AAO-36

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 36 / 2017 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- 40 GODINA VOJADŽERA 4 

- REKONSTRUISANA EKSPLOZIJA SUPERNOVE 10 

- IZMERENA JAČINA MAGNETNOG POLJA DALEKE GALAKSIJE 12 

- PRAVAC ROTACIJE OSA DVOJNOG SISTEMA CRNIH RUPA 13 

- CIKLUS SUNCA ODGOVARA ZVEZDANOJ NORMI 14 

STALNE RUBRIKE 15 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 15 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 22 

- ESA - SLIKA NEDELJE 23 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 24 

- ESO - SLIKA NEDELJE 25 

- HABLOVA SLIKA NEDELJE 26 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 27 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 28 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 29 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 30 

- ZANIMLJIVOSTI 31 

TEKSTOVI SARADNIKA 32 

- JUŽNI MLEČNI PUT 32 

- ZVEZDA JABBAH (NY SCORPII) 33 

- HARON - PLUTONOV SATELIT 34 

- TEKTONIKA PLOČA NA ZEMLJI 35 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 36 

IMPRESUM 37 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 38 

2

Dragi čitaoci, 

U ovom broju se proslavljamo 40 godina od starta sonde Vojadžer. Zahvaljujem se svima 

na poslatim tekstovima za ovaj broj, posebno mojim stalnim saradnicima, koji i leti vredno 

obavljaju svoj posao. 

Srdačno se zahvaljujem Harvardskom Univerzitetu na poslatom tekstu najnovijeg otkrića 

njihovih naučnika, kao i sada već redovnom saradniku STScInstitutu. Veoma se radujem 

poslatom tekstu Kraljicinog Univerziteta u Belfastu, to je početak lepe saradnje, koju smo 

već pre nekog vremena dogovorili. Astronomski Bilten Online može da se pohvali sa sve 

većim brojem čitaoca, što me posebno raduje. Zahvaljujem se svima na pozitivnom 

mišljenju i lepim kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija. 

Zahvaljujem se i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta. 

Takođe ne jenjava interesovanje poslatih pitanja za rubriku mladih astronoma. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

03. septembar 2017. 

3

Zaboravljeni astronaut 

40 GODINA VOJADŽERA 

Vojadžer-program je misija NASE za istraživanje planetarnog sistema i interstelarnog 

prostora. Obuhvata planiranje, izgradnju i istraživačku misiju obe svemirske sonde, 

Vojadžera 1 i Vojadžera 2. Koren ovog programa se nalazi u sredini šezdesetih godina prošlog 

veka. Mihael Minovič sa Jet Propulsion Laboratory (JPL) je kao prvi prepoznao mogućnost 

korištenja snažne gravitacije Jupitera, kako bi se svemirske sonde ubrzale (Swing-by efekat o 

tome je bilo reči u AAO broju 32). Tako je Jupiter trebao da posluži kao "odskočna daska", da 

bi se došlo do planeta Saturn, Uran, Neptun i Pluton u dogledno vreme. Između 1976. i 1978. 

godine su sledeće rute bile moguće: 

1) Jupiter - Saturn - Uran - Neptun 

2) Jupiter - Saturn - Pluton 

3) Jupiter - Uran - Neptun 

Ovu šansu NASA nije htela da propusti, jer bi se sledeća povoljna konstelacija planeta 

ponovila tek za 176 godina. Prvi planovi su predviđali nekoliko veoma velikih sondi, koje bi 

bile startovane sa raketom Saturn-V. Krajem šezdesetih godina su naučnici želeli da razviju 

celu familiju sondi, za istraživanje spoljasnjih planeta, to je bio projekat „Thermoelectric 

Outer Planets Spacecraft“ (TOPS). Godine 1969. NASA je predstavila program „Grand Tour 

Suite“, koji je bio deo „Outer Planets Grand Tour Project-a“ (OPGTP). Program je predviđao 

lansiranje 4-5 sondi. Dve sonde su trebale da startuju 1976, i 1977. godine na put u pravcu 

Jupiter-Saturn-Pluton, a dve druge sonde su trebale da startuju 1979. godine u pravcu 

Jupiter-Uran-Neptun. Ceo program je trebao da košta oko 700 miliona dolara. 

4

40 godina Vojadžera 

Gradnja obe Vojadžer sonde je započela sredinom 1975. godine. JPL je pokušao da pokrene 

NASU da finansira još jednu, treću Vojadžer sondu, što im nije pošlo za rukom. Važna 

iskustva za građenje sondi su poticala iz iskustva dobijenih na sondama Pionir 10 i 11, koje su 

merile vrstu i intenzitet zračenja kod Jupitera. Obe Vojadžer sonde su planirane kao 

proširenje Mariner-serije, pa je program u početku nosio naziv: "Mariner-Jupiter-Saturn" sa 

oznakom: "Mariner 11" i "Mariner 12". Na osnovu velikih strukturnih razlika u odnosu na 

Mariner - sonde, odabrano je novo ime - Vojadžer. 

Obe sonde nisu imale neki poseban istraživački zadatak, jer se do tada veoma malo znalo o 

spoljašnjim planetama. Zbog toga su ciljevi misija bili prilično širokog polja: 

- Istraživanje atmosfere Jupitera i Saturna u odnosu na cirkulacije, strukturu i sastav 

- Analiza geomorfologije, geologije i sastava njihovih satelita 

- Tačnije određivanje mase, veličine i oblika svih planeta, satelita i prstenova 

- Istraživanje različitih magnetnih polja u odnosu na njihovo strukturno polje 

- Analiza sastava i raspoređenost naelektrisanih čestica i plazme 

- Posebno tačna iustraživanja satelita Io i Titan 

Vojadžer 2 je startovao pre njegove sestrinske sonde Vojadžer 1, 20 avgusta 1977. godine, sa 

nesto drugačijom i nesto sporijom putanjom. 9. jula 1979. godine, Vojadžer 2 je posle 

Vojadžera 1 proleteo pored Jupitera i istražio je novootkrivene prstenove Jupitera. Devet 

meseci posle Vojadžera 1, i Vojadžer 2 je u avgustu 1981. godine došao do Saturna. Dok je 

Vojadžer 1 vec bio na putu svoje interstelarne misije, kod Vojadžera 2 su u proleće 1981. 

godine izvršeni prvi korekturni manevri, da bi sonda doletela do Urana. Najkraće rastojanje 

do Urana je Vojadžer 2 postigao 24. januara 1986. godine. Zatim se uputio prema Neptunu, 

gde je 25. avgusta 1989. godine proleteo pored njega i onda ga je pet meseci istraživao. Pri 

tome su otkriveni devet do tada nepoznatih satelita, od kojih je samo Proteus tačnije 

istražen. 

