AAO-31

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 31 / 2017 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- OVAKO IZGLEDA VANZEMALJSKO NEBO 4 

- POGLED U SRCE SUPERNOVE 24 

- PROGRAMSKI KôD KOJI JE ODVEO ASTRONAUTE NA MESEC 26 

- EKSPERIMENT U SVEMIRU 30 

- TAJANSTVENI SIGNALI SA BLISKE ZVEZDE 31 

STALNE RUBRIKE 33 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 33 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 40 

- ESA - SLIKA NEDELJE 41 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 42 

- ESO - SLIKA NEDELJE 43 

- HABLOVA SLIKA NEDELJE 44 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 45 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 46 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 47 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 48 

- ZANIMLJIVOSTI 49 

TEKSTOVI SARADNIKA 50 

- ZVEZDANI OBLAK NGC 206 50 

- ZVEZDA KOHAB (BETA URSAE MAJORIS) 51 

- JANUS - SATURNOV SATELIT 52 

- ARALSKO JEZERO JE SKORO NESTALO 53 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 54 

IMPRESUM 55 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 56 

2

Dragi čitaoci, 

srdačno se zahvaljujem svima koji su informacijama i aktivnom saradnjom pomogli 

ostvarenju ovog broja. Od skoro je moguće listanje biltena online. Na taj način, bilten 

može brže da se prelista, nego da se izvrši prvo download, pa onda otvaranje biltena. 

Naravno da je pdf-download i dalje dostupan. Adresu web-strane za listanje možete da 

pronađete u impresumu. U ovom broju je dodata još jedna stalna rubrika - Satelitske slike 

Zemlje. Ponovo se zahvaljujem se StScI - institutu na još jednom poslatom tekstu. 

Astronomski Bilten Online može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca, što me 

posebno raduje. Zahvaljujem se svima na pozitivnom mišljenju i lepim kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija. 

Zahvaljujem se i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta. 

Toliko mesta nemam u časopisu da bih stavila sve poslate tekstove, ali će najzanimljiviji 

biti objavljeni. Takođe se zahvaljujem stalnim saradnicima, koji sa svojim malim, ali 

redovnim prilozima doprinose kvalitetu ovog biltena. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

30. juli 2017. 

3

OVAKO IZGLEDA VANZEMALJSKO NEBO 

Najvažniji faktor za izgled neba na nekom objektu u svemiru je njegova atmosfera. U 

zavisnosti od njene gustine i hemijskog sastava, nebo može da pokazuje svaku spektralnu 

boju. Ako je nebesko telo obavijeno oblacima, oni mogu da se pojavljuju takođe u bilo kojoj 

boji. Međutim, mnogi objekti nemaju atmosferu ili je ona veoma tanka, tako da posmatrač 

sa tog nebeskog tela ima nesmetan pogled na svemir. Takođe, ako je planeta blizu Suncu, 

ono je najmarkantnije na nebu, ili ako poseduje bliske satelite ili prstenove, oni se u 

zavisnosti od položaja, ističu na nebu. 

MERKUR 

Planeta najbliža Suncu ne poseduje atmosferu kakvu mi poznajemo na Zemlji, nego tanku 

egzosferu, tako da nebo na Merkuru izgleda crno. Principijelno bi na Merkuru i danju mogle 

da se vide zvezde, ali Sunce sija toliko jako, da zabljeskuje pogled na zvezde. Merkur 

poseduje južnu polarnu zvezdu, α Pictoris, koja ima slabiji sjaj od Zemljine severne zvezde 

Polaris (α Ursae minoris). 

Umetnička vizija neba planete Merkur 

(Umetničke vizije u celom tekstu se orijentišu prema naučnim podacima.) 

4

Ovako izgleda vanzemaljsko nebo 

VENERA 

Atmosfera na Veneri ima potpuno zatvoren pokrivač od oblaka, debljine oko 20 kilometara. 

Oblaci se sastoje od sumporne kiseline i kiša koja pada na Veneri su kapljice sumporne 

kiseline. Pošto je Sunce zaklonjeno oblacima, nebo na Veneri je tamnije, iako se ona nalazi 

bliže Suncu, nego Zemlja. Stalni pogled na nebo izgleda otprilike kao u vreme veoma 

oblačnog dana na Zemlji. Venerina atmosfera je ekstremno gusta i vrela. Sonda Venera 8 je 

mogla da vidi samo na daljinu od jednog kilometra zbog te gustine. Sunce se ne vidi kao disk 

na nebu, a zvezde i noću ne mogu da se vide. Nebo ima narandžasto-crvenkastu boju, dok na 

nekim slikama izgleda zelenkasto-žuto. Kada bi Sunce moglo da se vidi sa Venere, od jednog 

izlaska Sunca do drugog bi proteklo 116,75 Zemaljskih dana. Pošto Venera rotira suprotno od 

rotacionog pravca Zemlje, na Veneri Sunce izlazi na zapadu, a zalazi na istoku. 

Originalna fotografija 

5


Atmosfera na visini rotira diferencijalno od atmosfere u blizini ekvatora i 60 puta brže rotira 

od same planete Venere. Posmatrač sa Venere iznad oblaka bi video da se oblaci okrenu oko 

Venere za četri dana i nebo na kome su Zemlja i Mesec veoma sjajni (između -6,6 m i -2,7 m ). 

Merkur bi se video sa jačinom sjaja od -2,7 m . 


MESEC 

Pošto Mesec nema atmosferu, njegovo nebo je 

crno. Međutim, Sunce sija toliko jako i površina 

reflektuje njegovu svetlost, da danju na Mesecu 

nije moguće videti zvezde. Mesec poseduje južnu 

polarnu zvezdu, δ Doradus, koja je još bolje 

centrirana prema polu, nego Polaris na Zemlji, ali 

sjaji mnogo slabije. Gledano sa Meseca, Sunčev 

disk ima istu veličinu, kao gledano sa Zemlje. Jedan 

dan na Mesecu se meri od jedng do drugog 

najvišeg polozaja Sunca na nebu i traje 29,5 dana. 


6


Posto je Mesečeva osa relativno prema njegovoj orbiti oko Sunca, skoro nula, Sunce se 

tokom Mesečeve godine kreće na približno istoj putanji preko neba na Mesecu. Rezultat toga 

je, da u blizini polova na Mesecu, nikada ne sija direktno Sunce, sa druge strane, neke 

planine i kreteri se nikada ne nalaze u senci. 

Najupečatljiviji pogled na Mesečevom nebu je Zemlja, koja izgleda četri puta veća, nego 

Mesec posmatran sa Zemlje. Pošto je putanja Meseca ekscentrična, Zemlja gledano sa 

Meseca, menja prividnu veličinu za oko 5%. Pri tome Zemlja pokazuje faze, kao i Mesec na 

Zemlji, ali su vremenski suprotne. To znači, kada sa Zemlje vidimo pun Mesec, sa Meseca se 

vidi „mlada Zemlja“, tojest, Zemlja u svojoj „tamnoj fazi“. Albedo Zemlje je trostruko veći od 

albeda Meseca i pošto Zemlja zauzima veći prostor na nebu, gledano sa Meseca, u zenitu je 

ona 50 puta svetlija od punog Meseca za posmatrača sa Zemlje. 


