O samoubistvu.pdf

O O GREHU GREHU SAMOUBISTVA 

SAMOUBISTVA 

SAMOUBISTVA 

I I MOLITVI MOLITVI ZA ZA SAMOUBICE 

SAMOUBICE 

1. 1. MISLI MISLI O O SAMOUBISTVU 

SAMOUBISTVU 

OBORENI OBORENI KRST 

KRST 

1 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V , o r g 

Arhiepiskop Arhiepiskop Arhiepiskop Arhiepiskop Jovan Jovan Jovan Jovan ([ahovski) 

([ahovski) 

([ahovski) 

([ahovski) 

Misao o samoubistvu jednako lako pada na pamet onome ko 

tek po~iwe da ìvi i onome ko je pri kraju ìvota. 

Svako podzemqe, svaki }orsokak ìvotnog lavirinta 

zavr{ava se izlaznim vratima koja se najlak{e otvaraju. To je 

misao o samoubistvu . 

U raznim situacijama, raznim povodima, zbog raznih uzroka 

i shvatawa, kao voda koja stremi ka uskom grlu levka, misao 

~oveka pritegnutog stradawem ustremquje se ka samouni{tewu ... 

Stradawe je, iako je otvoreno svima, tajna po svojoj 

su{tini poznata samo malom broju qudi. 

"Podvuci crtu ispod svog ìvota ... Nema vi{e nade ... Svemu 

je kraj ... Sve je besmisleno ..."- {apu}u gr~evi du{e, i nekakva 

neodoqivo privla~na sila vu~e nas ka izlazu od besmislenosti 

stradawa. 

"Pokoja ... Slobode ... To je u mojoj vlasti. [ta?" - stra{no 

pitawe. "[ta je to u mojoj vlasti? Ugasiti vatru?..." Ovde se 

otkriva vera samoubila~ke du{e: tamna, blude}a, ~esto stra{qiva, 

isprepletana varnicama sumwi~avosti, vera u to da posle smrti 

nema ni~ega, ili da je na taj na~in mogu}e prona}i mir - Bog }e 

oprostiti. 

Eksplozija podle gordosti, neprijateqskog podstrekivawa 

oskorbqenog samoqubqa (oskorbqenog po Promislu, radi 

smirewa i spasewa), gubitak idola - ideala ìvota: novca, 

naslada i uìvawa, ~ulne ili idealne qubavi, prijateqstva, dece, 

ène koja obasjava ìvot umesto Boga; prekra}ivawe ispraznog 

ìvota, telesnog zdravqa, qudske slave ili nade u tu slavu ... Sve 

su ovo idolopoklonstva na koja je sposobna samo du{a koja je 

otpala od Duha Ute{iteqa, ili pak nikada nije ni bila u wemu; 

ona vu~e ~oveka ka samouni{tewu, po neminovnom zakonu ve~ne 

Bo`je pravde koja se prostire nad ~ovekovom slobodom.

Velika je ~amotiwa ku{a~kog duha! Izdràti - neophodno je 

za istinski ve~ni ìvot. Ne izdràti - Krst oboren, time se 

prekida postojawe ~oveka u ìvotu @ivota, a otvara se za ìvot 

smrti. To je tako|e "ìvot", samo druga~iji od ìvota u @ivotu. 

Samoubice su tragi~ni stradalnici! Kako su odgovorni za 

va{u pogibao va{i bli`wi, va{i oci, va{i prijateqi, va{i 

pastiri - oni koji su vas vaspitavali, oni koji su s vama gre{ili, 

koji vas nisu podràli, koji se nisu molili za vas kada ste vi 

bili u mogu}nosti da zadobijete ve~ni ìvot ìvota. Vi ste 

oborili Krst, vi ste na zemqu zbacili stradaju}eg za vas - 

Hrista. Vi ste ubili, vi ste otrovali, vi ste bacili pod voz 

Samoga Boga: ve~no ìve}i u vama ìvot - neizrecivu qubav k 

vama. Vi niste prineli iskupqewa, kratka zemaqska o~i{}uju}a 

stradawa - slatka za onoga ko ih prinosi, kudikamo sla|a od 

varqivih, prividnih nasla|ewa koja donose ~amotiwu i dosadu 

zbog kojih ste vi i umrli. Da, u va{oj vlasti je bilo da u~inite to 

na {ta vas je nagovarala sila zla, to {to vam je {aputala ona koja 

tada nad vama nije imala nikakvu vlast; no, u va{oj vlasti je 

bilo i da ne u~inite to. U va{oj vlasti je bilo da znate ko je Bog, 

da je On ne samo vrhunski izraz Pravde i Pravednosti, 

nedostupnih va{em shvatawu, ve} daleko vi{e od svih tih slabih 

qudskih shvatawa. 

U va{oj vlasti je bilo da razumete da ne moè biti da Bog 

da Krst, a da pritom ne da i snagu. U va{oj vlasti je bilo da se 

obratite Bogu i da se spasete prizivawem (ne la`nim) imena 

Wegovog. 

Kada bi mogli odgovoriti, odgovorili bi neki od vas: "Mi 

smo se obra}ali Bogu, i Bog nam nije pomogao ..." No, bra}o, 

upamtite, i neka svaki koji ide ka tome zlu kome ste vi do{li 

upamti, da nije svako prizivawe Boga ujedno i obra}awe svome 

Sazdatequ. Prizivati tako kako ste vi prizivali, ne zna~i 

obra}ati se svome Nebeskom Ocu. "Ako si Ti Sin Bo`ji, si|i s 

Krsta" - dodu{e drugim re~ima, ali tako ste vi govorili. Ovako 

prizivaju Boga qudi koji prolaze pored Krsta. To nije molitva. 

Prizivati Boga, obra}ati se Bogu, zna~i pre svega, pokoriti se 

Wegovoj voqi i onda Mu se, tako pokoren, moliti. Roptawe, 

prestra{enost za sebe, pristrasnost ka svom prizemnom ìvotu, 

zar moè na{a srca sjediniti sa Ogwem Trijedinoga Boànstva? 

To je nemogu}e, i zato - nemojte misliti da ste prizivali Boga u 

trenutku kada ste se u svome nemiru sumwi~avo obra}ali Wemu 

kao vinovniku va{ih stradawa, ili kao Wihovom ravnodu{nom 

posmatra~u. 

Oni koji su prizvali Boga, Tvorca, pokoriv{i Mu se - oni su 

i ostali ìvi, wihov ìvot je otvoreno svedo~anstvo protiv onih 

koji se nisu pokorili. Na posledwem Sudu niko se ne}e mo}i 

izgovarati (opravdavati) na "okolnosti" ili "prilike" ili na 

2 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V , o r g

"nepodno{qivo stawe du{e" kao na "razloge svoga 

samouni{tewa". Jer, bi}e tu prisutno na hiqade svetih qudi, 

qudi Bo`jih koji su bili u jo{ teìm okolnostima, u jo{ ve}im 

neprilikama i nepodno{qivijim stawima du{e. Oni su se, 

bivaju}i u svemu tome, pokorili voqi Bo`joj, ne prihvataju}i 

pomisli klevetnika na Sazdateqa qubavi. I, to je bio onaj put 

koji ih je sada u~inio - s pravom - svetlim i slobodnim. Ta slava 

je bila predloèna i vama ... Ukoliko su ispiti teì, utoliko je, 

zna~i, ve}e poverewe Bo`je u ~oveka (ispovednici, mu~enici!); 

time smo, dakle, vi{e du`ni da opravdamo o~ekivano poverewe 

Bo`je u ~oveka. Zapamtite to ... Odba~ena tajna Krsta je odba~eni 

plamen qubavi. 

Odbaciti ìvot koji nam je Bog podario! To se ne doga|a 

odjednom - korak po korak nesre}nik sebe ka tome celoga svoga 

ìvota priprema! Onaj koji je zakopao deset talanata po~eo je 

pripremati sebe ka ubistvu ~im je zakopao prvi talanat. 

Bo`jim dopu{tewem telesna samoubistva su zov Bo`je trube 

koja svetu upadqivo objavquje da: 

1) Postoji samoubistvo duhovno: ateizam teoretski i 

prakti~ni (umrtvquje du{u nepostojawem bilo kakve misli o veri 

u Boga); 

2) postoji u ~oveku sloboda izbora, i - {to je najva`nije - 

3) ose}awe kosmi~ke bogoostavqenosti. 

Samoubica, kao i svaki gre{nik koji pristaje na greh, dok 

govori o svojoj veri u Boga ne veruje u mogu}nost 

bogoostavqenosti. "Gospod je tako milostiv" - govori on, 

ispijaju}i otrov. Kakvo muwevito lukavstvo zla, kakvo prepredeno 

i huliteqsko isku{ewe! 

"Gospod je tako milostiv" - govori bludnik odlaze}i u blud, 

lopov odlaze}i u kra|u, ubica odlaze}i u ubistvo. I to 

veli~anstveno, najsvetije milosr|e Boìje koje nas vodi ka 

pokajawu, gre{nike koji su spoznali svoj greh, a koji su pritom 

ostali nepokajani, upravqa ka opravdawu svoga prestupa. To je 

sli~no Judi Iskariotskom koji je, odlaze}i da preda svoga 

U~iteqa i Boga, govorio: "Gospod je tako milostiv ..." Da, Gospod 

jeste mo}an (silan) da oprosti i milionima Juda, ali samo onima 

koji "ne znaju {ta rade", onima koji se, saznav{i {ta su uradili, 

kaju velikim "pla~em srca" pred Bogom Spasiteqem. Samoubistvo 

navodno "veruju}ega" jeste poqubac kojim opomiwe Crkva pred 

svetom ~a{om. 

Sveti oci su do tan~ina upoznati sa lukavstvima i metodama 

besplotnog vraga, oni govore istinu koja se uvek i svuda potvr|uje 

i koju treba da znamo u potpunosti: "Do na{eg pada demoni nam 

predstavqaju Boga ~ovekoqubivim, a posle pada nemilosrdnim" 

(Prepodobni Jovan Lestvi~nik). 


Za koga se molio Gospod na Krstu? Molio se za one koji su 

Ga raspeli, za one koji "ne znaju {ta rade". Za Judu, ve}, Gospod 

se nije molio ("ne molim se za sav svet ..." - Jovan 17, 9), jer onaj 

koji u znawu i svesno gre{i jeste "sin pogibli", i on nesumwivo 

mora po}i "u svoje mesto" po re~i Evan|eqa (to jest uni{titi 

samoga sebe). 

Zakon samouni{tewa je kod Jude bio toliko jak da mu se ~ak 

po{to se obesio telo prekinulo, i iz Wega je ispala utroba. 

Kroz celu qudsku istoriju, to je slika fizi~kog samoubistva samo 

kao posledice pada onog {to je unutra (t. j. samoubistva duhovnog). 

Ne postoji mehani~ko bezduhovno spasewe, kao {to nema ni 

bezduhovne pogibeqi. 

ôvek ima slobodnu voqu da se pokori voqi Bo`joj otkrivenoj u 

Evan|equ, ili da je odbaci i time otvori sebe za pod~iwavawe 

zloj voqi, suprotnoj Bo`joj - voqi demona. 

I, zato i jeste smrtni greh - greh protivqewa ìvotu (1 Jn. 

5, 16 ). Bog je zapovedio Apostolu qubavi da o tome napi{e; jer 

taj je greh, greh protiv qubavi, ubistvo svoje qubavi k Bogu: 

samoubistvo. 