5


Vojadžer 2 je do sada prva i jedina svemirska sonda koja je posetila Uran i Neptun. 

Završetkom leta pored Neptuna, u oktobru 1989. godine, Vojadžer 2 se zaputio na "Voyager 

Interstellar Mission" (VIM), sa ciljem istraživanja graničnih oblasti Sunčevog sistema i 

okolnog interstelarnog prostora. U avgustu 2007. godine, sonda je, tri godine posle 

Vojadžera 1, proletela takozvani "terminacioni šok" ili heliopauzu. To je je teoretska granica 

na rastojanju od Sunca, gde Sunčev vetar nema dovoljnu energiju da nadjača zvezdane 

vetrove okolnih zvezda. Tu je sonda usla u spoljasnji predeo heliosfere (Heliosheath), gde se 

Sunčev vetar meša sa interstelarnim medijumom. Terminacioni šok se smatra granicom 

Sunčevog sistema, ali naučnici još uvek nisu sigurni u tačnost ove tvrdnje. 

Vojadžer 1 je startovao 5. septembra 1977. godine, 16 dana posle njene sestrinske sonde 

Vojadžer 2. Posle 18 meseci leta, sonda je 5. marta 1979. godine stigla do Jupitera. Vojadžer 

1 je izvršio detaljna merenja Jupitera, Saturna, njihovih satelita, sistema prstenova i 

atmosfera i poslao je brojne slike na Zemlju. Do Saturna je Vojadžer 1 stigao u novembru 

1980. godine. Uz pomoć "Swing-by-manevra", sonda je odbačena na putanju izvan Sunčevog 

sistema pod uglom od 35° u odnosu na ekliptiku. Prvog januara 1990. godine, otpočela je 

poslednja faza misije - „Voyager Interstellar Mission“ (VIM). U februaru 1998. godine 

Vojadžer 1 je prestigao sondu Pionir 10 i od tada je to najudaljeniji objekat, koji smo poslali u 

svemir. Tada je sonda istraživala sledeće fenomene: Jačinu i pravac magnetnog polja Sunca, 

sastav, pravac i energetski spektar Sunčevog vetra, kosmicko zracenje, jacinu radio talasa, 

koji verovatno potiču od heliopauze, raspored vodonika u oblasti spoljašnje heliopauze. Od 

2012. godine, Vojadžer 1 se nalazi u interstelarnom prostoru. 

6


Obe Vojadžer sonde su identične po građi i spoljašnjem izgledu. Vojadžerov sistem za 

snimanje se sastoji od 2 TV kamere, jedna ima objektiv fokalne dužine 1.500 mm, a drugi 

objektiv od 200 mm. Tokom najvećeg približavanja, kamere su snimale strukture oblaka sa 

rezolucijom između 1 i 5 km. Pored ova dva primerka, građen je i jedan treći primerak, koji je 

služio da bi se istraživale metode inspekcije zamene i popravke. Marta 1977. godine je 

donesen na start, kako bi se ispitala opterećenja i kompatibilnost sa nosivom raketom. Ova 

sonda VGR77-1, se još uvek nalazi tamo kao izložbeni primerak 

Sonde su napravljene da budu veoma otporne na svemirske uslove i da, pre svega, da 

prežive grubu okolinu Jupitera. One imaju plutonijumske generatore, gde će posle 88 godina 

samo polovina plutonijuma da se raspadne. Uprkos tome, snaga sondi je svake godine sve 

manja i inžinjeri moraju da se prilagode tome. To znači da moraju da istražuju decenijama 

stare dokumente ili da kontaktiraju svemirske inžinjere, koji su već odavno u penziji. 

Tehnologija je stara nekoliko generacija, tako da je današnjim naučnicima potreban neko, sa 

iskustvom dizajna iz sedamdesetih godina prošlog veka, kako bi razumeli, funkciju sondi i koji 

updates mogu da se naprave, kako bi danas i u budućnosti i dalje mogle da funkcionišu. 

7


Danas su neki instrumenti iskljuceni ili ne rade vise. Od 11 instrumenata funkcionišu još 

samo 4. Da prenos podataka još uvek postoji se graniči sa tehničkim čudom, jer odašiljač 

poseduje samo 28 vati, a podacima je potrebno 32 sata dok stignu do Zemlje. Četrdeseti 

rođendan jednu tonu teskih sondi, neće biti njihov poslednji. Kako NASA pretpostavlja, do 

2030. godine će instrumenti na sondi da šalju podatke, ali onda će i oni morati da budu 

isključeni i neće više slati naučne podatke na Zemlju. Pa čak i u tom "mrtvom" stanju, sonde 

će da nastave da lete brzinom od oko 48.000 kilometara na sat i moći će da šalju signal da još 

uvek funkcionišu. 

Prema sadašnjim proračunima, Vojadžer 1 će za 38.000 godina da stigne do sledeće zvezde. 

To će biti zvezda u Malom medvedu, koja nosi oznaku AC+793888. Tada će se Vojadžer 1 

nalaziti na rastojanju od 1,7 svetlosnih godina od nas. Vojadžer 2 će za 40.000 godina da na 

sličnoj udaljenosti, proleti pored zvezde Ross 248 u sazvežđu Andromede. 

