeve pege, tamna područja na vidljivoj površini naše zvezde, su jedno od najuočljivijih
svojstava. Mogu da budu toliko velike, sa Zemlje mogu da se vide bez uvećanja i obično traju
nekoliko dana pre nego što ponovo nestanu. Za to vreme one se okreću zajedno sa sunčevom
površinom izvan našeg vidnog polja. Na taj način doprinose kolebanju sjaja Sunca koja se
dešavaju na vremenskoj skali od nekoliko nedelja.
8

Grupe fleka na Suncu utiču na njegov sjaj
Takva kolebanja sjaja su poznata i kod dalekih zvezda. Međutim, u aprilu ove godine studija
naučnika je pokazala je da su fluktuacije sjaja nekih zvezda koje imaju važna svojstva slična
Suncu, znatno jače od onih naše centralne zvezde. Naučnici su upoređivali krivulje svetlosti
više od 350 zvezda sličnih Suncu. Za razliku od Sunca, strukture na površini tih zvezda ne mogu
da se posmatraju direktno. Predmeti istraživanja su predaleko od nas. Umesto toga, naučnici
su se okrenuli svojim kompjuterima - i stvorili neku vrstu test zvezde u simulacijama. Ova
zvezda po mnogim svojstvima odgovara Suncu i drugim zvezdama sličnim Suncu; Međutim,
veličina, broj i raspored takozvanih aktivnih oblasti na površini mogu da se promene
„veštački“.
CFA-HARVARD SMITHSONIAN CENTER FOR ASTROPHYSICS
9

(astronomska slika dana)
(DETALJNIJI OPISI SLIKA NA: www.apod.rs)
21. SEPTEMBAR 2020.
OMEGA SUNCE
22. SEPTEMBAR 2020.
EKVINOKCIJUM NA NEBU
23. SEPTEMBAR 2020.
ISS PROLAZI PREKO MARSA
24. SEPTEMBAR 2020.
ENCELADUS U INFRACRVENOM
25. SEPTEMBAR 2020.
MESEC IZNAD ANDROMEDE
26. SEPTEMBAR 2020.
MESECEVI PAROVI I SINODICKI MESEC
27. SEPTEMBAR 2020.
MUNJE IZNAD KOLORADA
10

SUNCE U RAZNIM TALASNIM DUŽINAMA
11

NOVE SLIKE WEBCAM U ORBITI MARSA
Jednostavna kamera je dizajnirana za jednu misiju: da 2003. godine dobije fotografije sletanja
Beagle sonde, ali ona i dalje pruža mnoštvo podataka sa Marsa i šalje aktuelne slike, postajući
tako zvanični naučni instrument "Mars Ekspres"-a.
Kredit i autorska prava: ESA
htps://twitter.com/ESA_serbia
12

CVETNE LATICE STELARNOG VETRA UZROKOVANE PRATIOCEM
Tekući veliki projekat ATOMIUM se izvodi u saradnji sa ALMOM, velikim
milimetarskim/submilimetarskim nizom Atakama, koji se nalazi u Čileu i čiji je partner ESO. Cilj
projekta je mapiranje zvezdanih vetrova koji duvaju sa desetak crvenih gigantskih zvezda.
Ambiciozan cilj je omogućen zahvaljujući spektakularnoj rezoluciji ALME. Očekivalo se da će
ovi zvezdani vetrovi - koji su ponekad milion puta jači od sunčevih - biti sferni, poput matičnih
zvezda od kojih su izbačeni.
Međutim, naučnici nisu primetili sferne zvezdane vetrove, već nešto sasvim drugo. Kao što se
vidi na gornjoj slici - koja prikazuje vetrove
oko zvezde zvane R Aquilae - tim je otkrio
da u svim slučajevima zvezdani vetrovi nisu
bili sferni, već da su imali različite oblike,
uključujući neke koji podsećaju na nežne
latice ruže. Obrasci koji se vide u zvezdanim
vetrovima imaju zapanjujuću sličnost sa
oblicima planetarnih maglina.
Naučni tim, koji je vodio Leen Decin iz
KULeuvena u Belgiji, predložio je da je
proces poznat kao binarna interakcija
odgovoran za oblik zvezdanih vetrova
crvenih džinovskih zvezda. Kao što i samo
ime govori, binarna interakcija uključuje
dva objekta. Teorija kaže da zvezdani vetrovi svoj oblik postižu usled uticaja druge zvezde ili
džinovske planete. Zvezdni vetrovi su preteča planet arnih maglina, a očigledna sličnost u
njihovim strukturama ukazuje na to, da fizika koja oblikuje zvezdane vetrove takođe oblikuje
planetarne magline, a samim tim i da je binarna interakcija ključni agens koji oblikuje
morfologije planetarnih maglina.
Tekst na srpskom jeziku na ESO-strani - urednica AAO-biltena:
https://www.eso.org/public/serbia/images/potw2038a/
K redit i autorska prava: ESO
13