Crkva nad samoubicom ne moè da izvr{i ni opelo ni 

parastos. Sa pevawem trisvetoga Crkva ispra}a wegove posmrtne 

ostatke do grobqa, predaju}i po~iv{ega Bogu, kaju}i se za wega 

pred Presvetom Trojicom. I kelijno moli se za Wega Tvorcu. No, 

drugog pevawa Crkva ne moè dati, jer drugo bi pevawe bilo 

nepravedno, a Crkva nikada ne tvori nepravdu. "Blaèn je put 

kojim danas kre}e{ du{o jer je pripremqeno tebi mesto pokoja" 

(Pogrebewa prokimen) - Crkva zna sav uàs du{e samovoqno 

otrgnute od tela i ne moè da ga kaè. Ne moè Crkva re}i ni to 

da je preminuli svu svoju nadu poloìo na Boga ("Na Tebi je 

poloèna sva nada, Tvorca i Sazdateqa i Boga na{ega ..." - re~i 

Parastosa). 

I ne stavqa se nad samoubicom Krst. Na Krstu je bio raspet Bog, 

Onaj koji je na Sebe uzeo qudsko telo, koji je uzeo na Sebe sve 

grehe i svu bol. 

OD OD OD KOGA KOGA DOLAZE DOLAZE MISLI MISLI O O SAMOUBISTVU 

SAMOUBISTVU 

Iz dela Arhiepiskopa Jovana ([ahovskog) 

"Sedam re~i o zemqi gadarinskoj" (Lk. 8, 26-39) 

Najve}i poraz demona jeste kada ih raskrinkavaju, kada 

skidaju sa Wih masku pod kojom se oni prikazuju svetu ... Oni sve 

~ine kako bi u svetu ostali sakriveni ... 

Samoubice pred svoje samoubistvo i ne slute da se pored 

Wih nalazi odvratan (neizrecivo) zli duh koji ih nagovara da 

ubiju telo, da razbiju dragoceni "glineni sasud" koji u sebi ~uva 


du{u do rokova Bo`jih. I savetuje ih taj duh, i ube|uje, i 

nagovara, i prinu|ava, i ispuwava svakim strahom: samo da bi 

~ovek na{ao konopac ili presko~io prozorsku dasku, samo da bi 

pobegao od ìvota, od svoje nepodno{qive ~amotiwe ... ~ovek i ne 

sluti da "nepodno{qiva ~amotiwa" nije od ìvota, ve} od onoga 

od koga su i sve pomisli koje "dokazuju" zbog ~ega se sve treba 

ubiti. ôvek misli da on sam prosu|uje, i dolazi do zakqu~ka da 

treba di}i ruku na sebe. Ali, to uop{te nije on i kroz wegove 

misli govori onaj koga Gospod naziva "~ovekoubica od iskoni". 

ôvek se samo bez svoje voqe sagla{ava, i ne vide}i da uzima 

greh |avola na sebe, sjediwuju}i se na taj na~in i sa grehom i sa 

|avolom ... Jedna pokajna molitvena re~, jedna zamisao 

spasonosnoga krsta bar u mislima i pogled na Wega s verom - 

bi}e poderana pau~ina zla, a ~ovek, silom Bo`jom, spasen od 

pogibeqi ... Samo malena iskra ìve vere i predanosti Bogu - i 

~ovek je spasen! No, da li svi qudi, spasiv{i se od samoubistva 

ili kakvog drugog greha, shvataju da se oko wih u tom trenutku 

nalazilo (moè biti da se jo{ uvek nalazi, ili se pak 

pribliàva) odvratni zli duh, bi}e koje mogu otkriti samo retki, 

oni duhovno osetqivi, sa izo{trenim duhovnim zapaàwem? 

Daleko je vi{e onih (~ak i hri{}ana) koji se predaju dejstvu 

i uticaju zlih duhova o kojima s tako zapawuju}om snagom i 

ubedqivo{}u govori Re~ Bo`ja. 

PUTEVI PUTEVI PROMISLI PROMISLI BO@IJE 

BO@IJE 

(Pri~a iz kwige "Tri cveti}a iz vrta duhovnog") 

@ena sve{tenika iz sela Kostini Verejskog okruga 

Moskovske oblasti, Marija Teodorovna Ne~ajeva, iznela je niz 

pojedinosti iz svoje mladosti. 

"Ostala sam" - pri~ala je ona - "jo{ u ranom detiwstvu bez 

roditeqa. Do trinaeste godine ìvela sam u domu moga starijeg 

brata, Ivana Teodorovi~a, u selu Kostini. Zatim, moja ro|ena 

tetka, koja je bila supruga protojereja Beànova, pozvala me sebi 

u Moskvu, gde sam i ìvela do sedamnaeste godine. Tetkica me je 

veoma volela i, budu}i da nije imala dece, na-meravala je da me 

uda u Moskvi. Jednom sam do{la u Uspenski sabor na liturgiju i 

~ula sam pevawe psalma: "Ne uzdajte se u knezove, u sinove 

~ove~anske, u wima nema spasewa ... Izi|e duh iz wega i vra}a se 

k zemqi: u taj dan nesta}e sva htewa wegova ..." Dolazila sam i 

drugog dana, i tre}eg - i uvek sam slu{ala te re~i. To mi se 

u~inilo stra{nim i veoma me je uznemirilo. Kao potvrda tog mog 

zastra{uju}eg predose}awa, kroz dva dana moja tetka se 

razbolela, a posle sedam dana we vi{e nije ni bilo na ovome 


svetu. Moj te~a protojerej, ispuwen o~ajem nikako nije mogao da se 

smiri. Svaka wegova briga i starawe za mene potpuno su i{~ezli. 

Pro{lo je jo{ mesec dana i te~a mi je jednom prilikom rekao: "Ti 

si, Mawa, ve} odrasla devojka i smatram da nije zgodno da i daqe 

ìvi{ kod mene, mladog udovca." On mi je predloìo da 

otputujem svome bratu, u selo Kostinu. Rastrojena i du{om i 

telom, u domu svoga brata nikako nisam mogla da na|em sebi mira. 

Takvo mra~no nastrojewe moje du{e jo{ se vi{e poja~avalo zbog 

promene nedavnog ìvota u Moskvi ìvotom na selu, u ku}i 

siroma{nog seoskog crkvewaka. Polaù}i svoju nadu na Boga, 

traìla sam utehu u razgovoru sa svojom drugaricom Nadom, 

k}erkom mesnog sve{tenika. 

Jednom uo~i nedeqe, sedela sam sa drugaricama ispred ulaza 

u ku}u do jedanaest ~asova uve~e. Kada sam u{la u ku}u, èna moga 

brata, otvaraju}i mi vrata i propu{taju}i me da pro|em pored we, 

rekla je: "Nevaqala devoj~ura! Do koliko sati ti {eta{! Kuda li 

se samo smuca{?" Ne moè se opisati skorb koja je posle tih re~i 

obuzela moju du{u. Svu no} nisam oka sklopila. Ujutru mi je 

snajka, odlaze}i u crkvu da nosi ru~ak, rekla : "Ti Ma{ewka, kada 

zavr{i{ posao oko furune, do|i u crkvu". One re~i koje mi je 

sino} uputila ona je, po svemu sude}i, ve} bila zaboravila. Ja sam 

odgovorila da }u do}i, a u mojoj su se glavi ve} nalazile 

druga~ije misli. U toku no}i, |avo mi je neprekidno punio glavu 

mislima da okon~am svoj ìvot samoubistvom. Kada su svi iza{li 

iz ku}e i kada sam ostala sama, ne oklevaju}i ni ~asa, prona{la 

sam konopac, napravila om~u, prebacila je preko tavanske grede i 

ve} se spremila da provu~em svoju glavu kroz om~u, kad se 

odjednom za~ulo sna`no lupawe na vrata. Izgledalo je kao da 

mnogo qudi razvaquje vrata. Uhvatio me je strah, pani~an strah. 

Momentalno sam zbacila konopac sa grede i, gurnuv{i ga pod 

krevet, po{la sam da otvorim vrata. Otvoriv{i vrata, ugledala 

sam pred sobom svoju drugaricu Nadu, koja me je, ~im me je videla, 

zagrlila i uskliknula: "Ah, mila Mawa, upravo idem iz crkve. 

Odjednom sam osetila neku tugu prema tebi i nekakvo ose}awe 

kao da tebe ovde li{avaju ìvota, pa sam istr~ala iz crkve da 

vidim da li si zdrava!" Tada ni ja vi{e nisam izdràla, ~vrsto 

sam je zagrlila i ridaju}i ispri~ala sam joj o svemu: kako sam 

upravo nameravala da okon~am svoj ìvot svojim sopstvenim 

rukama. "No, ovoga trenutka sam ti beskrajno blagodarna - spasila 

si mi ìvot!" - rekla sam. Radovale smo se prolivaju}i suze 

radosnice: ona zbog toga {to me je spasila, a ja zato {to sam 

spasena pogibeqi. 

Zablagodariv{i Gospodu Bogu, uputile smo se u hram Boìji, 

gde sam preplakala celu liturgiju blagodare}i Bogu za svoje 

spasewe i mole}i Wegovu pomo} kroz budu}i moj ìvot. 


Nije pro{lo puno vremena od toga doga|aja. Moj mla|i brat, 

Petar Teodorovi~ Qubimov, i wegova èna, Agrafena Vasiqevna, 

koji su uvek od srca brinuli o mojoj budu}nosti, re{ili su da me 

udaju. S tim ciqem, moj brat je otputovao mitropolitu Filaretu i 

ponizno ga zamolio za blagoslov da svoje sve{teni~ko mesto 

ustupi sestri sirotici, t.j. mladi}u koji bi se oènio wom, a 

wemu da da neko drugo mesto koje sam vladika smatra za shodno. 

Na tu molbu, mitropolit Filaret, po svojoj bezgrani~noj qubavi 

koju je imao prema sirotima, dao je svoju saglasnost. 

Uskoro se javio jedan mladi} koji je do{ao na mesto moga 

brata, a bratu je odre|eno drugo mesto. Posle toga je usledilo i 

na{e ven~awe. Moj mu`, Ivan Aleksejevi~ Ne~ajev, pokazao se kao 

smiren ~ovek, dobar, pun qubavi. Sa wim sam ceo ìvot 

proìvela mirno i spokojno. Sada jasno vidim da sve {to se 

doga|a u na{em ìvotu Gospod svojom Promisli okre}e na na{u 

korist. Mi smo du`ni da se pokoravamo premudroj voqi Boìjoj, 

i da u smirewu i poslu{nosti prihvatamo Promisao Boìju o 

nama." 

MISLI MISLI O O O SAMOUBISTVU SAMOUBISTVU SAMOUBISTVU OBI^NO 

OBI^NO 

OPSEDAJU OPSEDAJU ONE ONE KOJI KOJI PREBIVAJU 

PREBIVAJU 

U U DEMONSKOJ DEMONSKOJ PRELESTI 

PRELESTI 

(Sveti Igwatije Brjan~aninov: "O prelesti") 

Izvesni ~inovnik koji je ìveo u Petrogradu bavio se 

usiqenim molitvenim podvigom, usled ~ega je zapao u krajwe 

neobi~no stawe. O svom podvigu i wegovim posledicama on je 

otkrio protojereju crkve Pokrova Presvete Bogorodice u 

Kolomni. Protojerej, pri poseti jednog manastira Sankt- 

Peterbur{ke eparhije, zamolio je jednog od monaha tog manastira 

da porazgovara sa ~inovnikom. "Neobi~no stawe u koje je ~inovnik 

zapao usled podviga" - govorio je protojerej - "najboqe moè biti 

poznato ìteqima manastira, oni najboqe znaju sve pojedinosti i 

zamke asketskog podviga". Monah je pristao. 

Ubrzo posle toga, ~inovnik je do{ao u manastir. Wegovom 

razgovoru sa monahom i ja sam prisustvovao. înovnik je odmah 

po~eo da govori o svojim vi|ewima: o tome kako on pri molitvi 

neprekidno vidi svetlost koja prosijava sa ikona, kako ose}a 

blagouhanije, u ustima neobi~nu sladost, i tako daqe. 

