SPORTSKA SVAŠTARA

morsviolenta
  • No tags were found...


© EXYU FUDBAL 2021

www.exyufudbal.in.rs


Izdavač: EXYU FUDBAL

Za izdavača: Nebojša Jakovljević

www.exyufudbal.in.rs

SPORTSKA SVAŠTARA

▪ Priče iz sportsko-istorijskog kovčega ▪

Autor: Dragan Stojić

Prelom i korice: Nebojša Jakovljević

Online izdanje

http://www.exyufudbal.in.rs/biblioteka/sportska-svastara

ISBN: 978-86-900942-4-0

Godina izdanja: 2021

© Sva prava zadržava izdavač. Bez izričite dozvole izdavača i autora

zabranjeno je umnožavanje i kopiranje bilo kog dela ili cele publikacije.


„Ako možeš da izdržiš kad ničega nema u tebi

sem volje koja ti dovikuje - 'istraj!'...

bićeš čovek, sine moj!“

(Radjard Kipling, indijski pisac)

3


Dragi čitaoci,

Iako nisam planirao, odlučio sam da vas po peti put obradujem

knjigom koju sam napisao.

Tradicija započeta 2018. se nastavlja i u tekućoj, 2021. godini.

Kad sam počeo da pišem prvu knjigu, mnogi su rekli - „nema od

toga ništa, nećeš uspeti, bolje odustani“. Uspeo sam. Na red je zatim

došla sledeća, najčešća reakcija je glasila - „valjda ćeš uspeti?“.

Uspeo sam i tad, da bi posle objavljene 4. po redu, a treće autorske,

najčešće pitanje bilo - „kad ćeš napisati novu knjigu?“.

Odgovor glasi - napisao sam je!

Dao sam sve od sebe da i ove priče budu dinamične, čitljive,

svakako i poučne, pa su zato one prožete ne samo sportskim već i

geografskim, filmskim, muzičkim elementima, pa ćete čitajući

ponuđene storije dosta toga moći da naučite i o navedenim

oblastima, a saznaćete i detalje iz privatnog života aktera ovih priča.

Ko je osim protivničkih golmana varao svoju ženu, ko je dobio

mesto u operi, filmu o čuvenom bokseru Rokiju Balboi i delu jednog

„nobelovca“, kako se zove čovek koji se na jednoj utakmici osećao

kao Nina Badrić na šumadijskoj svadbi, u kom sportu je moguće biti

psihički bolestan a steći zvanje najboljeg igrača lige, šta se desilo na

dalekom Kavkazu i tome slično.

4


Čitajući potresne ali izvanredne romane iz trilogije Nenada

Milkića „Mi smo branili Košare“ („Besmrtni bataljon“ i „Zov

karaule“, IP Panonija, Ruma 2018), dobio sam inspiraciju za rad na

priči o sremskomitrovačkom junaku koji je, umesto u fudbalsku,

ušao u srpsku vojničku legendu.

Zahvaljujem se Nebojši Jakovljeviću na prihvaćenom predlogu

da izdavački sektor njegovog sajta exyufudbal.in.rs objavi moje delo

a vama, dragi čitaoci, što ćete knjigu (besplatno) pročitati.

U zdravlju je čitali!

Драган Стојић

5


Posetiti Hajberi, dom fudbalera londonskog Arsenala do

sredine prve decenije 21. veka, uvek je bilo prijatno, ali kročiti na

zeleni tepih ovog zdanja zarad osvajanja tri boda predstavljalo je

težak, često pretežak, a u pojedinim trenucima i đavolski mukotrpan

posao.

U takvoj misiji bili su igrači Mančester Junajteda u februaru

1997. godine, kada su se postave dva velikana sastale u prvenstvenoj

utakmici u okviru engleske Premijer lige.

Iako lideri na tabeli, Crveni đavoli iz „grada tekstila“ umalo da

budu prvi pocepani poput falš kaputa.

Stiv Bould je započeo napad domaćih, preneo loptu na

gostujuću polovinu terena, odigrao je kratak pas ka Patriku Vijeri,

ovaj nešto duži prema Denisu Bergkampu, a Holanđanin je poznat

po inteligenciji svojstvenoj Nikoli Tesli, pa je sve mirisalo havariju u

fudbalskoj elektrani Tobdžija.

Ne časeći časa, „iz prve“ je poluokretom loptu „bocnuo“ po

zemlji iza leđa poslednje linije Arsenala na 35 metara od gola čete

sa Old Traforda, Jan Rajt je izbegao ofsajd zamku, krenuo je sam u

kazneni prostor, ali je umesto u mrežu sa 11 metara loptu nisko

poslao „rajt“ (pravo) u noge Petera Šmajhela i prilika je otišla u

Dansku. Ili u nepovrat, ako vam je draže.

6


Menadžer Junajteda Aleks Ferguson je, kao i svi Škoti, voleo da

nosi kilt (nacionalnu suknju), no, nije voleo da njegovi puleni igraju

kao da su u suknjama, a zna se da je reč trenerskog velikana bila

zapovest.

Geri Nevil je sa polovine igrališta svog tima poslao dubinski pas

ka saigračima u napada, Toni Adams, kapiten Arsenala,poznat po

ljubavi prema ljutoj kapljici, kao da je popio koju čašicu više, loše

procenjuje let lopte, a na njegovu nesreću u navali Mančester

Junajteda nije bio čovek poreklom sa Antarktika već sa Jamajke.

Znači vrsni sprinter. Endi Kol se munjevito sa 30 metara stuštio ka

cilju, ušao u šesnaesterac, kad mu je Džon Lukić krenuo u susret

rutinski ga je obišao i iskosa sa visine penala po zemlji lagano plasirao

loptu u mrežu za vođstvo gostiju od 1:0, 18.minut.

Taman da je i Robin Hud lično bio čuvar mreže londonske

jedanaestorke, to ništa ne bi promenilo, pošto im je mrežu na ovom

susretu čuvao Džon Lukić, fudbalski nadimak Mali Džon bi mu lepo

pristajao.

Možda bi čovek našeg porekla na to i pristao, međutim, vrlo

brzo je bilo jasno zašto je moćni Junajted u to vreme od protivničkih

golmana najčešće pravio Tomu Palčića.

Bergkamp je izveo korner, odbrana gostiju izbila loptu, Vijera

prekratko glavom pokušao da je vrati pred Šmajhelovu mrežu,

potom je na scenu stupio Rajan Gigs, fudbaler za koga bi se pre

reklo da je sin Eola, boga vetra, nego ljudskog bića.

Neverovatnom brzinom je, praktično sa ivice kaznenog

prostora svoje ekipe, povukao kontranapad uz desnu aut - liniju,

7


nešto pre centra igrališta ju je poslao ka Čehu Karelu Poborskom,

ovaj „nastavio“ do strelca prvog gola na ovoj utakmici, a kad lopta

dođe do Kola, onda je to pola gola. Kao u nekoj pesmi.

Usledio je sprint, zahvaljujući brzom kretanju su gosti stvorili

višak igrača u napadu, u trenutku kad je došao na 22-23 metra od

mete lagano je odigrao ulevo ka Oleu-Gunaru Solšeru, najbolji

„džoker“ u istoriji fudbala hladnokrvno,kao da je slučajno iz

Norveške, u stvari je namerno iz te zemlje, šutira po zemlji

dijagonalno i sa 12 metara pogađa ispod nogu požrtvovanog Lija

Diksona“malu“ mrežu na suprotnoj strani Lukićevih vrata za

udvostručenje vođstva u 32. minutu igre.

Kad se bokserski šampion iznervira, on izazivača pošalje na pod

ringa, dok topovi u takvim situacijama počinju da tuku svim granata

svih mogućih kalibara.

Na sve ili ništa su krenuli Arsenalovi fudbaleri u drugom

poluvremenu, stigli su do pogotka koji je ličio na pucanj u strogi

centar pogrešne mete, jer je arbitar zbog ofsajda uskratio za radost

Jana Rajta.

Poznato je da se Bergkamp plaši letenja avionom, pa je tu pobiju

tokom cele karijere neutralisao „letenjem“ u zagrljaj svojim

saigračima. Baš to se desilo u 69. minutu meča.

Rej Parlour je prošao po desnoj strani, došavši u visinu

kaznenog prostora Junajteda, nastavio je praksu da se u ovom

dvoboju igra bazira na dodavanjima po zemlji, poslao je loptu u

„peterac“ i Bergkamp gotovo iz mrtvog ugla dmah ispaljuje

8


poluvisoko ispaljuje plotun u bliži ugao. Šmajhel na kolenima,

Arsenal opet u igri - 1:2.

Na žalost po ekipu Arsenala, fudbalska utakmica nije večni

život, vremenski je ograničena, a to govori sve.

Poslednji zvižduk glavnog sudije Martina Boudnema je tu

činjenicu dodatno potvrdio.

Crveni đavoli su Hajberi pretvorili u pakao. U svoju čast.

9


nesrećni.

Zemljom hode srećni ljudi. Na suprotnoj strani od njih su

Oni treći - neshvaćeni i otpisani - predstavljaju svet za sebe.

Aleksander Hemilton se u daljoj prošlosti borio s američkim

finansijama, Luis Hemilton se danas bori s krivinama na stazama

Formule 1, junak ove priče se rvao s protivničkim bacačima na

bejzbol terenu, a još veću bitku je vodio sa sobom.

Džoš Hemilton, shvatljivo neshvaćen!

Jedan od od onih ljudi koji je u karijeri i privatnom životu bio u

„večnom šahu“, uvek blizu velike pobede, još bliže katastrofalnom

porazu, a konačan ishod je najčešće bio remi.

Severna Karolina je jedan od bastiona koledž košarke, a Džošov

datum rođenja zakucan je baš u godinu u kojoj je Majkl Džordan

počeo probijati „vazdušni zid“ na putu do obruča u univerzitetskoj

ekipi Severna Karolina Tar Hils. Tekla je 1981.

Džejms Vorti je još ranije u istom dresu počeo pripreme za

hvatanje Džabarove „nebeske udice“ u Lejkersima, a Hemilton se

upecao za drugu udicu, završivši krajem 20.veka kao kapitalan ulov

igre s palicom, pošto je draftovan od strane MLB ligaša Tampa Beja.

Ulazak u najbolju bejzbolašku porodicu nije značio život u

blagostanju, jer je i pre „useljenja“ u nju otišao u „beli“ svet. Bolje

10


reći svet belog. Životni udarac jači od palice! Alkohol je samo dolio

teret više na već ljutu ranu.

Da se luda glava opameti i s puta u ambis, na kom mu je znak

„narkotici“ pokazivao smer prema paklu, krene na pravu stranu

života, samo privremeno je pomogla saobraćajna nesreća koju je

doživeo 2001. godine. Umalo da ispadne saobraćajna sreća.

ga je.

Bez dugoročnog rezultata. Lepota poroka je bila jača. Opčinila

Palica u njegovim rukama je bila dovoljno dugačka samo za

niželigaške okršaje.

Došla je i 2004. godina u kojoj je stavio potpis na najvažniji

ugovor - bračni.

Izabrana životna „saigračica“ zvala se Keti. Ukazala mu se prilika

za grend-slem houm ran van terena i pružanje koraka ka redovnom

životu.

Bejaše kratko.

Njegova najveća ljuba zvala se droga, pa je račun vernosti

opakim supstancama platio suspenzijom iz takmičarskog pogona.

Da zlo bude veće, priliku da lupa lopte na tribine i donosi

sigurne poene svojoj ekipi, „nadoknadio“ je lupanjem stakla na

vozilu svog prijatelja. Onako drugarski!

Dobra terapija ze lečenje besa je posao, a simbol teškog rada

je građevinarstvo.

11


Hemilton je krajem prve decenije tekućeg veka radio kao

građevinar. Sudbinski je bio vezan za šlem.

Kad se udruže Bog i ljudi, zasija svetlost iz najdubljeg tunela.

Džošu je Svevišnji dao novu šansu.

Plodove racionalnosti ubrao je 2007. prvim angažmanom u

Mejdžor ligi i baza za bolji život bila je postavljena. Trebalo je da

pređe još tri i uđe u „kuću“ ozbiljnih bejzbolaša, destinacija se zvala

Sinsinati.

Nije uspeo!

Redsi su mu posle prve sezone pokazali crveno svetlo.

Čovek koji je stalno imao problem sa zakonom, postao je 2008.

teksaški rendžer. Sportska uniforma Teksas Rendžersa bila je na

njemu. Palicu je odmah zadužio, šlem takođe, a lisice je umesto

prekršiocima zakona stavio na ruke rivalskim bacačima.

Epitet zvezde iz crne hronike je zamenio je ulogom ol-star

igrača, stekao je i zvanje igrača s najviše ostvarenih RBI Američke

lige, a pored svog imena ima upisan i Silver slager nagradu

namenjenu vrhunskom napadaču u AL.

Voleo je Keti, a pomalo i druge žene i stare poroke.

Umesto božje, stigla je paparaco kazna. Kompromitujuće

fotografije Dedspina isplivale su u javnost.

