AAO-14

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 14 / 2017

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- KRIOVULKANIZAM U SUNČEVOM SISTEMU 4
- OPSERVATORIJA U BALONU 5
- STRATOSFERSKA OPSERVATORIJA U AVIONU 7
- POTRAGA ZA PLAVIM PLANETAMA OKO CRVENIH SUNCA 8
- ZAŠTO JE NA NAJHLADNIJEM MESTU U SVEMIRU TOLIKO HLADNO? 10
STALNE RUBRIKE 15
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 15
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 22
- ESA - SLIKA NEDELJE 23
- SANSA - SLIKA IZ ZEMLJINE ORBITE 24
- ESO - GALERIJA SLIKA 25
- AMATERSKE ASTRONOMSKE FOTOGRAFIJE 26
TEKSTOVI SARADNIKA 27
- MAGLINA NGC 3132 27
- ZVEZDA W-HYDRAE 28
- PLUTONOV SATELIT HIDRA 29
- SDO 30
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 31
IMPRESUM 32
BILTEN SARADJUJE SA ORGANIZACIJAMA 33
2

ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN
Dragi čitaoci,
srdačno se zahvaljujem svima koji su informacijama i aktivnom saradnjom pomogli
ostvarenju ovog broja. Posebno se zahvaljujem Planetary Society, koji skoro za svaki broj
pošalju veoma zanimljiv prilog, kao i DLR, Nemačkoj Svemirskoj Agenciji. Astronomski
BIlten Online može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca. što me posebno raduje.
Zahvaljujem se na pozitivnom mišljenju i lepim kritikama.
Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da se
čak i oni koji se do sada nisu interesovali za astronomiju, polako otkrivaju lepotu ove
nauke.
Max Planck institut u Garchingu sa kojim već godinama profesionalno saradjujem, je za
ovaj broj poslao zanimljiv izveštaj o neobičnoj opservatoriji koja se nalazi u balonu, na
čemu se takodje zahvaljujem. Želim da spomenem i stalne saradnike, kojih je malo, ali su
zato duplo dragoceniji, jer ozbiljno učestvuju u svakom broju ovog lista. Zahvaljujem se i
povremenim saradnicima i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju
kontakta.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takodje se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
3

KRIOVULKANIZAM U SUNČEVOM SISTEMU
Kriovulkan ili ledeni vulkan je ekstraterestrijalna pojava vulkanizma, koja se obrazuje samo
na niskim temperaturama ispod -150°C. Postojanje kriovulkana je dokazano na nekoliko
ledenih satelita u Sunčevom sistemu (Enceladus, Triton, Karon i Titan), kao i na patuljastim
planetama Ceres i Pluton. Kriovulkani ne izbacuju tečnu lavu, nego lako topljive supstance
kao što su metan, ugljen dioksid, vodu i amonijak, koji se nalaze u unutrašnjosti objekta u
zaledjenom stanju. Zbog toplote koja nastaje uticajem gravitacije, ovi sastojci se tope i
pokušavaju da izbiju na površinu, gde se posle izbacivanja zalede i mogu da narastu na više
metara visoke naslage.
Enceladus ima prečnik od oko 500 km i najviši albedo u celom Sunčevom sistemu: 99%. To
znači da njegova površina reflektuje gotovo svu svetlost Sunca koja pada na nju. Površina
Enceladusa je veoma raznolika, na njoj se nalaze krateri, ravnice, planinski lanci, brdovito tlo
i dugački procepi. Jedan deo njegove površine ima starost od oko 100 miliona godina, što je
relativno mlado podrucje i geoloski je aktivno. Cela površina Enceladusa je pokrivena čistim,
belim snegom.
Obicno nebeska tela
tokom svog putovanja
kroz svemir nakupe
prasinu i kamenčiće,
zbog čega površina
izgleda tamnija. Da je
na Enceladusu površina
snežno bela, znači
da na njemu postoji
proces, kojim se stalno
obnavlja sneg na
površini. Sonda Kasini
je otkrila koji je to
proces i fotografisala je
gejzere koji izbacuju vodu iz unutrašnjosti ovog meseca. Na ledenim temperaturama
Enceladusa, na površini od vode koja pada na nju postaje sneg koji se zatim taloži na tlu.
4

Dugo vremena je kriovulkanzam bio teoretski predskazan proces, koji do tada još nije bio
posmatran. ESA-sonda Hajgens je prilikom spuštanja na Titan, potvrdila pretpostavku, da se
atmosfera ovog Saturnovog satelita 2-6 procenata sastoji od metana. Pošto se atmosferski
metan fotohemijskim procesima brzo razlaže, gas mora ponovo da se formira. Snimci
matičnog broda Hajgensa, NASINA sonda Kasini, pokazuju strukture prečnika oko 30
kilometara na Titanovoj površini. To su najverovatnije kriovulkani.
Doom Mons kriovulkan na Titanu
©
NASA
Patuljasta planeta Ceres u pojasu asteroida izmedju Marsa i Jupitera se pokazala kao
iznenadjujuće aktivna. Merenja Američke sonde Dawn (Sumrak) su ukazivala na
kriovulkanizam. Na planini visokoj 4 kilometra, Ahuna Mons, na Ceresu, naučnici vide jasne
dokaze za kriovulkansku aktivnost. Pretpostavlja se da na Ceresu razne soli snižavaju tačku
zamrzavanja vode, tako da može da se obrazuje kriovulkanska tečnost. Osim toga su Dawnsnimci
pokazali da na Ceresu postoje strukture dugačke kilometrima, koje nemaju nikakav
odnos sa udarnim kraterima, nego se tu radi o naslagama uzrokovanim kriomagmom. U
prošlosti je voda verovatno imala vaznu ulogu u evoluciji površine Ceresa. Spektroskopska
merenja pokazuju, da njegova površina poseduje veliku količinu naslaga silikata, dakle
minerala koji se obrazuju u kontaktu sa vodom. Udeo raznih silikata pokazuje veoma velike
lokalne varijacije, ali je iznenadjujuće da su prilično ravnomerno rasporedjeni preko celog
Ceresa. Danas voda na ovoj patuljastoj planeti nije stabilna, jer izložena vakuumu, gde led
sublimira u toku nekoliko desetina godina.
5