Saslu{av{i to kazivawe ~inovnika, monah ga je upitao: "Da 

li vam dolazi misao o samoubistvu?" -"Kako da ne!" - odgovorio je 

~inovnik. " Ja sam ve} skakao u reku, ali su me izvla~ili". 

Pokazalo se da je ~inovnik, upra`wavaju}i formalno obrazac 

molitava opisanih kod svetog Simeona, raspalio u sebi ma{tu i 


krv, pri ~emu ~ovek postaje veoma sposoban za usiqeni post i 

bdewe. Takvom stawu samoobmane, dobrovoqno izabranom, |avo 

prisajediwuje svoje dejstvo koje je srodno tom stawu i - ~ovekova 

samoobmana prerasta u o~iglednu demonsku prelest. 

înovnik je gledao svet telesnim o~ima: blagouhanije i 

sladost koje je on ose}ao bili su tako|e ~ulni. Nasuprot tome, za 

vi|ewa svetih i wihovo nadprirodno stawe pune duhovnosti 

(Sveti Isak Sirin, Slovo 55) podvi`nik postaje prijem~iv tek 

kada mu sam Gospod otvori o~i du{e svojom blagoda}u, pri ~emu 

oìvqavaju i ostala ~ula du{e koja su do tada prebivala u 

pasivnosti (Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Re~ o Veri, 

Dobrotoqubqe, br. 1). U blagodatnom vi|ewu imaju u~e{}a i 

telesna ~ula svetih, no tek po{to telo pre|e iz strasnog stawa u 

bestrasno. 

Monah je po~eo da nagovara ~inovnika da prekine sa 

upra`wavawem takvog na~ina molitve, obja{wavaju}i mu u ~emu je 

nepravilnost na~ina i nepravilnost stawa do koga on dovodi. 

înovnik se èstoko suprotstavio tom savetu. "Kako da se 

odreknem o~igledne blagodati!" - protivre~io je on. 

Slu{aju}i tu ispovest ~inovnika o sebi, osetio sam prema 

wemu neizrecivo saàqewe, i odjednom mi je izgledao nekako 

sme{an. Naprimer, on je uputio monahu slede}e pitawe: "Kada mi 

se od obiqa sladosti u ustima nakupi slina, ona tada po~ne da 

izlazi i kapqe na pod: da nije to greh?" Ta~no tako: oni koji se 

nalaze u demonskoj prelesti navla~e na sebe saàqewe okoline, 

isto kao oni koji ne vladaju sobom, jer su i umom i srcem u 

ropstvu ne~astivoga. Sama wihova pojava predstavqa sme{an 

prizor: sa smehom se predaju lukavom duhu koji je ovladao wima, 

koji ih je doveo do propasti i zaslepqenosti gordo{}u i 

visokoumqem. Ni svoju porobqenost, ni ~udnovato pona{awe 

prele{}eni ne prime}uju kao da ni porobqenost ni neobi~no 

pona{awe ne postoje. 

Kada je ~inovnik iza{ao, upitao sam monaha: "Otkuda vam je pala 

na pamet misao da upitate ~inovnika za poku{aj samoubistva?" 

Monah je odgovorio: "Kao {to izme|u pla~a po Bogu dolaze 

minuti savr{enoga spokoja, u ~emu je i uteha pla~u}ih, tako i 

posle la`nog nasla|ewa nastalog demonskom prele{}u dolaze 

minuti u kojima se prelest potpuno razobli~ava, i mogu}e je 

osetiti je onakvom kakva ona zaista jeste. Ti minuti su uàsni! 

Gor~ina i jad koji tada obuzimaju, kao i o~ajawe koje oni 

proizvode neizdr`qivi su. Takvo stawe u koje dovodi prelest 

prele{}eni bi trebalo lako da prepozna i da preduzme mere za 

svoje isceqewe. Avaj! Na~elo prelesti je gordost, a wen plod 

jeste puno}a gordosti. Prele{}eni, smatraju}i sebe sasudom 

Boìje blagodati, prezire spasonosna upozorewa bli`wih, kako 

je to primetio sveti Simeon. Me|utim, nastupi o~ajawa bivaju sve 


ja~i i ja~i. Na kraju, o~ajawe prerasta u pomu}enost razuma i 

zavr{ava se - samoubistvom. 

Po~etkom 19. stole}a podvizavao se u Sofronijevoj pustiwi 

(Kurska eparhija) shimonah Teodosije koji je svojim strogim i 

uzvi{enim ìvotom stekao po{tovawe i bratstva i mirjana. 

Jednom je imao vi|ewe da je uznesen u raj. Po zavr{etku vi|ewa, 

on je oti{ao nastojatequ i ispri~ao mu podrobno o ~udu, 

izraziv{i pritom àqewe {to u raju, osim samog sebe, nije video 

nikoga od bratije. Taj detaq je promakao pa`wi nastojateqa: on je 

sazvao bratiju i skru{eno im prepri~ao vi|ewe shimonaha, 

opomenuv{i ih da treba da ìve usrdnije i bogougodnije. Po{to je 

pro{lo neko vreme, po~ele su se u pona{awu shimonaha 

pokazivati nastranosti. Slu~aj se okon~ao tako {to su ga 

prona{li obe{enog u svojoj keliji ." 

SPREÂVAWE SPREÂVAWE SAMOUBISTVA 

SAMOUBISTVA 

(Iz (Iz pri~a pri~a staraca staraca Optine Optine pustiwe) pustiwe) 

pustiwe) 

To se dogodilo 1921. godine. Koleginica na poslu bila mi je 

jedna mlada èna. Ona je imala veliko poverewe u mene i 

poveravala mi je sve {to joj se doga|alo, iako sam bila dosta 

starija od we. 

êsto mi je govorila da, bez obzira na spoqa{wu sre}u 

(mu` je prosto oboàva, wegova majka je, {to se retko doga|a, 

takore}i na rukama nosi, ima {estogodi{wu devoj~icu koja bez we 

ne moè da ìvi) ona ipak ose}a da je sve to nedovoqno, da je 

pritiska neka tuga i ~e`wa, da predose}a da je potrebno da uradi 

ne{to radi ~ega joj je i dat ìvot. 

Dogodilo se da sam na nekoliko meseci otputovala iz 

Moskve i da o woj nisam imala nikakvih vesti. 

Doputovav{i, pravo sa stanice po{la sam ku}i, zaneta 

mislima o skorom susretu sa dragim qudima, dok o svojoj 

poznanici uop{te nisam razmi{qala. 

Odjednom, neo~ekivano, preda mnom se stvorio wen lik i u 

sebi sam za~ula wene re~i: "Vi ste sasvim zaboravili na mene, 

svratite, smesta svratite". Pogledala sam oko sebe i videla da 

skrenuv{i u jednu ulicu brzo mogu do}i do we. I, poslu{av{i taj 

unutra{wi priziv, krenula sam ka wenom domu. 

Pozvonila sam jednom, drugi put i, kako niko nije otvarao, 

po~ela sam da lupam na vrata. Napokon, otvorio je wen mu`. 

Upitala sam: 

- "Da li je V. kod ku}e?" 


- "[ta, vi mi se podsmevate, do{li ste da se {ega~ite sa 

mnom? "- povikao je on na mene. “Ima vi{e od mesec dana kako je 

V. umrla!” 

Saznav{i da ja nisam bila u Moskvi i da idem pravo sa 

stanice, on se smirio, ispri~ao mi sve povodom wene smrti i 

priznao da su ga moja lupa na vratima i sam moj dolazak omeli da 

ispije otrov koji je stajao pred wim. 

Ja sam mu ispri~ala za{to sam do{la. Otrov je bio uni{ten, 

a moja pri~a ga je do te mere potresla da je dao re~ da vi{e ne}e 

poku{avati da svoj ìvot okon~a samoubistvom, i da }e se moliti 

i za wu i za sebe. 

Vi{e ga nikada nisam videla, ali sam odnekud ~ula da se 

kroz dve godine oènio i da je bio sre}an. 

O smrti, pak, V. on je ispri~ao kako su sve troje oboleli od 

pegavog tifusa. Naro~ito te{ko je obolela devoj~ica. Lekari su 

weno stawe smatrali beznade`nim. 

Najlak{e obolela V. ve} je ozdravqala i starala se o muù 

i }erkici. Ali, saznav{i prognozu lekara, ona se cele no}i 

molila prose}i od Gospoda da po{tedi ìvot k}erke u zamenu za 

wen ìvot. I, Gospod joj je usli{io molitve. 

Kada su slede}eg dana lekari do{li, bili su zaprepa{}eni 

videv{i zdravu devoj~icu i majku na samrti. Upokojila se tog 

istog dana. 

JEDAN JEDAN OD OD OD GLAVNIH GLAVNIH UZ UZROKA UZ ROKA 

SAMOUBISTVA 

SAMOUBISTVA SAMOUBISTVA - NEVERJE NEVERJE 

NEVERJE 

(Arhimandrit (Arhimandrit Amvrosije Amvrosije (Jurasov) (Jurasov) - 

“O O veri veri i i spasewu spasewu”) spasewu 

Samoubistvo je stra{an greh, najve}a nesre}a i za samoubicu 

i za wegovu rodbinu. 

êsto se doga|a ovako: umre mu` a èna pati, jako pati, skoro 

svaki dan odlazi na grob, o wemu misli danono}no, s tim mislima 

leè da spava, s tim mislima ustaje, a mira i sna nema; dovodi 

sebe do takvog stawa u kome demon ve} zadobija vlast nad 

~ovekom. Mi znamo o tome iz opita, kroz ispovesti: nastupa no} i 

tobo`wi mu` se vra}a. On dolazi svake no}i, i èna je uverena 

da joj se mu` vratio i da to on spava sa wom. Izjutra on odlazi, 

a no}u se opet vra}a. Me|utim, to nije wen pokojni mu` ve} demon 

koji je uzeo wegov izgled. I, nama tada postaje jasno: ako ~ovek ne 

do|e k sebi i ne obrati se Crkvi, okon~a}e ìvot samoubistvom. 

Ispri~a}u jedan takav slu~aj. U gradi}u Buzulki, nedaleko od 

Orenburga, ìveo je jedan veoma bogat ~ovek. Imao je sina koga je 


neizmerno voleo. Kada je dorastao za ènidbu, na{li su mu 

nevestu, ali ona mu nije bila po voqi. Hteli su ga wom na silu 

oèniti, {to ga je jako uvredilo i - on se obesio. Za roditeqe je 

to bio stra{an udarac. Oni su bili qudi veruju}i, i mnogim 

hramovima i manastirima slali su priloge prose}i molitve. 

Me|utim, svi su odbili. Otputovali su u sveti grad Jerusalim. I 

tamo su odbili da se mole za samoubicu. Sveta Gora Atonska 

tako|e je odbila ... Prona{li su jednog zatvornika koji ih je 

posavetovao da od svog novca u fabrici za izradu zvona izliju 

najve}e zvono i da ga priloè crkvi. Tako su i uradili. Dok je 

episkop osve}ivao zvono, udario je u wega dvanaest puta, kakvo je 

pravilo, a zvuk koji se pritom za~uo bio je teàk i àlostan. 

Episkop je rekao: "Nemojte na wega zvoniti ni za praznike ni za 

post, ve} samo kada pronose pokojnika". Zidovi zvona ~esto su se 

znojili. Od te vlage ono je neprekidno trulilo, tako da su ga 

morali popravqati. Zatim, sa Svete Gore je stiglo pismo u kome je 

pisalo: "Mi smo poku{ali da se molimo za samoubicu, ali Gospod 

nije primao na{e molitve ... Ne prima On ni crkveno zvono ... 

Zvono su skinuli, i pogrebli u zemqu". 

2. 2. 2. DA DA LI LI JE JE DOZVOQENO 

DOZVOQENO 

MOLITI MOLITI SE SE ZA ZA SAMOUBICE SAMOUBICE ? 