Kao posledica vezane rotacije Meseca prema Zemlji, mi vidimo uvek samo jednu njegovu 

stranu, to znači i da se samo sa te strane Meseca vidi Zemlja, dok se sa njegove druge strane, 

Zemlja nikada ne vidi. Kada bi rotacija Meseca bila apsolutno sinhrona, Zemlja se skoro ne bi 

pokretala na Mesečevom nebu, uvek bi bila na istoj poziciji. Ali, ovako izgleda da se Zemlja 

ljulja na Mesečevom nebu. To se zove Libracija i njena jačina je 18°, što zavisi od toga, gde se 

7


neko nalazi na Mesecu. Zbog toga se Zemlja ponekad nalazi na granici između prednje i 

zadnje strane Meseca, pa stoji ili malo iznad horizonta ili malo ispod Mesečevog horizonta. 

Originalne fotografije 

Kada se Sunce, Mesec i Zemlja nađu na istoj liniji, na Mesecu se događa pomračenje Sunca, 

to jest, „pomračenje Zemlje“. Za vreme pomračenja Sunca na Mesecu, Zemlja pokriva Sunce, 

istovremeno se sa Zemlje posmatra 

pomračenje Meseca. Pomračenje 

Sunca na Mesecu isto izgleda kao na 

Zemlji, ali pošto je Zemlja prividno 

četri puta veća od Sunca na 

Mesečevom nebu, faza totalnog 

pomračenja može da traje i preko 

dva sata, a u toj fazi, Zemljina 

atmosfera izgleda kao crvenkasti 

prsten. Za vreme leta Apola 15, bilo 

je planirano da se snimi ovakvo 

jedno pomračenje, na žalost još 

prilikom starta je kamera bila 

defektna. „Pomračenje Zemlje“ 

gledano sa Meseca, nije neki 

posebno spektakularni događaj, jer 

se vidi mutna, okrugla, tamna fleka, 

koja se kreće preko površine Zemlje. 


8


MARS 

Mars poseduje tanku atmosferu, koja je ekstremno prašnjava, tako da se veliki deo svetlosti 

rasipa. Tokom dana, nebo je veoma svetlo i zvezde ne mogu da se vide. Severni pol Marsa je 

okrenut prema zvezdi Deneb, malo pomeren u pravcu zvezde Alderamin. Kao južna polarna 

zvezda na Marsu moze da se označi zvezda kapa Velorum. 

Iznenađujuće je, da je izuzetno teško da se dobiju slike originalnih boja sa površine Mars. 

Uzrok tome je takozvani Purkinje-efekat. To znači, da od sjaja okolne svetlosti, zavisi kako 

ljudsko oko vidi neku boju. Čim jačina svetlosti okoline oslabi, za ljudsko oko crveni objekti 

izgledaju tamno, dok plavi objekti još uvek mogu da se vide. Osim toga, slike koje su 

objavljene u prošlosti pokazuju veoma različite boje neba na Marsu. To je zbog toga, što se 

koriste različiti filteri, koji maksimiraju određene naučne aspekte, pri čemu se originalne boje 

ne nalaze u fokusu. 

Poznato je da je nebo za vreme Marsovog dana, jarko crvene ili svetlo narandžasto-crvene 

boje. Nju uzrokuje prašina bogata gvozdenim oksidom. Za vreme izlaska i zalaska Sunca je 

nebo roza boje, pri cemu je u blizini zalazećeg Sunca, plavo. Ponekad nebo izgleda ljubičasto, 

jer se svetlost rasipa na malim česticama vodenog leda u oblacima. Kada je Sunce zašlo i pre 

nego sto izađe, vlada jedna duža faza sumraka. Ona je uzrokovana time, da zrnca prašine, 

koja se nalaze visoko u Marsovoj atmosferi, rasipaju svetlost Sunca koje se nalazi iza 

horizonta i tako osvetljavaju nebo. 

Originalne fotografije neba na Marsu 

9


Gledano sa Marsa, Sunce ima 5/8 veličine od onoga kako izgleda na Zemlji. Pri tome Mars 

ima 60% manje svetlosti od Zemlje, što odgovara jačini svetlosti slabije oblačnog dana na 

Zemlji. Marsov dan se naziva - sol. 

Originalna fotografija, poređenje veličine zalazećeg Sunca na Zemlji i na Marsu 

Oko Marsa kruže dva mala satelita: Fobos i Dejmos. Sa površine Marsa, Fobos ima veličinu 

jedne tačke. Fobos se kreće suprotno od Sunca, što znači da izlazi na zapadu, a zalazi na 

istoku. To rezultira iz činjenice da on 

brže kruži oko planete, nego što se 

okreće oko svoje ose. Osim toga se 

Fobos nalazi u niskoj, ekvatorijalnoj 

orbiti, pa iznad 70,4° severne i južne 

geografske sirine Marsa, može da se 

vidi samo kao sitna tačkica. Pri tome, 

prividna veličina ovog satelita varira 

za 45%. 

Dejmos, kao „normalan“ satelit izlazi 

na istoku i zalazi na zapadu. On na 

Marsovom nebu izgleda kao zvezda, 

njegova jacina sjaja varira između 

sjaja zvezde Vega i planete Venere, 

gledano sa Zemlje. On se takođe 

nalazi relativno blizu Marsu, pa ne 

može da se vidi iznad 82,7° severne i 

južne geografske širine na Marsu. 

Originalna fotografija, Fobos kako se vidi sa Marsa 

10


Brzina njegove rotacije je 30,3 sata i time je nesto brži od Marsa, čija rotacija je 24,6 sati. Za 

posmatrača na ekvatoru Marsa, Dejmos se vidi samo svakih 5,5 dana i ostaje vidljiv 2,5 dana, 

pre nego što zađe za horizont. To znači da se Fobos za vreme jednog Dejmosovog obilaska 

oko planete, vidi 12 puta na Marsovom nebu. 

Originalna fotografija, Fobos (levo) i Dejmos na Marsovom nebu 

Gledano sa Marsa, Fobos i Dejmos mogu samo delimično da pokriju Sunce, ni jedan od ova 

dva satelita ne može da ga potpuno pokrije. Zemlja sa Mesecom na Marsovom nebu, izgleda 

kao dvojna zvezda, rastojanje između Zemlje i Meseca ima velicinu precnika Meseca na 

Zemljinom nebu. Venera se vidi toliko sjajna sa Marsa, kao što se Mars vidi sa Zemlje. 

Originalna fotografija, Zemlja i Mesec uveličani, snimljeni na Marsu 

11


Gledano sa Fobosa, Mars izgleda 6.400 puta veći i 2.500 puta svetliji od punog Meseca za 

posmatrača na Zemlji, pri čemu Mars na Fobosovom nebu zauzima četvrtinu cele hemisfere. 

Međutim, gledano sa Dejmosa, Mars izgleda 1.000 puta veći i 400 puta sjajniji od punog 

Meseca na Zemlji. Mars tako ispunjava 1/11 hemisfere na Dejmosu. 

Umetnička vizija Marsa kako se vidi sa Fobosa 

JUPITER 

Do sada još nisu napravljene fotografije iz unutrašnjosti Jupiterove atomsfere, ali naučnici 

polaze od toga, da njegovo nebo ima mat-plavu boju, jer je Sunčeva svetlost u gornjim 

slojevima atmosfere, 27 puta slabija od svetlosti na Zemlji. Gledano sa Jupitera, Sunce je za 

petinu manje sjajno, 

nego gledano sa Zemlje. 