Zbog toga je iznenadjujuće da postoji snažno reflektujuća površina, kod koje se
najverovatnije radi o vodenom ledu. Pretpostavlja se da je odron ili udar oslobodio led koji
se nalazio ispod površine. Pa ipak, naučnici misle da se led ne nalazi ispod površine Ceresa,
kako se to do sada pretpostavljalo, jer bi se inače krateri u roku od deset do sto miliona
godina istopili, a takav efekat nije nastupio s obzirom na dubinu kratera. Tako su naučnici
došli do zaključka da se spoljašnji omotač Ceresa sastoji od mešavine kamenja i vodenog
leda.
Kriovulkanizam na Ceresu - Ahuna mons
©
NASA
Triton ima prečnik od 2.700 kilometara i krece se retrogradno oko Neptuna. Njegova
temperatura na površini iznosi -235°C i on je najhladniji satelit u Sunčevom sistemu. Skoro
cela površina Tritona je pokrivena zaledjenim azotom i u tragovima sa metanom,
ugljendioksidom i ugljenmonoksidom, sve u zaledjenoj formi, što pruža veoma šaren pogled
na ovaj satelit. Triton se sastoji 75% od kamenja i 25% od leda. Na površini Tritona se nalaze
samo malo kratera, što ukazuje na mladu površinu od samo 100 miliona godina. Krateri koji
postoje su napunjeni tečnim materijalom, koji se izdiže iz unutrašnjosti satelita. Sonda
Vojadžer-2 je potpuno iznenadjujuće otkrila gezjere na Tritonu pri čemu se radi o tečnom
azotu i jedinjenjima metana, koji se iz procepa u tlu uzdižu do visine od 10 kilometara, dok
azot ne ispari putem eksplozije. Za razliku od ostalih tela gde se pojavljuje kriovulkanizam, na
Tritonu se uzrok nalazi u otopljavanju uzrokovanom godišnjim dobima, kada Sunce sija na
satelit.
Kriovulkanizam na Tritonu. Rozikasta boja potiče
od zaledjenih metanskih jedinjenja.
6

Misija New Horizons je otkrila dva kriovulkana na Plutonu, što upućuje na unutrašnji izvor
toplote, koji je na odredjenoj tački u Plutonovoj prošlosti doveo do topljenja unutrašnjeg
ledenog rezervoara, metana i azota, koji su onda erupcijom dospeli na površinu. Takodje, to
pokazuje da se u redovnm razmacima Plutonova površina obnavlja, jer led sublimira u tanku
atmosferu i isparava u svemir. Smatra se da su to bili prvi veliki ledeni vulkani u Sunčevom
sistemu, ali još nisu svi detalji potvrdjeni.
Formacije Wright Mons i Piccard Mons su planine od leda, čije gornje ivice se prostiru na 5 ili
6 kilometara iznad površine. One se nalaze južno od Sputnik Planuma, glatke i svetle
površine u obliku srca. Planine imaju prečnik od 160 kilometara i opkoljene su dubinama koje
su skoro toliko duboke, koliko su planine visoke. Oblik planina izgleda kao vulkan, ali kada se
vidi planina sa udubljenjem na vrhu, to ne mora uvek da znači da se radi o vulkanu.
Površinske strukture upućuju na istorijske erupcije pre nekoliko milijardi godina, kada je
voda bila izbačena. Ona je tada imala konzistencu paste za zube. Sami vulkani se sastoje od
vodenog leda, jer su ledeni azot i ledeni metan isuviše mekani, da bi podržavali ovako
agresivne geološke procese.
Za vreme erupcija, vulkani su izbacivali metan i azot u obliku gasova zajedno sa istopljenim
vodenim ledom, pa je zanimljivo da se vulkani nalaze na ivici duboke Sputnjik ravnice, koja je
verovatno nastala udarom. Tako je jedan snažan udar mogao da razbije ledenu koru. Slična
situacija postoji i na Marsu, gde su otkriveni vulkani na obe strane Hellas ravnice. Po pitanju
izvora toplote u unutrašnjosti Plutona, pretpostavlja se da ona potiče od radioaktivnih
elemenata, koji izazivaju
kriovulkanizam. Iako je
kriovulkanizam posmatran i na
Tritonu i Titanu, nigde ne postoje
ovako ogromni kriovulkani kao na
Wright Mons i Picard Mons na
Plutonu.
Wright Mons, sirok 160 km i visok
4 km, južno od Sputnik Planuma (u
sredini slike) ima značajno
udubljenje na vrhu, koje je široko
oko 56 km. ivice na vrhu pokazuju
koncentrične frakture.
7