? 

"MILOST "MILOST TREBA 

TREBA 

DA DA POÎVA POÎVA NA NA ISTINI" 

ISTINI" 

(Iz (Iz dela dela dela svetoga svetoga Teofana Teofana Teofana Zatvornika) 

Zatvornika) 

Da li se moè moliti za samoubice? Postoje nesporazumi i 

nerazumevawa usled kojih neki kod nas smatraju da na to pitawe 

ne postoji jasan i nedvosmislen odgovor na{e Crkve ili, u 

krajwem slu~aju, da to pitawe zahteva svestranije razmatrawe i 

preispitivawe od strane crkvenih vlasti. 

Iz pisama svetoga Teofana vidi se da je on vi{e puta bio u 

prilici da daje odgovor na navedeno pitawe. Istina, u wegovim 

odgovorima mi ne nalazimo ni{ta novo ni posebno: svetiteq se u 

ovom, kao i u drugim slu~ajevima, pridràva utvr|enog u~ewa 

Crkve, strogo se drè}i kanonskih odredbi. Me|utim, ~ini nam se 

da nije suvi{no izneti ovde wegove odgovore, jer oni su veoma 

jasni, jednostavni, ubedqivi i razumqivi svakome. Osim toga, ne 

moè se ne primetiti iz tih odgovora kako mudri svetiteq, radi 

umirewa uznemirene savesti onih koji ta pitawa postavqaju, 


izvla~i iz dubokih skrivnica svoga srca i nekakvu iskru 

hri{}anske utehe u wihovoj àlosti. 

"Pitate" - pi{e on jednome od onih koji pitaju - “ da li se 

moè moliti za samoubice?” 

Crkva to ne odobrava - pa kako }e se onda weni sinovi i 

k}eri moliti? ... Tu se nazire poku{aj da se mi sami prikaèmo 

kako smo milosrdniji i od Crkve i od Samoga Boga ... Dovoqno je 

da se mi zadrìmo na tuzi i àqewu zbog wih, prepu{taju}i 

wihov ve~ni udeo neizmernom milosr|u Boìjem ... Mi{qewe da 

se moè moliti za one samoubice koji su udostojeni crkvene 

sahrane po~iva na pretpostavci da je do razre{ewa crkvenog 

pogreba do{lo zbog toga {to ubijeni nije sebe ubio u svesnom 

stawu.* 

Potrebno je ubediti one koji su po ovom pitawu u nedoumici 

da je wihov pogled na u~ewe na{e Pravoslavne Crkve pogre{an. 

Oni smatraju da je u svom odnosu prema qudima Crkva uvek du`na 

da se rukovodi, ne druga~ije, ve} iskqu~ivo samo i jedino, 

ose}awem qubavi i da, budu}i da ona za neke zabrawuje da se 

~ine molitve, po wihovom mi{qewu, ona re~ima propoveda jedno, 

a na delu postupa sasvim suprotno. Preosve}eni skre}e pa`wu 

onih koji su u nedoumici na slede}e: 

"Qubav je" - govori on - "temeq, osnova po svim zakonima i 

vrlinama, ne samo evangelskim, ve} i qudskim i gra|anskim; 

prema tome, svaka dobrodeteq saglasna sa zakonom u skladu je i 

sa qubavqu (i svaka procena nekog dela koja je shodna zakonu, ili 

pravosu|u, shodna je i odgovara i qubavi). Ali, qubav je vi{a i 

{ira od zakona. Postoje i takva dejstva qubavi koja nisu odre|ena 

vaè}im zakonima, a da pritom nisu ni protivzakonita; ali, ona 

dejstva koja ispuwavaju slovo zakona, a ne ispuwavaju smisao 

zakona u su{tini su - bezakowe, i protivna su qubavi ~ak i ako su 

nekome na korist. To naro~ito ima svoje mesto u pravosu|u. Ako 

sudija opravda onoga ko je prekr{io zakon, ili nagradi onog ko je 

nedostojan nagrade, on time, spoqa gledano, dobro ~ini i 

prekr{iocu i nedostojnome, ali ~ini vi{e zla nego dobra jer 

naru{ava qubav ka op{tem dobru, vlasti i zakonu. Ne kaè se 

uzalud: "I u milosti treba rasu|ivawa" - (ruska poslovica). Tako, 

ja pohvalno postupam ako se trudim da u~inim milosr|e, a da ne 

naru{im pravednost suda. U protivnom, moje milosr|e stoji na 

klimavim nogama. Milost mora biti saglasna sa istinom ... Nije li 

najboqe da ovo sporno pitawe re{i krst Hristov? ... Kako je tamo 

beskona~no velika qubav, a istovremeno - kako beskona~no velika 

pravednost!" 

DA DA LI LI SE SE MO@E MO@E MO@E MOLITI 

MOLITI 

ZA ZA DU[U DU[U SAMOUBICE 

SAMOUBICE 


(Iz (Iz dnevnika dnevnika Arhiepiskopa Arhiepiskopa Arhiepiskopa Nikona Nikona (Ro`destvenskog)) 

(Ro`destvenskog)) 

(Ro`destvenskog)) 

ûdno je vreme u kome mi ìvimo! Ponovo se postavqaju 

pitawa na koja su ve} pre hiqadu godina dati odgovori; 

preispituju se vrednosti ve} odavno ocewene; ponovo se 

razmatraju re{ewa na kojima jo{ od prvih vekova po~iva 

hri{}anstvo. I, ono {to je posebno opasno: ili se zaboravqa, ili 

se namerno odbija obave{tewe o tome kako i na osnovu ~ega je ta 

pitawa re{avala hri{}anska drevnost, a ne retko i sama Crkva, 

utemeqiteq pravoslavne hri{}anske misli nastale odavno pre 

nas. Moè se zakqu~iti da na{e pokolewe smatra sebe umnijim, 

nadarenijim i bogatijim blagodatnim darovima, nego {to su to 

bili veliki muèvi, nosioci hri{}anskog duha, koji su ìveli u 

vekovima daleko pre nas. Ako je takva uobraènost namerna, onda 

je ona zlo~in, onda ona svedo~i o odstupawu od Crkve, zasad 

makar u mislima. No, ho}emo da mislimo da se to u najve}em broju 

slu~ajeva ~ini nesvesno, kao greh u neznawu, kao posledica 

pogre{nog vaspitawa van duha crkvenosti. 

U posledwim godinama, poput mutne, zaga|ene vode, razliva 

se po voqenoj Rusiji u raznim oblicima neverje i, pre svega - 

neverje u Crkvu kao ìvi organizam qubavi vozglavqen Hristom 

Spasiteqem kao ovaplo}enom Qubavi. I, to neverje u Crkvu 

ponekad se javqa ~ak i kod onih koji sebe smatraju veruju}im u 

Boga. Za takve je svejedno kako o ovom ili onom predmetu u~i vera 

i ìvot Pravoslavne Crkve: oni smatraju svojim pravom da o 

svemu imaju svoje sopstveno mi{qewe, ne interesuju}i se {ta o 

tome kaè sveta Crkva. A takvih pitawa savremeni ìvot ra|a 

mno{tvo, na svakom koraku. Evo jednog od primera: kao posledica 

opadawa vere uop{te, i ozloje|enosti koja postaje deo prirode i 

karaktera ~oveka umnoìo se broj samoubistava. Diù ruku na 

sebe i mladi, ali i devedesetogodi{wi starci. Opusto{ena du{a, 

iz srca pokradeni i posledwi ostaci vere, i{~ezavaju i posledwi 

tragovi obraza Boìjeg, zamire duh, ne ostaje nikakav oslonac za 

borbu protiv isku{ewa i - ~ovek donosi odluku - nema vi{e 

smisla ìveti i stradati i, u ogor~ewu na ceo svet, poput 

buntovnika, samovoqno odlazi iz ìvota. Takva je psihologija 

ve}ine slu~ajeva samoubistva. U wegovoj osnovi leì neverovawe 

u Promisao Boìji, hula na milost Boìju, o~ajawe. Sve ovo su 

smrtni gresi; smrtni zato {to ne ostavqaju mesta pokajawu, zato 

{to ubijaju duh, udaquju, odgone od ~oveka spasonosnu blagodat 

Boìju. ôvek na ovaj na~in dobrovoqno i svecelo predaje sebe u 

vlast neprijateqa roda qudskoga, neprijateqa Boìjeg, odsecaju}i 

od sebe sve puteve blagodati. Kako onda wemu ova blagodat moè 

priticati? 


Kada je re~ o spasewu, treba uvek da imamo na umu slede}e: 

Bog nas ne spasava na silu. Stvoriti nas - to je mogao bez nas, a 

spasti nas bez nas samih - On to i ne èli i ne moè. Neophodno 

je da ~ovek pri odlasku iz ovog ìvota ima makar zametak svoje 

voqe ka spasewu, da u krajwoj meri nije poricao mogu}nost svog 

spasewa, te da, prema tome, nije izgubio svaku nadu. Jer, mi se 

molimo za one koji su po~inuli u nadi na vaskrsewe i ìvot 

ve~ni, za one u kojima je ostala makar iskra nade u Iskupiteqa 

sveta. Tada se Crkva moli i "za one koji se u adu nalaze", po re~i 

Vasilija Velikog. Op{ti zakon spasewa izraèn je u re~ima 

Gospoda: "U ~emu te zateknem, u tome }u ti i suditi ." 

Takve su op{te osnove za mi{qewe o tome moè li se 

moliti za du{u samoubice. Na pitawe u vezi sa samoubistvom: 

"Ako ko, budu}i van sebe, podigne ruku na sebe … da li wegovo 

ime moè biti pomiwano na liturgiji, ili ne?" - sveti Timotej, 

Episkop Aleksandrijski, odgovara: "O takvom je sve{tenosluìteq 

duàn da rasudi, posebno da li je to u~inio si{av{i s uma. Jer, 

rodbina samoubice, ~esto èle}i po svaku cenu da on dobije 

opelo i da se Crkva za wega moli, govori neistinu, kako je on bio 

teàk du{evni bolesnik, nesvestan svojih postupaka. Me|utim, 

moè biti da je to u~inio zato {to ga je neko veoma uvredio, ili 

pak zato {to je iz nekog razloga pao u malodu{nost. Za takvoga ne 

moè biti nikakvih molitava Crkve, takav je zaista samoubica. 

Sve ove okolnosti je sve{tenosluìteq duàn da neizostavno i 

savesno ispita, da i sam ne bi zgre{io i bio osu|en." Evo jedinog 

izuzetka koji dozoqava molitvu crkve za samoubice! ôvek je 

izvr{io taj stra{an zlo~in prema sebi u stawu potpune 

neura~unqivosti. Jasno je da se on ne moè strogo osuditi za to. 

Bog je, po neispitqivim putevima Svoga Promisla, dopustio takvu 

nesre}u, takvo nasiqe od strane neprijateqa roda qudskoga prema 

~oveku li{enom razuma! Neka Bog bude, i bi}e, jedini Wegov 

Sudija ... Crkva se u svome smirewu klawa pred nesagledivim 

namerama Boìjim, predaju}i takvog ~oveka u ruke milosr|a 

Boìjeg kao onoga koji je bio li{en mogu}nosti da se bori protiv 

nasiqa |avolskog. Jo{ jednom da ponovimo: u svakom posebnom 

slu~aju odgovor na pitawe da li se moè dopustiti pomiwawe 

samoubice u crkvi du`na je da re{i crkvena vlast, koja pred 

Bogom uzima na sebe odgovornost za razre{ewe ili zabranu 

takvog pomiwawa. I to predstavqa veoma te{ko breme za svakog 

episkopa. 

