fa2WEB

ДРАГАН СТОЈИЋ - ФУДБАЛСКИ АМАНДМАНИ
Чуо је то председник Реал Мадрида Лоренсо Санс, тако да
је Предраг после 128 утакмица и 68 постигнутих погодака у
бело-црној опреми постао принц „краљевског“ клуба 1996.
године.
Кренуло је и државном тиму. Слобода код Слободана
Сантрача била је гарантована. Зналцима посебно, а
Мијатовић је то био.
У квалификацијама за Мундијал у Француској 1998.
натерао је усред Прага „кнедличкама“ кнедлу у грло,
Шпанцима се „одужио“ за гостопримство, али је у баражу
толико понизио Мађаре да сам сигуран како и дан-данас, ако
су поживели, пси - граничари наших суседа кевћу на спомен
његовог имена, а тадашњи цариници се мрште као кад су тих
година гледали наше пасоше. 109
После 7:1 и 5:0 питали су се какав то Југословени играју
чардаш кад немају лепе ноге?
Зато су имали спретне, одговор се назире.
После отровне запршке у угарском гулашу, уследило је
крунисање за краља. Рачунајући да је „фијат“ бржи од кочија,
Јувентусови фудбалери су само турирали током финала Лиге
шампиона, све док Мијатовић није убацио у шесту брзину и
одвезао их на отпад.
Онда је, можда и прерадом олупине из Торина, настала
она чувена „Мијатова пречка“. Још чујем како звечи, одзвања
ми у ушима. Да је Пеђа искористио тај пенал на Светском
шампионату, да смо убрали „лале“, цветала би Сантрачева
дружина можда и до финала. Мало је. До титуле. 110
И поред тога, Мијатовићева каријера у Реалу је личила на
бајку, међутим, многе бајке крију лоше људске особине. Једна
100