Prstenovi planete su 

iznad ekvatora verovatno 

slabo vidljivi. Dublje u 

atmosferi Jupitera, Sunce 

izgleda plavo, braon i 

crveno, a sto dublje se 

prodire u atmosferu, je 

tamnije. Trenutno to 

postoje vise teorija za 

ovu promenu boja Sunca, ali još ne postoji tačan odgovor. 

Umetnička vizija neba na Jupiteru 

12


Osim Sunca, na Jupiterovom nebu se nalazi markantni objekat Io, koji mu je najbliži. On 

izgleda nesto veći od punog Meseca na Zemlji, ali je manje svetao. 

Umetnička vizija neba na Jupiterovom satelitu Io 

Uprkos velikog albeda satelita Evropa, on na Jupiterovom nebu nije sjajniji od satelita Io, jer 

je udaljeniji od njega. 

Umetnička vizija neba na Jupiterovom satelitu Evropa 

13


Ganimed je najveći Jupiterov satelit i treći po udaljenosti. On je skoro isto toliko sjajan kao 

Evropa, ali u poređenju sa satelitom Io, na Jupiterovom nebu, Ganimed izgleda upola manji. 

Umetnička vizija neba na Jupiterovom satelitu Ganimed 

Kalisto na Jupiterovom nebu ima veličinu četvrtine prividne veličine punog Meseca na Zemlji. 

Umetnička vizija neba na Jupiterovom satelitu Kalisto 

14


Sva četri Galilejska satelita u poređenju sa Mesecom, imaju veću brzinu kretanja, pa brže lete 

preko Jupiterovog neba, nego Mesec preko Zemljinog neba. Svaki od njih je dovoljno veliki 

da bi prilikom pomračenja Sunca pokrio ceo disk Sunca na ovoj udaljenosti. Manji, unutrašnji 

Jupiterovi sateliti na njegovom nebu izgledaju kao zvezdaste tačke, dok se većina spoljašnjih 

satelita ne vide sa Jupitera. 

SATURN 

Saturnova atmosfera poseduje u gornjim slojevima verovatno plavu boju, dok u nižim 

slojevima vlada žućkasta boja neba. Prstenovi su na gornjoj ivici atmosfere jasno vidljivi, iako 

su toliko tanki, da su sa jedne određene pozicije na ekvatoru skoro nevidljivi, jer se vidi samo 

njihova ivica. Sa bilo kog drugog mesta na Saturnu se prstenovi vide kao spektakularni lukovi, 

koji se prostiru preko polovine nebeske hemisfere. 

Umetnička vizija neba na Saturnu 

15


Saturnovi meseci na njegovom nebu ne izgledaju posebno upečatljivo, jer je većina relativno 

mala, a najveći satelit Titan, kruži na velikoj udaljenosti od Saturna. Na Titanovom nebu, 

Saturn izgleda upola toliko veliki, koliki je Mesec na Zemljinom nebu. Titan je jedini satelit u 

našem Sunčevom sistemu, koji ima gustu atmosferu. Slike Hajgens sonde pokazuju da je 

Titanovo nebo narandžasto, dok je njegova površina braonkasta do tamno narandžasta. 

Titan dobija samo 1/3.000 dela Sunčeve svetlosti u poređenju sa Zemljom, pa je na njemu 

zbog guste atmosfere i velike udaljenosti od Sunca mračno kao u vreme dubokog sumraka na 

Zemlji. 

Originalna fotografija neba na Titanu 

Saturn ima južnu polarnu zvezdu, to je δ Octantis i daleko je manje sjajnija od polarne zvezde 

na Zemlji. Pošto Saturnovi unutrašnji sateliti svi imaju vezanu rotaciju za Saturn, osim 

nekoliko pomeranja, svi mu okreću uvek istu stranu. 

Na nebu većine Saturnovih satelita, prstenovi nisu markantna pojava, jer su oni doduše 

široki, ali nisu mnogo debeli. Posto se orbita mnogih Saturnovih meseca nalazi u ravni 

prstenova, sa tih satelita se prstenovi jedva vide, jer gledaju samo na tanku ivicu. 

16


Kod Japetusa je situacija drugačija, jer on ima dobar pogled na prstenove, ali pošto je veoma 

udaljen, oni izgledaju daleko manji. 

Umetnička vizija neba na Saturnovom satelitu Japetus 

Na površini satelita Febe, Saturn ima veličinu punog Meseca na Zemlji. Satelit Mimas se 

nalazi relativno blizu prstenovima, pa oni dominiraju nebom ovog satelita. 

Umetnička vizija neba na Saturnovom satelitu Mimas 

17


Enceladus na Saturnovom nebu izgleda 60 puta veći, nego Mesec na našem nebu. Pošto ima 

sinhronu orbitu sa Saturnom, okreće mu uvek istu stranu. Saturn se na Enceladusovom nebu 

skoro uopšte ne kreće, izuzev manjih varijacija zbog ekscentriciteta njegove orbite. Saturnovi 

prstenovi su na Enceladusu skoro nevidljivi jer su u poziciji sa njihove tanke strane. Saturn na 

Enceladusu pokazuje svoje faze, kao Mesec na Zemlji. Sunce na Enceladusu ima devetinu 

prečnika od onoga na Zemlji. Najbliži satelit mu je Mimas koji svaka 72 sata prolazi preko 

neba Enceladusa ispred Saturna. 

Umetnička vizija neba na Saturnovom satelitu Enceladus 

18


URAN 

Prema boji atmosfere, pretpostavlja se da je Uranovo nebo tirkizne boje. Najverovatnije se 

prstenovi ne vide sa planete, jer su veoma tanki i tamni. Uran ima severnu kako polarnu 

zvezdu - η Ophiuchi, tako i južnu polarnu zvezdu - 15 Orionis, obe zvezde su slabijeg sjaja od 

zvezde Polaris na nasem nebu. Kao posledica njegove snažno nakrivljene ose, jednom je 

njegova severna polulopta okrenuta Suncu, a jednom njegova južna polulopta. Tako je 17. 

decembra 2007. godine, Sunce prešlo preko nebeskog ekvatora Urana na severu, a godine 

2029. će njegov severni pol da bude okrenut tačno prema Suncu. 

Umetnička vizija neba na Uranu 

Uranovi sateliti ne izgledaju veliki sa Urana. Unutrašnji meseci izgledaju kao tačkice, dok se 

spoljašnji, neregularni sateliti golim okom, uopšte ne vide. 

Umetnička vizija neba na Uranovom najvećem satelitu Titanija 

19


NEPTUN 

Neptunovo nebo je verovatno azurno plavo. Pretpostavlja se da prstenvi sa Neptuna ne 

mogu da se vide, jer su veoma tanki i tamni. Osim Sunca, na Neptunovom nebu je 

najmarkantniji objekat njegov najveći satelit Triton. On izgleda nešto manji od Meseca na 

Zemlji. Sa orbitom od 5,8 dana je mnogo brži od našeg Meseca, a pošto se kreće 

retrogradno, taj utisak se još vise pojačava. Za razliku od Tritona, mali satelit Proteus se sa 

Neptuna vidi kao disk koji ima veličinu polovine punog Meseca na Zemlji. Veći spoljašnji 

satelit Nereid, se sa Neptuna vidi kao mala zvezdica, dok ostali spoljašnji sateliti ne mogu da 

se vide. Zbog svje ekscentrične putanje, Nereid je čas svetliji, čas tamniji i previše je mali, da 

bi se video sa Neptuna, dok je Proteus još slabijeg sjaja. 