Odmarajući se na repu Velikog medveda u sazvežđ, leži NGC 5585, spiralna galaksija koja je
više nego što se čini. Mnoge zvezde i oblaci prašine i gasa koji čine NGC 5585, prikazani su
ovde na ovoj Hablovoj slici i doprinose samo malom delu ukupne mase galaksije. Kao i u
mnogim galaksijama, ovo odstupanje može se objasniti obilnim, a naizgled nevidljivim
prisustvom tamne materije.
Zvezdani disk galaksije proteže se preko 35.000 svetlosnih godina u širini. U poređenju sa
galaksijama sličnog oblika i veličine, NGC 5585 se izdvaja znatno drugačijim sastavom:
doprinoseći ukupnoj masi galaksije, sadrži daleko veći udeo tamne materije. Žarišna mesta
formiranja zvezda mogu da se vide duž slabašnih spiralnih krakova galaksije. Ovi krajevi blistaju
blistavo plavo, upadljivo kontrastujući na crnoj pozadini svemira.
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
14

DEM L71
DEM L71 je ostatak supernove koja se nalazi na udaljenosti od oko 160.000 svetlosnih godina
od Zemlje u Velikom Magelanovom oblaku. Ova Chandra slika otkriva unutrašnji oblak
užarenog gvožđa i silicijuma (zeleni krug i plavi krug) okružen spoljnim eksplozivnim talasom
(crveni krug) to je otprilike 60 svetlosnih godina.
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
15

MASIVAN MLAD ZVEZDANI PAR OBAVIJEN SLANOM VODENOM PAROM
Na slici su delići interstelarne prašine pokazani u žutoj boji, metil cijanid u crvenoj boji, so u
zelenoj boji i vrela vodena para se vidi u plavoj boji.
16

Svemirski brod, dizajniran kao svemirski šatl, namenjen je letovima do Meseca i Marsa, kao i
za druge međuplanetarne misije. Treba da služi kao druga faza superteške rakete-nosača BFR
(Big Falcon Rocket) koju SpaceX trenutno razvija. Prema Elonu Masku, raketa bi trebalo da
bude u stanju da istovremeno odvede do 100 ljudi na Mars. Svemirski brod je težak 120 tona
i dugačak 50 metara. U američkoj saveznoj državi Teksas, u četvrtak uveče je održan test
rezervoara za gorivo prototipa Starship. Rezervoar za gorivo SN7.1 se punio tečnim azotom
dok nije pukao. Posle snažnog praska, ogroman beli oblak se nadvio nad poligonom. Sada se
ispituju fragmenti rezervoara.
https://twitter.com/SpaceX_srpski
17

I RUSIJA HOĆE DA SNIMI FILM NA SVEMIRSKOJ STANICI
Nekoliko meseci nakon najave da NASA planira da snimi film u svemiru, Roskosmos je najavio
sličan plan. Rusija želi da snimi igrani film u svemiru 2021. godine. Očekuje se da će glumci do
Internacionalne Svemirske Stanice ISS da odlete u kapsuli Sojuz već u jesen 2021. godine. Cilj
filma je da svemirska putovanja postanu popularnija u Rusiji i da promovira profesiju
kosmonauta. Film će, između ostalih, da produciraju šef Roskosmosa Dmitri Rogosin i državna
TV kuća Pervi Kanal.
18