Sunce Arizone ga je ošamutilo u gradu Tempi, pa nepoznatim

ženama, alkoholu i narkoticima nije bilo teško da protiv njega

postignu strajk-aut.

12


Ako mu je ovo bio neoprostivi greh, za učinak na terenu bi mu

još i platili da se napije.

Još jedan bljesak među zvezdama najjače lige u istoriji, novi

Silver slager trofej, prvi put i čelno mesto na listi udarača s najboljim

prosekom uspešnih udaraca, a kao šlag na tortu i nagrada za

najboljeg igrača Američke lige MLB-a!

Opijen slavom nije mario za alkohol.

Na putu povratka bio je i naredne godine, kad je Teksas

dogurao do Svetske serije, ali su Rendžeri u Divove iz San Franciska

pucali ćorcima i pehar je završio u Kaliforniji.

Sledeće godine umesto putovanjem oko sveta, nagrađen je

novim učešćem u završnoj predstavi šampionata.

Kad su se Teksašani spremili da slome krila i vežu kljunove

Kardinalalsima iz Sent Luisa u 6. utakmici Svetske serije, Dejvid Friz

je u zaključnom iningu regularnog dela susreta, iskoristivši poslednju

šansu „frizirao“ izjednačenje, ostavljajuću u šoku igrače u sivoj

uniformi.

Oporavka nije bilo, jer je u 11. iningu treštao bluz i Rendžerima

je praktično otrgnuta šampionska „značka“, iako je Albertu Puholsu

i kompaniji za ukupnu pobedu bio potreban (ostvareni) trijumf u 7.

meču.

Tuga za Džošuu Holta Hemiltona. A gde je tuga tu mora da se

cuga, kako reče Balašević.

S puta povratka u normalne životne tokove Hemilton je

početkom 2012. prešao na stazu bez povratka

13


U bulpen privatnog života ubacio ga je alkohol, dok je on na

„parčetu torte“ u trans bacao svoje navijače. Četiri houm-rana na

meču protiv Oriolsa u maju 2012, tek četvrti čovek kom je to u

MLB pošlo za rukom u 21. veku, igračima iz Baltimora se priviđao

njihov čuveni sugrađanin Bejb Rut ali u protivničkoj postavi.

Ponovo je bio ol-star, iznova jedan od Silver slager ofanzivaca,

a onda se krajem iste godine „pretvorio u anđela“, jer je pristupio

Los Anđeles ov Anahajmu.

Izdržao je dve sezone a onda, da ne bi postao pali anđeo, vratio

se 2015. u Arlington.

karijere.

Nažalost, vratio se i svojim slabostima, što je značilo kraj

Osim „razvoda“ s Mejdžor ligom, razveo se i od Keti. Takva je

sudbina čudaka.

Džoš Hemilton. Jedan, jedinstven, neponovljiv.

14


Pričao mi je deda…

‣ Kakva su sila bili ti strašni Nemci. Onaj Romel što se kroz

afričku pustinju probijao kao lisica. Ili one gvozdene ptice (mada mi

nije jasno kako ptice a „štuke“?), umesto zrnevlja ‘šenice ispuštale

su bombe. Oni njihovi s munjama na kragni, je l’ bejahu „esesovci“,

koga su ti dohvatili nije se majci glave nanosio. Bilo je među njima i

nesrećnika, običnih vojnika, redova, časnih ocira. Siroti, morali su

da slušaju naređenja. Uđu u selo, sravne ga sa zemljom, čeljad

pokupe pa ih u logor strpaju, a odatle izlaska skoro da nije bilo.

A tek Kragujevac, Kraljevo…

Dobro, deda, reci ti meni je li među njima bilo dobrih ljudi?

Razmišlja. Prošle su decenije otkad se Drugi svetski rat završio,

zaboravila starina. Demencija, šta drugo.

Ili ne želi da se seća tih vremena.

‣ Bilo je, sinko! Moj otac je kupovao novine samo da bi čitao

kako se taj tukao. Bokser. Al’to je bilo pre rata, onog drugog

velikog. Sećam se da se mlatio s nekim Amerikancem. Taj se zvao

Džo Luis. Posle su bili prijatelji. Čak je Maks platio troškove Luisove

sahrane 1981. godine.

Sve govori starac, samo nikad ime tog Švabe da izgovori. Mrsko mu,

kao da na nemačkom treba da kaže. A po srpski se kaže se isto.

15


O’š mi reći kako se zvao? Ili si zaboravio?

‣ Nisam, dete, zaboravio, nego me muče sećanja kad pomislim

da je imao dugačko ime, još i Adolf.

Pogrešio si, deda, nije Hitler bio bokser nego slikar, čitao sam da

je imao dugačku kosu!

‣ Maks Šmeling, rođeni! Maksimilijan Adolf Oto Zigfrid

Šmeling. Taj se prvo tukao za titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji

s drugim Amerikancem. Nekim Džekom Šarkijem, valjda se tako

zvao. Bilo je to 1930, pobedio ga u Njujorku. Znaš li ti šta znači

pobediti u Njujorku? Njujork je, kažu, svet! A ring je bio na bejzbol

stadionu Jenkisa, čuo si za Bejba Ruta, čuvenog bejzbolaša. Tu je on

igrao. Dve godine bio je najbolji, potom je upao u čeljusti ajkule.

Kakve ajkule, Bog s tobom deda?!

‣ Prođoše skoro neka deca, a jedan mališan kaže: „Deda, moj

drug je šark, čuvaj se!“ Objasniše mi da to na engleskom znači ajkula,

pa reko’ mora da je Šarki bio ajkula u ringu. Kako bi inače tukao

Maksa. Kad je Hitler ojačao, Šmelinga su proglasili nacističkom

lutkom, mada su se devojčice sve ređe igrale lutkama u to vreme. I

one su uzele puške u ruke. Prvo drvene, ubrzo i prave. Čuo si za

onog Gadafija i njegovu državu Libiju. E, vidiš, tako ti Libijci, danas

posvađani, svoju ambasadu imaju u Berlinu, i to u kraju u kom je

Šmeling živeo do 1945. godine.

Deda, kad smo počeli, spomenuo si nekog Luisa. Ja znam za onog

atletičara Karla Luisa. A, da, bio je i jedan bokser Lenoks Luis. Za

Džoa ne znam.

16


‣ Da, maleni. Maks i Džo su imali dve borbe koje su proglašene

antologijskim. Uzmi rečnik pa proveri šta to znači. Prvo je Nemac

nokautirao Luisa 1936, a onda je ovaj pobedio njega dve godine

kasnije. Znaš, mićo, tih godina je Hitler hteo da uništi Jevreje u svom

Rajhu, tako Švabe kažu za carstvo, a Maks je sakrio u svoj stan neku

jevrejsku decu.

Nije mu firer mogao ništa, mada je bio besan! I ovaj je bio sila.

Pa još Adolf. Nacionalni junak. Šampion.

U ringu je bio pobesneli Maks, a bez rukavica medvedić dobrog

srca. Ubrzo je nokautiran mir. Maks je odložio rukavice i kao

padobranac krenuo u rat. Ovoga puta nije bilo odbrojavanja, umesto

zvuka gonga čuli su se plotuni, konopci su iskidani i mnogi su završili

van životnog ringa zauvek.

U aprilu 1941. je nokautirana Kraljevina Jugoslavija, njena vojska

se povlačila, pa su neki završili u Grčkoj, tamo je, dete, bio i Šmeling,

ali ne kao turista, već kao pripadnik Luftvafe. To ti je ono što je kod

nas ratno vazduhoplovstvo.

Deda, tamo u Grčkoj je Olimp, tu su spavali njihovi bogovi.

‣ Ne znam, mali moj, šta ti je to Olimp, ali znam kako se naši

borci provedoše tamo.

‘Ajde ispričaj mi to!

‣ Komandant im je bio neki Vladimir Lazanski, njegov sin zna

dosta o vojsci, oružju. Ček da mu se setim imena. Na vr’ mi jezika.

Miroslav. Miroslav Lazanski. Tog njegovog oca je Šmeling zarobio u

17


Kalamati 1941. godine i poslao ga u nemački logor. Bili su s našima

Englezi i Novozelanđani.

Šta ti, starče, sve znaš. Pričaj dalje.

‣ Bokseri idu u raj, a Maks u penziju. Boračku. Ranjen je ubrzo

i ostao je bez padobrana do kraja rata. Nije mario, rukavice su mu

bile ionako draže. Pričali su 1944. da je poginuo. ‘De šampion da

pogine. Ne mož’ biti! Kako vi mladi ono kažete kad neko nešto

uspe?

O, deda, pa i ti pratiš modu. Kažemo da je izboksovao! Kakve to

veze ima s Maksom Šmelingom?

‣ Ima, čedo. Kad su Saveznici okupirali Nemačku, bokser je

izboksovao bolji tretman za svoje zarobljene sunarodnike. Bar se

trudio da izboksuje. Vidiš, tukao se i van ringa.

Šta je bilo s njim kasnije, pričaj, pričaj?!

‣ Može, ali još samo malo.

Ne malo, starino, ima još zanimljivog o njemu, znam! Koliko je

još boksovao?

‣ Kratko. Par godina posle rata i to samo protiv svojih

Nemaca. Kad je izgubio od Fogta odlučio je da se ne svađa sa

sportom u kom se proslavio. Borba između njega i boksa bodavana

je nerešeno. Zagrljaj prvaka i omiljene mu veštine bio je

džentlmenski.

Još, još, nemoj da prekidaš!

18


Pričao bi deda, al’ ga izdaje sećanje. Vidim napreže se, a glava mu

puca. Možeš ti to, mislim se u sebi, a ne smem da kažem. Starac k’o

starac - naljutiće se pa neću čuti kraj.

‣ Dao se u neki posao, danas bi rekli postao tajkun. Radio je

za „Koka-Kolu“.

Ti si baš moderan, stari lafe, sve mi se čini da bi u ring kao on.

‣ U ring više ne mogu, zato je Švaba završio u knjigama, na

filmu, u pesmama…

Kako to, deda?

‣ Živeo je u Šćećinu, u Poljskoj, pa je muzička grupa iz tog

grada, Analogs, snimila pesmu „Maks Šmeling“.

Misliš bend je snimio pesmu ?

‣ Eh, vi mladi, ne znam šta ti to znači. Ako ti kažeš tako, onda

neka bude bend.

Vidim krenuo matorac, ne staje s pričom, pa daj da još nešto

saznam.

To što si rekao da je bio na filmu. Bio je glumac ili su o njemu

snimljeni filmovi?

‣ I jedno i drugo, verni slušaoče. Tako si radoznao. Glumio je

u filmu 1957. godine. Zaboravio sam naziv tog lma. Šta ćeš, pritisle

godine pa se zaboravlja.

Nemoj tako, još se ti ne daš, kućo stara! Rekao si da je o njemu

snimljen fillm.

19


‣ Čekaj, kud žuriš? Ili je dosta priče pa ti je dosadno?

Dosadno? Nema šanse.

‣ Gledao si sigurno filmove o onom bokseru Rokiju.

Kako nisam. Ko to nije gledao?!

‣ Ne znam ti reći u kom je to delu bilo, borio se Roki i neki

Sovjet Ivan Drago.

To je bilo u četvrtom nastavku. Koji Sovjet, valjda Rus, deda?

‣ Tad su ti Rusi bili Sovjeti, pročitaćeš u istorijskim knjigama.

Smatra se da je Roki Džo Luis, a Maks Ivan Drago.

Kako to kad Maks nije bio Rus?

‣ Lepo, borba između Istoka i Zapada.

A, to. Rekao bih mu da je to figurativno prikazano, ali ne bi

shvatio. Mator čovek, nije taj učio škole, a ni za Gugl nije čuo.

‣ Ideš li u bioskop, sine?

Šta ću u bioskopu, deda, imam Internet. Što?

‣ Snimili su i o njemu film pre osam godina. Zove se „Jedna

nemačka legenda“. Glumio je isto bokser - Henri Maske. Nađi na

tom tvom, kako reče da se zove, pa pogledaj.

Nema kraja priči, sad starina ne odustaje.

‣ Tog Maksa su i u operu stavili.

Operu?

20


Šta lupa ovaj deda? Bokser u operi. Da, „jugo 45“ na trci Formule

1. Malo sutra.

‣ Ako, ako, treba biti sumnjičav, no ne lažem te za operu. Džou

Luisu je posvećena.

Gledam ga i ne verujem, samo čekam šta ću sledeće čuti pa i da sam

odem u boksere. Odmah. Iz istih stopa. Jedino što mogu biti samo

pero kategorija.

Još da čujem od tebe da se našao u delima nekog velikog pisca pa

ću da vežbam kroše i aperkat. Na prazno.

‣ Ginter Gras.

Ginter Gras, čuveni nemački književnik, nobelovac?

‣ Baš taj. Pravac u biblioteku po knjigu „Limeni doboš“.

Počinje da mi se vrti u glavi od silne priče. Deda se smeška, vidi da

posustajem, samo čeka da priznam. A šta drugo mogu.