Iz gejzera na Karonu, najvećem Plutonovom satelitu izbija prljav led, koji ledenim kristalima
pokriva mali svet u spoljašnjem Sunčevom sistemu. Produkcija leda funkcioniše kao kod
mašine za led, samo što ova “mašina” na Karonu funkcioniše veoma sporo. Naučnici misle,
da led samo jako usporeno dopire do površine i da je prekriva tankim ledenim slojem, koji za
100.000 godina naraste samo za jedan milimetar. Ovo otkriće upućuje na to, da u
unutrašnjosti Karona postoji voda. Na osnovu spektralnih informacija, naučnici su pronašli
amonijak-hidrate i vodene kristale u reflektirajućem svetlu Karona. Tako se pretpostavlja da
se u njegovoj unutrašnjosti nalazi amonijačna tečna voda, koja verovatno curi iz procepa, koji
su nastali impaktima na tlu. Tako kriovulkanske erupcije izbacuju tečnost iz unutrašnjosti na
površinu.
Kada bi Karonov led bio „prvobitan led“, koji potiče iz vremena nastanka Sunčevog sistema,
kristalna struktura bi se promenila bombardovanjem kosmičkog zračenja i ultravioletnim
zračenjem Sunca. A da je led na satelit dospeo impaktima meteorita, imao bi drugačiji
hemijski sastav. Tako spektri ukazuju na kriovulkanizam, koji izbacuje tečnu vodu na površinu
gde se onda ona zaledi. To implicira, da je Karon tečan u svojoj unutrašnjosti.
Kriovulkanizam na Karonu
©
NASA
Kriovulkanizam moze da se nadje i na drugim mesecima u Sunčevom sistemu, kao što su
Saturnov satelit Enceladus i Jupiterov satelit Evropa. Oba satelita su pod gravitativnim
uticajem njihovih planeta, zbog čega nastaju pukotine u površinama oba meseca, iz kojih
onda ističe tečnost. Medjutim, kod Karona nema ovih gravitativnih uticaja, tako da bi trebalo
da postoji drugo objašnjenje za kriovulkanizam, a to bi mogao da bude radioaktivan izvor u
njegovoj unutrašnjosti, koji raspadom izaziva toplotu. Ledena voda u kojoj je amonijak se
nalazi duboko ispod površine, gde se topi i kroz pukotine izvire na površinu gde se zaledjuje.
8

Amonijak deluje kao zaštita za zamrzavanje koja sprečava vodu da se zamrzne. Sto je veći
udeo amonijaka u vodi, to je niža temperatura zamrzavanja, a amonijak je materijal koga ima
veoma mnogo u spoljašnjem Sunčevom sistemu.
Ispod povrsinške kore na Jupiterovom satelitu Evropa se pretpostavlja postojanje okeana sa
tečnom vodom, koji se zagreva pod uticajem gravitacione sile Jupitera. Najveći krateri koji se
vide na površini su napunjeni svežim ledom i poravnani. Ovaj mehanizam, kao i proračun
jačine gravitacione sile koja utiče na Evropu, dovode do zaključka da je ledena kora na Evropi
debela izmedju 10 i 15 kilometara. Okean koji se nalazi ispod bi mogao da ima dubinu do 90
kilometara. Uticajem gravitacije, površina se stalno menja. Poredjenjem snimaka svemirskih
sondi Galileo i Vojadžer 2, uočilo se da se Evropina ledena kora jednom u 10.000 godina
okrene oko ovog satelita.
PLANETARY SOCIETY
©
NASA
Kriovulkanizam na Evropi
9

OPSERVATORIJA U BALONU
Najveći teleskop za istraživanje Sunca koji je ikada napustio Zemljino tlo je startovao u junu
2009. godine iz Evropske svemirske stanice ESRANGE kod Kirune u Švedskoj. Teleskop
„Sunrise“ je nosio helijumski balon precnika 130 metara. Pri tome je nosio teleskom težine
2,6 tone na visinu od 37 kilometara sve do severne Kanade. Za vreme skoro šestodnevnog
leta u stratosferi, Sunce je posmatrano bez prekida, jer na tim geografskim širinama nije
zalazilo u to vreme. Desetine hiljada fotografija visoke rezolucije u ultravioletnom svetlu su
napravljene i magnetno polje Sunca je izmereno sa do tada nevidjenom preciznošču. Prvi put
su u ultravioletnom svetlu fotografisane strukture na Suncu velicine 50 kilometara.
Sunce otkriva mnoge svoje tajne u ultravioletnom svetlu. Pošto Zemljina atmosfera najveći
deo ultravioletnog svetla filtrira, a istraživače Sunca je posmatračka pozicija iznad vazdušnog
omotača idealna. Tako sunčana opservatorija u balonu omogćava posmatranje iz velikih
visina bez ogromnih troškova misije u svemir. Do sada je ovaj način posmatranja iskorišten
dva puta. 2009. godine je vršeno posmatranje Sunca za vreme neočekivano dugačkog
minumuma aktiviteta, dok je 2013. godine Sunce posmatrano za vreme njegove aktivne faze.
Tom prilikom su uočene svetle, tacke i dugačke fibrile u blizini Sunčevih fleka.
Balon koji nosi Sunrise - teleskop
10