Umetnička vizija Neptunovog neba 

Triton je Neptunov najveći satelit i on doduše poseduje atmosferu, ali je ona toliko tanka, da 

nebo na Tritonu izgleda praktično potpuno crno. U najboljem slučaju se na horizontu vidi 

nešto malo blede magle. Pošto Triton ima vezanu rotaciju za Neptun, na njegovom nebu je 

Neptun skoro nepokretan. Tritonovi polovi su dva 

puta u Neptunovoj godini direktno okrenuti 

prema Suncu. To dovodi do toga, da su Tritonovi 

polovi, svaki po 40 godina jedan za drugim, 

okrenuti Suncu. To dovodi do radikalnih promena 

godišnjih doba na Tritonu. Neptun na Tritonovom 

nebu ima veličinu od 16 puta veću od veličine 

punog Meseca na Zemlji, a njegov sjaj je 1/256 

puta slabiji od Meseca na Zemlji. 

Umetnička vizija neba na Neptunovom najvećem satelitu Tritonu 

20


PLUTON 

Patuljasta planeta Pluton kruži oko Sunca na orbiti, koja je najveći deo vremena izvan 

Neptunove orbite. Zbog snažnog ekscentriciteta orbite, Pluton se 20 godina nalazi bliže 

Suncu od Neptuna, a zadnji put je to bilo 1979.-1999. godine. Sa Plutona se Sunce vidi još 

uvek prilično svetlo. Njegova svetlost je jača od svetlosti Meseca na Zemlji. Kada bi se čovek 

nalazio na Plutonu, on bi primetio jake promene u sjaju Sunca, zbog ekscentrične putanje 

Plutona. Nebo na Plutonu je plave boje. Ona potice od kompleksnih organskih molekula 

tolina, koji rasipaju plavu boju Sunčevog spektra (kao što to radi azot na Zemlji). Njihova boja 

je crvenkasto-braon i oni daju boju Plutonovom tlu. 

Originalna fotografija Plutonove atmosfere 

21


Pluton i Charon poseduju dvostruko povezanu rotaciju. To znači, da je Charon uvek istom 

stranom okrenut prema Plutonu i Pluton je uvek istom stranom okrenut prema Charonu. Sa 

Plutonove površine, Charon izgleda 7 puta veći nego pun Mesec na Zemlji. 

Umetnička vizija Plutonovog neba 

Svake 124 godine dolazi do perioda od nekoliko godina, kada se obostrano pomračuje Sunce. 

Tada Pluton i Charon jedan drugome pomračuju Sunce u razmacima od 3,2 dana. Na 

Charonu Pluton izgleda 22 puta veci nego Mesec na Zemlji. 

Umetnička vizija Charonovog neba 

22


PLANETE IZVAN SUNCEVOG SISTEMA 

Za posmatrača na ekstra solarnoj planeti, sazvezđa izgledaju sasvim drugacije, nego što ih mi 

vidimo sa Zemlje. Sunce može golim okom da se vidi do rastojanja od 20-25 parseka (65-80 

svetlosnih godina). Ako se Sunce posmatra sa Alfa Kentauri sistema, izgledalo bi nam kao 

svetla zvezda u sazvežđu Kasiopeja, pri cemu bi bilo slične jačine svetlosti kao zvezda Kapela 

na našem nebu. Sa planete koja kruži oko zvezde proksimaKentauri, vide se tri zvezde, pri 

čemu je zvezda Alfa Kentauri B manjeg sjaja od zvezde Alfa Kentauri A, ali Proksima Kentauri 

bi još uvek bila 2.100 puta svetlija od Meseca na Zemlji. 

Umetnička vizija planete koja orbitira oko Proksime Kentauri, 

u daljini se vide Alfa Kentauri A i B 

Sa jedne cirkum binarne planete gledano, oba Sunca se nalaze na dnevnom nebu, pri cemu 

se njihovo rastojanje menja za vreme njihovog međusobnog orbitiranja. 

Sa zvezde 40 Eridani, koja je od nas udaljena 16 svetlosnih godina, Sunce izgleda samo kao 

prosečna zvezda u sazvezđu Zmije. Na ovoj udaljenosti, sve zvezde, uključuljući i Alfa 

Kentauri i Sirijus, imaju drugačije pozicije, nego na našem nebu. Sa zvezde Aldebaran, koja je 

od nas udaljena 65 svetlosnih godina, Sunce se vidi iznad Antaresa u sazveđu Škorpija, ali je 

toliko slabo, da golim okom ne može da se vidi. Sazvežđa kao sto je Orion, koji se sastoji od 

svetlih, dalekih zvezda, i sa drugih mesta izgledaju slično kao sa Zemlje, ali najveći broj drugih 

sazvežđa, sa drugih pozicija nisu više prepoznatljiva. 

LJILJANA GRAČANIN 

23

POGLED U SRCE SUPERNOVE 

Kada se rezerve goriva neke zvezde potroše, nuklearna fuzija prestaje da deluje. Tako 

gravitacija može da povuče opnu zvezde prema unutra. Ona sa neverovatnom snagom udara 

u jezgro zvezde, koje odbacuje ovaj materijal. Kao rezultat se događa eksplozija, koja je toliko 

jaka, da može da se vidi golim okom na udaljenosti od 163.000 svetlosnih godina. 

U februaru 1987. svetlost ove supernove je došla do Zemlje. Za astronome je „SN 1987A“, 

događaj stoleća, jer su prvi put mogli da posmatraju, šta se događa sa ostacima zvezde 

odmah posle eksplozije koja je bila u Velikom Magelanovom oblaku, jednoj od pratećih 

galaksija našeg Mlečnog puta. 

Sa celom vojskom teleskopa su naučnici u proteklih 30 godina posmatrali kako se gust oblak 

oko zvezde širi i kako u toj kosmičkoj magli, koja se sve više hladi, molekuli obrazuju čestice 

prašine. Sada su astronomi uz pomoć ALMA-teleskopa uspeli da naprave detaljnu 3-D 

rekonstrukciju ovog kosmičkog groblja. Parabolne antene od ALME se nalaze u Čileanskoj 

pustinji i hvataju submilimetarsko zračenje, koje za razliku od ostalih talasnih dužina, prodire 

kroz interstelarnu prašinu. Tako su naučnici imali pogled direktno u srce supernove i mogli su 

da kartiraju raspored određenih hemijskih veza u njoj. 

24

Pogled u srce supernove 

Prilikom trodimenzionalne rekonstrukcije SN 1987A, su se naučnici najviše interesovali za 

ugljen monoksid (CO) i Silicijum monoksid (SiO). Ugljen monoksid se koncentriše najpre u 

plitkom torusu, dok se molekuli silicijum monoksida obrazuju na jednoj strani razbijene opne 

nekadašnje zvezde. Oba elementa su sporija i odbačena u drugom pravcu od gasovitog 

vodonika, koji se kao tanak prsten proširio oko nekadašnje zvezde. 

Još uvek je nejasno, kako je tačno zvezda izgledala pre nego što je eksplodirala. Astrofizičari 

pretpostavljaju, da je to bio crveni ili plavi nadgigant, koji je posedovao 14 do 20 masa Sunca. 

Kompjuterske simulacije su pokazale, da ovako teške zvezde odbacuju gasovit omotač, koji 

liči na snimke ALME. Kako su se razni elementi u šok-frontu izmešali, naučnici još uvek nisu 

mogli da detaljno razjasne. 