Sonde Vojadžer 1 i Vojadžer 2 na 

sebi nose po jednu bakarnu, 

pozlaćenu ploču sa naslovom "The 

Sounds of Earth". Vođa projekta, 

koji je osmislio ovu poruku na ploči 

je bio Karl Sagan. Na ploču su 

naučnici urezali tipične zvukove sa 

Zemlje, 115 fotografija, koje 

opisuju naš zivot, 90 minuta 

muzike, različite šumove, na primer 

duvanje vetra, zvuk traktora ili 

plakanje bebe. Takođe su poslate i 

pozdravne poruke na 55 jezika. 

Poruku na Srpskohrvatskom jeziku 

je 45. po redu na ploči i nju je govorio Milan M. Smiljanić. Ona glasi ovako: „Želimo vam sve 

najleše sa naše planete.“ 

Na omotaču ploče se nalazi objašnjenje, kako ploča treba da se dekodira. Vremena su 

predstavljena binarno i odnose se na karakterističnu frekvencu vodonikovog atoma, koji je 

takođe predstavljen crtežom (dole desno). Svaka ploča se nalazi zajedno sa kasetom i iglom u 

zaštitnom omotaču od aluminijuma. Uputstvo objašnjava odakle potiču sonde i kako ploča 

treba da se upotrebi (sa 16⅔ obrtaja u minuti). Kao na plaketama koje su bile na Pionir 

sondama, objašnjena je pozicija Sunca u odnosu na 14 pulsara (dole levo). Ploča ima veličinu 

30 santimetara. 

8


Mnogi su kritikovali izbor poruka za ovu ploču. Dok su jedni govorili da smo poslali lažnu 

poruku u svemir, jer na pločama nema slika gladne dece, bolesti, ratova i nesreća koje se 

događaju na Zemlji, drugi su govorili o opasnostima obraćanja paznje na našu planetu, jer je 

veoma moguće da nisu sve vanzemaljske civilizacije blagonaklone prema nama. Između 

ostalih, jedna poruka na ploči glasi ovako: "Prijatelji svemira, kako ste? Da li ste vec ručali? 

Posetite nas, ako imate vremena", na Kineskom jeziku. Stiven Hoking takođe smatra da ideja 

sa pločom nije pametan način davanja adrese naše civilizacije, jer ne znamo ko će da nađe tu 

plocu i dodao je saljivo: "Šta ako vanzemaljci nisu imali šta da jedu za ručak?" 

Postavljanje ploce na spoljasnji deo sonde. 

NASA je objavila sta se sve nalazi na ploci ovde: https://voyager.jpl.nasa.gov/goldenrecord/whats-on-the-record/ 

LJILJANA GRAČANIN 

9

Najveći podmetnutžar u svemiru 

REKONSTRUISANA ISTORIJSKA EKSPLOZIJA SUPERNOVE IZ 1437. GODINE 

Oko 600 godina posle eksplozije, astronomi su uspeli da pronađu poreklo ove eksplozije. 

Koreanski astronomi su 11. marta 1437. godine posmatrali ovaj događaj i zabeležili su ga. 

Tim astronoma na Harvardskom univerzitetu je sada pronašao jedva vidljiv dvojni zvezdani 

sistem u sazvežđu Škorpije, koji je bio uzrok ove supernove. Detektivskom analizom su se 

dobili novi uvidi u prirodu eksplozivnih dvojnih zvezdanih sistema. Nova Scorpii 1437 je bila 

vidljiva 14 dana. Ovakva nova nastaje, kada normalna zvezda i beli patuljak kruže jedna oko 

druge na veoma uskom razmaku. Ona je zanimljiva zbog toga, jer prilikom ove eksplozije 

zvezda nije uništena. Umesto toga se događaj ponavlja manje-vise, svakih 1.000 godina. Tako 

je i 1942. godine ponovo snimljena ova zvezdana reakcija na Harvardu (slika ispod). 

Beli patuljci su ostaci izgorelih zvezda, gde je njihova materija jako zgusnuta. Sa svojom 

snažnom gravitacijum, ove zvezde usisavaju gas iz spoljašnjih slojeva svog pratioca, dok taj 

usisani gas na površini belog patuljka ne postane tako gust i vreo, da se vodonik u njemu 

eksplozivno stopi. 

Gigantska kosmička vodonikova bomba svetluca nekoliko dana do nekoliko meseci i 300.000 

puta je svetlija od našeg Sunca (slika ostatka eksplozije ispod). Posle toga ova nebeska pojava 

izbledi, dok beli patuljak ponovo 

ne nakupi dovoljno vodonikovog 

gasa sa svog pratioca. Najčešće 

se eksplozije vide na nebu tamo 

gde ranije nije mogla da se vidi 

zvezda, pa su zato ranije ovakve 

pojave nazivane novom 

zvezdom, na latinskom - Novae. 

10

Rekonstrukcija istorijske eksplozije supernove iz 1437. godine 

Na osnovu sto godina stare fotografske ploče, astronomi su uspeli da odrede sopstveno 

kretanje zvezde koja se smatra poreklom eksplozije. 

"Uz pomoć ove ploče iz tridesetih godina prošlog veka smo mogli da saznamo, u kom pravcu i 

koliko daleko se zvezda kretala u odnosu na danas. Zatim smo to kretanje pratili nekoliko 

stotina godina unazad i, pronašli smo da se nalazila tačno u centru tada posmatrane 

eksplozije" - priča astronom, koji je vođa ovog projekta. "Ovo što možemo da posmatramo 

na fotografskim pločama i današnjim snimcima su samo različite faze sistema ovih dvojnih 

zvezda. Na žalost, mi ne postojimo dovoljno dugo, da bismo mogli da posmatramo ceo jedan 

kompletan ciklus" - dodao je. 