Sa rezolucijom od 50 do 100 kilometara “Sunrise” teleskop pruža preciznije podatke u
ultravioletnom svetlu, nego svi ostali telesopi koji posmatraju Sunce, bilo na balonima ili na
tlu. U prostoru vidljive površine Sunca (fotosfere), i korone (spoljasnje atmosfere Sunca),
naušnici žele da pronadju odgovore na do sada nerazrešena pitanja fizike Sunca: Kako je
moguće da je korona skoro milion stepeni vrelija od fotosfere blizu površine sa samo 5.000
stepeni? Kojim putem se potrebna energija iz fotosfere transportuje u koronu i pretvara u
toplotu? Koju ulogu pri tome igraju dinamična, visoko kompleksna magnetna polja Sunca.
Pretpostavlja se, da se tu odvijaju kratkotrajni procesi. Simulacije kojima su naučnici
rekonstruisali procese od dobijenih podataka, ukazuju na promene u arhitekturi magnetnih
polja i da se uzrok tome nalazi u fotosferi, oko 200 kilometara iynad vidljive površine Sunca.
Još jedan proces koji povezuje hladnu fotosferu sa vrelom koronom su koronalni lukovi,
upečatljivi tokovi plazme u atmosferi Sunca. Neki od njih imaju veličinu i do 100.000
kilometara. Polazne tačke ovih struktura se često nalaze u blizini aktivnih oblasti. „Sunrise“-
podaci su omogućili detaljan pogled na ova mesta nastanka lukova. Pokazalo se, da su ta
mesta snažne magnetne suprotnosti: male oblasti u kojima je magnetni polaritet suprotan
od okoline. Medjusobno dejstvo ovih oblasti dovodi do izbacivanja mase i energije u
atmosferu.
MAX PLANCK INSTITUT GARCHING
Površina Sunca u raznim talaskim dužinama ultravioletne svetlosti
11

SOFIA -- STRATOSFERSKA INFRACRVENA OPSERVATORIJA U AVIONU
Stratosferska opservatorija za infracrvenu astronomiju (SOFIA) e zajednicki projekat
Nemačke i USA. U modifikovanom Boingu 747SP, integrisan je 2,7-metarski teleskop sa kojim
se vrše astronomska posmatranja na infracrvenoj i submilimetarskoj talasnoj dužini.
Posmatranja se vrše iznad Zemljinog atmosferskog omotača i tako se izbegavaju smetnje u
vazduhu. Težište načnih ciljeva je istraživanje i razvoj sistema u Mlečnom putu, kao i
nastanak i razvoj zvezda i zvezdanih sistema iz interstelarnih i molekularnih oblaka.
Do sredine devedesetih godina, astronomi su koristili u avionu montiran 91-santimetarski
teleskop Kuiper Airborne opservatorije (KAO) od NASE, da bi dobili astronomske podatke u
infracrvenoj oblasti, jer je ovaj deo elektromagnetnog spektra nepristupačan
opservatorijama na tlu. Jedan od značajnih rezultata KAO istraživanja je bilo otkrivanje
prstenova oko Urana.
Za delimično još uvek nedovoljno istraženu infracrvenu oblast, naučnici iz Amerike i
Nemačke su 1996. godine razvili novu opservatoriju kao modernog naslednika KAO.
Opservatorija SOFIA poseduje višu ugaonu rezolciju, pojačanu osetljivost i višu spektralnu
rezoluciju. Avion leti na visini od 12 kilometara i planirano je da opservatorija bude aktivna
20 godina, pri čemu treba da se obave 160 letova u cilju istraživanja. Svaki let traje 6-8 sati.
SOFIA opservatoriju koriste više od 50 naučnih grupa, koje svake godine odabere naučni
gemijum.
SOFIA poseduje fleksibilnost, koja omogućava pristup aktuelim posmatračkim objektima,
takozvanim „Targets of Opportunity“.
Takodje je SOFIA odlična platforma za
testiranje instrumenata koji se kasnije
ugradjuju u satelite. Kooperacija NASE i
DLR predvidja raspored radnih paketa,
pri čemu Nemačka ustupa teleskop i
time učestvuje sa 20%, a za to ima
kontigent od 30 naučnih letova
godišnje. NASA je kupila polovni Boing
747 i izvršila potrebne izmene kako bi
ugradila teleskop u avion, osim toga NASA upravlja radom opservatorije iz baze u Americi.
DLR
12

POTRAGA ZA PLAVIM PLANETAMA OKO CRVENIH SUNCA
Crvene zvezde patuljci su najčešće zvezde u Mlečnom putu. U okviru novog istraživačkog
projekta, ove zvezde se istražuju uz pomoć dva spektrografa, u potrazi za planetama sličnim
Zemlji u njihovoj orbiti. Astronomi za to koriste 3,5-metarski teleskop opservatorije Kalar
Alto u Andaluziji.
Projekat CARMENES je finansiran sa dva miliona evra na tri godine. Na ovoj opservatoriji u
Španiji na raspolaganju stoje 600 posmatračkih noći. Do sada su ovakva istraživanja
obavljana skoro iskljčivo u optičkoj spektralnoj oblasti, a nova istraživačka grupa koristi i
dugotalasnu infracrvenu svetlost.
Astronomi se interesuju za takozvane M-patuljke, dakle crvene zvezde patuljke koje imaju
značajno manju masu od Sunca. Poznati primeri za M-patuljke su Barnardova zvezda ili nasa
susedna zvezda Proksima Kentauri. Spektroskopska istraživanja zvezda će dovesti do velike
količine podataka, koje će da otkriju više o fizikalnim osobinama atmosfera patuljastih
zvezda. Takodje ce moci da se uspostave pravila kada se zaista radi o planeti koja kruzi oko
zvezde, a kada su u pitanju šumovi. Astronomi se nadaju da će na ovaj način da otkriju
planete, koje oko zvezde kruže u habitabilnoj zoni, gde je moguće da na planetama postoji
tečna voda.
STSCI
13