STSCI - SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE 

25

PROGRAMSKI KÔD KOJI JE ODVEO PRVE ASTRONAUTE NA MESEC 

Kada je programerima Laboratorije Tehnološkog instituta u Masačusetsu sredinom 

šezdesetih godina dodeljen zadatak da izrade softver za svemirski program Apolo 11, 

tehnologija za takvo nešto još nije postojala. Stručnjaci su morali da je izmisle. Tako su 

osmislili nov način skladištenja kompjuterskih programa, nazvan “rope memory”, i stvorili 

posebnu verziju asemblerskog jezika. Asemblerske jezike, koji su bili više prilagođeni 

kompjuterima nego ljudima, mnogi programeri danas smatraju izuzetno teškim za čitanje. 

Za potrebe nastanka računara za upravljanje Apolom (AGC, Apollo Guidance Computer), 

programeri sa MIT su napisali hiljade linija kôda. Obim ovog kôda najbolje može da se shvati, 

ako se pogleda čuvena fotografija na kojoj Margaret Hamilton, direktorka tima za softversko 

inženjerstvo, pozira pored gomile papira na kojoj je odštampan pomenuti softver. 

26

Programski kôd koji je odveo prve astronaute na Mesec 

AGC kôd je dostupan javnosti već neko vreme. Prvi put ga je objavio israživač Ron Burki 

2003. godine, nakon što je utrošio ogromno vreme i trud prekucavajući skeniranu verziju 

kompjuterskih podataka odštampanih na papirima koje je Tehnološki institut u Masačusetsu 

objavio na internetu. To znači da je Burki ručno prekucao svaki red kôda, jedan po jedan. 

Podatke odštampane na papirima je skenovao pilot Gari Nef iz Kolorada. 

“Skenovane kopije su nažalost, bile toliko oštećene, da je na pojedinim mestima bilo 

nemoguće dešifrovati šta piše. Delove koji nedostaju sam uspeo da rekonstruišem 

zahvaljujući svojim inženjerskim sposobnostima”, objasnio je Burki. “Nešto kasnije sam uspeo 

da od Garija nabavim čitke kopije i ispostavilo se da su apsolutno sve ispravke koje sam uneo 

bile tačne!”, dodao je. 

Zahvaljujući Burkijevom trudu, kôd je danas dostupan svakom istraživaču i zaljubljeniku u 

programiranje koji bi želeo da sazna nešto više o ovom zastarelom dragulju. Koliko god da je 

bio obiman i uspešan Burkijev projekat, kôd je ostao donekle opskuran sve dok bivši član 

NASE, Kris Gari nedavno nije objavio potpunu verziju softvera na GitHubu, hosting servisu 

besplatnog otvorenog kôda koji predstavlja jedno od omiljenih mesta okupljanja miliona 

programera. 

Kompjuterski zaljubljenici su u roku od nekoliko sati počeli da analiziraju kôd, a neki od 

šaljivih komentara koje su šezdesetih godina, u okviru kôda, ostavili tadašnji programeri, 

ubrzo su se našli na društvenim mrežama. Jedan od fajlova tako, na primer, nosi naziv 

BURN_BABY_BURN--MASTER_IGNITION_ROUTINE, a uvodni komentari objašnjavaju njegovo 

poreklo – reč je o istoimenoj pesmi koja je 1965. godine bila veliki hit u SAD. 

27


Oko 900 linija dalje u istom podprogramu, čitalac ima priliku da na osnovu prvog i poslednjeg 

komentara u bloku kôda, zaključi da su članovi tadašnjeg programerskog tima bili vrlo šaljivi: 

U istom fajlu na drugom mestu, nalazi se uputstvo namenjeno astronautu da “savije tu 

smešnu stvar” “Taj kod se odnosio na pozicioniraje antene radara namenenjog za sletanje 

(LR, landing radar). Pretpostavljam da je kôd upozorio astronaute na opasnost koje nosi 

njeno repozicioniranje”, objasnio je Burki. 

28


U fajlu PINBALL_GAME_BUTTONS_AND_LIGHTS.s, koji je opisan kao ‘sistemski program za 

tastaturu i monitor... namenjen razmeni između programskog jezika AGC i kompjuterskog 

operatora‘, može se naći čak i Šekspirov citat. Reč je najverovatnije o referenci u vezi sa 

samim AGC, na šta je ukazao jedan korisnik društvene mreže Reddit. Jezik je koristio 

‘imenice’ i ‘glagole’ sa preodređenim značenjem za izvršavanje različitih operacija. Glagol 37, 

na primer, znači ‘Pokreni program’, dok imenica 33 označava ‘Vreme za paljenje’. 

Sad, kada je kod dostupan na GitHub-u, programeri širom sveta imaju priliku da komentarišu 

kod i daju predloge za potencijalne izmene. Mnogi od njih su to već učinili, a pristiglo je i 

mnoštvo šaljivih komentara. 

Programski kôd se nalazi ovde: 

https://github.com/chrislgarry/Apollo-11/tree/dc4ea6735c464608d704fa183f3e3d08b013c42f 

QUARTZ 

Kompjuter koji se koristio za misiju Apola 11 

29

EKSPERIMENT U SVEMIRU POKAZUJE DA VODA IZJEDNAČUJE BESTEŽINSKO STANJE 

Koreni biljaka se nalaze pod uticajem dva procesa: Gravitropizam utiče na to, da one rastu 

suprotno od sile gravitacije prema dole, dok hidrotropizam utiče na to, da se njihov koren širi 

u pravcu vode. Na Zemlji to ne predstavlja konflikt, ali u svemiru je situacija drugačija. Da bi 

testirali, koji proces je važniji za rast biljaka, na ISS su sprovedeni eksperimenti sa 

krastavcima, pod raznim uslovima bestežinskog stanja. 

Prilikom jednog eksperimenta, gde je gravitacija simulirana rotacijom, biljke su kao na Zemlji 

rasle sa korenom prema „dole“. Kod eksperimenta sa mikrogravitacijom, jači je bio 

hidrotropizam, jer su se koreni biljaka orijentisali prema gradijentu vlage i rasli su u pravcu 

vode. Njihova sposobnost da osete ovaj gradijent, moze da se iskoristi da bi se olakšao 

proces rasta biljaka u svemiru. 

JAXA - JAPAN AEROSPACE EXPLORATION AGENCY 

30

TAJANSTVENI SIGNALI SA BLISKE ZVEZDE 

U okviru „Red-Dot“ - kampanje, astronomi su vec duže vremena posmatrali bliske crvene 

patuljke sa Arecibo-radioteleskopom. Cilj je, istraživanje okoline ovih zvezda, kako bi se 

pronašle planete slične Zemlji u njihovim orbitama. Tako su u maju 2017. godine „Red-Dot“- 

istrazivači, za vreme faze posmatranja, naišli na neočekivan signal. Radilo se o signalima u 

desetominutnom spektru zvezde Ross 128. Ovaj crveni patuljak se nalazi 10,89 svetlosnih 

godina udaljen od Zemlje. Radioteleskop je uhvatio signale u oblasti frekvenca od 4 do 5 

gigaherca, kada je bio uperen prema zvezdi. Signali su se sastojali od širokopojasnih pulseva, 

koji nisu bili polarizovani i kvazi periodično su se ponavljali. Osim toga su signali pokazivali 

relativno jako rasipanje. 