Za profesionalne astronome, objavljen stručni tekst se nalazi ovde: 

https://drive.google.com/file/d/0B6nCakt7xCcZMWVrSVZYbE45WHM/view?usp=sharing 

HARVARD UNIVERSITY 

11

UZ POMOĆ GRAVITACIONOG SOČIVA, 

PRVI PUT JE IZMERENA JAČINA MAGNETNOG POLJA DALEKE GALAKSIJE 

Posmatranjima kroz gravitaciono sočivo na Americkom radioteleskopu Very Large Array, tim 

astronoma je uspeo da dokaže povezanost struktura na udaljenosti od pet milijardi 

svetlosnih godina. Podaci pružaju nova saznanja za razjašnjenje važnog aspekta kosmologije: 

Poreklo i sastav kosmičkih magnetnih polja, koji imaju važnu ulogu prilikom razvoja galaksija. 

Kada se pulsar nalazi na velikoj udaljenosti i jedna nesto bliža galaksija se nalazi tačno na liniji 

vidnog polja ispred tog pulsara, kao što je to slučaj kod sistema CLASS B1152+199, put 

svetlosti sa udaljenijeg kvazara kroz efekat gravitacionog sočiva prednje galaksije postaje 

toliko zakrivljen, da sa Zemlje mogu da se vide dve slike kvazara. Pošto zračenje kvazara 

prolazi kroz različite oblasti galaksije koja funkcioniše kao gravitaciono sočivo, postaje 

moguće da se istraže magnetna polja galaksije, koja inače ne bismo mogli da obuhvatimo 

našim instrumentima. 

Tako su naučnici dobili specijalnu osobinu izmerenih radio talasa, koja se označava kao 

polarizacija i koja postaje promenjena kroz magnetno polje prednje galaksije. Astronomi su 

ovu promenu, takozvani Faradejev-efekat, izmerili na obe različite slike kvazara i tako su 

mogli da dokažu da prednja galaksija poseduje jako, povezano magnetno polje. Ovo otkriće 

je omogućilo astronomima da izuče galaksiju koja ima samo dve trećine starosti našeg 

univerzuma i da saznaju kojom brzinom magnetna polja nastaju u galaksijama. 

STSCI -SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE 

12

Rozazi promene jačine sjaja Sunca 

PRAVAC ROTACIONIH OSA DUPLIH CRNIH RUPA 

Do sada je detektor LIGO otkrio četri signala gravitacionih talasa, koji potiču od crnih rupa u 

dvojnim sistemima. Nova analiza podataka upućuje na to da rotacione ose ovih crnih rupa ne 

pokazuju u istom pravcu, nego su orijentisane relativno jedna prema drugoj. Prema tome su 

crne rupe verovatno odvojeno nastale i tek kasnije su postale dvojni sistem. 

Direktan dokaz gravitacionih talasa preko crnih rupa koje se sudaraju i proizvode 

gravitacione talase, je otvorio mogućnost da vidimo oblasti u kojima nastaju dvojni zvezdani 

sistemi, gde su obe zvezde kolabrirale u crne rupe. U tom slučaju, astronomi očekuju, da 

rotacione ose pokazuju u istom pravcu. Sa druge strane, crne rupe su mogle da nastanu i 

nezavisno jedna od druge iz pojedinacnih zvezda, koje su se posle kolabriranja spojile u dve 

crne rupe. U tom slučaju bi rotacione ose bile nezavisne jedna od druge i pokazivale bi u 

različitim pravcima. 

Naučnici su ponovo istražili signale koje je LIGO dobio od gravitacionih talasa i došli su do 

zaključka, da su rotacione ose crnih rupa u dvojnim sistemima, slučajno okrenute jedna 

prema drugoj. Doduše, još uvek naučnici nisu sasvim sigurni u to, ali postoji mogućnost da 

ove crne rupe rotiraju ekstremno polako. Potrebna je analiza nekoliko drugih događaja, da bi 

se dobila konačna jasnoća o tome. 

QUEENS UNIVERSITY BELFAST 

13

CIKLUS SUNCA ODGOVARA ZVEZDANOJ NORMI 

Do sada su astronomi pretpostavljali, da u poređenju sa sličnim zvezdama, naše Sunce ima 

neobičan magnetni ciklus. Međutim, sada je internacionalni tim uz pomoć kompjuterskih 

simulacija i posmatračkih podataka, uspeo da dokaže, da Sunce ima sasvim normalan 

magnetni ciklus, koji može da se opiše sa istim zakonitostima, kao ciklusi ostalih zvezda 

sličnih Suncu. 

Fizika stelarne aktivnosti zvezda sličnih Suncu je mnogo kompleksnija, nego što se to na 

osnovu teorije dinama ocekivalo. Ova teorija opisuje kako nastaju magnetna polja električno 

provodne materije i kako se ponašaju u vreloj plazmi u unutrašnjosti jedne zvezde. 

Magnetna polja zvezda sličnih Suncu, imaju svoje poreklo u konvekcionoj zoni u kojoj se 

vrela materija izdiže iz unutrašnjosti zvezde do površine. Ova konvekcija je na izuzetno 

kompleksan način povezana sa magnetnim poljima. Ona se uvijaju i obrazuju crevaste 

strukture, koje imaju odlučujući uticaj na aktivnosti kao što su Sunčeve fleke i protuberance. 

Globalno magnetno polje Sunca se svakih 11 godina preokrene i tačno ova dužina Sunčevog 

ciklusa je pravila astronomima glavobolje, jer je izgledalo da nije u saglasnosti sa ciklusima 

zvezda slične mase i jačine svetlosti. Uz pomoć magnetohidrodinamičkih simulacija, naučnici 

su sada pokazali da kompleksna dejstva u parametru bez dimenzija, mogu da se izraze kroz 

takozvani Rosbi-broj: period magnetnog ciklusa, je obrnutno proporcionalan ovom 

parametru. Rosbi broj obuhvata uticaj rotacije zvezde na konvekciju i to važi kako za naše 

Sunce, tako i za zvezde slične Suncu, kako je pokazalo poređenje sa posmatračkim podacima. 