ZAŠTO JE NA NAJHLADNIJEM MESTU U UNIVERZUMU TOLIKO HLADNO?
Naučnici ovo mesto označavaju kao najhladnije mesto u univerzumu - maglinu Bumerang.
Ona ima temperaturu od -272°C i time se nalazi samo jedan stepen Celzijusa iznad apsolutne
nule i dva stepena ispod temperature koja obično vlada u kosmosu. Sada su astronomi uz
pomoc podataka ALMA opservatorije u Čileu napravii tačnu mapu najhladnije oblasti. Sa
time je moguća tačna rekonstrukcija, kako je nastala maglina Bumerang.
U prošslosti su naučnici mislili da je kolabrirajuća zvezda izbacila gas u svemir sa ogromnom
brznom. Prema zakojima termodinamika, ekspandirajuci gas se hladi, što bi principijelno
moglo da objasni začudjujuće nisku temperaturu. Medjutim, neki naučnici već duže vremena
sumnjaju, da li samo jedna zvezda može da ubrza materiju da bi se toliko ohladila. Gas ove
magline, koji izgleda kao bumerang, udaljava se brzinom od 170 kilometara u sekundi.
Detalji nove karte podupiru blago modifikovanu teoriju, prema kojoj je maglina nastala od
dve zvezde koje su veoma usko kružile jedna oko druge. Od te zvezde jedna je bila značajno
veća od njenog partnera. Tako je većoj zvezdi nestalo gorivo, zbog čega je sve više počela da
se naduvava. Uskoro je postala toliko velika, da je progutala svog manjeg pratioca, koji je i
dalje nastavio da rotira u okviru gasovite opne velike zvezde. Hiljadu godina pre nego što je
sada posmatrano zračenje poslato sa zvezde, njen partner je pao na veliku zvezdu u njen
centar. Prilikom tog sudara, okolni gas je izbačen ogromnom brzinom.
Uz pomoć submilimetarskog zračenja, koje su uhvatile ALMA antene, naučnici su pronašli
objašnjenje za oblik ove magline. Očito se u njenoj sredini nalazi obruč od većih zrna prašine,
koja sporije ekspandiraju
od gasa u
vertikalnom pravcu.
Umiruća zvezda u
centru 4.900 svetlosnih
godina udaljene oblasti
će još neko vreme da
izbacuje materijal u
svemir. Kada bude izbacila sav gas, kolabriraće. Onda će ostati još veća maglina, koja će
vremenom toliko da se zagreje, da će izgubiti svoju oznaku najhladnijeg mesta u svemiru.
ESO
14

www.apod.rs
27. mart 2017.
RASTUĆA CRNA RUPA SA ZRAKOM
Objašnjenje slike: Šta se dogadja, kada crna rupa proguta jednu zvezdu? Mnogi detalji još
nisu poznati, ali aktuelna posmatranja daju nove informacije. Godine 2014. su robotski
teleskopi na Zemlji uključeni u program automatskog pretraživanja neba u potrazi za
supernovom (ASAS-SN), posmatrali snažnu eksploziju i pratili su njeno dalje razvijanje.
Izmedju ostali su to radili i NASA sateliti Swift u orbiti. Kompjuterski modeli ovih emisija
odgovaraju zvezdi, koju je udaljena i veoma masivna crna rupa rastrgla. Rezultati takvog
sudara su prikazani na ovoj umetničkoj viziji. Crna rupa je sitna crna tačkica u sredini. Kada
materija padne u rupu, sudari se sa ostalom materijom i zagreje se. Crna rupa je opkoljena
akrecionom pločom vrele materije, koja je nekada bila zvezda i iz rotacione ose crne rupe
izbija jedan zrak.
Kredit za sliku i autorska prava:
NASA, Swift, Aurore Simonnet (Sonoma State U.)
15

www.apod.rs
28. mart 2017.
KRALJ KRILA HOODOO ISPOD MLECNOG PUTA
Objašnjenje slike: Ova kamena struktura nije samo surealna - ona je i realna. Činjenica da
nije poznatija, leži verovatno u tome, da je manja nego što se čini: kamen koji izgleda kao
krilo visi samo nekoliko metara preko stene. Pa opet je ovaj "Kralj krila" u Novom Meksiku
(USA), fascinirajući primer neobične kamene strukture, koja nosi naziv Hoodoo. Ove Hoodoo
strukture nastaju kada jedan sloj tvrdog kamenja nataloži preko sloja erodirajućeg, mekog
kamenja. Trajalo je godinu dana, da bi se detalji perfektne veze ovog Hoodoo-a sa nebom
istražili na fotografiji. Sa jedne strane je bilo čekanje na odgovarajuću jasnu noć, sa malo
oblaka, a sa druge strane je stena morala da se nadje u pravom odnosui sa prirodnim
svetlucanjem pozadine i da se vestački osvetli. Posle puno planiranja i čekanja, u maju 2016.
godine je nastala finalna fotografija koja se nalazi iznad. Traka našeg Mlečnog puta koja se
prostire preko pozadine na nebu, imitira vodoravni deo stene.
Kredit za film i autorska prava:
Wayne Pinkston (LightCrafter Photography)
16