Kao uzrok impulsa teoretski postoje osim vanzemaljaca, još tri moguća objašnjenja, ali ni 

jedno nije tacno. Prva mogućnost je, da crveni patuljak ispušta neku posebnu vrstu baklji, 

kao što su protuberance na Suncu. Međutim baklje tipa II se pojavljuju na mnogo nižim 

frekvencama i rasipanje signala isto ne odgovara. 

31

Tajanstveni signali sa bliske zvezde 

Druga mogućnost bi bila, pogrešna klasifikacija signala. Moguće je da oni potiču od nekog 

drugog objekta na liniji posmatranja prema zvezdi Ross 128. Međutim, ne postoje bliski 

objekti u vidnom polju ove zvezde. I treća mogućnost je, da tajanstveni radiosignali potiču od 

satelita u visokoj Zemljinoj orbiti. Doduše, ovakvi signali su prilično česti, ali ovakvi radio 

impulsi još nikada nisu dobijeni sa satelita. Tako do sada, astronomi nemaju neko plauzibilno 

objašnjenje, ali naglašavaju, da to ne znači da se ovde radi o vanzemaljskom poreklu. Većina 

astronoma smatra, da se kod signala radi o smetnji iz terestričnog izvora. 

Da bi se razjasnilo o čemu se radi, astronomi su 16. jula još jednom preslušali crvenog 

patuljka sa Arecibo radio teleskopom i još sedam drugih teleskopa. Istog dana su vršili još 

jedno posmatranje, samo šest svetlosnih godina udaljene Barnardove zvezde. Početkom 

iduće nedelje se očekuju prvi rezultati ovih posmatranja. 

ARECIBO OBSERVATORY 

32

24. juli 2017. 

HIBRIDNO POMRAČENJE SUNCA IZNAD KENIJE 

Objašnjenje slike: Lov na pomračenja Sunca može da vodi na najuzbudljivija mesta, gde 

dolazi do interesantnih kontakta sa ljudima. Lov na ovo pomračenje je astrofotografa 2013. 

godine dovela do Kenije. Njegov kontakt, član plemena Masai, je trebao da ga sretne na 

aerodromu i da mu pokaže južnu Keniju, čak je pristao da pozira na jednom uzvišenju u 

tradicionalnoj ratničkoj opremi za vreme pomračenja. Na žalost, ovaj kontakt astrofotografa 

je nedelju dana pre njegovog dolaska u Keniju, neočekivano umro. Uprkos tome, 

astrofotograf je napravio sliku kako je zamislio i dobio je nagradu sa njom. Hibridno 

pomračenje je retka vrsta pomračenja, kada se na nekim mestima na Zemlji vidi totalno 

pomračenje, a na drugim mestima, prstenasto pomračenje. Za vreme prstenastog dela 

pomračenja, Mesec je bio predaleko od Zemlje, da bi pokrio celo Sunce. Sledećeg meseca će 

se dogoditi totalno pomračenje Sunca duž Sjedinjenih Američkih Država. 

Kredit za sliku i autorska prava: 

Eugen Kamenew (Kamenew Photography) 

33

25. juli 2017. 

INT-BALL LETELICA AKTIVIRANA NA SVEMIRSKOJ STANICI 

Objašnjenje slike: Šta to znači, kada vas jedna lebdeća lopta prati i stalno fotografiše? To 

znači da ste možda astronaut na Internacionalnoj Svemirskoj Stanici ISS. JEM Internal Ball 

Camera, skraćeno "Int-Ball" je konstruisala Japanska vazduhoplovna i svemirska agencija 

JAXA. Ona je nešto veća od loptice za bezbol. Može samostalno da lebdi, da manevriše i da 

njom bude daljinski upravljano. Ona može da napravi fotografije i video snimke visoke 

rezolucije. Int-Ball je početkom juna donesena na ISS, da bi kontroli na Zemlji omogućila 

bolje nadgledanje ISS-opreme i aktivnosti i da rastereti astronaute. Int-Ball se kreće pomoću 

malih ventilatora i gleda sa kamerom koja se nalazi između njenih tamnih očiju. 


JAXA, ISS, NASA 

34

26. juli 2017. 

MLEČNI PUT IZNAD DOLINE SPOMENIKA 

Objašnjenje slike: Trenutno ne morate da se nalazite u Dolini spomenika, da biste videli 

Mlečni put na nebu, ali pomaže kada pogledate ovu sliku. Na njoj vidite pitoreskni prvi plan 

sa kultnim stenama, koje se označavaju kao špicaste kupe. Ovakve planine se sastoje od 

tvrdih stena, koje su preostale, kada je voda erodirala okolne, mekše stene. Kupa na levoj 

strani slike i kupa desno pored nje su poznate kao “rukavice”, dok dalje desno stoji Merrick 

Butte. Zeleno noćno svetlo se diže iznad horizonta. Traka difuzne svetlosti visoko na nebu je 

centralni disk naše spiralne galaksije, Mlečni put. Traka Mlečnog puta je vidljiva skoro za 

svakoga, skoro svake vedre noći, kada se nalazite daleko od grada i jarkog svetla u okolini, ali 

potrebna je osetljiva digitalna kamera, da bi se snimile ove boje na tamnom nebu. 


Tom Masterson 

35

27. juli 2017. 

TROJKA U SAGITTARIUSU 

Objašnjenje slike: Ove tri svetle magline su omiljeni ciljevi kod teleskopskih putovanja kroz 

sazvežđe Strelca i gusta zvezdana polja centralnog Mlečnog puta. U 18. veku je kosmički 

turista Čarls Mesije katalogizovao dve od njih: M8 - velika maglina gore levo - i šarena M20, 

na donjoj ivici slike. Trećoj emisionoj oblasti pripada NGC 6559. Ona se nalazi desno od M8 i 

odvojena je od velike magline tamnim, prašnjavim trakama. Sve tri magline su oblasti gde se 

rađaju zvezde i udaljene su oko 5.000 svetlosnih godina od nas. M8 ima veličinu od više od 

100 svetlosnih godina i poznata je kao maglina Laguna. M20 je poznata pod imenom maglina 

Trifid. Svetlucavi vodonik proizvodi markantnu crvenu boju emisione magline. Plave boje 

obrazuju jak kontrast i potiču od zvezdanog svetla, koje se reflektuje od prašine. Ovaj šareni 

nebeski kompozit je napravljen sa dva različita teleskopa, da bi dobili širokougaonu sliku 

oblasti, kao i pojedinačne snimke visoke rezolucije. 


Babak Tafreshi (TWAN) 

36

28. juli 2017. 

MOZAIK SATURNA KAO ŠPAGETA 

Objašnjenje slike: 26. aprila je svemirska sonda Kasini za vreme svog prvog uronjavanja 

velikog finala, proletela između Saturna i njegovih prstenova. Na ovom tankom, dugačkom 

mozaiku u obliku špagete se vidi brzi sled 137 slika niske rezolucije, koje su snimljene sa 

Kasinijevom širokougaonom kamerom. Mozaik kartira luk iznad Saturnove zakrivljene 

atmosfere na ravnoj slici. Pva slika mozaika je gore centrirana na 90 stepeni severno, oko 

72.400 kilometara iznad Saturnove tamne oluje na severnom polu. Mozaik u daljem sledu 

postaje uži, rezolucija je niza sa 8,7 kilometara na 1 kilometar po pikselu. Na sledećoj slici se 

svemirska sonda nalazi 8.374 kilometara iznad oblasti koja je 18 stepeni severno od 

Saturnovog ekvatora. Pravac slike se menja na donjem delu, jer Kasini rotira, kako bi svoju 

tanjirastu antenu okrenuo prema napred, da bi je prilikom prolaska preko ravni prstenova 

koristio kao štit. 