Broj samoubistava, naro~ito me|u mladima, uzeo je u 

posledwe vreme zastra{uju}e razmere. Nada da bi navedeni 

problem (tj. u kakvom je stawu samoubica digao ruku na sebe) 

mogli re{iti lekari koji ~esto ~ak i ne veruju u Boga, pokazala se 

nerealnom: takvi lekari ne smatraju da je potrebno da rasu|uju o 

slu~aju sa duhovne ta~ke gledi{ta, o tome da li je samoubica bio 


u stawu potpune neura~unqivosti i van uma u momentu izvr{ewa 

prestupa. Oni se jedino staraju o tome da koliko-toliko uspokoje 

ìve, oja|ene srodnike pokojnika i oni, po pravilu, sva 

samoubistva pripisuju potpunoj neura~unqivosti. Me|utim, u 

zaba~enom, udaqenom od eparhijskog grada, selu to pitawe ipak 

mora da re{i mesni sve{tenik kome ~esto nedostaje hrabrosti da 

odbije hri{}anski pogreb i pomiwawe samoubice. On se uglavnom 

pla{i eventualnih àlbi arhijereju od strane rodbine 

pokojnika (zbog odbijawa pogreba). Jer, u ovo na{e vreme mirjani 

su sasvim zaboravili crkveno pravilo o pot~iwavawu svoga 

mi{qewa autoritetu svoga pastira i duhovnog oca. Oni na wega 

gledaju jednostavno kao na slu`benika, treboizvr{iteqa, koji je 

uvek obavezan da bez ikakvog rasu|ivawa ispuwava wihove 

zahteve. Zaboravqaju da je jo{ u Starom Zavetu istaknuto pravilo: 

poslu{awe je vi{e i od posta i od molitve, vi{e i od 

`rtvoprino{ewa. Kada ih podse}ate na crkvena pravila, oni 

obi~no navode neki biv{i slu~aj razre{ewa (kada je samoubici 

bilo odsluèno opelo), i ne èle vi{e da razgovaraju o tome ... 

I, savest sve{tenika, neretko, biva `rtva nasiqa mirjana, tako da 

on, uprkos glasu svoje savesti, da bi izbegao àlbe i pritu`be, 

ispuwava wihove zahteve. 

Sa tugom razmi{qamo: koliko se na{ ìvot udaqio od puta 

na koji nas upu}uje Crkva! Proizilazi da rodbina samoubice, na 

silu, uprkos voqi Samoga Gospoda, koji upravqa Crkvom i kroz 

jerarhiju odre|uje weno pravilo ìvota, ho}e - neka bude 

dozvoqeno da se tako izrazimo - da ugura nesre}nika u Carstvo 

Nebesko! ... 

Postoji jo{ jedna strana tog pitawa o molitvi za samoubice, 

koju obi~no ispu{taju iz vida, mada ona nije ni{ta mawe va`na od 

svih teoretskih procena koje, moè biti, u samoj svojoj osnovi na 

woj i po~ivaju. Ta strana, da tako kaèmo, jeste misti~na. 

Da li mi razumemo {ta je to Crkva po svojoj su{tini? Po 

u~ewu velikog apostola Pavla, ona je ìvo telo Hrista Spasa kojoj 

On Sam jeste Glava, a svi veruju}i ~lanovi su, da tako kaèmo, 

ìve }elijice tog velikog organizma proètog Duhom Boìjim. 

Molitva, po re~ima po~iv{ega A. S. Homjakova, jeste krv Crkve, 

koja svojim strujawem provodi blagodatne sile koje obnavqaju ceo 

organizam. Ona je i dihanije qubavi koje objediwuje sve veruju}e 

sa Hristom i u Hristu. Qubav uznosi molitvu ~ine}i je 

delotvornom. Qubav dovodi u dodir du{u onoga koji se moli sa 

du{om onoga za koga se ona moli. Ali, ovaj dodir biva 

blagotvoran za posledwega samo u slu~aju da je on umro kao deo 

tela Hristovog, da je on bio ìva }elijica celoga tela, to jest, da 

nije izgubio op{tewe sa Hristom, makar on i bolovao, makar i ne 

bio o~i{}en od grehovne ne~istote,samo da je oti{ao odavde s 

verom i molitvom Crkve, s nadom vaskrsewa u Hristu. Tada 


molitva qubavi ushodi ka Iskupitequ sveta i, uzimaju}i od Wega 

iscequju}u blagodat, nosi je du{i po~iv{eg. To je blagodat u koju 

je izlivena qubav Hristova ka onome koji nije izgubio veru u 

iskupiteqsku silu krvi prolivene za wega na Krstu. Takva molitva 

je i Gospodu ugodna, kao `rtva qubavi za po~iv{ega, pa je i za 

onoga koji se moli korisna, kao ìvotvorno delo wegove qubavi, 

kao ispuwewe zapovesti Gospodwe. Takva molitva se sliva, 

sjediwuje, s molitvom same Crkve, molitvom - usu|ujemo se re}i - 

Samoga Gospoda kao Zastupnika (jemca, garanta) Novoga Zaveta, kao 

Glave Crkve. Sjediwena sa tajnom Evharistije, ona dopire do 

nebesa i otvara dveri milosr|a Boìjeg na po~iv{im u veri 

bra}i na{oj i, krvqu Gospoda, omiva ih od greha. "Operi, 

Gospode, greh ovde pomenutih, krvqu Tvojom ~asnom, molitvama 

svetih Tvojih" - moli se Crkva kada spusta ~estice, izva|ene za 

ìve i mrtve, u krv Gospodwu. Sada primenite ovu misao na toga 

nesre}nika, koji je odlu~en od Crkve nevidqivim sudom Boìjim 

za smrtni greh o~ajawa, u kome je on i umro, kao samoubica. Moè 

li doneti korist takvom, ve} mrtvom ~lanu Crkve, ve} odlu~enom 

od we, molitva za wega, pa makar to bila i molitva cele Crkve? 

Naravno da ne moè. I uzroci tome nisu van toga nesre}nika, ve} 

u wemu samom, u tom nastrojewu du{e u kakvom je on i pre{ao u 

drugi ìvot ... A promena nastrojewa ... tamo, u drugom svetu, nije 

mogu}a, ako nije bilo makar za~etka takve promene u ovom ìvotu. 

Bog ne spasava na silu. To je prvo. Drugo: - svetlost je 

neizdr`qiva za bolesne o~i. Neizdr`qivo je pribliàvawe Bogu 

za du{e onih koji su umrli u neokajanim gresima. Ko zna? Moè 

biti da na{a molitva za ~oveka koji je umro u stawu ogor~enosti 

samo jo{ vi{e uznemirava i poja~ava u wemu neprijateqska 

ose}awa prema Bogu ... U krajwoj meri, i u odnosu prema zlim 

duhovima, sigurno je da bi i wihovo pokajawe Gospod bio spreman 

da primi, no oni sami to ne èle, u ozloje|enosti svoje gordosti. 

Proizilazi da umesto koristi, molitva za onoga koji je oti{ao 

odavde u nepokajanom grehu o~ajawa i hule na Boga, moè da mu 

nanese {tetu, tako|e i onome koji se za wega moli. 

[teta onome koji se tako moli (za samoubicu) mogu}a je jo{ 

sa jedne strane. Molitva nije prosto slovesna dobrodeteq za 

drugoga, kako to ponekad biva me|u qudima. Ne! Kada se molimo za 

bli`wega, molimo se ne samo jezikom, ne samo re~ima, ve} i 

srcem, time usvajamo ose}awa wegove du{e u svoju du{u, u svoje 

srce; usvajamo iz qubavi prema wemu i sve skorbi kojima je on 

optere}en i sve to, kao svoje li~no, uznosimo Gospodu, mole}i Ga 

za milost i pomilovawe i poslawe spasonosne blagodati. Ukoliko 

je srda~nija i iskrenija, takva molitva ve}u milost Gospodwu 

moè nizvesti du{i onoga za koga se molimo. I, ukoliko je nama 

bliskiji taj ~ovek, utoliko se mi k wemu vi{e ispuwavamo 

ose}awem qubavi, utoliko biva i usrdnija na{a molitva za wega. 


I, ukoliko je on ìveo na zemqi blago~estivo i bogougodno, to 

pomiwu}i u molitvi wegovu du{u dolazimo u dodir s wom, 

sjediwujemo se s wom i neprimetno po~iwemo delati kao u~esnici 

one blagodati koja je bila svojstvena toj du{i za vreme wenog 

ìvota na zemqi; bivamo u~esnici i svih onih divnih osobina 

kojima je ona bila ukra{ena. 

Prema tome, molitva za po~iv{e pravednike veoma je 

du{ekorisna, i za nas same spasonosna. Oni ne dobijaju od nas 

toliko koristi koliko mi primamo od wih duhovne radosti i 

utehe. Tu se zbiva re~ Pisma: "Molitva wegova u nedra wegova 

vra}a se." S jedne strane, pri jednom prostom se}awu na lice 

koje je poznato po dobrom ìvotu, na{a blago~estiva misao o 

wemu ve} se nasla|uje krasotom wegovog duhovnog oblika. S druge 

strane - on vidi na{u qubav prema wemu i, naravno, ne ostaje nam 

duàn. Da tako kaèmo, on iznosi pred Boga na{u qubav i, po 

svojoj qubavi prema nama, prinosi Bogu svoju toplu, ~istu molitvu 

za nas. 

No, sasvim je druga~iji slu~aj kada se moli{ za ~oveka koji 

je ceo svoj ìvot gre{io te{kim smrtnim gresima, i nije 

razmi{qao da se o~isti pokajawem. Tu ve} molitva ne donosi 

radost, ve} naprotiv, onome koji se moli postaje tegobna, smu}uje 

i obespokojava. Tako to mora biti. Se}aju}i se du{e preminuloga, 

onaj koji se moli sa tim ose}a i wegovo du{evno stawe, ulazi u 

oblast wegovih du{evnih patwi, dolazi u dodir sa wegovim 

gresima neo~i{}enim pokajawem, uzima na sebe deo wegovih 

du{evnih stradawa. 

I, sva ta patwa i stradawe du{e za vreme molitve za umrlog 

gre{nika, ako on ipak nije poginuo grehom o~ajawa, donosi mu 

utehu i olak{awe i priklawa ka wemu milosr|e Bo`je molitvom 

qubavi. No, ako je wegova du{a pre{la u drugi svet u nastrojewu 

neprijateqstva prema Crkvi, ako je ona odbacila iskupiteqska 

dela Gospoda Spasiteqa sveta, onda - kako se moliti za takve? 

Kako moèmo stavqati sebe pored nekoga ko je dodirnuo to 

bogoborno nastrojewe kojim je wegova du{a bila zaraèna? Kako 

da primimo u svoju du{u sve te hule, i bezumne re~i i, ~ak, 

pomisli kojima je bila ispuwena wegova du{a, moè biti, i u 

samom trenutku smrti? ... Ne zna~i li to - izloìti svoju du{u 

opasnosti da se i sama zarazi takvim nastrojewem? Ne kaè se 

bez razloga da je samoubistvo zarazno: pri samom pomenu imena 

samoubice u du{i se ra|a wegov lik, a sa likom se odslikava i to 

kako je okon~ao ìvot ... 

Kao {to se kod ~oveka, kada sa vrha visoke litice pogleda 

dole, odnekud pojavi misao - baciti se u ponor - tako se ne{to 

sli~no doga|a i pri se}awu na samoubicu, naro~ito ako je on bio 

poznat onome koji ga se se}a i ako je imao bilo kakav odnos sa 

wim. Govorimo o qudima pe~alnim i slabim. A u molitvi, kao {to 


smo rekli, mi svojom du{om dolazimo u dodir sa du{om onoga za 

koga se molimo ... Pa, ako je molitva za samoubice od strane 

Crkve zabrawena, da li }e ona biti ugodna Bogu? Da li }e 

blagodat Boìja odstupiti od nas zbog naru{avawa zapovesti o 

poslu{nosti Crkvi? Kako to da mi svoju voqu stavqamo iznad 

u~ewa i zapovesti Crkve? 