www.apod.rs
29. mart 2017.
MAGLINA SA LASERSKIM ZRACIMA
Objašnjenje slike: Četri laserska zraka seku ovu lepu sliku magline Orion. To je moglo da se
vidi na Parnal-opservatoriji od ESO u Atakama pustinji na planeti Zemlji. Laseri nisu znak
interstelarnog konflikta, nego služe posmatranju Oriona sa UT4, jednom od velikih teleskopa
opservatorije, prilikom tehničkog testa izoštravanja slike sa adaptivnim optičkim sistemom.
Ovaj pogled na maglinu sa laserskim zracima je napravljen sa malim teleskopom izvan UT4-
kupole. Zraci se vide iz ovog ugla posmatranja, jer gusta, niska atmosfera Zemlje nekoliko
kilometara iznad opservatorije rasipa lasersko svetlo. Četri mala segmenta iza zraka su
emisije jednog atmosferskog sloja sa atomima natrijuma na visini od 80-90 kilometara, koji
su naelektrisani laserskim svetlom. Njihove fluktuacije se koriste u realnom vremenu, da bi
se izoštrile mutne slike kroz atmosferu u vidnoj liniji, koje se koriguju tako što se savitljivo
ogledalo upravi u tok zraka od teleskopa.
Kredit za sliku i autorska prava:
Stéphane Guisard (Los Cielos de America, TWAN)
17

www.apod.rs
30. mart 2017.
MLADE ZVEZDE II PRAŠNJAVE MAGLINE U BIKU
ž
Objašnjenje slike: Ove kompleksne prašnjave magline se nalaze na udaljenosti od oko 450
svetlosnih godina na ivici Taurus-molekularnog oblaka. Na ovom kosmičkom scenariju nastau
zvezde. Teleskopsko polje veličine 2 stepena je sastavljeno od slika sa skoro 40 sati
ekspozicije i u njemu se nalaze neke mlade T-Tauri zvezde, koje su desno ušuškane u ostatke
njihovih oblaka iz kojih su nastale. Mlade zvezde su stare milione godina i još su u svom
stelarnom pubertetu, one menjaju svoju svetlost i nalaze se u kasnoj fazi svog gravitacionog
kolapsa. Njihova temperatura jezgra raste, dok fuzija ostaje aktivna i one tako porastu do
stabilnih zvezda glavnog reda sa malo mase. Ovaj stadijum razvoja zvezda je naše Sunce
dostiglo pre oko 4,5 milijardi godina. Levo se nalazi V1023 Tauri, još jedna mlada,
promenljiva zvezda. Ona se nalazi u svom žućkastom prašnjavom oblaku pored markantne
plave refleksione magline Cederblad 30, koja je poznata i kao LbN 782. Iznad svetle, plave
refleksione magline se nalazi tamna prašnjava maglina Barnard 7.
Kredit za sliku i autorska prava:
Lloyd L. Smith, Deep Sky West
18

www.apod.rs
31. mart 2017.
3D 67P
Objašnjenje slike: Uzmite naočare sa crvenim i cijan filterom i posmatrajte površinu
Čurjumov-Gerasimenko komete, poznate i kao 67P. Anaglif je nastao 22. septembra 2014.
godine, tako što su kombinovane dve slike telekamere OSIRIS na svemirskoj sondi Rozeta.
Grubi, stenoviti 3-D-pejsaž se nalazi u oblasti Seth, na dvostrukom jezgru komete. Oblast je
veličine 985 x 820 metara i na njoj su rasejani okrugli procepi, udubljenja i ravni delovi sa
delovima stena. Veliko, okruglo udubljenje u sredini, sa strmim zidovima, ima prečnik od 180
metara. Rozetina misija do komete se završila u septembru 2016. godine, kada je sonda
upravljena prema kometinoj površini, kako bi kontrolisano pala na nju.
Kredit za sliku i autorska prava:
ESA , Rosetta , MPS , OSIRIS; UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA -
Stereo: D.Romeuf, G.Faury, P.Lamy
19

www.apod.rs
01. april 2017.
PODELI UNIVERZUM
Objašnjenje slike: Sada- pre nego što pritisnete dugme - moguća su dva buduća univerzuma.
Pošto ste pritisnuli dugme, živećete u jednom od ta dva univerzuma. Ovo je prava internetverzija
poznatog Šredingerovog eksperimenta sa mačkom. Kada se pritisne crveno dugme na
ovoj slici sa astronautom, menja se slika i vidi se astronaut sa jednom od dve mačke - jedna
je živa, druga je mrtva. Vreme kada kliknete se kombinuje sa procesima u vašem mozgu i
milisekundama zaostajanja vremena vašeg kompjutera, što zajedno pruža putem slučajnosti
kvantne mehanike potencijalno prvobitan rezultat. Neki veruju da je kvantna odluka koju su
izazvali, deli univerzum i da postoji kako univerzum sa mačkom koja je živa, tako i univerzum
sa mačkom koja je mrtva u odvojenom delu jednog većeg multiverzuma. Drugi veruju da
rezultat vašeg klika dovodi do kolabriranja oba univerzuma - na jedan nepredvidljivi način.
Opet drugi veruju da je univerzum klasično deterministički, tako da se on pritiskom na
dugme ne deli zaista, nego se time samo izvršava akcija, koja je od početka vremena
predvidjena da se desi. Kako god da se osećate prilikom pritiska na crveno dugme, nezavisno
od toga vam APOD želi jedan zabavan 1. april!
Kredit za sliku i autorska prava:
NASA, Ervin Šredingerova mačka
20