NASA, JPL-Caltech, Space Science Institute, Hampton University 

37

29. juli 2017. 

AURORA NA NEBU 

Objašnjenje slike: Kao salsa verde na omiljenom buritu, zelena aurora se spustila na nebo, 

na ovom snimku od 25. juna sa Internacionalne Svemirske Stanice. Oko 400 kilometara iznad 

Zemlje, orbitirajuća stanica je sama unutar gornjeg područja auroralnih zaslona. Aurore 

imaju upečatljive boje naelektristanih molekula i atoma pri niskim gustoćama na ekstremnim 

nadmorskim visinama. Emisije atomarnog kiseonika preovladavaju na ovom pogledu. Na 

nižim nadmorskim visinama, sjaj aurore je zelen, dok se crvenkaste trake protežu iznad 

horizonta Svemirske Stanice. Orbitalna scena je fotografisana, dok je prelazila tačku južno i 

istočno od Australije, sa zvezdama iznad horizonta sa desne strane sazvežđa Canis Majoris, 

Orionovog velikog psa. Sirius, alfa zvezda Velikog psa je najsvetlija zvezda u blizini Zemljine 

ivice. 


Apollo 11, NASA (Sliku je skenovao Kipp Teague) 

38

30. juli 2017. 

TOTALNO POMRAČENJE NA KRAJU SVETA 

Objašnjenje slike: Da li biste otišli na kraj sveta da biste videli totalno pomračenje Sunca? 

Ako biste, da li biste bili iznenađeni ako biste već sreli nekog drugog? 2003. godine, dva 

fotografa su bila na Antarktiku tokom neobičnog totalnog pomračenja Sunca. Čak i s obzirom 

na ekstremnu lokaciju, grupa entuzijasta se probila do blizu dna sveta, da bi doživeli 

nadrealan trenutni nestanak Sunca iza Meseca. Jedno od prikupljenih blaga je predstavljena 

slika - kompozicija od četiri pojedinačne slike, koja je digitalno kombinovana da realno 

simulira kako je adaptivno ljudsko oko videlo mrak. U iznenadnom mraku, veličanstvena 

korona Sunca je postala vidljiva oko Meseca. Sasvim slučajno, drugi fotograf je snimljen na 

jednoj od slika kako proverava svoju video kameru. Vidljiva sa njegove leve strane je torba za 

opremu i stolica na sklapanje. Jedno vidljivo pomračenje Sunca će se desiti za oko tri nedelje 

i biće vidljivo iz SAD. 


Fred Bruenjes (moonglow.net) 

39

30. nedelja 2017. 

PETLJA KOJA SE PROTEŽE IZMEĐU DVE AKTIVNE OBLASTI 

Objašnjenje slike: Brojni lukovi linija magnetnog polja su igrali i krenuli iznad velike aktivne 

oblasti u periodu od oko 30 sati (17. i 18. jula 2017. godine). Takođe mogu da se vide linije 

magnetnog polja iz velike aktivne oblasti, do koje je došlo i povezano sa manjom aktivnom 

oblasti. Ove povezane linije su tada ojačale (postale svetlije), ali su ubrzo počele da razvijaju 

luk u njima i prilično brzo su nestale iz vida. Sva ova aktivnost pokreće snažne magnetne sile, 

povezane sa aktivnim oblastima. Slike su snimljene na talasnoj dužini ekstremne 

ultravioletne svetlosti. 

Video snimak može da se vidi ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Kinked_loop171_big.mp4 


SDO/NASA 

40

24. juli 2017. 

EUKLIDOV KATALOG 

Objašnjenje slike: ESA misija Euklid, koja će biti pokrenuta 2020. godine, postavljena je da 

obezbedi jedinstveni prozor u evoluciji našeg 13,8 milijardi starog univerzuma. Ona će d 

mapira istoriju strukture univerzuma proučavajući milijarde galaksija. Na taj način će moći da 

sagleda prirodu nevidljive tamne materije, koja se prepoznaje kao sila na običnoj materiji, i 

misteriozna tamna energija koja pogađa ubrzano širenje univerzuma. 

Da bi se pripremili za ogromna i složena merenja, timovi naučnika Euklida su napravili najveći 

simulirani katalog galaksije, koji je ikada proizveden - Euclid Flagship mock galaktički katalog. 

Zasnovan je na rekordnoj simulaciji superračunara od dve milijarde čestica tamne materije i 

sadrži više od dve milijarde galaksija distribuiranih u 3D prostoru koji će Ekclid da istražuje. 

Simulacija reprodukuje sa izuzetnom preciznošću velike strukture univerzuma - galaksija u 

okviru široke kosmičke mreže koja sadrži i tamnu i "normalnu" materiju. 

Simulacija takođe simbolizuje kompleksne osobine koje prikazuju prave izvore, kao što su 

njihovi oblici, boje i sjaj, kao i izobličenja "gravitacionih sočiva" koja utiču na svetlost koju 

emituju daleke galaksije dok ona putuje do nas. Na ovoj slici je prikazan odlomak simulacije, 

koji se proteže od današnjeg lokalnog Univerzuma (levo) unazad kada je bio oko 3 milijarde 

godina star (desno), kada su se pojavili klasteri galaksije. 

Zumiranje pruža sve finije detalje. Centralne galaksije, koje popunjavaju centar tamne 

materije "halos", su obojene zelenom bojom. Satelitske galaksije, koje se nalaze u 

najmasivnijem halou u vrhovima najviše gustine tamne materije, indikovane su crvenom 

bojom. Naoružani ovim novim virtuelnim univerzumom, naučnici će moći najbolje da 

pripreme misiju i na kraju da procene njegov uticaj. To će biti bitan alat za razvoj obrade 

podataka i softvera za analizu potrebnih za takvu težinu podataka. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

41

28. juli 2017. 

IRAVADI DELTA, MIANMAR 

Satelit Sentinel-2A nas vodi preko poluostrva i ostrva delte Iravadi u Mianmaru. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

42

24. juli 2017. 

SVE JE DUPLO 

Objašnjenje slike: Oko 95 miliona svetlosnih godina udaleno od nas, u južnom sazvežđu 

Oktant se nalazi NGC 7098 - fascinirajuća spiralna galaksija sa redom duplih struktura, koje 

obuhvataju galaktičko jezgro. To su spiralni kraci od NGC 7098, koji su se obavili oko svetlog 

jezgra galaksije. Centralna oblast sadrži i još jednu duplu strukturu: duplu prečku. 

NGC 7098 je razvila i 

strukture koje se označavaju 

kao Ansae, koje se 

prepoznau kao uske, svetle 

pruge na obe strane 

centralne oblasti. Ansae su 

oblasti visoke gustine 

zvezda, obično izgledaju kao 

izvijene, prave ili kružne 

strukture i nalaze se na 

graničnim delovima 

planetarnih prstenastih 

sistema u gasovitim 

oblacima - kao u slučaju NGC 

7098 - u gustim galaksijama. 