O svemu tome treba da razmisle oni koji od sluìteqa 

Crkve zahtevaju molitve za jeretike i samoubice. 

A da li je dozvoqeno, pitaju me, moliti se za samoubice i 

jeretike u doma}im molitvama, pojedina~nim, necrkvenim? 

Odgovaram: doma}e molitve ne mogu biti protivre~ne crkvenim, 

tim pre {to je crkvena molitva neuporedivo iznad pojedina~ne, 

doma}e. [ta je moja usamqena, slaba molitva u pore|ewu sa 

crkvenom? ... U crkvenoj molitvi, moja nemo}na i, moè biti, 

ne~ista molitva, o~i{}ava se i uznosi ka Bogu na krilima 

molitava cele Crkve, zajedno sa svim veruju}im, sa svima svetima 

Boìjim. Ja nemam smelosti, zbog mnoìne mojih grehova, prema 

Gospodu Bogu mojemu, pa tim pre nemam ni smelosti moliti se za 

onoga ko je do kraja Wega prognevio smrtnim grehom o~ajawa; i, 

kako da se drznem da u~inim ono {to se ne usu|uje da u~ini 

Crkva? Jer kada bi ona imala smelosti, to ne bi ni bile 

zabrawene takve molitve ... 

Takvo je rasu|ivawe o molitvi pojedina~noj, doma}oj. 

Ali, kaù mi: kako je mogu}e uzdràti se od takve molitve, 

naro~ito ~oveku koji je sa samoubicom bio vezan uzama krvnoga 

srodstva, ili je bio wemu veoma blizak po duhu qubavi; kako da 

se uzdrì a da ne izlije svoju du{u pred Oca Nebesnog? Kako ne 

otkriti Wemu pe~ali svojega srca? ... 

No, to je sasvim druga stvar. Niko ne moè zabraniti 

svakome od nas da "izlije svoju du{u" u intimnoj molitvi pred 

Gospoda, "da Mu ispovedi sve pe~ali svoje". To ve} nije isto {to i 

molitveno zastupni{tvo za pokojnika. Mudri, duhovno iskusni i sa 

darom rasu|ivawa starci - podvi`nici daju na to zadovoqavaju}i 

odgovor. Tako, poznati optinski starac Leonid, koji se upokojio 

1841. godine, dao je slede}u pouku svome u~eniku (Pavlu 

Tombovcevu) koji mu se obratio radi utehe, kada je dobio vest da 

je wegov otac izvr{io samoubistvo: "Predavaj, kako svoju tako i 

sudbinu roditeqa, voqi Gospodwoj, premudroj, svemogu}oj. Ne 

ispituj Vi{we sudove. Svesno, smirenomudro{}u u~vr{}uj sebe u 

predelima umerene tuge. Moli se Sveblagom Sazdatequ, time 

ispuwavaj dug qubavi i du`nosti sinovske ." 

- "Na koji na~in da se molimo za takve?" - upitao je 

poslu{nik. 

- Po duhu dobrodeteqnih i mudrih ovako: 


Pogledaj, Gospode, izgubqenu du{u oca mojega, i ako je mogu}e 

pomiluj je. Neshvatqive su promisli Tvoje. Ne ura~unaj u greh ove 

re~i molitve moje, no neka bude sveta voqa Tvoja! 

"Moli se jednostavno, ne istraùj, predaji srce svoje u 

desnicu Vi{wega. Naravno da nije bila voqa Boìja gorka 

kon~ina tvoga roditeqa, ali je on sada potpuno u vlasti Onoga 

koji moè i du{u i telo svrgnuti u pe} ogwenu, Koji i smiruje i 

uzdiè, usmr}uje i oìvqava, nizvodi u ad i izbavqa. Pritom, On 

je tako milosrdan, svemogu}, qubveobilan da su vrline svih 

zemnorodnih pred Wegovom carskom blago{}u - ni{ta. Zato, ti ne 

treba previ{e da tuguje{. Ti kaè{: "Ja sam voleo svoga roditeqa 

i moja je àlost neute{na". Razumqivo. Ali, Bog je Wega 

neuporedivo vi{e voleo, i voli ga, nego ti. Zna~i, najboqe je da 

prepusti{ ve~ni udeo svoga roditeqa dobroti i milosr|u 

Boìjem, koji ako blagoizvoli pomilovati, ko Mu se moè 

usprotiviti?" 

Tako je u~io i te{io bogomudri starac svoga u~enika koji je 

prebivao u tuzi i àlosti velikoj. 

U ovoj pouci ima, za svakoga hri{}anina koji se nalazi u 

sli~noj situaciji, mnogo ute{nog, {to uspokojava du{u u 

predavawu i sebe i pokojnika voqi Boìjoj, uvek blagoj i 

premudroj ... I, verni, smireni sin Crkve, ne treba da traì od 

Crkve ne{to vi{e. 

* Svetiteq moskovski Filaret ~ak je zamerao kada su nekome 

dopu{tali suvi{no starawe o rasko{i pri sahrani lica, koja su 

iznenada umrla. "Ako tu`nu smrt ho}emo da ukrasimo po~asnom 

sahranom" - pisao je on u vezi sa jednim slu~ajem - "onda mi 

spremamo uvredu bogoboja`qivoj smrti, izjedna~avaju}i s wom 

nesre}nu. Veli~ati se, kada je Bog poslao smiruju}i doga|aj, da li 

}e to biti ugodno Bogu?" 

(Pisma Mitropolita Filareta 

rektoru Moskovske duhovne akademije). 

ORU@JE 

ORU@JE 

ZA ZA BORBU BORBU PROTIV PROTIV \AVOLA AVOLA 

UTEHE UTEHE GOSPODWE GOSPODWE SRODNICIMA SRODNICIMA SAMOUBICA 

SAMOUBICA 


Ako posmatramo dana{wi svet u svetlosti Svetoga Pisma i 

u~ewa Svetih otaca, pred nama se otkriva stra{na slika. Mi 

uvi|amo, da ne znaju}i Boga ili odstupiv{i od Wega, celo na{e 

bedno ~ove~anstvo ra|a samoubice. Ako du{a ne spozna Boga u 

ovom ìvotu, nije sposobna da pre|e u @ivot Ve~ni. Prvi ~ovek je 

postao i prvi samoubica, Adam. Sazdan Sveblagim Tvorcem 

besmrtan, on je sam odlu~io sebe od Isto~nika besmrtnosti, Boga. 

Svojim sagre{ewem on je ubio sebe za ìvot u Bogu, za ve~nost. I 

mada je po sagre{ewu Adam ìveo jo{ puno godina, to je bio 

ìvot telesni, lagano umirawe i primicawe ka smrti, ka tami 

ada. 

Bog obnavqa svakoga ko pristupa Tajni Kr{tewa, vra}aju}i 

mu blagodat Svetoga Duha, ra|aju}i ga za @ivot Ve~ni, sjediwuju}i 

ga iznova sa Sobom. Svakome daje vreme da izabere ìvot ili 

smrt. 

@ivot je u Hristu, u Wegovoj Svetoj Crkvi, u Wenim 

Tajnama, u ispuwewu zapovesti Bo`jih, u molitvenom op{tewu s 

Wim. Smrt je van Hrista i Wegove Crkve, u svakom naru{avawu 

zapovesti, u svakoj vrsti greha. 

\avo sada àwe obilnu ètvu. Po u~ewu Crkve, nekr{teni i 

inoverci, oni koji se nisu rodili Svetim Kr{tewem, idu posle 

smrti u smrt ve~nu, a od kr{tenih pravoslavnih hri{}ana takav 

udeo imaju svi koji su umrli bez pokajawa. @ivot u grehu, u 

porobqenosti strastima, udaquje ~oveka od Boga i on stupa u 

op{tewe sa satanom. Umrev{i bez pokajawa, ne izmiriv{i se s 

Bogom, du{a dopada satani, kao pripadaju}a wemu. 

Od svih smrtnih grehova samoubistvo je najstra{nije, zato 

{to za svaki greh ~ovek ima vremena da se pokaje, i nema tog greha 

koji Gospod ne}e oprostiti iskreno kaju}em se, dok samoubistvo 

li{ava ~oveka pokajawa; istovremeno umiru}i, i telo i du{a, 

postaju nesposobni za blaènu ve~nost i otpadaju od Boga. 

A ako ~ovek ubija sebe radi ispuwewa zapovesti Boìjih, 

radi spasewa du{e? Na takvome }e se ispuniti re~i Gospoda: "Ko 

izgubi du{u svoju mene radi, spa{}e je" (Mt. 17, 39). Takav ~ovek, 

koji iz qubavi prema Gospodu odlu~i da je boqe da umre, nego da 

naru{i zapovesti, zaista nalazi du{u svoju u ve~nosti i 

proslavqen je od Gospoda i Wegove Crkve. Takvo samoubistvo ne 

odlu~uje du{u od Boga ve} je zauvek sjediwuje s Wim. Zna~i, 

glavna je na-mera, raspoloèwe srca ~ove~ijeg, zbog ~ega ~ovek 

li{ava sebe ìvota. Greh samoubistva je u tome {to ~ovek diè 

pobunu protiv stva-rala~kog i promisliteqskog poretka Boìjeg i 

protiv sopstvenog nazna~ewa, samovoqno prekra}uju}i ìvot, koji 

ne pripada samo wemu, ve} i Bogu, i bli`wima, i koji mu je 

darovan za usavr{avawe i traèwe Boga - odri~e se od svih 

poverenih mu du`nosti i postaje nesposoban za zagrobni ìvot. 


O obavezama na{im u zemnom ìvotu, prema Bogu, govori 

sveti apostol Pavle: "Niko za sebe ne ìvi i niko za sebe ne 

umire ... Ako ìvimo, ako umiremo, Gospodwi smo" (Rim. 14; 7, 

8). 

Samoubica kr{i i prirodni zakon: "Jer niko nikada svoje 

telo ne omrze, nego ga hrani i neguje" (Ef. 5; 29). 

Govore da se ne moè svako odlu~iti za taj smeli postupak. 

Kod neznaboàca, samoubistvo se ~ak hvali kao podvig. U 

satanisti~kim sektama, posve}enim u dela satane, koje sara|uju sa 

wim, ~lanovi po pravilu zavr{avaju ìvot samoubistvom, 

izraàvaju}i time svoj bunt protiv Boga. Samoubistvo nije 

heroizam, ve} malodu{nost, zato {to ~ovek ne èli da nosi svoj 

ìvotni krst, o~ekuje da }e ga se tim ~inom osloboditi. 

No, o te{ko du{i samoubice! Tek kada pre|e prag smrti, 

postane mu jasno kako ga je lukavi vrag obmanuo, wegova smrt se 

pokazuje ne spasewem ve} po~etkom uàsnih i ve~nih muka. 

Svako samoubistvo je rezultat delovawa mra~nih demonskih 

sila i veliko slavqe za wih. 

"Pali an|eli neprekidno smu}uju celo ~ove~anstvo i svakog 

~oveka posebno; nema zlodela, nema prestupa u kome oni nisu bili 

izaziva~i i u~esnici", (Sveti Igwatije: "Slovo o smrti"). 

Ceo na{ ìvot je neprestani rat sa palim duhovima zlobe, 

bitka se vodi za svaku du{u, a bojno poqe je srce ~ovekovo. Puno 

qudi gine zbog nepripremqenosti za tu nevidqivu borbu, budu}i 

bez oru`ja protiv mo}nog i bespo{tednog satane. 