Ovde će redovno biti objavljeni podaci o približavanju asteroida, kometa ili meteoroida Zemlji.
Neki objekti se smatraju potencijalno opasnim, ako se proceni da su dovoljno veliki da izazovu
regionalno opustošenje. Izvor podataka je "Minor Planet Center", koji objavljuje poslednja
naučna saznanja o kretanjima objekata u blizini Zemlje. MPC je sastavni deo Smithsonian
Astrophysical Observatory (SAO), i saradjuje sa Harvard-College-Observatory, a radi pod
pokroviteljstvom Internacionalne Astronomske Unije - IAU.
19

___________________________________________________________________________
ROYAL METEOROGICAL SOCIETY OBJAŠNJAVA METEOROLOŠKE POJAVE NA NEBU ZA AAO-BILTEN
Aerosoli su suspenzije čestica tvrdih jedinjenja ili kapljica tečnosti prečnika manjeg od 1 μm u
gasu. U Zemljinu atmosferu dolaze prirodnim procesima (npr. kondenzacijom vodene pare,
vulkanskom aktivnošću, vetrom) ili ljudskim delovanjem (na pr. sagorevanjem fosilnih goriva).
Mogu da budu anorganskog (prašina, dim, morska so, kapljice vode i sl.) i organskog porekla
(spore, bakterije i sl.). Smatra se da aerosoli u atmosferi nastali čovekovim delovanjem, utiču
na promenu klime i na zdravlje ljudi putem aerozagađenja.
20

21

NGC 6818 - MALI DRAGULJ
Planetarna maglina NGC 6818 je otkrivena 1787. godine od strane astronoma Vilijema Heršela.
Nalazi se u sazveždju Strelca i od nas je udaljena oko 6.000 svetlosnih godina. Njen prečnik je
oko 0,5 svetlosnih godina. Astronomi veruju da je njen oblik nastao od snažnih vetrova koji su
oduvali opnu glavne zvezde u sredini. Ova maglina izgleda kao blizanac magline NGC 3918, čija
struktura je gotovo identična ovoj maglini.
22

EUKALIPTUS DUGINIH BOJA
Kora drveta je obično neodređeno tamno smeđa do siva. Ali kod ovog drveta je to drugačije:
stablo Eucaliptus deglupta izgleda kao delo umetnika. Kora ima zelene, plave, ljubičaste,
narandžaste, plave ili crveno-braon pruge. Gornji sloj kore se redovno ljušti; ispod se pojavljuje
najmlađi, još uvek zeleni, sloj. Većina od približno 800 vrsta stabala eukaliptusa se nalazi u
Australiji. Dugino drvo, kako se zbog raskoši boja naziva Eucaliptus deglupta, je jedino koje
prirodno raste na severnoj hemisferi. Ovo drvo je jedna od najbrže rastućih vrsta drveća na
Zemlji. Svake godine može da izraste do četiri metra visine i naraste do visine od 60 metara, a
u pojedinačnim slučajevima i do 80 metara. Drvo je zasađeno na havajskom ostrvu Maui još
1929. godine - kako bi se zatvorile praznine nastale prekomernom eksploatacijom u šumi.
Pored toga, iz lišća drveta mogu da se dobiju eterična ulja.
23