Sunce je zaista zvezda slična Suncu. 

UPPSALA UNIVERSITET 

14

28. avgust 2017. 

TRENUTNO DUPLO POMRAČENJE 

Objašnjenje slike: Prošle nedelje je Sunce za delić sekunde dva puta bilo pomračeno. Danas 

pre nedelju dana, su ljudi u Severnoj Americi mogli da vide jedno, standardno, delimično 

pomračenje Sunca. Neki judi, koji su se nalazili na traci totaliteta, su doživeli zastrašujuću 

dnevnu tamu totalnog pomračenja Sunca. Malobrojni odabrani sa dovoljno brzom 

opremom, su mogli da snime duplo pomračenje - istovremeno delimično pomračenje Sunca 

putem Meseca i putem Internacionalne Svemirske Stanice (ISS). Ona se u Zemljinoj orbiti 

ukrstila sa Suncem za manje od jedne sekunde. Da ISS ne bi izgledala mutno, bilo je potrebno 

da se namesti ekspozicija u trajanju od manje od jedne hiljaditinke sekunde. Kompozicija 

slike pokazuje ISS više puta jedno za drugim, kada je letela preko prednje strane Sunca. Slika 

je fotografisana u karakterističnoj boji, koja je isijana od strane vodonika i pokazuje 

hromosferu Sunca - sloj, koji je vreliji i nalazi se na većoj visini od fotosfere, koja se obično 

fotografiše. 

Kredit za sliku i autorska prava: 

Carlos Eduardo Fairbairn 

15

29. avgust 2017. 

SATURN U PLAVOJ II ZLATNOJ BOJI 

Objašnjenje slike: Zašto je Saturn delimično plav? Ova slika pokazuje ono što bi čovek 

video, kada bi leteo iznad ove ogromne, prstenaste planete. Slika je napravljena u martu 

2006. godine od robotske sonde Kasini u orbiti Saturna. Ovde se prstenovi vide samo kao 

tanka, uspravna linija. Kompleksna struktura prstenova se pokazuje u njihovim tamnim 

senkama levo na slici. Saturnov mesec sa fontanama, Enceladus je udaljen samo oko 500 

kilometara i vidi se kao ispupčenje u ravni prstenova. Saturnova severna polulopta izgleda 

delimicno plava iz istog razloga, zašto nam nebo na Zemlji izgleda plavo - molekuli u 

delovima atmosfere, gde nema oblaka rasipaju plavu svetlost bolje, nego crvenu. Ali, kada se 

pogleda duboko u Saturnove oblake, onda dominira prirodna zlatna boja Saturnovih oblaka. 

Nije poznato, zasto južni Saturn ne pokazuje ovu istu plavu boju. Jedna pretpostavka glasi, da 

se oblaci tamo nalaze na većoj visini. Takodje nije poznato, zasto Saturnovi oblaci imaju 

zlatnu boju. Sledećeg meseca će Kasini da zavrsi svoju misiju sa poslednjim dramaticnim 

uronjavanjem u Saturnovu atmosferu. 


Cassini Imaging Team , SSI , JPL , ESA , NASA 

16

30. avgust 2017. 

PANORAMSKI KOMPOZIT POMRAČENJA SUNCA SA ZVEZDANIM LINIJAMA 

Objašnjenje slike: Šta se dogodilo prilikom totalnog pomračenja Sunca prošle nedelje na 

nebu? Ovaj digitano spojen dupli kompozit celog neba u obiku male planete, pokazuje 

nebeske akcije jednog mesta danju i noću. Na ovoj 360x180-stepeni panorami, nalaze se 

sever i jug na donjem i gornjem delu slike, kao i istok i zapad na levoj i desnoj ivici. U noći pre 

pomračenja su tokom 4 sata fotografisane zvezdane linije, koje kruže oko nebeskog severnog 

pola (dole), dok je Zemlja rotirala. Na dan totalnog pomračenja, Sunce je fotografisano 

svakih 15 minuta od izlaska do zalaska (gore). Sve ove slike su digitalno spojene u jednu siku, 

koja je snimljena tačno za vreme totalnog pomračenja. Na toj slici je vidljiva jarka korona 

Sunca, koja svetluca oko mladog Meseca (gore levo), dok je istovremeno Venera dobro 

vidljiva (gore). Drvo u sredini ispod kamere je Duglazija. Slike su napravljene prema pažljivom 

planu na Magone jezeru u Oregonu (USA). 

Kredit za sliku i licenca: 

Stephane Vetter (Nuits sacrees, TWAN) 

17

31. avgust 2017. 

POGLED SA MESECA, POMRAČENJE SUNCA 

Objašnjenje slike: Dok je Lunar Reconnaissance Orbiter 21. avgusta kružio iznad prednje 

strane Meseca, u vreme pomračenja se okrenuo i pogledao na svetlu, punu Zemlju. Kao sto 

je očekivano, njegova kamera je snimila Mesečevu senku, koja je letela preko SAD brzinom 

od oko 2.400 km/h. Na sici je senka centrirana na Kopkinsvil u Kentakiju. Tamo je mlad 

Mesec visoko na nebu pokrio Sunce u trajanju od 2 minute i 40 sekundi. 