Dosta je, deda.

‣ E, dobri moj, koliki život tolika i priča.

Sto godina?

Ceo vek. Umro je pre 13. Naživeo se taj kao čovek.

Što da ne, i Švabo je čo’ek.

21


Engleska je „kolevka“ fudbala, stari Vembli je bio njegov hram,

pa su na Evropskom prvenstvu 1996. godine domaćini dobili priliku

da zaljuljaju svoje rivale na terenu, dok su njihovi navijači izgovarali

fudbalsku molitvu kojom mole Alana Širera i ostale „apostole“

Gordog Albiona da iskoriste čudotvorne moći i sebe pretvore u

svece fudbalske igre na Ostrvu i šire.

U prvom kolu izabranici Terija Venejblsa nisu bili dobro

„navijeni“, pa su švajcarski „časovničari“ osvojili bod, dok su u

narednom okršaju „lavovi“ rastrgli Škote kao suknje, a na kraju

grupne faze šampionata je na red došlo branje „lala“, pošto im je

protivnik bila Holandija.

Polovinom prvog dela igre prepolovljene su šanse

„narandžastih“ za prolaz u eliminacionu fazu turnira.

Kapiten Dani Blind je propisno zaustavljan od strane holandske

policije jer je bio sklon vožnji pod dejstvom alkohola, ali je zato u

22. minutu utakmice nepropisno zaustavio engleskog „vezistu“ Pola

Insa.

Igrač milanskog Intera je dobio loptu od Darena Andertona

blizu kaznenog prostora Holanđana, zakoračio je unutra, majstorski

petom provukao loptu pokraj Blinda, saplitanje je značilo da je

najstroža kazna neminovna, pa Insovoj sestričini, pevačici Rošel

22


Hjums, nije preostalo ništa drugonego da izusti: „ pevaj, ujko, pevaj,

rode!“.

Međutim, umesto ujaka, sa „bele tačke“ je „zapevao“ Širer,

tukao je poluvisoko u desni ugao, a golman Edvin fan der Sar je

uprkos svojoj visini u ovoj situaciji bio kepec, prekratak, i to je bilo

1:0 u korist Engleske.

Minimalna prednost, mada su maksimalne šanse za plasman u

četvrtfinale i dalje bile „zamrznute“ nakon poslednjeg sudijskog

zvižduka u prvom poluvremenu.

U završnom delu igre je svega šest minuta igrano bez pogotka,

a 51. minut je doneo novu radost domaćoj publici.

Pol Gaskojn je izveo korner s leve strane, u visini dalje stative

je leđima okrenut golu poziciju izborio vrsni napadač, potonji

pokeraš Tedi Šeringem, u pravom trenutku se okrenuo, vinuo u

vazduh i poput pobedničkog štiha, iako ometan, glavom poslao loptu

u donji deo bližeg ugla. Engleska - Holandija 2:0.

Igrači iz „niske zemlje“ su padali sve niže, a detalj iz 57. minuta

ih je bacio u podzemlje prvenstva „starog kontinenta“.

Na levoj napadačkoj strani su kombinovali Stiv Mekmanam i Pol

Gaskojn, opasnost po Fan der Sara je bila na vidiku.

Gazi je „sinulo“ da „lale“ nemaju trnje, prošao je kroz njihov

odbrambeni red lagano, ušao u šesnaesterac, odigrao nekoliko

metara unazad ka Šeringemu, ovaj je posle zamaha „produžio“ po

zemlji do Širera, a „devetka“ engleske reprezentacije povlači potez

23


za „desetku“, sa osam metara seče loptu iznad istrčalog čuvara

mreže, a ona završava visoko u golu - 3:0, 33 minuta pre kraja meča.

Poput polusrušene vetrenjače je delovala četa selektora

Hidinka, pa bi i Don Kihot mogao da je niveliše sa zemljom,

međutim, njegovu ulogu je preuzeo Tedi Šeringem.

Daren Anderton je tukao sa 18 metara pravo po sredini Fan

der Sarovih vrata, golman Ajaksa je kratko odbio loptu ispred sebe,

a pokeraš je opet izvukao adute iz svoje kopačke. Bio je najbrži,

najspretniji i u padu je krajnjim naporom pogodio desni ugao,

upisavši ful u saldo svog tima - 4:0, 62. minut igre.

Englezi su overili pobedu, udarili štambilj na plasman u dalji tok

takmičenja.

Iako se činilo da su prvaku Evrope iz 1988. godine osušene nade

po pitanju prolaska u narednu rundu turnira, 12 minuta pre

završetka susreta je usledilo zalivanje posle kog su Blind i drugovi

završili u buketu četvrtfinalista.

Bergkamp je okrenut leđima primio loptu na 20 metara od gola

Dejvida Simena, poluokretom se namestio u pravi položaj da bi

prebacio loptu preko poslednje linije engleskog državnog tima bliže

cilju, Klajvert utrčava u kazneni prostor, ne glumi kao što je to činio

u reklami za „Najk“ pod nazivom Dobro protiv zla, nego dokazuje

da čini dobro svojoj družini, šalje loptu kroz Simenove noge,

prekraja tim pogotkom poput stare suknje plasman Škotske među

osam najuspešnijih reprezentacija na EVRO ’96, a Holandiju vodi na

„crtu“ Francuskoj.

24


Rezultat 4:1 je ostao na snazi do kraja utakmice, Engleska je

pobedila, Holanđani su doživeli pobednički poraz, tako da

poraženog praktično nije bilo.

I „lavovi“ siti i „lale“ (ne)ubrane.

Tako to fudbal režira.

25


Pre deceniju i po artiljerijski projektili beskrupulozno su

cepali mreže svih rivala londonskog Arsenala u elitnoj ligi Engleske.

Paljba je bila toliko razorna da odbrane nije bilo, činilo se

protivnicima Tobdžija sa Hajberija da ih iz kola u kolo napadaju svi

rodovi vojske, a rešenje ovog rebusa u bitkama na zelenom bojištu

nisu mogli da nađu, pa im je preostalo da se u poslednjoj nedelji

sezone 2003/2004. posluže lukastvom i onemoguće četu Arsena

Vengera da 12. izdanje Premijer lige završi bez poraza. Na „nišan“

su stale Lisice iz Lestera, još pre poslednjeg kola toliko ranjene da

im leka u najvišem rangu nije bilo.

Fudbal je vrsta umetnosti, pogoci se proslavljaju uz pesmu, a

sintezu ova dva elementa činio je sunarodnik Boba Marlija,

Jamajčanin Frenk Sinkler.

Defanzivac Lester Sitija je u 26. minutu bio u posedu lopte na

18 metara od gola domaćih, filigrantski je prebacio loptu preko

kolega iz suprotne ekipe, a na par metara od desne stative

Lemanovog gola se prikrao Škot Pol Dikov, iz teške pozicije zakucao

loptu glavom visoko u bliži ugao, pa je, osim optužbi da je seksualno

uznemiravao pojedine dame, uznemirio i pristalice matičnog kluba -

0:1.

Guske su u davnoj prošlosti spasile Rim od Gala, a Lisice su

čuvale 115 godina star rekord Preston NE, jedinog kluba u

26


dotadašnjoj istoriji koji je šampionat Gordog Albiona okončao bez

poraza.

Prvo poluvreme je okončano melodijom milog zvuka za navijače

iz Lesteršira, drugi deo susreta pokazao je da je osim pesme i ples

bitan u fudbalu.

Dva minuta po početku završnog dela igre Arsenal je procvetao

kao lala. Ali ne bela nego naradžasta-holandska.

Denis Bergkamp je po sredini na 35 metara tražio pogledom

saigrače, kad je uočio Ešlija Kola na levoj strani milimetarski

precizno je poslao visok pas u šesnaesterac gostiju, a Sinkler je

zaboravio da rege ritam nema veze sa valcerom, pogrešnim

koracima je probao da zapleše iza leđa levom beku domaće ekipe,

ovaj je pao i svi su znali šta sledi - najstroža kazna!

Tjeri Anri je iritirajuće hladnokrvno šutirao nisko u desni ugao,

golman Jan Voker je „odšetao“ u suprotni ,uvenuo kao cvet u

čuvenoj bašti u rodnom mu Votfordu, a za njim i vođstvo Lisica.

Poravnanje rezultata-1:1, 47 minut igre.

U prvom „polugodištu“ su učenici Profesora Vengera stigli

samo do remija u duelu ova dva kluba, ali to nije bilo bitno - računaju

se ocene na kraju takmičarske godine, pa je upisivanje u razred

rekordera Premijer lige za Francuzove pulene bilo na dohvat ruke.

Bolje reći kopačke.

Denis Napast je u čuvenom stripu dosađivao Džordžu Vilsonu,

a njegov imenjak Bergkamp nije davao mira protivničkim čuvarima

mreže.

27


Holanđanin je krenuo u lov, na 35 metara od cilja je tražio je

odgovarajući kalibar kojim bi prostrelio „zonu“ gostiju, a onda mu

je u pomoć priskočio Patrik Vijera.

Francuz je prozreo saigračevu nameru, neprimetno je utrčao

iza leđa tima Mikija Adamsa, pošto nisu na vreme omirisali nameru

„lale“, Bergkamp mu je kontranogom poslao loptu po zemlji kroz

odbrambenu liniju, Štefen Frojnd kao srušeni Berlinski zid ostaje iza

vižljastog veziste na 10-11 metara, a rođeni Senegalac kreće udesno,

kao u prologu za Dakar reli obilazi istrčalog Vokera i sa nekoliko

metara pogađa cilj. Arsenal na korak do raja, 66. minut-2:1.

Pokušaji da se krznom prekriju topovi nisu urodili plodom. Raj

je preseljen u severni London, Arsenal je postao jedini klub koji je

od Prestonovog podviga u 19. veku pa sve do današnjeg dana

prvenstvenu sezonu u najvišem rangu engleskog fudbala završio bez

poraza!

Šta više da vam kažem?

28


Zbog njega su analitičari radili prekovremeno, jer su prečesto

morali da „zamrzavaju“ sliku radi otkrivanja tajne udaraca koje je

izvodio.

Zahvaljujući njemu je čovek čije prezime na španskom znači

sreća (Feliz) plakao od tuge kao malo dete, a muzeji bejzbola

priželjkivali da palice kojima je svoje ime upisao u istoriju ovog

sporta budu njihovi eksponati.

Kad je prštalo na terenu, u trenucima u kojima su ekipe čiji je

član bio hodale po žaru, Dejvid Friz je imao hladnu glavu i ledenu

ruku. Istina, samo na terenu, van njega nikako.

Želeo je da bude alfa (prvi) u sportu, ali je na drugom terenu

bio samo omega (poslednji), što možda ide, a sigurno ne ide zajedno

uz društvo „Sigma, alfa, ipsilon“, čiji je deo bio još kao učenik.

Često su hladne sportske glave najpametnije, još češće i vrlo

čudne,lude, pa je po završetku srednje škole odbio ponudu da

postane član bejzbol tima Univerziteta Misuri. S obzirom da je

umesto udaranja lopte „udarao“ po alkoholu, što ga je još tad bacalo

u depresiju, terapiju je imao u vidu kuckanja po tastaturi tokom

studiranja na smeru za računarstvo. Ipak je vreme pokazalo da je,

uprkos problemima koji su ga pratili, statističarima ponestajalo

gigabajta za beleženje izvanrednih cifara na igračkom kontu ovog

Teksašanina. A tek za konto u banci!

29


Međutim, život ne trpi proračune, Univerzum ne zna koliko je

1+1, pa je Dejvid počeo patiti za bejzbolom.

Pošto je ova igra manje surova od žena, koje znaju biti opake

kad ih napustiš, dobio je priliku da opet zaigra zahvaljujući Toniju

Datoliju, treneru studenata sa indeksom u kom su upisane rukavice,

kačketi i palice na Sent Luis komjuniti koledžu.

Ni bodljikava žica, ni Kineski zid ne bi bili dovoljni da zaustave

njegove udarce, pa je protivničkim „koučima“ ponestalo noktiju za

grickanje, njihovim igračima i navijačima nerava, a Friz je zbog

izvanrednih partija završio tamo gde se gricka kikiriki - u saveznoj

državi poznatoj po uzgoju ove biljke, Alabami, odnosno ekipi

univerziteta Južna Alabama, popularnim Jaguarima.

Pošto je „rika“ Dejvidovih palica bila zaglušujuća, tokom 2006.

godine je doprla do ušiju ljudi iz čuvenih Boston Red Soksa, a

Crvene čarapice nisu navučene u biografiju teksaškog majstora jer

je zakasnio da pristupi klubu iz Masačusetsa zbog učešća njegove

ekipe u završnici koledž takmičenja.

Naizgled veliki gubitak, kao kad zbog provoda s bivšom

devojkom zakasniš na sastanak sa budućom.

U takvim situacijama često pomažu i očevi, a savet je glasio -

dolazi kod nas, u MLB karavan!