No ne}emo o~ajavati za svoje spasewe. Nad celokupnom 

tvorevinom je nedoku~iva promisao Tvorca, koji svu vasionu vodi 

ka svome nazna~ewu. Ona su neshvatqiva i ne-razumqiva nama koji 

imamo ograni~en zemaq-ski razum. Mi moèmo samo sa 

strahopo{tovawem i smirewem pred svojim Promisliteqem i 

Bogom, predati sebe u Wegove ruke. On je, po velikoj svojoj 

qubavi prema nama, darovao nam oru`je kojim mi do kraja 

ovozemaqskog ìvota moèmo, o Gospode, odoleti svim napadima 

demonskim. Kakvo je to oru`je, poku{a}emo da pokaèmo na 

slede}im primerima. 

Pri~a raba Bo`jeg N.: "Bio je Veliki Post i prvi post u 

mome ìvotu. Strogo sam postio. 

Samo sam jednom naru{io post. Posle toga sam uobrazio da 

sam ne{to postigao i da mi sada satana ne moè ni{ta. Sve ovo se 

doga|alo posle Pashe, u Svetloj Sedmici. U{av{i u sobu rekao 

sam: 

"Satana, ti mi sada ne moè{ ni{ta, izdrào sam post". 

(Upravo - ja, i to sve bez Boga). I odmah posle toga sam po~eo 

piti, i to ne prosto piti ve} samo se opijati. Jednom sam do{ao 

ku}i izjutra pijan. Roditeqi su me po~eli koriti za{to sam, kaù, 

pijan ve} od jutra. I tada me je obuzelo smu}ewe. U{ao sam u 


kuhiwu. Ruke su same dograbile no`. I kada sam zabio u sebe no`, 

primetio sam da su ruke bile kao prekrivene dlakom (ona je bila 

kao od somota - bar{una ali neosetna). Ose}ao sam da mojim 

rukama upravqa neko sa strane. Izgubio sam svest. Otvorio sam 

o~i na operacionom stolu." 

Gospod je popustio rabu Svome N. to isku{ewe zbog wegove 

gordosti, jer je on zaboravio da bez pomo}i Bo`je ne moèmo 

ni{ta dobro ~initi. Ali, po milosti Svojoj, Gospod je sa~uvao 

wega od smrti daruju}i mu vremena za pokajawe i ispravqawe i 

nama na pouku. On je govore}i o sebi smirivao se i odgonio 

gordost i tako posramio |avola, razobli~iv{i ga, a mi se 

prestanimo gorditi i uvek i u svemu prizivajmo pomo} Bo`ju i za 

svako dobro i uspeh blagodarimo Gospodu. Najva`nije oru`je u 

na{oj borbi je smirewe. 

Slede}e je - krsno znamewe. Samoubica ne nosi krst oko 

vrata. \avo najpre nagovara ~oveka da skine krst i tada, dobija 

vlast nad wim, po{to ga je odvojio od Krsta a time i od 

Spasiteqa. 

Sveti pravedni Jovan Kron{tatski pi{e: "Slava Ti Gospode, 

nikada ne slabi sila Krsta Tvoga! Kada me |avo napada grehovnim 

pomislima i ose}awima a ja ose}am teskobu u srcu, prekrstim se 

nekoliko puta sa verom, tada odjednom grehovne pomisli otpadaju 

od mene, napadi |avola prestaju i ponovo ose}am slobodu u srcu. 

Krst za one koji veruju jeste velika sila koja izbavqa od svakoga 

zla, naro~ito od zlodejstva nevidqivih demona." 

Naredno oru`je jeste molitva. Evo kako je molitva spasla 

rabu Bo`ju L. Woj se neprestano javqao glas koji ju je nagovarao 

da se obesi. To joj se toliko uvrtelo u glavu da je ona pripremila 

konopac ~vrsto re{ena da postupi po |avoqem nagovoru. Jedne 

no}i ona je za~ula krik: "Ho}e{ li jo{ dugo da okleva{? Idi, 

obesi se!" Ona je uzela uè koje je bilo pripremqeno i ve} je 

po{la kada se odjednom setila da je zaboravila da se pomoli. 

Molila je se od srca i nije ni primetila da je do{lo jutro i da 

qudi ve} kre}u na posao. Tada je i ona umirena i spokojna, tako|e 

po~ela da se sprema za odlazak na posao. 

Slede}e oru`je jeste pokajawe. U ìtiju optinskog starca 

Ilariona zapisano je slede}e: "U Tulskoj guberniji Bogorodi~inog 

sreza, trgovac star 35 godina, koji nije pio, vi{e go-dina je patio 

od du{evne bolesti: pri~iwavalo mu se da ga neki nepoznati qudi 

progone èle}i da ga ubiju. 

Ta privi|ewa mu ni dawu ni no}u nisu davala mira i u wemu 

se ve} po~ela javqati pomisao na samoubistvo tako da se strah od 

toga uvukao u celu wegovu porodicu. Na molbu svoje majke, N. V. je 

oti{ao u Optinski manastir i objasnio svoje stawe starcu 

Ilarionu. Starac je vi{e puta s wim dugo razgovarao i prona{ao 

u wemu neispove|eni greh koji je on pre}utao pri ispovesti, 


sumwaju}i da }e mu ga Gospod oprostiti. Starac ga je ubedio da 

nema greha koji ~ovekoqubivi Bog ne}e oprostiti ako se za wega 

pokajemo. Potom se trgovac za taj greh na ispovesti iskreno 

pokajao, dobio opro{taj i pri~estio se Svetim Tajnama. Prilikom 

pri~e{}a starac mu je rekao: "Sada kad si sjediwen sa Bogom niko 

te vi{e ne}e progawati i optere}ivati ..." I zaista, tako se i 

dogodilo: N. V. se potpuno izbavio od svojih demonskih 

progoniteqa." 

Uz Bo`ju pomo} se izbavqamo od demonskih mreà. Ali, {ta 

biva sa onima koji su u tu mreù ve} upali? Da li se moè 

promeniti wihov uàsan poloàj? Da li smo mi, prijateqi i 

rodbina, du`ni da se molimo za na{e nesre}ne samoubice? 

Crkva se za wih ne moli, jer su oni umrli ne izmiriv{i se 

s Wom i odlu~eni od We. 

No optinski starci su davali blagoslov za moqewe za 

samoubice na kelejnoj molitvi. Starac Leonid (u shimi Lav) 

savetovao je svome u~eniku P. T. ~iji je otac okon~ao ìvot 

samoubistvom da se moli slede}om molitvom: "Pogledaj, Gospode, 

izgubqenu du{u oca mojega, i ako je mogu}e, pomiluj je. Nedoku~ive 

su promisli Tvoje. Ne ura~unaj u greh ove re~i molitve moje, no 

neka bude sveta voqa Tvoja!" 

Tako|e je i prepodobni Amvrosije razre{io da se moli tom 

molitvom i govorio je da su poznati mnogi primeri kada je ona 

mnoge ute{ila i uspokojila i pokazala se delotvornom pred 

Gospodom. Podvi`nica, shimonahiwa Atanasija po savetu 

Divjejevske blaène Pelagije Ivanovne, tri puta je postila i 

molila se po 40 dana, pro~itav{i svakodnevno po 150 

"Bogorodice Djevo, radujsja ..." za svoga brata koji se obesio u 

pijanom stawu, i bilo joj je otkriveno da je posle wenih molitava 

brat oslobo|en od mu~ewa. 

Tako uop{te svaki molitveni podvig izvr{en u spomen ìvih 

ili preminulih donosi nesumwivu korist ne samo wima u ~iji je 

spomen i izvr{en, ve} i onima koji taj podvig izvr{avaju, po{to 

"onaj koji prinosi za preminule postaje sau~esnik koristi, kao 

{to i starawe o spasewu bli`wega pokazuje: koji drugoga pomazuje 

mirom najpre i sam dobija blagodat Bo`ju." 

Ali pre svake èqe da uloìmo trud radi onih koje volimo, 

pre usrdne molitve, potrebna je smirenost i poslu{nost Svetoj 

Crkvi. Tada je mogu}e i bez naru{avawa Crkvenih zapovesti i 

pravila na}i na~ina i mogu}nosti preto~iti qubav prema 

preminulima u molitvu za wih. Pomiwawe samoubica u smirewu i 

uz poslu{nost Crkvi, u na{im doma}im molitvama, bi}e 

dragocenije u o~ima Bo`jim i velika uteha za wih, nego {to bi to 

bilo moqewe u Hramu uz naru{avawe i prenebregavawe Crkvenih 

pravila. 


Naro~itu pa`wu treba posvetiti davawu milostiwe u spomen 

na wih. Optinski starci su zapovedili da se daje milostiwa za 

samoubice. Milostiwa moè biti, ne samo materijalna i nov~ana, 

ve} i molitvena, uteha re~ima, poseta bolesnicima i deci, uteha i 

pomo} nevoqnima i bolnima, briga i starawe o umobolnima - po 

re~ima mnogih Svetih otaca, veoma je korisno za du{e 

preminulih, ~ak i kada wih radi hranimo ptice. 

Raba Bo`ja T. je usnila oca koji je napiv{i se izvr{io 

samoubistvo. Kao da je bio iza nekog stakla, uàsnog izgleda, u 

dlakama i krastama. Ona je htela da se pomoli, s velikim naporom 

je podigla ruku i prekrstila se. Otac je tako|e podigao ruku, ali 

se nije mogao prekrstiti. Tada se ona prekrstila po drugi put, i 

otac je sada ve} lak{e podigao ruku a sa wegovog lica su po~eli 

otpadati dlake i kraste. 

Kada se ona prekrstila i tre}i put, on je tako|e mogao da se 

prekrsti zajedno sa wom i odjednom se sasvim o~istio i lice mu 

je postalo svetlo. 

Svemilostivi Gospod ute{io je ovim snovi|ewem rabu Bo`ju 

T. i sve nas, pokazuju}i kako je velika sila molitve. Predajmo 

sebe i na{e srodnike svesavr{enoj i blagoj voqi Bo`joj i 

postarajmo se - iz qubavi prema wima da se istrajno i predano 

molimo i ~inimo svako dobro radi wih. 

Starac Nektarije a tako|e i mitropolit Novgorodski i 

Petrogradski Grigorije razre{ivali su molitve za samoubice na 

doma}im molitvama, no s prethodnom molitvom za pomilovawe 

samih moliv{ih, da ne progneve Gospoda. Starac Nektarije je 

blagoslovio mitropolita Venijamina da zajedno sa jo{ dva ~oveka 

~itaju za samoubicu zaupokojeni kanon u toku 40 dana a potom da 

wegovu du{u predaju voqi Bo`joj. Taj kanon koji je sastavio 

mitropolit Venijamin od zaupokojenih kanona Oktoiha navodimo u 

nastavku. Wega treba ~itati kako je ve} re~eno, sa smirewem i 

strahom Bo`jim i po blagoslovu duhovnog oca. 

Priklawam glavu, gre{na, 

da se za mamu pomolim, 

I mami pomognem u nemo}i svojoj 

Kanon molebni za samoubice, 

Molitva starca Lava, 

kao hrana za golubi}e. 

Dopala mama u ve~nu tamnicu: 

Kao vuk ovcu, ugrabi joj du{u vrag, 

I pla~e u bolnim mukama, 

Bespomo}na, u mu~iteqskim rukama. 

Daj, Gospode, mene, gre{noj, snage 

Da s qubavqu i molitvom 

mamu pomiwem 


Glas 2 

Pesma 1 

I blagoda}u pokrij nas i pomiluj 

I osnaì me da tvoju svetu voqu prihvatim. 

KANON KANON ZA ZA SAMOUBICE 

SAMOUBICE 

KOJI KOJI SE SE IZGOVARA IZGOVARA KELEJNO 

KELEJNO 

(sa (sa blagoslovom blagoslovom duhovnika) 

duhovnika) 

U dubini se prostrla nekada, faraonska silna vojska; 

ovaplo}eno Slovo svezlobni greh uzeo je: sveproslavqeni Gospod, 

slavno se proslavi. 

Pripev: Upokoj, Gospode, du{u usnulog raba Tvojega. 

