2K_Slobodi_Pjeva

Gra~anica svom jaranu - sada,
po zrakama jutarnjega sunca,
kao sestra bratu koji strada,
tihim glasom, nje`no odgovara:
„Moj Doboju, ratni veterane,
doznala sam za tvoj bol i jade,
a znala sam da }e{ bit prevaren.
Znala je i tvoja stara majka
da ti nosi nesre}u Stamenka.
Evo mene da ti vidam rane,
prva ljubav nikad nije stara.
Ja }u povest’ moje Sokoli}e,
sve gazije {to na babu li~e,
a po dajd`i mladi Zmajevi}i,
dokazali da su boju vi~ni.
Sa njima }e po}’ sinovi Soli,
da pomognu bra}i na Usori.
359