NASA / GSFC / Arizona State Univ. / Lunar Reconnaissance Orbiter 

18


PRVI POGLED NA VELIKO AMERICKO POMRAČENJE 

Objašnjenje slike: Tamna senka Meseca je stigla do Oregona i prosla je 21. avgusta preko 

Sjedinjenih Država. Svi koji su se našli na traci pomračenja od obale do obale, videli su 

totalno pomračenje Sunca. Pre toga je Mesečeva senka dodirnula severni Pacifik i letela je 

prema istoku. Na ovoj dramatičnoj fotografiji je senka vidljiva 400 kilometara ispred obale 

Oregona, na 13.700 metara iznad oblačnog severnog Pacifika. Tamo je totalitet bio kraći, ali 

se video pre nego što je stigao do posmatrača na tlu. Pomračeno Sunce se nije nalazilo 

posebno visoko, a na zapadnom horizontu su se pojavile lepe boje, koje su bile potisnute 

crnim stratosferskim nebom u senci Meseca. 


Babak Tafreshi (TWAN) 

19


PUTNIK KROZ MLEČNI PUT 

Objašnjenje filma: Startovani 1977. godine u pravcu spoljašnjih planeta Solarnog sistema, 

Vojadžer 1 i 2 su postali najduži operativni i najdalje putujući svemirski brod sa Zemlje. Skoro 

16 svetlosnih sati od Sunca, Vojadžer 2 je stigao do ivice heliosfere, oblasti definisane 

uticajem solarnog vetra i magnetnog polja Sunca. Prvi ambasador čovečanstva u Mlečnom 

putu, Vojadžer je 1, udaljen preko 19 svetlosnih sati, izvan heliosfere u međuzvezdanom 

prostoru. 

Kredit za film i autorska prava: 

NASA, JPL-Caltech, Voyager 

20

03. avgust 2017. 

VODENA PIJAVICA NA FLORIDI 

Objašnjenje slike: Šta se događa iznad vode? Ova slika vodene pijavice - to je jedna vrsta 

oluje koja se pojavljuje iznad vode - je jedna od najboljih fotografija koje su napravljene. 

Vodene pijavice su rotirajući stubovi od vlažnog vazduha, koje nastaju najčešće iznad toplih 

voda. One mogu da budu isto tako opasne kao orkani, jer postižu brzine i do 200 kilometara 

na sat. Neke pijavice mogu da budu providne i prepoznatljive su tek kao čudni šabloni na 

vodi. Ova slika je napravljena u julu 2013. godine kod Tampa Bay na Floridi. Atlantik na obali 

Floride je izgleda najaktivnija oblast na svetu za vodene pijavice, tu nastaju svake godine 

stotine njih. Pretpostavlja se da su upravo vodene pijavice odgvorne za nestanke u 

Bermudskom trouglu. 


Joey Mole 

21

35. nedelja 2017. 

SOLARNI DINAMO: TOROIDALNA II RADIJALNA MAGNETNA POLJA 

Objašnjenje slike: U ovom pogledu na mehanizam Solarnog dinama, vidi se evolucija 

intenziteta toroidalnog magnetnog polja, koje je predstavljeno bojama na desnom 

poprečnom preseku i radijalno magnetno polje prikazano na levom poprečnom preseku. 

Vizualizacija linija magnetnog polja (predstavljene strukturama "bakarne žice"), predstavljaju 

"snimke" strukture polja izgrađene vodoravno na modelu. Ove linije polja ne treba smatrati 

"pokretnim" ili "istegnutim" jer se model razvija tokom vremena. 

Video snimak može da se pogleda ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/DynamoRadial.mov 


SDO/NASA 

22

28. avgust 2017. 

SATURNOVI PRSTENOVI II PROMETEJ 

Objašnjenje slike: Međunarodna misija Kassini se približava spektakularnom kraju: 

uronjavanju između Saturnovih prstenova i istraživanje neotkrivene teritorije kao nikada 

ranije. 

Konačni set od pet uronjavanja, sa dodirom vrha Saturnove atmosfere, pruža Kasinijevim 

instrumentima šansu da prouče hemijski sastav atmosfere i da analiziraju njegovu 

temperaturu na različitim visinama. Uronjavanja će takođe pružiti slike velikih atmosferskih 

karakteristika planete, uključujući njegov polarni vrtlog i auroru. 

Kasini upravo završava treći od takvih atmosferskih "ronjenja", a pred kraj finalne orbite 11. 

septembra, će da proleti pored Titana, na udaljenosti od 119.049 km. Ovo će biti dovoljno 

blizu da bi se Kasini našao na putanji prema atmosferi Saturna, gde će da okonča svoju misiju 

dugu 13 godina. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

23

28. avgust 2017. 

PUSTINJA NAMIB 

Fotografiju je napravio Koreanski satelit Kompsat-2. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

24

28. avgust 2017. 

LETNJI ASTRO KAMP 2017. 

Od 6. do 20. avgusta ove godine, bio je Astro kamp 2017. u Centre for Environmental 

Education and Interpretation of the Corno de Bico na severu Portugala. Astro kamp je 

akademski program sa težištem - astronomija, za učenike i učenice škola, koje im pružaju 

različite načine obrazovanja i spajaju ih na ovom kampu preko zajedničkog oduševljenja za 

astronomiju. 

U toku dve nedelje, učenice i učenici između 16 i 18 godina starosti iz svih Evropskih zemalja 

koji vole astronoiju, posećuju predavanja, imaju telefkonske razgovore preko Skajpa sa 

naučnicima iz raznih zemalja, rade na jednom projektu analiziranja podataka jednog od 

najboljih teleskopa na svetu i učestvuju u noćnim astronomskim posmatračkim programima. 

Socijalne aktivnosti kao što su planinarenje, sport i zajedničke sužbe, su doprinele tome, da 

je kamp bio opšte pozitivno iskustvo. 

Iako se kamp organizuje već nekoliko godina, tek od skoro je otvoren za internaconalne 

učenike. ESO je ove godine počeo da podržava kamp i odredio je punu stipendiju za učešće 

jednoj učenici iz jedne od ESO-zemalja članica. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1735a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

25

28. avgust 2017. 