Ova slika je nastala od 

podataka na FOcal Reducer 

and low dispersion Spectrograph (FORS) instrumentu, koji je instaliran na Very Large 

Telescope od ESO na Parnal opservatoriji. Takođe se vide mnoge veoma udaljene galaksije, 

od kojih je najupadljivija mala, spiralna galaksija, vidljiva sa strane, levo od NGC 7098 i 

poznata je pod oznakomESO 048-G007. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1730a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

43

24. juli 2017. 

SVEMIRSKI ATLAS 

Objašnjenje slike: Ovaj lepi skup svetlećeg gasa sa tamnom prašinom i svetlucavim 

zvezdama je spiralna galaksija sa kataloškom oznakom NGC 4248. Ona se nalazi oko 24 

miliona svetlosnih godina 

udaljena od našeg Sunčevog 

sistema, u pravcu sazvežđa 

Canes Venatici (Lovacki psi). 

Snimak je napravio NASA/ESA 

svemirski teleskop Habl, kada 

je pravio prvi Hablov 

„Ultravioletni atlas“ i za koji 

je uzeo u vizir 50 bliskih, 

galaksija u kojima se rađaju 

zvezde. Pri tome se radi o 

jednoj probi, koja obuhvata 

sve vrste raznih morfologija, 

masa i struktura. Istraživanje 

ove probe može da nam 

pomogne, da sastavimo 

istoriju procesa nastanka 

zvezda u univerzumu. 

Prilikom istraživanja, kako nastaju masivne zvezde u takvim galaksijama i kako se razvijaju, 

astronomi mogu više da saznaju, kada, kako i gde se pojavljuju procesi nastanka zvezda. 

Takođe mogu bolje da razumeju, kako se zvezdana jata vremenom menjaju i kakva je veza 

između procesa nastanka zvezda i osobina centralne galaksije i interstelarnog medijuma. 

Ovaj medijum je materija, koja puni prostor između pojedinih zvezda. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

44

MAGLINA KIP SLOBODE 

Oko 9.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje, u Strelac kraku naše galaksije Mlečni put, 

nalazi se NGC 3576 (poznata i pod nazivom Maglina Kip slobode), To je složena maglina 

ispunjena zvezdama u mnogim fazama života. 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

45

14. DEO 

BELOGRADČIK OPSERVATORIJA U BUGARSKOJ 

Astronomska opservatorija Belogradčik pripada Institutu za astronomiju Bugarske Akademije 

nauka. Locirana je u blizini grada Belogradčik na severozapadu Bugarske, u podnožju 

Zapadnobalkanskih planina. 

46

14. DEO 

DA LI ĆE ZEMLJA JEDNOG DANA PRESTATI DA SE OKREĆE? 

Neće, sa time ne treba računati. Ali, zbog međusobnog dejstva između Zemlje i Meseca, dani 

na Zemlji će postati duži, dok se već sada Mesec udaljava od Zemlje svake godine za oko 3,8 

santimetra. Ali, neće stalno da bude tako. Proces će da se okonča u tom momentu, kada 

jedan okret Zemlje oko svoje ose bude trajao tačno toliko dugo, koliko je Mesecu potrebno 

da obiđe oko Zemlje. Procenjuje se, da će tada dan na Zemlji da traje oko 50 sadašnjih dana. 

To će, naravno, da se desi tek za nekoliko milijardi godina, otprilike u to vreme, kada se naše 

Sunce bude naduvalo i postalo crveni džin, koji će eventualno da proguta Zemlju. 

47

4. DEO 

VELIKE PEŠČANE DINE U NACIONALNOM PARKU 

Velike peščane dine u Koloradu su najviše dine na području Severne Amerike. Uzdižu se do 

230 metara visine iznad doline San Luis, pokrivaju oko 77 km 2 površine nacionalnog parka, a 

pretpostavlja se da im je starost oko 12.000 godina. 

48

4. DEO 

METEORIT KOJI PADNE NA ZEMLJU JE LEDENO HLADAN 

Iako se meteorit toliko usija zbog trenja u atmosferi, da njegovi delovi ispare, kada padne na 

tlo, pokriven je mrazom, jer dolazi u kontakt sa vlažnošću vazduha. 

49

ZVEZDANI OBLAK NGC 206 

NGC 206 je velika zvezdana asocijacija u Andromedinoj galaksiji, u sazvežđu Andromede. Od 

nas je udaljen oko 2,5 miliona svetlosnih godina. Ovo je najsjajniji zvezdani oblak u M 31, 

gledano sa Zemlje. 

LITERATURA: Hipparchos Katalog 

O AUTORU: Astronom amater. 

Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina. 

50

KOHAB -- BETA URSAE MINORIS 

Kohab je druga zvezda po jacini svetlosti u sazvezđu Mali medved. Stariim vremenima je 

Arapskim astronomima ova zvezda sluzila kao polarna zvezda. U meduvremenu se na osnovu 

precesije, Zemlja pomerila sa tog polozaja. Ova zvezda moze sa golim okom da se vidi kao 

cirkumpolarna zvezda. To je narandžasto-crveni džin u pripada spektralnoj klasi K4. Od Sunca 

je udaljena oko 130 svetlosnih godina. 

LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe” 

Hipparchos Katalog 


Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda. 

51

JANUS (SATURNOV SATELIT) 

Janus je deveti satelit po velicini od 62 poznatih Saturnovih satelita. To je koorbitalni mesec 

koji svoju orbitu deli sa Epimeteusom, sa kojim svake četri godine menja putanju. Rotacija 

Janusa i vreme njegovog obilaska oko Saturna je jednaka, što znači da, kao naš Mesec, 

okrece uvek istu stranu svojoj planeti. Precnik satelita je 178.8 km, a gustina je 0,64 g/cm³ , 

sto je daleko manje od gustine Zemlje i manja je čak i od Saturna. Janus se sastoji uglavnom 

od vodenog leda. Njegova povrsina ima mnoge kratere, od kojih su neki cak 30 kilometara 

veliki. Na ivicama kratera je posmatran taman materijal i pruge. 

Izvor: Solar Universe 


Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu. 

Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu 

. 

52

ARALSKO JEZERO JE SKORO NESTALO 

Nekada je Aralsko jezero bilo četvrto jezeero po veličini na Zemlji. Njegova voda je pokrivala 

površinu veličine južne Nemačke. Sada skoro više ništa nije ostalo od gigantskog slanog 

jezera na kranici između Kazahstana i Uzbekistana. Koliko je dramatično isušeno ovo jezero, 

pokazuju satelitski snimci NASE. Već oko 2000. godine je najveći deo jezera nestao. 

Zbog opadanja nivoa jezera je doslo do promene lokalne klime i izumiranja mnogih biljnih i 

životinjskih vrsta. Jezero je ranije ublažavalo klinu, od kada ga više nema, zime u oblasti su 

mnogo hladnije, a leta vrelija. To je dovelo i do propasti ribarstva i industrija, koje su bile 

povezane sa njom. 

Za sada je Kazahstan zainteresovan za mere spasavanja svog dela Aralskog jezera uz pomoć 

kredita Svetske banke, dok Uzbekistan smatra da je proizvodnja pamuka mnogo značajnija. 

O AUTORU: Geofizičar 

Department of Earth Sciences - University of Oregon 

Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture. 

53

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

54

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička vizija neba na Titanu 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: - Astro-Art 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA National Aeronautics and Space Administration 

APOD Astronomy Picture Of the Day 

ESA European Space Agency 

SDO Solar Dynamic Observatory 

ESO European Southern Observatory 

COPYRIGHT 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

55

56

57

AAO-31

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?