www.apod.rs
02. april 2017.
NGC 602 II POZADINA
Objašnjenje slike: Na ivici Malog Magelanovog oblaka, prateće galaksije udaljene 200.000
godina, nalazi se 5 miliona godina mlado zvezdano jato NGC 602. Ovaj zadivljujući Hablov
pogled, pokazuje NGC 602 uokvireno gasom i prasinom iz koga je nastalo, dopunjeno
fotografijama u rentgenskom svetlu od teleskopa Čandra i fotografijama u infracrvenom
svetlu od teleskopa Spitzer. Fantastični oblici i oduvane forme ukazuju na to da su
energetska svetlost i udarni talasi masivnih, mladih zvezda u NGC 602, erodirali prašnjavu
materiju i izazvali su posledicu nastanka zvezda, koja se udaljava od centra zvezdanog jata.
Na procenjenoj udaljenosti Malog Magelanovog oblaka, slika obuhvata oko 200 svetlosnih
godina i odredjeni broj pozadinskih galaksija se vide na ovom oštrom višebojnom pogledu.
Pozadinske galaskije se nalaze milione svetlosnih godina ili više iza NGC 602.
Kredit za sliku i autorska prava:
Rentgenska oblast: Chandra: NASA/CXC/Univ.Potsdam/L.Oskinova et al;
Optička oblast: Hubble: NASA/STScI; Infracrvena oblast: Spitzer: NASA/JPL-Caltech
21

13. nedelja 2017.
DINAMIČNE PETLJE IZ PROFILA
Objašnjenje slike: Kada se aktivna oblast pojavila u vidnom polju, bili smo u mogućnosti da
posmatramo dobro definisane magnetne petlje kako se izvijaju iznad Sunca (23.-24. marta
2017.). Ove petlje nastaju zbog naelektrisanih čestica duž linija magnetnog polja. Iznad ove
aktivne oblasti je vidljivo na slici u oblasti talasne dužine ekstremne ultravioletne svetlosti.
Video snimak pokriva oko dan i po aktivnosti i može da se vidi ovde:
https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/DynamicLoops171_big.mp4
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
22

27. mart 2017.
EXO MARS ROVER
Objašnjenje slike: ESA ExoMars Rover (u prvom planu) na Ruskoj stacionarnoj površinskoj
platformi (u pozadini) je na rasporedu za lansiranje u julu 2020., a stiže na Mars u martu
2021. Gas Orbiter, koji je na Marsu od oktobra 2016. godine, će da deluje kao relej za misije,
i obavljaće sopstvenu naučnu misiju. Odabir mesta sletanja rovera je zahtevan i dugotrajan
proces, jer ne sme da se misli smao na naučne potrebe, nego i na sigurnost sa inženjerske
tačke gledišta. Utvrđivanje da li je život ikada postojala na Marsu, je u centru programa
ExoMars, tako je odabrano mesto za istraživanje staro oko 3,9 milijarde godina, gde mogu da
se nadju dokazi o tome šta se sve dogadjalo u tom periodu.
Rover ima bušilicu (tamno sive kutije na prednjoj strani gore), koja je sposobna za vađenje
uzoraka iz dubine od 2m. To je presudno, jer je sadašnja površina Marsa je neprijateljsko
mesto za žive organizme zahvaljujući oštroj Sunčevoj i
kosmičkoj radijaciji. Pretraživanjem ispod tla, rover ima
više šanse za pronalaženje očuvanih dokaza.
Iz inženjerske perspektive, rover mora da bude u niskom
letu, kako bi se omogućio ulazak modula kroz atmosferu
da bi se usporio pad sa padobranima, što znači da mora
i da se pazi kako ne bi bilo ugroženo sletanje i kako se
ne bi dogodilo da se neka prepreka nadje na putu, kao
što su krateri, strme padine i velike stene. Za proveru da svih ovih zahteva potrebni su mnogi
stručnjaci i mnogo godina. Tako je još 2013. godine započeto sa planiranjem. Osam predloga
su podnesena, nakon čega su odabrana četiri mesta u 2014. godini.
Do kraja 2015. godine odredjeno je jedno mesto - Oxia Planum - koje je preporučeno kao
primarni fokus za daljnje detaljne evaluacije, a druge dve mogućnosti su odložene za
raspravu za neki kasniji datum. Taj kasniji datum je sada, a stručnjaci će ove nedelje odlučiti
da li će biti to biti Aram Dorzumu ili Mawrth Vallis, što će se u detaljima razmatrati na
osnovu obavljenih studija. Posle odluke, informacija će biti objavljena na ESA strani.
.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
23