OD MIKRO TALASA DO MEGA MAZERA 

Fenomeni u univerzumu emituju zračenje u celom elektromagnetnom spektru - od 

visokoenergetskih gama zraka, koji potiču od energetski najsnažnijih događaja, do 

mikrotalasa male energije i radio talasa. Mikrotalasi (to su isti zraci koji greju naše jelo u 

mikrotalasnoj rerni) nastaju iz mnogih astrofizikalnih izvora, medju njima su snažni 

mikrotalasni izvori, kao sto 

je Mazer (Mikrotalasni 

laser) ili iz još jacih izvora - 

mega mazera ili centra 

galaksija. Posebno 

intenzivni, svetli galaktički 

centri se označavaju kao 

aktivna galaktička jezgra. 

Naučnici polaze od toga, da 

su zbog blizine crnih rupa, 

napojeni energijom, koja 

privlači okolnu materiju i pri tome producira svetle džetove materije i zračenje. 

Obe ovde prikazane galaksije, koje je snimio NASA/ESA svemirski teleskop Habl, nose 

kataloške oznake MCG+01-38-004 (gore, crvenkasta galaksija) i MCG+01-38-005 (dole, 

plavičasta galaksija), koja je poseban izvor mazera: aktivno galaktičko jezgro galaksije emituje 

velike količine energije, koja napaja obake okolnih vodonikovih molekula. Vodonikovi i 

kiseonikovi atomi vode su u stanju da apsorbuju jedan deo ove energije i da je na određenim 

talasnim dužinama ponovo emituju. Jedna od tih talasnih dužina je u prostoru mikrotalasnog 

zračenja. MCG+01-38-005 je zbog toga poznat kao vodeni mega mazer. 

Ovakve objekte astronomi mogu da koriste kako bi istražili osnovne osobine univerzuma. 

Mikrotalasne emisije od MCG+01-38-005 su uzete u obzir kako bi se izračunala tačnija 

vrednost Hablove konstante. To je merilo za brzinu širenja univerzuma. Ova konstanta je 

nazvana po astronomu, čija posmatranja su pokazala širenje univerzuma, i prema kome je 

nazvan svemirski teleskop, to je bio Edvin Habl. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

26

GALERIJA PLANETARNIH MAGLINA 

Planetarna maglina nastaje kada zvezda kao Sunce postane crveni džin i odbaci svoje 

spoljašnje slojeve. Ova galerija od četri planetarne magline pokazuje rentgenske podatke sa 

Chandre u ljubičastoj boji i optičke podatke sa svemirskog teleskopa Habl u crvenoj, zelenoj i 

plavoj boji. Difuzna rentgenska emisija koja se vidi sa Chandrom je uzrokovana udarnim 

talasima, jer se vetar iz vrelog ostatka zvezde, sudara sa izbačenom atmosferom. Sve četri 

planetarne magline su udaljene manje od 5.000 svetlosnih godina od nas. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

27

19. DEO 

MAKS PLANK INSTITUT ZA RADIO ASTRONOMIJU, NEMAČKA 

Sa 100 metara u prečniku, radio teleskop Efelsberg u Nemačkoj pripada jednom od najvećih 

pokretnih radio teleskopa na svetu. Sa radom je otpočeo 1972. godine i od tada se 

kontinuirano poboljšava tehnologija, tako da danas ovaj radio teleskop važi za jedan od 

najmodernijih na svetu. 

28

19. DEO 

KOLIKO SU UDALJENA SAZVEŽĐA? 

Sazvežđa služe za orijentaciju na nebu, to nisu prave grupe zvezda, nego nama, koji 

posmatramo sa Zemlje, izgleda kao da se te zvezde grupišu u obliku nekih životinja ili stvari. 

Tako su naši preci, da bi se bolje orijentisali na nebu, grupisali zvezde u zamišljene slike. U 

stvarnosti se svaka zvezda nalazi na različitoj udaljenosti od nas. 

Uzmimo kao primer sazvežđe Velikog medveda. Njega karakterišu veoma sjajne zvezde. 

Udaljenost tih zvezda od nas iznosi između 78 (zvezda Mizar) i 124 svetlosne godine (zvezda 

Dubhe). Još ekstremnije udaljenosti vladaju u sazvežđu Oriona. Od sedam najsjajnijih zvezda, 

Belatriks je od nas udaljena 240 svetlosnih godina, dok je Alnilam od nas udaljena 1.300 

svetlosnih godina. 

Od sto najsvetlijih zvezda, Alfa Kentauri je najbliža zvezda sa 4,4 svetlosne godine 

udaljenosti, a najudaljenija je zvezda Aldura u sazvežđu Veliki pas, sa 3.000 svetlosnih 

godina. Nama sve zvezde izgledaju skoro isto udaljene i manje-vise su slicno velike, ali 

njihova jačina sjaja može da nam pokaže udaljenost neke zvezde. Razlog tome je da se sjaj 

zvezde koji dolazi do nas kvadratno smanjuje sa udaljenošću. To znači, što su zvezde 

udaljenije od nas, one slabije svetle. 

29

9. DEO 

MOZAIK VODE II SOLI, UTAH-USA 

Iz vazduha izgleda kao da je umetnik počeo da slaže mozaik od plavih kamenčića. Ali, ovde se 

radi o vodi, na tlu Američke drzave Utah. Levo na slici se vidi reka Kolorado, kako protiče 

preko Kolorado platoa, koji pripada poznatom Grand kanjonu i nalazi se na visini od 1.600 

metara. 

30

9. DEO 

ROZETA JE TAKOĐE SLIKALA PLUTON 

Oko pet milijardi kilometara je bilo rastojanje između Plutona i sonde Rozeta, koja je išla u 

posetu kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Bilo je potrebno više od tri sata ekspozicije, da 

bi mogla da slika Pluton i nakon toga intenzivna obrada slika, da bi se ova patuljasta planeta 

uopšte videla na slici. Rozeta je napravila 20 fotografija, na kojima se Pluton vidi samo kao 

svetla fleka (na slici ispod je zaokružen plavim obručem). Prilikom fotografisanja je pre svega 

bio problem gusta prašina komete. Naučnici kažu da je čudo da se Pluton uopšte vidi na 

snimcima, jer Rozeta nije nosila teleskop, nego samo sistem kamera OZIRIS. 

