AAO-44

KINESKI SAN O OSVAJANJU SVEMIRA
Kada je sonda "Chang'e-1" 24. oktobra 2007. godine krenula na svoj put u orbitu oko
Meseca, Kina je bila veoma ponosna. "Chang'e-1" (boginja Meseca) je slala detaljne snimke
površine Meseca, a Kina je odlučila da u sledeće četri godine etablira svoju svemirsku stanicu
u Zemljinoj orbiti. Takođe se priprema i izlet do Marsa. Međutim, težište se nalazi na
osvajanju Meseca.
Planirane su dve misije koje treba da posluže ne samo vijnim i političkim ciljevima, nego i
istraživanju mogućih izvora energije i ruda u budućnosti. Pet godina posle "Chang'e-1" je
usledio prvi kineski rover na Mesecu - „Yutu“ (zec od žada). Do 2020. godine je planirano
spuštanje još dva vozila. Za misiju sa ljudskom posadom je planirano spuštanje na drugu
stranu Meseca, onu koja nam nikada nije okrenuta. "Chang'e-5" će da spusti robotsko vozilo,
koje će da skuplja probe sa Meseca i da ih donese na Zemlju.
Do sada se na Zemlji nalazi preko 360 kilograma materijala sa Meseca. Sovjetska sonda
„Luna 24“ je donela samo 170 grama 1976. godine, Apolo misije su donele vise od 360
kilograma. Nove probe ne očekuje samo nauka, nego i ekonomija. Na Mesecu se
pretpostavljaju velike količine ti tana, aluminijuma i helijuma-3. Ako bi eksploatisanje bilo
uspešno, sa helijumom-3 bismo imali novi potencijalni izvor energije za budućnost.
Redak helijum-3 je materijal sa kojim mogu da se hrane fuzioni reaktori u kojima se stapaju
atomska jezgra, pri čemu oslobađaju energiju. Na Zemlji postoji samo 15 tona tog materijala,
ali kineski naučnici računaju sa time, da se na Mesecu nalazi vise od milion tona. Kinezi ne
kriju i svoje političke ciljeve svemirskog programa. Misije na Mesec trebaju da demonstriraju
kineskom narodu, kako je nacija pod komunističkom upravom uspešna u osvajanju svemira.
10