U njegovom slučaju su bili u pitanju Očevi iz San Dijega (San

Dijego Padres), kojima je draft 2006. godine omogućio da ga izaberu

i „vaspitaju“ kao profi igrača.

30


To se nije desilo, a da bi pokazali koliki autoritet imaju, oni su

ga poslali kod „očuha“, pa je zaigrao u nižoj ligi za Judžin Emeralds.

Nažalost, uvek je stizao „na vreme“ da se sukobljava sa

zakonom zbog kapljice, tako je bilo i 2007. godine.

Svetlost na kraju tunela nije video, ali je zato čuo crvrkut ptica

naredne godine .

Jedan od najvećih klubova Mejdžor bejzbol lige Sent Luis

Kardinalsi poželeli su ovo „ptiče“, i u zamenu za Friza su u San

Dijego poslali Džima Edmondsa.

Mladić iz Korpus Kristija nije bio zreo za tako moćno jato, zato

je privremeno odleteo na kaljenje u filijalu Sent Luisa - Memfis

Redbirds.

Čuvar baze gotovo uvek, hvatač u nižim ligama ponekad, našao

je pred početak sezone 2009. svoju sreću. Možda i treću sreću,

mada to nije bilo bitno, gore je prošao njegov „suparnik“ u borbi za

mesto u timu Sent Luisa Troj Glaus, kog je povreda onemogućila da

zaigra, pa je Dejvid Friz debitovao na velikoj sceni.

Surovi profesionalizam zna samo jednu reč - interes - a on je

nalagao da Dejvid bude privremeno rešenje. Duša mu je bila

ranjenja, telo povređeno, skupio je krila i vratio se na terene u

nižem rangu.

Povredili su ga drugi, on je (opet) povredio zakon i ponovo je

policija odigrala „strajkaut“ protiv njega. Srećom privremeni.

Lesi se uvek vraća kući sa novom dlakom na telu, junak ove

priče sa ojačanim krilima i sjajnijim perjem u redove Kardinala, kluba

31


nazvanog po vrsti ptice,a pesma iz palica junaka ove priče je bila

mnogo prijatnija navijačima na obali Misisipija nego ranije.

Uprkos tome što je Friz u proseku na svakoj od 70 odigranih

utakmica u ligi ostvario bar jedan uspešan udarac (hit), a prosečno

na svakoj drugoj omogućio poen timu kad je bio na mestu udarača,

četa sa Kapije Zapada nije prošla kroz onu koja je vodila u

doigravanje za titulu šampiona.

Uprkos tome što u Sent Luisu živi veliki broj Bosanaca, nije bio

u pitanju vic da su Kardinalsi carski odigrali u 2011. godini.

Frizove igre u regularnom delu sezone su bile „da se smrzneš“,

iz perspektive bacača rivalskih družina „da se smrkneš“, pa je više

od jednog dobrog udarca po utakmici, 10 sigurnih (houmran) poena

za 55 omogućenih Sent Luisu bilo, sportski gledajući, krajnje

nehumano, iako je reč o čovekoljupcu sa nadimkom Humani Dejv.

Zbog učešća u humanitarnim akcijama stekao je taj nadimak, a

zbog sjajnih igara na „parčetu torte“ zvanje MVP-ja u finalnoj rundi

doigravanja Nacionalne lige MLB-a protiv Milvokija.

Pre toga, u uvodnom kolu plej - ofa Filadelfija nije bila „grad

bratske ljubavi“ nego naseobina kroz koju je vodio svoj tim putem

do trona, da bi potom Pivari iz Viskonsina u finalu Nacionalne lige

popili njegove gorke lopte, jer je skoro u 55% napada palicom

okruglasto geometrijsko telo poslao na nebranjeni deo terena,

poentiravši devet puta u nizu na mečevima u kojima su Bruersi bili

naspram Kardinalsa i učešće u Svetskoj seriji protiv zemljaka iz

Teksasa bilo je pred pulenima Tonija la Ruse.

32


planete!

Svetska serija samo na papiru, na terenu „marsovska“. S druge

Rendžeri na korak do trona. Prednost u finalnoj seriji, dva

poena prednosti za njih u 6. utakmici, Neftali Feliz u tri pokušaja

treba jednom dobro da baci i da navijači Teksas Rendžersa zatraže

od Dominikane da na svoju zastavu uz Bibliju ubaci njegov lik.

Šampionsko zvanje na dohvat ruke. Rukavice. Palice.

Ipak nadomak krsta (Cruz). Friz ‘ladno zamahuje palicom, lopta

leti daleko, visoko u desnu stranu, Nelson Kruz se moli u trku da

mu upadne u rukavicu, no ona više voli Alberta Puholsa, njegovog

sunarodnika u suprotnom taboru, pada na zemlju, a Albert trči do

kućne baze kao na misu, Lens Berkman za njim i to je kraj. Ne

utakmice već nade Rendžersa da će stići do ukupne pobede, mada

su sledili produžeci.

Dejv za „desetku“ i u 11. iningu. Mark Lau, drugi bacač Teksasa,

repetira oružje (ruku) poput komandanta Marka, međutim,

očigledno je da to nije veče strip junaka, jer Friz šalje loptu preko

ograde, donosi trijumf Sent Luisu, a gostima se čini da je umesto

majice na kojoj je crvena ptica na telu najboljeg igrača utakmice

crveni mundir, tako da im ni Blek Stena ne bi pomogao.

U 7. meču je sve bilo po babu, stričevi su ostali u šoku, Dejvid

Friz i družina slave titulu, on čak dvostruku jer je proglašen prvim

bejzbolašem finalne runde.

33


Slava je prolazna, mada zna ponekad i da potraje, dovoljno je

bilo još godinak dana, jer je Dejvid stekao zvanje ol - star igrača

2012. godine.

Lav, rekli bi neki. Valjda se zato uplašio jelen zbog kog se iste

godine automobilom zakucao u drvo. Tom prilikom nije bio pijan,

jelen možda jeste, a za divno čudo se sve dobro završilo.

Trezven za volanom, na igralištu isto tako, pa su i prikazane igre

bile na nivou iz prethodnih sezona.

Više nego dobar za ligaški deo praćen povredom, ne toliko

uspešan u plej - ofu, a za to je zaslužan stručni štab jer mu nije

ukazao dovoljno poverenje, a sve je rezultiralo time da su Kardinale

Boston Red Soksi „izuli“ u Svetskoj seriji.

Alarm za oproštaj je uključen, a umesto tortom, nagrađen je

pizzom!

Postao je portparol lanca restorana „ Imo’s pizza“, mada je

nastavio da leti kad je sport u pitanju, pošto je u sezoni 2014.

njegovo novo gnezdo bila Kalifornija, odnosno Los Anđeles ov

Anahajm.

Dobra forma, dobar učinak, no bolje je trebalo za više od prve

runde doigravanja.

Pošto je još jednu godinu bio „anđeo“, njegov karakter je ipak

predodređen za nešto „divlje“, tako da su Pajretsi iz Pitsburga bili

nekako normalna sredina.

34


Još jedan pad je imao u privatnom životu, 2016. je pao pred

svoju buduću suprugu Mejrin. Umesto palicom, ošamućen je srcem

svoje drage i novi ugovor, ovoga puta bračni, nije mogao da odbije.

Jednom anđeo, uvek anđeo, pa ni u nastavku karijere nije moglo

drugačije. Nova ikona Dodžersa iz „grada anđela“ nije uslišila

molitve takmaca Los Anđelesa u Mejdžor bejzbol ligi.

Nije vredela hrabrost Atlanta Brejvsa, ponovo nije delovalo

pivo iz Milvokija, a onda su, uz skroman ali značajan učinak Dejva

Friza, Crvene čarape okačene na pogrešno mesto i trofej je završio

u Kaliforniji.

Ljubitelj gitare je i naredne bio pouzdani deo orkestra kojim je

s klupe dirigovao Dejv Roberts, pa su taktovi kluba u regularnom

delu bili odsvirani dosta dobro, ali se dalje od prvog kruga u borbi

za odbranu trona nije moglo.

Treba se sećati prve ljubavi, a njemu je to bejzbol, ali su Mejrin

i sin Kaj njegovi „saigrači“ od trenutka kad je zauvek skinuo

rukavicu, a pas Bobdog najverniji navijač u borbi za najvažniju bazu

koju je dosad osvojio - brak i roditeljstvo.

Za šampionski pehar nedostaje još da pobedi alkoholizam i

depresiju. Kad uspe, biće mu to najdraži „houmran“ u životu.

Možeš ti to, Dejv!

35


Liban je poznat po kedru, drvetu otpornom na najveće patnje,

botaničkoj vrsti koja je deceniju i po upijala krike iz pakla

najkrvavijeg građanskog rata do onog u Ruandi 1994. godine.

U masi stabala koja su opstajala u najtežim okolnostima, NBA

je liga je krajem osamdesetih godina minulog veka pod svoje obruče

presadila snažan izdanak iz glavnog grada napaćene azijske zemlje.

Ronald Seikaly nije mnogo filosofirao, igrao je jednostavno i

krajnje produktivno, verovatno i zbog toga što je pohađao Američku

školu u Grčkoj, zemlji najvećih umova u dalekoj prošlosti. Višak

pameti Rony je rasporedio na ostale sportove kojima se bavio u

Eladi.

Prema lovačkim pričama postoje ružičasti slonovi, zeleni konji,

ali da se na ovom svetu mogu videti i narandžasti kedrovi prvi je

dokazao junak ove priče 1984. godine kad je postao deo košarkaške

družine Syracuse Orange.

Ni manje ni više, postao je „paklena pomorandža“ za svoje

rivale, nisu mogli da ga ogule jer je igrao surovo, pa je postao jedan

od naboljih igrača collegea kom je pripadao.

Kako je sve u njegovom životu bilo nekonvencionalno, tako je

i i treća sreća postao broj 4 na njegovom narandžastom dresu, koji

je povučen iz upotrebe na Syracuse univerzitetu.

36


Pre „vrućih“ pantalona Lepe Brene, Floriđane je ugrejala

košarkaška vrelina, a u Miamiu su od 1988. pletene NBA mrežice,

pošto je ovaj grad tada dobio svog predstavnika u najjačoj basket

ligi na svetu.

Prvi izbor Heata na draftu nije bio Sonny Crockett, već

podjednako dobar strelac, čiji je jedini „porok“ u Miamiu bio

punjenje protivničkih obruča i hvatanje odbijenih lopti, što je

demonstrirao već od druge sezone u šortsu kluba sa užarenom

loptom, beleživši iz godine u godinu double-double učinak, dok ga

je statistika često prepoznavala kao vođu ekipe, najpre 1992/93. kad

je u ligaškom delu takmičenja beležio 17,1 poen i 11,8 skokova po

utakmici.

Iako je oružani sukob u zemlji njegovog rođenja okončan 1990.

godine, Ronaldu je i dalje bilo do rata, pa je šest godina posle ulaska

u NBA karavan otvorio novi front prelaskom u redove Ratnika iz

Oacklanda/San Francisca.

Za nijansu slabijim oružjem nego na Froridi pucao je ka

obručima sezonu i po u dresu Golden Statea (oko 12 poena i nešto

manje od 8 uhvaćenih lopti u proseku), a upamćen je i kao buzzer

beater u duelu protiv HIV-a, pošto je podržao Magica Johnsona u

njegovom povratku na teren uprkos svemu, čak su odigrali „ 1 na

1“ kako bi opasnom virusu stavili do znanja da pojedinac, pa ni sam

HIV, ne može biti jači od dvojice.

Ostalo je da zapevaju i „zaliju“ zbog Johnsonovog povratka u

elitu, čak im DJ nije bio potreban, Rony je majstor tog zanata,

međutim Earvin svoju magiju nije preneo na Libanca u Californiji već

37


na dobro poznatom mestu - Floridi, jer je krajem 1996. godine

Seikaly zaigrao za Orlando Magic.

Da li zbog različitog muzičkog ukusa ili, možda, što je „jezero“

u Los Angelesu prijatnije za kupanje od voda Atlanskog okeana,

Shaquille O’Neal se neposredno pre Ronyjevog dolaska u novi klub

preselio u Lakerse i prilika da na repertoaru bude šampionska rap

numera je otišla u nepovrat.

Muzička prilika je propuštena, košarkaška nije.

Šutirao je po pravim taktovima, skakao još boljim, što mu je

donelo 4 poena više po utakmici nego dok je branio boje Warriorsa,

zvanje najboljeg skakača ekipe u regular seasonu, samo što je play

off nešto drugo, ljuti rival Miami Heat je u prvoj rundi doigravanja

1997. spržio notnu svesku takmacu iz iste savezne države i

takmičarska godina je okončana neuspešno za Magične.

Realnost je naredne sezone neutralisala magiju, Rony je na

polovini takmičenja 1997/98. upao u Mrežice.

Uprkos sjajnih 16,4 poena i 8,7 skokova, prvi libanski košarkaš

u National basketball association je ulovljen od strane New Jersey

Netsa, hteo ne hteo morao je upoznati okolinu New Yorka.