CAPE TOWN
Satelitski snimak Sentinela-2 pokazuje Grad Cape Tovn i njegove granice (sa 20 metara
prostorne rezolucije). Lažne boje urbanog kompozita (R:12 G:11 B:5) pokazuju izgrađena
područja u ljubičastoj boji.
COPYRIGHT:
SANSA Earth Observation - Sentinel - 2
24

VST SNIMAK VELIKOG KUGLASTOG ZVEZDANOG JATA OMEGA KENTAURI
Opis slike: Drugi obljavljeni VST-snimak je najbolja ikada snimljena slika Omega Centauri,
najvećeg kuglastog zvezdanog jata na noćnom nebu, u sazveždju Centaurus (Kentaur).
Ekstremno veliko vidno polje VST-a i njegova snažna OmegaCAM dozvoljava snimke ne samo
svetlijih oblasti jata, nego čak i slabijih spoljnih oblasti ovog upečatljivog nebeskog objekta.
Ukupno se vide oko 300.000 zvezda. Osnovni podaci su procesirani sa VST-Tube-sistemom
koji je razvio A.Grado i saradnici INAF-opservatorije u Capodimonte-u.
Kredit i autorska prava: ESO
25

JOHN CHUMACK
KOMETA 41P/TUTTLE-GIACOBINI-KRESÁK
-KRESÁK
Najveće približavanje komete 41P/Tuttle–Giacobini–Kresák, Yellow Springs, Ohio.
26

ALEKSANDAR RACIN
NGC 3132 -- JUZNA MAGLINA PRSTEN
Ova maglina je omiljen posmatracki objekat na juznoj Zemljinoj polulopti. Nalazi se na
udaljenosti od oko 2.000 svetlosnih godina i to je jedna od nama najblizih planetarnih
maglina. Njen precnik je skoro polovina svetlosne godine i ekspandira brzinom od skoro 15
kilometara u sekundi. U centru ovog Hablovog snimka se vide dve zvezde. Maglina potice od
objekta slabog sjaja, koji se u poslednjoj fazi svog nuklearnog zivota odbacio svoje omotace u
svemiri sada ih osvetljava.
LITERATURA: Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina.
27

MOJCA NOVAK
W HYDRAE
Zvezda W u sazveždju Hidre, takozvana Mira-zvezda je od Sunca udaljena oko 375 svetlosnih
godina. Zvezda pokazuje internzivne emisije vode, koja navodi na zaključak da oko nje postoji
disk prašine vode u gasovitom stanju. Izvori ovakvih emisija obuhvataju oblast sa prečnikom
izmedju 0,182° i 36°, što odgovara pri gore navedenoj udaljenosti, unutrašnjoj veličini diska
od oko 10,5 astronomskih jedinica (to je otprilike udaljenost Saturna od Sunca) i prečniku od
oko 2 svetlosne godine (125.000 astronomskih jedinica, što je nešto više od širine Oortovog
oblaka u Sunčevom sistemu.
LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe”
Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda.
28

STEFAN TODOROVIĆ
HIDRA -- PLUTONOV SATELIT
Hidra kruži oko zajedičkog težišta Pluton-Karon sistema u progradnoj, lako eliptičnoj putanji
na srednjem rastojanju od 62.745 kilometara. Njegova putanja je nagnuta prema ekvatoru
Plutona. Hidra obidje oko Plutona za 38 dana, 4 sata i 57 minuta, što odgovara 2.371 obilaska
u jednoj Plutonovoj godini koja iznosi 248,09 Zemljinih godina. Hidra je 25% svetlija od
Plutonovog satelita Niks i ima sličnu neutralnu sivu boju kao Karon i Niks.
Izvor: Solar Universe
O AUTORU: Astronom amater.
Živi izmedju Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu.
Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu.
29

ANES KREČO
SDO
Projekat SDO ili Opservatorija za solarnu dinamiku (eng Solar Dynamics Observatory) je
pokrenut kao prvi u nizu poduhvata u okviru NASA programa “Living With a Star” koji ima za
cilj istraživanje aktivnosti i varijabilnosti karakteristika Sunca i uticaj istih na Zemlju i njoj
blizak prostor. SDO tim daje svoj doprinos ovim ciljevima proučavajući strukturu i način
nastajanja Sunčevog magnetnog polja i načine ispuštanja Sunčevog vjetra, energetskih
čestica te varijacija Sunčevog zračenja. Tri glavna instrumenta SDO letjelice su slijedeći:
- HMI (Helioseismic and Magnetic Imager): mjerenje magnetne aktivnosti.
- AIA (Atmospheric Imaging Assembly): mjerenje sadržava Sunčevo zračenje fotosfere u
različtim talasnim dužinama.
- EVE (Extreme Ultraviolet Variability Experiment): specijalni detektor namijenjem za
detekciju isključivo u UV prodručju spektra.
Izvor:
https://sdo.gsfc.nasa.gov/
O AUTORU: Astronom amater
Sarajevo, Bosna i Hercegovina
30

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki dogadjaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove se ne isplaćuje
novčana nadoknada.
31

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička vizija kriovulkanizma
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
IAU International Astronomical Union
ESO European Southern Observatory
AWB Astronomers Without Borders
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje saradjuju sa AAO biltenom,
poseduju dozvolu za prevodjenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz
tekst. Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan,
pismena dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
32

33

34