31

ZVEZDANI OBLAK MESIJE 24 (NGC 6603) 

Messier 24 (M24 ili NGC 6603), je veliki zvezdani oblak u sazvežđu Strelca. Prvi ga je 

zabeležio Čarls Mesije Charles Messier i uneo ga u svoj katalog 1764. godine. M24 nije 

"pravi" objekt nego samo deo svetlijeg Mlečnog puta. M24 u sebi sadrži otvoreno jato NGC 

6603. Mesije 24 nalazi se u ravnini Mlečnog puta, koja je bogata prašinom i gasom. Oni 

blokiraju svetlost zvezda iza sebe i onemogućavaju naš pogled u dubinu galaksije. M24 je 

prozor u dubinu naše galaksije, deo Mlečnog puta koji nije zaklonjen prašinom i gasom. 

Udaljenost M24 je procenjena na 10.000 do 16.000 svetlonih godina, a dimenzije na oko 260 

svetlosnih godina. Po građi je sličan je zvezdanom oblaku NGC 206 u galaksiji Andromeda. 

Mesije 24 se sastoji od više objekata. NGC 6603 je najznačajniji od njih. Jato je tamno sa 

prividnim sjajem od + 11 magnitude. Ostali otvoreni skupovi su Kolinder 469 i Markarian 38. 

Barnard je otkrio dve tamne magline, B92 i B93 u južnom delu M24. Messier 24 je moguće 

videti golim okom u tamnijim noćima kao sjajan oblak u Mlečnom putu. Pogled sa 

dvogledom je impresivan jer su zvezde veoma gusto smeštene i u jednom vidnom polju 

može da se nađe preko 1.000 zvezda. 

LITERATURA: Hipparchos Katalog 

O AUTORU: Astronom amater. 

Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina. 

32

ZVEZDA TITAVIN (IPSILON ANDROMEDE) 

Titavin ili Glis 61, je dvojni zvezdani sistem u sazvezđu Andromede. Od Sunca je udaljen 

44,25 svetlosnih godina. Glavna zvezda je beličasto-žuta zvezda spektralne klase F8V (Titavin 

A). Oko nje kruži crveni patuljak spektralne klase M4.5V (Titavin B). Zvezda Titavin je vidljiva 

golim okom i poseduje jačinu prividnog sjaja od 4,10 mag. Oko ove zvezde je dokazan sistem 

planeta, koji se sastoji od četri egzo planete. 

LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe” 

Hipparchos Katalog 


Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda. 

33

DEJMOS ((MARSOV 

SATELIT)) 

Dejmos je manji i udaljeniji od dva Marsova prirodna. Dejmos, kao i Marsov drugog satelit 

Fobos, ima elektromagnetni spektar, albedo i gustinu sličnu onima asteroida C-tipa ili 

asteroida D-tipa. Dejmos je izuzetno nepravilnog oblika dimenzija 15×12,2×10,4 km. 

Sastavljen je od stena bogatih ugljenim materijalom. Pokriven je udarnim kraterima, ali mu 

je površina glatkija od Fobosove, čemu je uzrok delimično punjenje kratera regolitom. On je 

visoko porozan i radarska ispitivanja gustine, pokazuju vrednosti od samo 1.1 g/cm 3 . Dva 

najveća kratera su Swift i Voltaire, svaki je širok oko 3 km. Dejmosova orbita je gotovo 

kružna i blizu je Marsove ekvatorijalne ravni. Prema nekim hipotezama, moguće je da je ovaj 

Marsov satelit u stvari, asteroid koji je Jupiter izbacio u orbitu koja je dozvolila 

"zarobljavanje" od strane Marsa. Ova je hipoteza još uvek kontroverzna i osporavana. 

Izvor: Solar Universe 


Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu. 

Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu 

. 

34

ZEMLJINO TLO SE HEKTIČNO TALASA 

Posmatrano tokom dužeg vremenskog perioda, geofizičari su izmerili 2.120 mesta na 

morskom dnu. Pri tome su primetili iznenađujuću talasavu površinu. Tlo se izdiže jedan 

kilometar na gore i jedan kilometar na dole. Ovi talasi su okamenjeni, ali se tokom vremena 

pomeraju. Time odaju snagu ispod njih, jer se u utrobi Zemlje valjaju ogromne struje tecnih 

stena. Godišnje se morsko tlo pomeri na gore ili na dole za 0.3 milimetra, sto znači za 30 

santimetra u toku hiljadu godina. Ova pomeranja morskog dna, utiču na promenu visine 

mora. Zbog toga se menja i položaj izvora nafte na morskom dnu. To znači da prilikom 

traženja novih izvora, moraju da se ukalkulišu i kretanja tla u moru. 

Da se Zemljino tlo pomera, naučnici su do sada znali samo po zemljotresima. Nova merenja 

su sada pokazala da mehuri lave dovode Zemljinu koru do pomeranja. Takođe se i Zemljina 

površina podiže i spušta na sličan način kao morsko dno. Zo znači da se zemljotres pomera 

hektično, je rsu do sada naučnici mislili da se pomeraju 4 talasa sa oko 10.000 km dužine. 

Sada se pokazalo da se tlo podiže i spušta sa dužinama talasa od samo 1.000 kilometara, kao 

ogromni zupčanici. 

O AUTORU: Geofizičar 

Department of Earth Sciences - University of Oregon 

Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture. 

35

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

36

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička vizualizacije Vojadžera u svemiru 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA National Aeronautics and Space Administration 

APOD Astronomy Picture Of the Day 

ESA European Space Agency 

SDO Solar Dynamic Observatory 

ESO European Southern Observatory 

COPYRIGHT 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

37

38

39

AAO-36

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?