Mrežice na obručima suparnika njegovog novog kluba bile su

sve netaknutije, dok su njegovo telo „cepale“ povrede, tako da je

Ronaldov doprinos bio u skladu sa okolnostima.

Nisu statističari „progutali“ cifre, zaista pored Seikalyjevog

imena iz vremena provedenog u Netsima stoji - 3 poena i isto toliko

uhvaćenih lopti u 18 susreta!

38


Ovaj svet je surov, matematika još surovija, a nepravda još gora

od svega navedenog zajedno, a kazna se ogleda u činjenici da mu

svega 0,5 skokova u proseku nedostaje za karijerni double - double

učinak, uz skoro 700 odigranih utakmica ne računajući play off.

Ne vredi biti Kalimero, nema efekta kukati na nepravdu jer je

pravda najčešće izostajala od postanka sveta, već je bolje naći utehu

tamo gde vlada mir.

Vrata ka njemu su mu otvorena baš tamo gde ona postoje, u

Barceloni, u kojoj je okončao karijeru pre dve decenije.

Kedrovi imaju dušu, košarkaška istorija Ronyja Seikalyja.

Teško da je u pitanju slučajnost.

39


Kad su mančesterski Đavoli, šampioni Engleske i Evrope po

spuštanju zavese na kraju sezone, izgubili sluh od plotuna čete s

Hajberija, možete zamisliti kako je bilo ostalima. No, ovo nije priča

o ostalima već o derbiju elitne lige na Ostrvu krajem prošlog veka.

Zlatnog veka „najvažnije sporedne stvari na svetu“.

Arsenal je već bio u mini - seriji isterivanja Đavola, a

septembarski dan 1998. dao je Mančester Junajtedu priliku da

Londonce pretvori u gluvi barut.

Artiljerija je, ipak, započela kavgu.

Bek Arsenala Li Dikson je rođen u Mančesteru, ali su njegovi

odnosi s rodnim gradom bili na nivou svekrve i snajke, pa je iz

kopački vrsnog defanzivca došla prva pretnja po Petera Šmajhela.

Dikson je sa 20 metara udario loptu po zemlji mnogo slabije

nego što je Brus Li udarao po glavi, tako da je danski „kraljević“

odbranio svoj gol.

Pošto „gostujući“ Tobdžija nije doneo radost pristalicama

londonskog kluba, u pomoć je pritekao starosedelac.

Toni Adams, Arsenalova „beba“, posle slobodnog udarca koji s

desne aut linije izveo Stiven Hjuz, na šest metara od gola nadskočio

40


Šmajhela i Japa Stama, pa je kolevka Junajteda bila zaljuljana. Gol

prednosti za domaće rekao je semafor!

Vengerovi puleni su povukli Crvene đavole za rogove, a to nije

moglo da prođe bez reakcije čete Aleksa Fergusona.

Dejvid Bekam se neometan namestio na šut, s 20 metara je

poslao „žabicu“ u donji desni ugao, međutim, lopta je za dlaku sa

brkova golmana Dejvida Simena promašila cilj, odsela na stativi i

gotovo paralelno s gol-linijom se odbila u polje.

Učenici profesora Arsena Vengera su prošli samo sa

opomenom, to im je dalo municije da postanu „odlikaši“.

Kontrolni ispit predstavljala je akcija u kojoj je Mark Overmars

uputio dubinsku loptu prema Nikoli (poznatijem kao Nikolas)

Anelki.

Galski petlić je poleteo prema Šmajhelu, došavši na 12 metara

od cilja tukao je u bliži ugao, ali je Danca spasio direk, pa je Francuzu

preostalo da „časti“ stativu onako kako je mnogo godina kasnije

častio selektora Domeneka - psovkom!

Žal za propuštenom šansom je postojala, ali nisu brinule

Tobdžije, jer je bilo vremena da puleni čuvenog Profesora izbore

popravni ispit.

I uspeli su.

Akteri isti, ishod drugačiji.

Overmars je s Arsenalove polovine terena prebacio zadnju

liniju protivnika, Anelka sprinterski ušao u kazneni prostor, prvi šut

41


je Šmajhel zaustavio nogom, lopta se ponovo odbila do Asteriksovog

zemljaka, koji je levom nogom pogodio prazan gol sa 11 metara i

doneo prednost svom timu ogromnu kao Obeliks.

Pošto je petlić opasno kukurikao, Niki Bat je odlučio da ga

„skrati“ za nogu.

Rušenje blizu ulaska u kazneni prostor, kazna je bila đavolski

surova i gosti su ostali sa 10 fudbalera na prostoru predviđenom za

igru.

Koliko igrača manje u dresu Mančester Junajteda, toliko golova

posle toga na kontu domaćih.

Sjajna timska akcija na 25-30 metara od sedmoplasiranog na listi

najboljih golmana u 20.veku, opet je „neboder“ Stam bio kućica,

lopta je preleta i našla se između čuvara mreže i novajlije u redovima

Arsenala Fredija Ljungberga (Junberja, rekli bi Švedi), a skandinavska

bitka zavšena je u korist nove nade s Hajberija.Prebačena lopta

preko Danca, rešene sve dileme, samo je pitanje kako se Šveđanin

proveo po povratku kući, pošto ga je žena „varala“ s velikim

Arsenalovim rivalom Totenhem Hotspurom.

Artiljerijska kanonada je posle trećeg gola u korist Tobdžija

okončana.

Sasvim dovoljno pogodaka da Đavoli ogluve.

Donekle, pokazalo je vreme.

42


Imala je mađarska vojska tokom Drugog svetskog rata pešadiju,

avijaciju, artiljeriju, ali je iz tog globalnog sukoba izašla kao poražena

država.

Nešto joj je nedostajalo. Možda mačevalački puk.

Dok su honvedi 1942. žarili i palili, a negde, na primer u Bačkoj,

„hladili“ svoje žrtve bacajući ih pod led, u Budimpešti je iste godine

jedna muška beba oštro zaplakala.

Zapamtite - oštro!

Hteo ne hteo, tek rođeni momčić poneo je prezime Šmit, želeo

ne želeo - dali su mu ime Pal.

Nije čestito ni odrastao, a već u 13. godini se dohvatio oružja.

Na svoju i žalost svojih sunarodnika, na tenkove Varšavskog

pakta se 1956. moglo samo vatrenim oružjem, a Šmit je u sportskoj

hali vitlao mačem, pritom je bio suviše mlad za rat i naši severni

susedi su poklekli.

Završavajući ekonomiju na Univerzitetu Karl Marks, naučio je

kako da kapitalizuje veštinu u borbi viteškim oružjem, oštricu je na

Olimpijskim igrama 1968. godine u Meksiku tupio do ekipne zlatne

medalje.

43


Vazduh je u Sijudad de Meksiku redak, ali su zato česti bili ubodi

mađarskog tima. Sovjeti su Imreu Nađu naneli smrtonosne rane, a

beskrvna osveta mačem je donekle stigla njihove reprezentativce u

finalu planetarnog takmičenja.

Tri godine kasnije je ceo svet bio Palov - opet ekipna pobeda

na Svetskom prvenstvu za potomke kralja Ištvana, da bi se Šmit

1972. umesto kupanja u blatu na Balatonskom jezeru, „okupao“ u

novom olimpijskom zlatu.

Sa drugarima iz državnog tima je u završnom okršaju posekao

Švajcarce kao sir, i miševi su počeli da beže od mađarskih

mačevalaca, međutim, rupe nije bilo pa je 1973. još jedno najsjajnije

mundijalsko odličje visilo oko njegovog vrata.

Kakav je bio kao takmičar, takav je ostao i po penzionisanju -

precizan!

Znao je kako treba naviti funkcionerski časovnik, svaka fotelja

je slatka kao „milka“ čokolada, a rezultat je radno mesto u

Švajcarskoj, jer je postao značajna gura u Međunarodnom

olimpijskom komitetu.

Da je u inostranstvu bolje a kod kuće lepše, dokazao je i

liderstvom u nacionalnom olimpijskom komitetu svoje zemlje

tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Kad je sportska fotelja počela da žulja, Budimpeštanac je

krenuo da ljulja ka ozbiljnijim političkim pozicijama.

U mačevalačkoj terminologiji se takmičar u muškoj

konkurenciji naziva „gospodinom“, no, Palu Šmitu je više prijalo da

44


ga zovu „ekscelencijo“, što je doživeo dobivši mesto ambasadora

svoje zemlje u više država u poslednoj deceniji drugog milenijuma.

Dug je istorijski put olimpijskog pokreta, takva je bila radost

šampiona po odbrani doktorske disertacije 1992. godine, vezane za

najveću sportsku porodicu u istoriji, ali će suze radosnice dve

decenije kasnije promeniti „agregatno“ stanje i ispariti.

Solo-pevači su cenjeniji od samostalnih političara, dokaz je

Šmitov neuspeh u borbi za mesto prvog čoveka njegovog rodnog

grada 2002. godine. Ništa bez stranke!

Na njegovu sreću, Pal Šmit nije migrant, Viktor Orban i njegov

Mađarski građanski savez (FIDES) su ga primili otvorenog srca u

svoje redove, a on je sve „bodljikave žice“ politike isekao na

komade.

Srbi u Strazbur idu jedino kad traže pravdu, fudbaleri Crvene

zvezde su u istom gradu neuspešno tragali za pobedom koja bi im

donela plasman u drugi krug UEFA kupa, ali je zato olimpionik

predvodeći FIDES na evroizborima obezbedio sebi funkciju u

Evropskom parlamentu sa sedištem u Alzasu 2009. godine.

Ni to mu nije bilo dovoljno, hteo je da vodi glavnu reč, a nema

boljeg mesta za to od pozicije predsedavajućeg (spikera)

nacionalnog parlamenta. Potom je te 2010. godine glasačkim mačem

poslanika u parlamentu „izbo“ kandidata socijalista Andraša Baloga

i postao predsednik Republike Mađarske.

Krenuo je u borbu za bolje sutra svog naroda, vreme je

pokazalo nakratko.

45


Samo dve godine je obavljao dužnost jer je stao, poput

istoimenog spomenika u Budimpešti, na nultom kilometru svog

političkog puta.

Da ima problem vezan za gramatiku uočeno je praćenjem

objava na njegovom sajtu, a onda je to dokazano i na drastičniji

način.

Zaboravivši 20 godina ranije da po nacionalnosti nije Bugarin

već Ugarin, plagirao je doktorsku disertaciju Nikolaja Georgijeva, uz

to i Klausa Hajnemana, a „otrovni mač“ je bio u rukama novinara

nedeljnika „HVG“, koji su 2012. otkrili pozadinu cele priče,

rastavljajući ga od položaja kao Budim od Pešte.

Čak i da je se istovremeno branio flooretom i sabljom, Šmit bi

završio na štitu, povlačenje je bila najbolja solucija po njega.

Pokušao je veliki sportista već 2013. da poentira i pošteno

stekne zvanje prvaka u akademskom nadmetanju, ali nadležni kao da

su na umu imali da je šampionima mesto u istoriji, odbili su da mu

omoguće povratak.

(Ne)regularni tok borbe ga je skupo koštao, produžetaka u

mađarskoj političkoj utakmici nema.

Kod njih je tako, ko se mača lati od plagijata pogine.

46


Osam godina su Pevci iz Londona neprestano držali pognute

glave, u trofejni kavez kluba sa stadiona Vajt Hart Lejn od 1991. nije

kljucnut nijedan trofej, pa je Džordž Grem, Škot odomaćen u

engleskom fudbalu, svoje pulene u sezoni 1998/99. spremao za

hrabro kukurikanje, a za taj poduhvat u ekipi je bilo potrebno imati

rasnog „petla“.

Imali su ga. I to najkvalitenijeg - galskog. Najboljeg igrača kluba

u sezoni pre ove - Davida Žinolu.

U ponovljenoj utakmici 5. kola FA kupa u februaru 1999. godine

Totenhem Hotspur je ugostio Lids Junajted, popularne Paunove, što

je unapred značilo da će ovom meču sigurno „leteti perje“!

Kad se udruže petlić i petao, odbrana jata je čvrsta, veza

neraskidiva kao ona s najlepšom kokom, a krila raširena radosno.

Sve u svemu, recept za ukusnu supu od Paunova je bio u rukama

Grema, pošto je 5 meseci pre ove bitke ustao s klupe Lidsa.

Kuvanje je moglo da počne.

Daren Anderton je izveo aut nedaleko od kaznenog prostora

gostiju, Žinola je prihvatio loptu, prvobitno je krenuo pravolinijski

ka suprotnoj strani terena i kad su svi mislili da se zaneo zamišljajući

da je na Tur de Fransu, jer je provozao Kjuela, Hopkina i Halea, on

je skrenuo poludesno, sa 13 metara iskosa rezantno tukao visoko u

47


suprotan ugao, ali je Najdžel Martin dodirnuo loptu vrhovima

prstiju, poslao ju je do stative, pa Paunovima ni ćuba nije stradala.

Anderton je bio zaljubljen u Sparse, a da za ljubav osim duše

treba imati dobar šut dokazao je i u susretu s Lids Junajtedom.