Svemilostivi Gospode, pomiluj me po milosti Tvojoj, da mi 

pevawe koje po~iwem Tebi i molitva za onoga koji se ubi drsko, 

ne bude na sud ni na osudu, Sudijo Pravedni. 

Upokoj, Gospode, du{u usnulog raba Tvojega. 

Da ne bude molitva moja na greh, kao {to krotki David 

govori: vi{e se oteàva du{i koja se samovoqno smrti predala; 

no molbama mu~enika, opro{taj grehova na{ih daruj nam. 

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu: 

Bogatu milost uvek svima daje{, Sveblagi Hriste Boè, i 

sada raba Tvojega (ime), i nas koji Ti se molimo pomiluj; i onima 

koji blago~estivo usnu{e, pribroj one koji ne~asno i nerazumno 

zavr{i{e. 

I sada, i uvek, i u vekove vekova. Amin. 

Utvrdiv{i kolebqivi um moj, Mati Boìja, ukrepi me 

Bo`jim zapovestima, da Onoga koji se rodi iz Tvoje svete utrobe, 

i koji je uni{tio adovo mra~no carstvo, Vladi~ice, usudim se 

neosu|eno moliti za usnulog (ime). 

Pesma 3. 

Utvrdiv{i me u veri, otvorio si usta moja na neprijateqe 

moje: 

Razveseli se duh moj kad pevam: niko nije svet kao Bog na{, 

i niko pravedan iznad Tebe, Gospode. 


Tvoje lepote blistawe, zasija rado{}u usnulom, koji po~inu 

u veri; 


Tvoja milost je sa wim; jer si Ti Bog na{, Jedini Bezgre{ni 

i Mnogomilostivi. 


Na mestima svetlim, u ve~ni pokoj udostoj primiti i raba 

Tvojega koji u malodu{nosti ìvot svoj prekrati; jer si Ti Jedini 

Silni, i nemo}i na{e na sebe uzima{, Gospode Boè na{. 

Slava: Primi raba Tvojega (ime), Vladiko, u predelima 

nebeskim naseli ga, da ne ~uje on pravedni glas Tvoj: "ne poznajem 

te", kao da je zaista priznao svu svoju krivicu. 

I sada: Iz mrtvih si nas podigla Bogorodice, ìvot 

netrule`ni, @ivotodavca rodiv{i; i raba Tvojega (ime) izvedi iz 

ada paklenog, Sina Tvoga za milost umoliv{i. 

Pesma 4. 

Pevam Ti, ~uj me, Gospode, ~uh i uàsnuh se: do mene si se 

spustio, mene svezabludelog. Veliko je Tvoje snisho|ewe, ~ak se i 

na meni proslavqa{, Mnogomilostivi. 


Ti si sva nada na{a, Boè, iznemoglog i nasiqem vra`jim 

obuzetoga raba Tvojega pomiluj Spase i pogledaj kao blag, 

sagre{ewa wegova voqna i nevoqna. 

Upokoj, Gospode, ... 

Ti koji ima{ nesagledivi bezdan milosr|a, Gospode, bezdan 

grehovni raba Tvojega pokrij, ~ovekoqub~e, umiv{i Krvqu Svojom 

greh neznawa i maloverja wegovog. 

Slava: @ivima gospodare}i i mrtvima vladaju}i, pomiluj i 

raba Tvojega (ime), jer vlast ima{ svaku na nebu i na zemqi, 

Hriste Boè, sa Ocem vladaju}i i Duhom sve o~i{}uju}i. 

I sada: Iscelila jesi Bogorodice, Evino najponiznije 

pokajawe; 

Utemeqiteqa svega rodila jesi, koji je mogao da podigne 

palu tvorevinu. 

Wega moli da i svoga slugu bezna~ajnoga (ime), koji zapovest 

Bo`ju prestupi, spase po svojoj milosti. 

Pesma 5. 

Davao~e svetlosti i Tvor~e vekova, Gospode, sa svetima 

Tvojim blagoizvoli nastaniti nas: jer osim Tebe drugoga Boga na 

znamo. 

Upokoj , Gospode, ... 

Usmr}enog, koji na dnu ada leì izvedi, Boè, grhove 

wegove iskupquju}i; raspeo si se na Krstu da bi grehove na{e 

omio âsnom Krvqu Svojom, Hriste, Iskupitequ sveceli. 



Do{ao si da nas spase{, Hriste Boè, primi sada i na{e 

nedostojne molitve za raba Tvojega (ime) i wima ga od ve~nih muka 

izbavi i pomiluj, Spasitequ Preblagi. 

Slava: Molim Te, Re~i Boìja, ako je i drsko ovo, jer Te je 

prognevio rab Tvoj (ime); ipak blagodat Tvoju molim, nemoj se 

gnu{ati molitava na{ih i pomiluj nas, jer, svi smo krivi pred 

Tobom, Svesveti Vladiko. 

I sada: Pod pokrovom Tvojim, Mati Boìja, spasavaju se svi 

koji se u Tebe uzdaju: Tvojim zastupni{tvom za{titi i nas i 

udostoji nas da hrabro i neosu|eno molimo Sina Tvojega za 

umrlog bez nade (ime). 

Pesma 6. 

U bezdanu grehovnom nalaze}i se, bezdan neistra`qivi 

milosr|a Tvoga prizivam: iz wega Boè izvedi me. 


Od zamqe si sazdao ~oveka, Boè, i u zemqu ga sada vra}a{, 

po{tedi Gospode, u nerazumevawu skru{eno siroma{ni sasud Svoj 

: Ti koji moè{, Vladiko Tvor~e, opet ga podi}i iz truleì . 


Neizrecivi i neshvatqivi Gospode, dare`qivo{}u 

neiskazanog ~ovekoqubqa Tvoga pomiluj onoga koji okon~a svoj 

ìvot, oprosti sagre{ewa wegova, u znawu i ne znawu u~iwena. 

Slava: Da se ozari milo{}u Tvojom, udostoj Vladiko raba 

Tvojega (ime) koji po svojoj voqi prekrati ìvot svoj, i u svetlost 

Tvoju ga uvedi, iz tame ga uzimaju}i, radi milosr|a Tvoga. 

I sada: Ti koja izbavqa{ one koji Te usrdno prizivaju, 

Pre~ista Vladi~ice, Sina Tvoga umoli da preminuloga (ime) 

po{tedi: ìvota i smrti Vladiku rodila jesi. 

Pesma 7. 

Bogoprotivnim re~ima bezakonog mu~iteqa, veliki ogaw 

raspali se. 

Ali, Hristos dade blago~estivoj deci rosu duhovnu. On koji 

je blagosloven i sveproslavqen. 


U ad s du{om kao Bog si{ao si, i u raj razbojnika sa sobom 

uveo si; pomeni i raba Tvojega (ime) koji Te prognevi grehovima 

mnogim, sada Tebe mi bedni molimo. 


Jedini Bezgre{ni, po voqi Svojoj u mrtve si se ubrojao, da 

bi umrle silom ~ove-koubice, vaskrsao Sobom. Iz vlasti wegove 

izbavi i raba Tvojega, Svesilni. 


Slava: Radost ve~no istinsku, blagoizvoleo si darovati nam 

Vaskrsewem Svojim; iz mra~nog ~emernog carstva izbavi raba 

Tvojega (ime) da bi od muka ve~nih oslobo|en, ugledao sebe sa 

desne strane Tvoje, Sudijo Mnogomilostivi. 

I sada: Blistaju}u slavu O~evu, koja se u ploti od Tebe 

javila, umoli Presveta, da iz tame ada oslobodi nepotrebnoga 

raba Tvojega (ime), Ti koja si Majka, Tebi se molimo. 

Pesma 8. 

Nekada u Vavilonu, ogwena pe} se ugasi, Bo`jom voqom 

Haldeji se opali{e, a verni se orosi{e pevaju}i: Blagoslovite 

sva dela Gospodwa Gospoda. 

Upokoj Gospode, ... 

Carstvo smrti, smr}u Svojom si razorio; Boànskom silom 

Svojom vrata ve~noga ìvota si otvorio, ne zatvori ~ovekoqubqa 

Tvojega ni rabu Tvojemu, ako je i sagre{io, jer sada iz ada gorko 

vapije. 


Naslade, lepotom Tvojom udostoj, stud grehovne rugobe 

o~i{}uju}i onom koji Te smr}u svojom uvredi: jer si jedini 

bezgre{an Vladiko, koji za nas krsnom smr}u postrada. 

Slava: Da spase{ one koji su pali u pra{inu smrti, Sam 

u~e{}e u smrti uzeo jesi, Besmrtni; iz predela smrti, silom 

Tvojom izvedi raba Tvojega (ime) surovom smr}u porobqenoga. 

I sada: Zaista je velika tajna ro|ewa Tvojega, Bogomati, 

Boga ovaplo}enog rodila jesi; Wega koji je Sin Tvoj moli za 

zlosre}no preminuloga (ime) ; jer Ti ima{ smelosti pred ro|enim 

od Tebe, blagodatnim Spasiteqem sveta. 

Pesma 9. 

Onoga koji pre sunca zasija, Svetilnika Boga, koji nam u telu 

do|e iz devi~anske utrobe Tvoje, neizrecivo ovaplotiv{i se, 

Blagoslovena, Sve~ista, Bogorodice, veli~amo. 


Imaju}i vlast nad ìvima i mrtvima, po{tedi Spase raba 

Tvojega (ime) koji postade plen ~emerne smrti: Ti ima{ vlast datu 

Ti od Oca oìvqavati i opra{tati po blagoj voqi svojoj, Sine 

Boìji. 


Preslavna mnoìna svetih Tvojih, Hriste, neprestano Te 

moli za gre{ne sluge Tvoje, da ih blagoizvoli{ pomilovati i iz 

ve~ne geene izbaviti. 


Slava: Blagosti zaista pu~ina si nesaglediva, blagoda}u 

Tvojom pomiluj raba Tvojega (ime) koji Te prognevi, i nas koji Ti 

se molimo. 

I sada: Dostojno je Bogorodice blaìti Tebe, kao Majci 

na{oj prilazim s nadom, sami sebe i brata na{ega (ime) koji 

skon~a u malodu{nosti, Tebi Zastupnice i s Tobom Hristu Bogu, u 

smirewu predajemo. 

(sastavio ruski Mitropolit Venijamin) 

MOLITVA MOLITVA PREPODOBNOG PREPODOBNOG STARCA STARCA STARCA LAVA 

LAVA 

optinskog 

optinskog 

Pogledaj, Gospode, izgubqenu du{u (ime), i ako je mogu}e, 

pomiluj je. 

Neispitqivi su putevi Tvoji. 

Ne ura~unaj u greh ove re~i molitve moje. 

Neka bude sveta voqa Tvoja. 

SADR@AJ: 

SADR@AJ: 

MISAO O SAMOUBISTVU 

3. Oboreni krst 

10. Od koga dolaze misli o samoubistvu 

12. Putevi promisli Boìje 

16. Misli o samoubistvu obi~no opsedaju 

one koji prebivaju u demonskoj prelesti 

20. Spre~avawe samoubistva 

22. Jedan od glavnih uzroka samoubistva - neverje 

DA LI JE DOZVOQENO 

MOLITI SE ZA SAMOUBICE 

24. “Milost treba da po~iva na istini” 

27. Da li se moè moliti za du{u samoubice 

ORU@JE ZA BORBU PROTIV \AVOLA 

42. Utehe gospodwe srodnicima samoubica 

52. KANON za samoubice koji se 

izgovara kelejno (uz blagoslov duhovnika) 

61. Molitva prepodobnog starca Lava 

(optinskog) 


храм светог апостола Јакова, брата Господњег; Дубока код Јагодине; тел/факс 035/267-160; интернет 

адреса SVETIJAKOV.org

O samoubistvu.pdf

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?