AAO-107

Naš Mesec rđa
.
Zanimljivo je da se hematit mnogo je češće nailazio na Mesečevoj strani, koja je okrenuta ka
Zemlji. Naučnici sumnjaju, da je neophodni kiseonik dolazio iz gornjih slojeva Zemljine
atmosfere. Solarni vetrovi ga duvaju prema Mesecu u obliku atomskog kiseonika već 2,4
milijarde godina. Ovaj transfer se dešava naročito tokom punog Meseca, kada je Mesec iza
Zemlje, gledano sa Sunca. Zatim uranja u dugački izvučeni magnetni rep Zemlje i prima u
proseku 26.000 jona kiseonika po kvadratnom santimetru i sekundi, kako su utvrdili naučnici.
To je dovoljno da se formira oko pet do devet masenih procenata hematita. Kada materijal
oksidira, on gubi elektrone. Ali kada je Mesec u Zemljinoj senci, a time i u Zemljinoj
magnetosferi, 99 procenata solarnih vetrova ne pogodi Mesec i shodno tome se ne gube se
elektroni. Tako je Mesec mogao da na miru da rđa milijardama godina.
5