Posle brzo izvedenog slobodnog udarca, najbolji igrač kluba

1993. godine, fudbaler koji nije želeo da pređe u Mančester Junajted,

đavolski precizno i snažno je zasekao loptu s dobrih 30-35 metara,

projektil je leteo dijagonalno i odbivši se od stative pogodio „rov“

koji je čuvao Martin.

Paunovima je očerupan rep, još im je živa glava ostala, a kakva

će njena sudbina biti moglo se naslutiti posle još jedno izvrsnog

napada Davida Žinole.

Ako je prvi prodor bio brz kao vožnja na ciklo trci Kroz

Francusku, drugi je ličio na Formulu 1.

Došao je do lopte iskosa s leve strane na 35 metara od vrata

golmana Lidsa, Bojera se nije bojao, Batija je pretvorio u baticu,

Radebe je bio nemi posmatrač udarca sa ivice kaznenih 16 metara,

ali se isprečio gornji deo bliže stative i Martin nije pretvoren u

Martaut!

Žutim Paunovima je u ovoj akciji i glava bila blizu giljotine, a

sledeća opasna situacija po njih značila je da bez nje ostaju.

Žinola, najbolji igrač Premijer lige u dve ankete 1999, okrivljen

je od strane svojih sunarodnika zbog greške koja je Galske petlove

umesto na Svetski kup 1994. godine poslala u kvalifikacioni lonac,

48


skuvao je nedostižnu prednost za svoj klub drugim pogotkom

domaće ekipe.

Konfuzija u levoj spoljnoj liniji Jorkširaca iskorišćena je od

strane domaćih igrača, centaršut pred gol gostiju osujećen je

odbijanjem lopte izvan 16 metara, no, 7-8 metara dalje nije ništa za

bombardera afirmisanog na Parku prinčeva. Princeza zvana poluvolej

se pred golom pretvorila u žabicu i zaustavila se u levom donjem

uglu za 2:0 u korist Hostspura.

Odjeknula je eksplozija oduševljenja na Vajt Hart Lejnu,

lidsovcima se činilo da se ruši Bridžvoter, ali su preuveličali sve -

srušeni su samo njihovi mostovi do naredne runde Kupa Fudbalske

asocijacije.

Izabranici Dejvida O’Lirija nisu uspeli da pariraju u postizanju

golova, jedino su smanjili prednost u broju pogođenih stativa u

ovom dvoboju.

Džimi Flojd Haselbaink, golgeter elitne engleske lige 1998/99,

upisao se jakim prizemnim udarcem s kapice u listu „stativtera“, pa

je čuvar mreže domaće ekipe Jan Voker mogao komotno da prošeta

uzdignuta čela, jer je bio nesavladiv.

Šarl (Karlo) V Mudri je pobedio Engleze, David I Žinola ih je

opčinio! Fudbal je to.

49


Od Branka Ćopića smo saznali da orlovi rano lete, a pre 24

godine od fudbala kako „zeleni orlovi“ padaju očerupani od strane

„svraka“ u 2. kolu Kupa UEFA.

Slavni Ferencvaroš je u prvoj utakmici dvomeča protiv Njukasl

Junajteda doleteo do prednosti od jednog gola (3:2), pa je

„svrakama“ na stadionu Sent Džejms Park bilo potrebno da bar

jedno zrno zvano lopta kljucnu u mrežu golmana Zejlera.

Napadač iz „zemlje kokaina“, Kolumbijac Faustino Asprilja, prvi

je probao, no nije uspeo da „ukoka“ početni rezultat.

Njegovi saigrači, Belgijanac Filip Alber, Francuz David Žinola i

ostali takođe su bezuspešno pokušali da tim iz grada u kom postoji

spomenik nultom kilometru 100 kilometara udalje od plasmana u

narednu rundu takmičenja te oktobarske večeri 1996. godine.

Kad ne možeš sopstvenim snagama da savladaš protivnika,

potražiš „petu kolonu“ u njegovim redovima.

Asprilja je u srcu šesnaesterca gostujuće ekipe izmakao loptu

ispred defanzivaca Ferencvaroša, Zoltan Jagodič je zakasnio delić

sekunde, s leđa srušivši vrsnog napadača skrivio je najstrožu kaznu,

a veteran Piteru Berdzliju je pripala čast da stavi šlag na ono što mu

je Jagodič pripremio.

50


Zejler odlazi u „budimsku“ stranu (desnu), izvođač šalje loptu

u „peštansku „ (levu), ali stativa spaja sve u sreću po mađarskog

predstavnika i promene rezultata nije bilo.

Čuda je činio čuvar mreže tima iz glavnog grada Mađarske, a

onda je u 41. minutu umesto čardaša zaigrana druga igra.

Posle kornera sa desne strane, nastala je strahovita gužva na 7-

8 metara od gola Fradija, prvi „orao“ uvodnog poluvremena uleće

među igrače u skoku kao Popaj, na njegovu žalost završava poput

Kvrge, a Tino Asprilja, igrač rodom iz „grada salse“ (Tulua), tera

svoju levicu da zapleše i oštrim udarcem, nakon što se lopta odbila

od zemlje, pogađa levi ugao i baca domaću publiku u trans.

Vođstvo „crno-belih“ od 1:0, ujedno prednost za njih u

ukupnom rezultatu zahvaljujući golovima postignutim u gradu na

Dunavu.

Les Ferdinand i David Žinola nakon prvog pogotka Njukasl

Junajteda potvrđuju pravilo da se „mora i gubiti da bi se naučilo kako

se pobeđuje“, promašuju iz izglednih pozicija.

Prvo „komšija“ Dejvida Sušea, tumača uloge Herkula Poaroa na

filmskom platnu, diže se visoko iznad zemlje, ali poput tužnog

čempresa, jednog od književnih dela čiji je akter Poaro, ne

„usmrćuje“ Zejlera, pošto je reka Nil, a tamo je Herkul istraživao

jedan zločin, ipak daleko od Engleske, s nekoliko metara glavom tuče

van okvira gola, tako da je mađarski klub i dalje „hvatao“ UEFA

Ekspres na putu do 3. kola.

51


Za njim „galski petlić“ reskim šutem gađa gornji desni ugao gola

Ferencvaroša sa ivice šesnaesterca, umesto pesme navijača zapevala

je prečka, akcija ni ovoga puta nije protekla u tonovima Marseljeze.

Kad se u 58. minutu Daren Pikok na 20 metara od Zejlera

izborio za loptu, glavom je prosledio iza leđa odbrane čete iz

Budimpešte, a Asprilja sam krenuo unutar kaznenih 16 metara, novi,

pravi ritam salse, igre koja u prevodu znači „sos“,kreće i bilo je jasno

da će visoki ofanzivac po drugi put postati mirođija, a rezultat biti

„promešan“. Lagano je sa 12 metara desnom nogom nisko poslao

loptu preko gol -linije istračalog i potpuno nemoćnog vratara.

Branioci boje kluba za koji navijaju mađarski šovinisti su se

osećali kao plivači na presušenom Balatonu, a svega 360 sekundi

kasnije sve je zapenilo na stadionu blizu reke Tajn.

Ponovo je korner iz desnog ugla izveo Kit Gilespi, Zejler

istrčava i odbija loptu na 18 metara od svom radnog mesta, a

proizvođač odličnih vina David Žinola, kao na igrici čiji je zaštitni

znak postao, prebacuje loptu sa desnice na levicu preko bloka, šalje

iz voleja projektil u gornji levi ugao i zdravica je mogla da počne -

3:0 za Njukasl Junajted, ukupno 5:3.

Les Ferdinand je postao ser Britanske imperije, najbolji igrač

Premijer lige, član Njukaslove Kuće slavnih, a da bi sve to posta,

morao je neutralisati promašaje tokom ove utakmice.

Lagano je u poslednjem minutu susreta probijen odbrambeni

bedem dezorijentisanih Mađara, Voren Barton ne glumi kao slavni

mu imenjak, nego sam - samcit „zavrće“ iz šesnaesterca tačno na

„peterac“, a ser Les stavlja do znanja potomcima kralja Ištvana da

52


sa Englezima nema nagodbe kao sa Austrijancima, nonšalantno

ubacuje loptu u nebranjenu mrežu za rutinski trijumf izabranika

Kevina Kigena.

„Svrake“ su ličile na kondore sa Anda, „zeleni orlovi“ na glinene

golubove.

Sve im se crnobelilo pred očima. Toliko su bili „ubijeni“!

53


Montekarlom se šepure mnogi: belosvetski milioneri, gliser -

avanturisti, vrhunski sportisti, holivudski glumci, ali nikom ta

aktivnost više ne priliči nego paunovima.

Upravo je ta ptičja vrsta, preparirana u fudbalsku, raširila svoj

rep u septembru 1995. godine na stadionu Luj II, jer su igrači Lids

Junajteda u prvom meču uvodnog kola Kupa UEFA bili gosti Monaka.

Kakao može biti ukusan ukoliko se dobro zasladi, u suprotnom

ostavlja gorak ukus u ustima, a baš to su osetili domaći fudbaleri i

njihovi navijači zahvaljujući fudbaleru iz Gane, zemlje kakaoa.

Iako je rođen u Melburnu, u gradu organizatoru teniskog grend

slem turnira, Entoni (Toni) Dorigo je više voleo da gleda kako lopta

ulazi u mrežu a ne da leti preko nje, pa je to dokazao u praksi.

Udaljen nekih 25-30 metara od gola Kneževa, poslao je visoko

loptu u njihov kazneni prostor, borac za prava homoseksualaca

Lilijan Tiram nije uspeo da se izbori za uvođenje pravila po kom se

igra prekida kad se sudare saigrači i to je bilo kobno po njegovu

družinu.

Ganac Entoni (Toni) Jeboa je u maniru čoveka iz zemlje

nesvrtanih s pravog mesta posmatrao vazdušni „okršaj“ saigrača iz

suprotnog tabora, sudar čuvara mreže Privetoa i Tirama završen je

odbijanjem lopte do njega, a potonji vlasnik hotela je prihvatio

54


poklon i svojevrsnim volejem sa 7-8 metara stavio zvezdicu na vrata

kroz koja se išlo u 2. kolo trećerangiranog takmičenja fudbalske

Evrope u to vreme - 0:1.

Fudbal ne priznaje nikakva zvanja, čak ni kneževsko, pa je zato

francuski predstavnik uzdanicu potražio među drugom „kastom“.

Liberijac Kristofer Vre je, tipično za čoveka koji dolazi iz zemlje

oslobođenih robova, posle odličnog proigravanja kroz odbrambenu

liniju Paunova jurnuo ka njihovoj mreži, međutim, došavši na

nekoliko metara od cilja kao bičem udaren je posustao - da li zbog

gubitka snage ili se začudio kako se neko može zvati Džon a

prezivati Lukić, a baš takav je čuvao mrežu kluba iz engleske

Premijer lige, tako da njegov šut ne bi ugrozio ni vratara u

konkurenciji „petlića“ i rezultat je ostao nepromenjen.

Umesto skora na ovoj utakmici, Monako je izvršio izmenu

golmana, pa je na poluvremenu Delaroš zamenio višestruko

uzdrmanog kolegu sa brojem 1 na dresu. Vreme je pokazalo, bolje

da nije.

Posle auta u korist Lid Junajteda, lopta je odmah došla u noge

Jeboi, on ju je povukao do ivice šesnaesterca, Di Meko je imao

dugačku kosu ali kraći korak od njega, sevnulo je felš đule iz levice

robusnog napadača, Delaroš se, mada nije izgledalo tako, bacio

„falš“, lopta se zarila u gornjem uglu na suprotnoj strani gola, a

paucima niko nije kriv što su se baš tamo naselili, jer ih posle ovoga

sigurno na tom mestu više nije bilo. Monako - Lids 0:2.

Da je ova utakmica igra na na šljaci, možda bi Novak Đoković

sa teniskog mastersa u Montekarlu priskočio u pomoć domaćem

55


sastavu, ovako mu spasa bilo nije, jer je sastav u crveno - beloj

opremi došao na poen od eliminacije, a u aut ih je smečovao Toni

Jeboa.

Lukićeva „bekovska lopta“ završila je na sredini terena,

nesrećni Geri Spid suprotno prezimenu je u toj situaciji bio najviši

a ne najbrži, glavom je „produžio“ prema svom drugu iz navalnog

reda, Bazil Boli je pratio Jebou, ali nije mogao sanjati koliko boli kad

ne vidiš golmana svoje ekipe, opet su gledaoci bili svedoci žestokog

sudara saigrača na samom ulasku u kazneni prostor, a Gancu je

preostalo da sekund pre bliskog susreta dvojice branilaca Monakove

mreže vrhom kopačke, kroz podignute ruke Delaroša, loptu pošalje

preko gol - linije za ubedljivih 3:0 u korist Engleza.

Da se kojim slučajem u fudbalu računaju izmene golmana,

domaćin bi ubedljivo trijumfovao u ovom meču, jer je i Delaroš

morao van igre, no to pravilo još uvek ne postoji, tako da su se

Paunovi prošetali mondenskim gradom i stadionom aristokratskog

imena.