KISELA KIŠA
Kisela kiša je padavina zagađena sumpornim dioksidom, azot oksidima, amonijakom i drugim
hemijskim vezama. Dok se normalna pH vrednost kiše nalazi otprilike oko 5,5, pH vrednost
kisele kiše iznosi u proseku 4 do 4,5. To otprilike odgovara 40 puta većoj količini kiseline u
odnosu na neopterećenu kišnicu. Smanjenje pH vrijednosti za jednu meru znači desetostruki
porast kiselosti. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose
termoelektrane, dim iz domačinstava i izduvni gasovi u saobraćaju. Štete nastale delovanjem
kiselih kiša obično nastaju sasvim daleko od stvarnih štetnih izvora.
Ako pH vrednost u inače jako čistim brdskim potocima i jezerima pređe u kiselo područje može
da dođe do izumiranja riba i drugih organizama. Ako kisela kiša dospe u tlo, oslobađaju se teški
metali koji mogu da opterete podzemne vode, a time i pitku vodu. Na taj način se čovek izlaže
pojačanom unošenju teških metala u organizam. Posledice za šume su enormne, jer kisela kiša
dovodi do umiranja šuma, što opet dovodi do smanjenja količine kiseonika u vazduhu.
Osamdesetih godina prošlog veka je kisela kiša bila velika tema. U međuvremenu se činilo da
se ta tema zaboravila, ali kisele kiše i dalje postoje. Iako je većina mrtvih stabala posečena i
šume ponovo pošumljene, ipak uzroci još dugo nisu odstranjeni. U procesima sagorevanja u
industriji i sagorevanju izduvnih gasova i dalje nastaju štetne materije koje opterećuju našu
okolinu.
24

ZEMLJA JE DUGO POSTOJALA BEZ PLANINA
Analize prastarog kamenja dovode do zaključka, da je Zemlja dugo vremena bila značajno
ravnija, nego danas. U toku prvih 1,5 milijardi godina, Zemlja nije imala planinske lance. Delovi
prvobitne Zemljine kore su postojali najmanje milijardu godina, pre nego što su bili uvučeni u
Zemljin pokrivač i istopljeni. Bez tog procesa, ne bi mogle da se obrazuju planine kakve danas
postoje. Na osnovu izotopa elemenata samarijuma i neodima, naučnici su došli do zaključka,
da je ovo kamenje slično granitu, nastalo iz Zemljine kore, koja je nastala u prvih 300 miliona
godina obrazovanja Zemlje. Enormni procep izmedju nastanka ovog materijala i njegove
obrade u unutrasnjošti Zemlje, pokazuje, da je Zemlja u prvoj četvrtini svog postojanja bila
daleko manje dinamična, nego danas.
Moderna Zemljina kora se sastoji od sedam velikih i nekoliko malih Zemljinih ploča, koje se
pomeraju jedna prema drugoj. Posebno je okeanska kora od bazalta, stalno dozovljavala
proces nastanka i razaranja. Ovaj mehanizam koji je poznat samo na Zemlji se zove: tektonika
ploča. Bez nje bi Zemlja verovatno bila daleko manje sposobnija za odrzavanje života na njoj.
Ona održava vulkanizam i napaja atmosferu ugljendioksidom, osim toga održava bazaltnu koru
da danas nije starija više od 200 miliona godina. Toliko dugo traje proces, dok teško kamenje
ne zaroni ispod jednog kontinenta, istopi se i postane slično granitno kamenje. Kod ovog
procesa koji se označava kao subdukcija, izdižu se veliki planinski lanci, kao sto su Andi.
Takodje i planine koje nastaju sudarima kontinenata, ne bi postojale bez tektonike ploča i sa
time povezanim uništenjem bazaltne kore.
25

KARL FREDERIK PEŠULE
(1843.-1914.)
Bio je danski astronom koji je radio kao posmatrač u opservatoriji u Hamburgu i kasnije na
opservatoriji u Kopenhagenu. Otkrio je dva NGC- objekta i tri IC-objekta. Godine 1882. Pešule
posmatrao Venerin prolaz iz St. Croika, gde je vršio spektroskopski pregled zvezda južne
hemisfere. Na taj način je otkrio svetle linije u spektru zvezde T Velorum. i napisao je veliki
broj popularnih astronomskih članaka. 1893. je postao je akademije nauka.
26

27

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u impresumu
biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje
novčana nadoknada. Povremeno neka astronomska organizacija uplati nekoliko hiljada evra,
koji se onda ravnopravno podele među svim stalnim saradnicima.
28

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI: ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN TODOROVIĆ,
DR. STJEPAN JANKOVIĆ, DIPL.ING. KATARINA TEŠIĆ.
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Fotografija najudaljenije zvezde - Ikar
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: ESO
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
ESO European Southern Observatory Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
ALMA Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju
dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst.
Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena
dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eK=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/
- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/
29

30

31