Kao u nekoj bajci.

56


Najjača svetska liga još od Dr J-a nije oskudevala u majstorima

zakucavanja. Da su Spud Webb i Dominique Wilkins terali gledaoce

da otvorenih usta i iskolačenih očiju posmatraju njihove bravure,

bilo bi sasvim dovoljno. Međutim, Michael Jordan je tako zabijao

loptu u koš da je izazivao reakciju više - držanje za glavu u neverici,

ali je publika samo zbog virtuoznosti jednog košarkaša bila spremna

da se baca sa tribina.

Isaiah Rider Junior (Ajzea Rajder Mlađi) ubačen je u „sedlo“

života 1971.godine u Oaklandu. Vreme je pokazalo da mu ono

tokom života i karijere nije uvek bilo udobno, no galop košarkaškim

parketima visoko je dizao prašinu za njim.

Dete k’o dete, voleo je sve da proba pa je tokom

srednjoškolske karijere igrao košarku i baseball.

Kasnije je često povlačio nerazumne poteze. Ko zna, možda je

na treningu dobio udarac palicom u glavu, pa mu je razum često bio

pomućen.

Osim sportova, „šarao“ je i univerzitetima, da bi se 1991.

skrasio u ekipi UNLV.

Basket sekcija collegea iz mesta nadomak Las Vegasa, „grada

greha“, prokockala je poverenje služeći se nesportskim metodama,

kazna je bila nevinovna, a i sam Isaiah je slično učinio u procesu

57


studiranja, no njegov indeks na parketu je popunjen izvanrednim

ocenama i u završnoj sezoni svog univerzitetskog staža JR je kuglicu

stavio na pravo mesto NCAA ruleta i ušao u idealnu petorku Big

West konferencije 1993. godine.

Vukovi iz Minneapolisa od ulaska u NBA porodicu svake godine

su tužno zavijali tražeći nekog ko bi Christianu Laettneru pomogao

da „čopor“ dotera do pozitivnog skora i učešća u doigravanju, tako

da su „ugrizli“ 5. picka na draftu i Rider je odjahao u Minnesotu.

Iako podojeni visokim košgeterskim učinkom novajlije Ridera

(16,6 poena), člana idealne rookie postave 1993/94, Vukovi su još

uvek bili „vučići“, nedorasli da bi stigli do scora koji garantuje učešće

u play offu.

Jesu Timberwolvesi bili na dnu NBA jazbine, ali je zov all star

spektakla 1994. dopirao dovoljno daleko da bi ga Isaiah čuo, tako da

je postao učesnik takmičenja u zakucavanju.

Došao, pošao i ušao u istoriju!

U prvi mah je sve ličilo na običan pokušaj trećerazrednog

skakača u dalj, koji se dugo priprema za skok, namešta, a onda gubi

korak i čini prestup.

Rider se zaleteo, podigao iznad zemlje, u vazduhu provukao

loptu kroz noge i zakucao je u koš, kao kad po svojoj volji oblikuješ

figure od plastelina. Prosto. Jednostavno. Za njega da.

Trijumfuje u ovom nadmetanju i ostavlja veliku dilemu da li je

teže bilo izvesti taj potez ili je veći problem zapamtiti njegov naziv

(East Bay Funk Dunk)?

58


Onom ko je zapamtio imena tajlandskih kraljeva sigurno je lako.

Bio je mlad, lud, koliko lep neka žene kažu, ja ću reći da je bio

sjajan igrač.

odužio.

Mlađi fanovi su mu se divili, stariji poštovali, a ovim drugima se

Za postizanje poena potrebno je znanje, veština, ponekad i

sreća, u decembru 1994. i čudo + snaga ravna Schwarzeneggerovoj.

Kraljevi iz Sacramenta su rivali Wolvesima. Lopta „beži“ u aut,

JR trči za njom leđima okrenut košu, hvata je u letu i baca desnom

rukom ispod miške svoje leve ruke, kao kad starci pred kioskom

stavljaju kupljene novine i odlaze kući.

Potez decenije u NBA cirkusu! Ako, treba oduševiti mlađe. I

pokazati poštovanje prema starijima, makar simbolično.

Njih jeste poštovao, žene baš i nije. Tuđe bar.

Pošto Vukovi u to vreme nisu mogli uplašiti ni Crvenkapu a

kamoli protivnike, krivac je morao biti nađen.

Sem problema sa konzumacijom marihuane, zvezda Minnesote

je problem videla u sportskoj direktorki.

U vremenu ljudskih prava i feminizma, uz to još u liberalnim

SAD, napasti damu je bilo neoprostivo, pa je klub 1996. godine posle

129 odigranih utakmica i učinka od 18,8 postignutih poena osedlao

konja „jahaču“ i poslao ga u Portland.

U dresu Vukova nije menjao dlaku, u majici Trail Blazersa ćud.

Nastavio je odlično da igra u redovima tima iz Oregona.

59


Posle Nebeskog klizača Clydea Drexlera, koji je pre toga

lansiran među houstonske Rakete, Portland je dobio novu uzdanicu

sposobnu da „hoda kroz vazduh“.

Nije mi poznato da li je Isaiah prvo izgovorio ime rođenje majke

ili svog oca, dok je drugo ime koje je sišlo sa njegovih usana, ovoga

puta kad je postao čovek, bilo P.J. Carlesimo, prvi trener uz čije

savete je osetio čari pozitivnog ekipnog učinka u regular seasonu,

postsezoni takođe. Upoznao je i Saleta Đorđevića. Tokom igre i van

dvorane.

U svemu bio „naj“, ponekad najbolji, često najgori, a Blazersi

su imali sreće da im bude najbolji klupski strelac 1997/98 (19,7

poena), samo je losangelesko jezero u play offu drugu godinu

zaredom bilo preduboko i četa tadašnjeg coacha Mikea Dunleavyja

(Majk Danlivi) se udavila.

Još jednu sezonu se zadržao na zapadu Sjedinjenih Država, a

odlične igre (16,9 poena i 4,3 skoka po meču) „jahača“ su proizvele

u Pegaza, dobio je krila i odleteo među Jastrebove u Atlantu.

Leteo je još više, pogađao još bolje, a davao je doprinos klubu

i van parketa, pošto je kažnjavan zbog (zlo)upotrebe marihuane.

Izgleda da niije mogao bez nje. Navika je od ljubavi jača, tako bar

kaže naziv jedne pesme. Postoje i takve ljubavi, nažalost.

Sjajni košgeter, u slučaju Hawksa prvi strelac tima, nikako nije

mogao da ohladi vrelu glavu, sve dok je nije zaburio u Jezero.

Sudbina je htela, a možda i nije nego je morala, da umesto hlađenja

2001. kao deo Los Angeles Lakersa oseti čari šampionske euforije,

iako je izostao iz doigravanja.

60


Skromnih 7,6 poena po meču, ali prsten namenjen prvaku sve

utrostručuje, potom se odselio u Colorado i da bi dodatno pozlatio

Zlatno grumenje iz Denvera, a Nuggetse su postali preteški i nakon

10 utakmica i Rider je bez sirene označio kraj svoje karijere.

Zapisnički sto NBA istorije ubeležio je iza njegovog imena 563

utakmica u regularnom delu sezone, za njega magična cifra 16

ocrtala je broj poena, koliko je prosečno upisivao na svakom

susretu, čak i u play offu, skokovi i asistencije su samo dodatak. Kao

„začin C“ ili „vegeta“.

Završetak radnog veka na parketima značio je početak na

drugom „poslu“. Reprizu početka bolje reći.

„Sedma lična greška“ 2007. godine značila je diskvalifikaciju JRa

iz normalnog života, krivac je bio kokain, a da zlo bude veće

diskvalifikovan je iz srca i sećanja njemu bliskih ljudi, a istorija

košarke ga je poslala u „petu četvrtinu“, tamo gde igraju

zaboravljeni.

I pored svega, ne tuguj, jahaču! Možeš i kasom nazad među

upamćene…

61


Viševekovna engleska tradicija nalaže da se u poslepodnevnim

časovima pije čaj. Međutim, pošto se fudbalski običaji često kose sa

životnim, reprezentativci Gordog Albiona su u odlučujućoj utakmici

za plasman u drugi krug takmičenja na FIFA Svetskom kupu

(prvenstvu) 1998. u Francuskoj morali da degustiraju kolumbijsku

kafu.

Prve naznake da će im ovaj napitak prijati naciji i saigračima je

poslao Pol Skols.

Nadskočili su defanzivci kolumbijskog državnog tima Alana

Širera nadomak svog šesnaesterca, lopta se odbila par metara dalje

prema centru igrališta, i čim se podigla od zemlje mančesterski

„đavo“ je opalio po njoj, ali je došao do izražaja drugi slog prezimena

čuvara mreže Kolumbije, Mondragon je poput zmaja poleteo i

projektil upućen poluvisoko po sredini gola neutralisao odbijanjem

lopte u stranu.

Uprkos tome što se na semaforu menjalo samo vreme, ovim

šutem je čovek kog muči astma omogućio svom timu da lakše diše

u nastavku susreta.

Jesu Englezi lakše disali od tog trenutka, ali su im zato srca

mogla stradati ubrzo posle toga.

62


Viktorija Bekam ima lepe noge, a njen muž Dejvid precizne, pa

je sa desne napadačke strane uputio centaršut pred Mondragonovu

mrežu, lopta je preletela sve igrače, usamljen je na osam metara od

cilja ostao Grem Le So, međutim, umesto promene rezultata je

mogao promeniti prezime u Le - Le So, pošto je iz izgledne pozicije

neometan šutirao „iz prve“, a lopta je u niskom letu pored suprotne

stative otišla u gol - aut.

Iako u fudbalu promašaji završe kaznom, izabranici selektora

Glena Hodla nisu to doživeli na ovom meču, možda zato što su igrali

sa 12 igrača. Ili su Kolumbijci nastupali sa 10, kako se uzme.

Obično je taj igrač više sudija, u ovom slučaju je u pitanju bio

bek južnoameričkog predstavnika Luis Antonio Moreno.

Izbijenu loptu s polovine „lavova“ Moreno je, činilo se rutinski,

prihvatio, no, opustio se maštajući da u poslastičarnici u svom

rodnom Hamundiju gustira ćolado, Majkl Oven mu je oduzeo loptu

blizu aut - linije i opasnost po gol „kafeterosa“ se nazirala iz daleka.

Kad je sjajni napadač izborio poziciju za centaršut i ostvario taj

naum, ono što je nekoliko sekundi pre toga izgledalo kao moguća

opasnost, postalo je realna pretnja.

Lopta leti na šest metara od gola, Bermudes odbija glavom u

stranu, a Daren Anderton, uprkos tome što su ga neprekidno mučile

povrede, na mnogo veću muku stavlja Farida Mondragona, zaseca

loptu iskosa sa 10 metara i rezantnim udarcem je šalje pod samu

prečku u bliži ugao, tako da ni vratareve ruke, ni Sernine noge, koje

su pokušale da blokiraju šut klizećim startom, nisu mogle da polome

63


šiju londonskom „pevcu“ i Gordi Albion je došao u vođstvo u 20.

minutu igre.

Šef struke Južnoamerikanac Ernan Dario Gomes bio je ubeđen

da mu je Moreno u ekipi kao dar sa neba, a ispostavilo se da je“

poklon od Danajaca“.

Ubrzo po primljenom pogotku, Bekam i Anderton su ga

nasamarili, ispao je iz igre, vrsni „vezista“ je po dolasku do linije koja

označava kraj terena uputio loptu visoko na 3-4 metra, odbitak

završava u nogama Majkija Ovena i novinari su već zabeležili

uvećanje vođstva, zato što su u to vreme bile veće šanse da autor

ovog teksta smuva Melani Mel Si iz grupe Spajs grls nego da čigrasti

strelac ne realizuje ovakvu priliku.

Međutim, postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo, pa je član

Liverpulovog navalnog reda loše podesio nišanske sprave i iz slične

pozicije iz koje je Anderton načeo Kolumbijce šutirao preko gola.

Uverili su se svi da postoje i milostivi Englezi, doduše za kratko.

Slobodan udarac sa 25 metara u 29. minutu izveo je Bekam,

„živi zid“ je ličio na Ande posle zemljotresa, svako je gledao svoja

posla, pa je zvezda Mančester Junajteda podigla loptu tik iznad

njihovih glava, ona je pred samim golom „propala“, završila u

desnom donjem uglu, a velikog verniku Mondragonu ni svi indijanski

bogovi ne bi pomogli da spreči sopstvenu kapitulaciju - 2:0 u korist

Engleske.

64


I nastavak utakmice protekao je u istom ritmu: Moreno kao

kondor bez krila, njegov drug na gol - liniji kao Brus Li, branio je

moguće i nemoguće, rukama i nogama.

Oven je dva puta izlazio „1 na 1“ sa čuvarem mreže libanskog

porekla, izgleda da je Englezu sve bilo sito, čak i golgeterske oči,

Skols i Širer su istu sudbinu doživeli u duelima sa Mondragonom,

mada su dva mata bila dovoljna da ostrvska družina izbori plasman

u eliminacionu fazu Mundijala.

Kolumbijci su pretvoreni u najukusniju prženu kafu koju su

„lavovi“ popili sa uživanjem.

Kao u reklami.

65


Dvanaest godina je prošlo od trenutka kad je Najdžel Spink u

finalu Kupa evropskih šampiona pravo s klupe utrčao u legendu,

donevši svojim odbranama Aston Vili titulu kontinentalnog prvaka

1982. godine, pa je u septembru 1994. dobio šansu da milanskom

Internacionaleu osim imena (Inter) skrati i učešće u Kupu UEFA,

svojevrsnoj preteči današnje Lige Evropa.

Za italijanski klub su, naravno, igrali i stranci, ali su oni na ovom

susretu više delovali kao starci, pa je čast i prednost iz prve

utakmice probao da odbrani domaći adut dvostrukog prvaka Evrope

u 20. veku.

Bergkamp je na kratkom rastojanju, 25 metara od Spinkovog

gola, odigrao pas ka Nikoli Bertiju, pravolinijski je Italijan bio

postavljen u odnosu na cilj, usledio je odličan udarac,ali su leve rašlje

sprečile „interniste“ da dobiju svog Svetog Nikolu. Lopta se odbila

na 10 metara, tamo se našao Darko Pančev, međutim, Kobra s

Vardara više nije nosila ubojitu košuljicu i u jedinom evropskom

meču na kom je bio starter, vodeći strelac „starog kontinenta“

1991. je zlatnu kopačku pretopio u promašaj time što je iz sve snage

loptu poslao visoko iznad gola.

Tim sa Apenina je i dalje čuvao preimućstvo iz uvodnog susreta

1. kola trećerazrednog takmičenja, a koliko je teška ona kletva

66


„dabogda imao pa nemao“ igrači iz grada mode su osetili pred kraj

prvog poluvremena.

„Irsku republikansku armiju“ u uniformi Vile činilo je više

igrača, dvojica su najhrabrije istupila iz stroja i usledio je juriš.

Stiv Staunton je blizu desne aut - linije namestio nišan, usledio

je centaršut na penaltik, pokušaj defanzivaca „nero-azura“ da

otklone opasnost nije uspešno okončan, lopta je pogodila u glavu

iznenađenog veteran Bergomija, srušila teoriju da „kad kosa osedi

čovek više vredi“. Pala je na par metara od mreže, na pravom mestu

se neometan našao Rej Hauton, reskim šutem poluvisoko u bliži

ugao savladao Đanluku Paljuku, pa je odlični čuvar mreže imao

razlog više da pomisli kako ga omaleni polušpic mrzi, jer ga je

nekoliko meseci pre toga savladao na Svetskom kupu (prvenstvu) u

Vođstvo koje to suštinski nije, dokaz da prednost ne mora uvek

biti plus, pošto je u tom trenutku ukupan skor izjednačen na 1:1.

Vila park se pretvorio u vilu strave za gostujući tim, pa ih je

sledeća situacija vredna pažnje dodatno uplašila.

Staunton je izveo korner tačno u visini gol - aut crte, na

odbijenu povratnu loptu na 12 metara je natrčao Kevin Ričardson,

snažan udarac blokirao je Bergomi, zatim ju je Endi Taunzend vratio

u srce Interovog šesnaesterca, na kraju je zavšila na desnoj ivici tog

prostora, naciljao je Staunton suprotni ugao, podigao loptu iznad

ostalih, no, Paljuka je umesto „Korsa“ zapevao „ Only when I sleep“

(Samo kad spavam), potvrdivši sjajnom paradom da je bio budan kad

je trebalo.

67


Setili su se fudbaleri Intera stiha iz narodne pesme „drumovi će

poželjet’ Turaka“, samo što su oni poželeli da pred očima vide ljute

rivale iz AC Milan, toliko im Englezi pojačani Ircima nisu dali mira,

ali fontana želja je u Rimu a ne u Birmingemu, pa su napadi domaćeg

sastava nastavljeni.

Svega 20 metara od svog gola su posle jednog ataka Vile uspeli

da iznesu loptu, Erl Baret se pokazao kao pravi grof u presecanju

tog napada „crno - plavih“, uposlio na desnoj strani kaznenog

prostora Gaja Vitingema, ovaj je momački, mangupski potkopao

loptu, u gradu poznatom kao „svetska radionica“ kao da su

proizvodili i prečke, ovoga puta je šut završio na onoj koja je

pripadala italijanskom predstavniku. Lopta se odbila na sedam

metara, Hautonu je meta bila široka kao Atlanski okean, ali su mu

vidici zbog šuta u padu bili suženi na nivo Irskog mora, „rezervista“

Fontolan mu je spustio sidro, tako da je rezultat ostao nepromenjen.

Ni mirna Bačka, ni mirna Bosna već su mreže bile mirne do

kraja utakmice, tako da je usledilo „krečenje“, jer pobednika nije

bilo računajući zbir golova u dva meča.

Bia je „bija“ precizan za Inter u uvodnoj rundi, Geri Parker

srećan jer je Paljuka, rekorder po broju odbranjenih jedanaesteraca

u Seriji A, umalo zaustavio njegov prizeman šut u desni donji ugao.

Bergkamp se više plaši aviona nego penala, pa je slomio krila

Spinku, a navijačima Vile srce pogodivši gornji ugao, dok je Staunton

snažno svojom levicom pocepao mrežu kao prastaro Armani odelo

iz milanskog butika.

68


U 3. seriji je Seno obavio vršidbu na pravi način, a Taunzend se

umesto dateline s četiri lista uzdao u preciznost, tako je Paljuka bio

kratak iako je potrefio stranu.

Fontolanu statističari upisuju PAT, na njegovu nesreću nije bio

u pitanju američki fudbal, a on je šutirao jardima iznad prečke, da bi

Vitingem omogućio bivšem „kecu“ Sampdorije iz Đenove da isplovi

koji metar ispred svoje linije i lagano odbrani udarac upućen

poluvisoko u levi ugao.

Na red je došao najbolji strelac gostiju sredinom devedesetih

Urugvajac Ruben Sosa.

Šutirao je snažno, visoko ali je umesto njega i Montevidea, Bog

video Spinka, umesto striže ovaca fudbaler iz zemlje životinja s

runom je „ošišao“ donji deo prečke, što je značilo da je sledeći

izvođač potencijalni kralj penal - serije.

Vladar je već bio izabran, ako ne po krvi, po prezimenu sigurno,

a to je bilo dovoljno da Fil King sigurno šutira u levi, dok Paljuka

odlazi u suprotni ugao, gosti kući, Aston Vila u drugo kolo Kupa

UEFA.

Spink je po drugi put postao legenda, King je postao kralj

birmingemskih „lavova“, Inter je pretvoren u tigra od papira.

Tipično fudbalski.

69


Nikad nisam verovao u horoskop, u numerologiju još manje,

ali u vezu imena ljudi i njihovih sudbina ću, hteo ne hteo, izgleda

morati da poverujem. Jer, nisu tek tako Nikole veliki umovi.

Setimo se samo Kopernika, Tesle i ne moramo da se sećamo,

on svakodnevno nalazi mesto na našim usnama - dovoljno je videti

avion koji se kreće ka Surčinu i njegovo ime nam pada na pamet, a

uz nas je i kad zavučemo ruku u džep tražeći novac.

Onda zastanem i razmislim: a šta je sa onima koji nose ime Roj?

Odgovor se zna - imaju „zlatne“ ruke!

Emerson nekad za tenis, Medvedev za pisanje istorije i,

oprostiće mi oni koje sam zaboravio, Roj Kampanela za bejzbol.

Za razliku od čuvenih likova iz jugoslovenske TV serije

„Muzikanti“, Kampiju su ostali strani kontrabas, violina, harmonika,

pa je „svirao“ palicu.

Roditeljske ljubavi mu nije falilo, rodni grad, Filadelfija, podarila

mu je „bratsku“ ljubav, ali je zato rasna izostala.

Nisu mu verovali jer je po ocu poreklom bio Italijan, kao da su

svi Italijani likovi iz Kopolinih filmova - mafijaši. Mrzeli su ga i zbog

70


boje kože, jer ko je u vremenu rasne segregacije voleo išta crno, pa

i samog čoveka? Nije mogao da bira majku, bila je Afroamerikanka.

vreme.

Patio je. I platio zbog toga. Tako je to kad se rodiš u pogrešno

Trpeo je „udarce“ rasističkog prezira, a uzvraćao pesnicama.

Kasnije se dohvatio palice s tim što je, na sreću, njima razbijao lopte

a ne tuđe glave.

Počeo je kao srednjoškolski atletičar, potom kao bejzbol igrač.

Trčao je dok mu život nije rekao „stop!“.

Sport često nametne svoja pravila ili ih „uveze“, a Roju je zapalo

da mu početak bejzbolaške karijere bude po majčinskoj liniji, tako

da je 1937. godine zaigrao u crnačkoj ligi (Negro liga). Reafirmacija

matrijarhata na pogrešan način, šta drugo reći.

Posle pet godina je, umesto kaktusa, „zalivao“ tribine houm

ranovima u meksičkom šampionatu.

Vrsni kečer je polako hvatao slavu.

Srećom po njega, po sport kojim se bavio još više, „Trampov

zid“ u to vreme nije postojao i posle dve sezone je mahnuo

sombrerom vrativši se u SAD. Prvo u nižerazredni bejzbol, potom

u vrhunski.

Zid rasizma je ipak i dalje stajao pred njim, a onaj koji deli

nebelce od najjače bejzbol lige u istoriji (MLB) bio je čvrst, visok,

neprelazan sve dok ga nije „srušio“ Džeki Robinson dolaskom u

Bruklin Dodžerse. Tog trenutka su tamnoputi ili mešanci osvojili

71


„prvu bazu“, da bi Kampanela 1948. upisao RBI, pristupivši

Njujorčanima, pa su vrata Glavne bejzbol lige bila otvorena.

Nasuprot njima, hotelske dveri su ostale črvsto zatvorene, kao

da je pred njima stajao neki presretač, da ne kažem šortstop, i

govorio: „zabranjen ulaz crnima i mulatima!“

Iz tog razloga postoje prijatelji, sabraća, tako da je Kampi osim

„zanata“ i klupske uniforme sa Džekijem Robinsonom delio i dom.

Teško da se taj dom mogao zvati slatkim, a to su nadoknadili

deljenjem slave na terenu. Kampanela već 1949. igra na meču Svih

zvezda MLB-a.

Pevale su njegove palice kao da su na festivalu u San Remu,

pucali su mikrofoni radio - komentatora, Kampi je osvajao nagradu

za nagradom, zvanje za zvanjem: najbolji igrač Nacionalne lige tri

puta, najviše RBI u sezoni, ol-star učešća, da bi „maestro“ odsvirao

marš poraza Jenkisima u borbi za titulu šampiona 1955. Njih je

„poslao kući“, sebe u istoriju jer je proglašen najkorisnijim igračem

finalne serije.

Majstorski je hvatao lopte, udarao ih, samo što utakmice imaju

i svoj kraj, a kad se to desi - život van igrališta upiše zastrašujući

udarac.

Hvatao se led oko srca navijačima rivala Dodžersa kad se Kampi

hvatao za palicu, klizali su se sve do poraza, a onda je taj prokleti

led trasirao Roju put u svlačionicu. Zauvek.

72


Kao što je on zavodio žene, pa su ga ostavljale (ili je on njih, da

ne grešim dušu), tako je led na putu u januaru 1958. „zaveo“ Rojev

automobil, stub ga „poljubio“ i jedna blistava karijera je završena.

Ruke su, istina, ponovo mogle da grle, ostalo je nešto od

grljenja žena i palica, ali ostatak tela je Kampaneli pokazao strajk -

aut.

Primljen je u Kuću slavnih 1958. godine.

Realno, bio je akter jednog života, a kažu da je živeo u dva.

Tako piše u knjizi o njemu.

Gledao je i kako Džeki Robinson udara lopte, svi znaju, mada

su ga ipak za to pitali u jednoj pesmi.

Njemu u čast je snimljen film „Dobro je biti živ“. Biti živ je

jedino važno!

Isporučivao je lopte na tribine, ne kao poklone, već one koje

su donosile trijumfe njegovoj ekipi. Uzvraćeno mu je. Pisma su od

2006. godine isporučivana sa poštanskom markom na kojoj je stajao

njegov lik.

Kampi to nije video. Zatvorio je oči 1993. godine i više kapke

pomerao nije.

Pa, ipak, i tako dan-danas gleda u legendu.

73


Može čovek slučajno postati milioner (ako dobije „sedmicu“

na lotou), moguće je slučajno zavesti miss sveta (to je već malo

teže), biti krunisan za kralja (još teže),ali je zato u istoriji NBA ostalo

zabeleženo da je igrač slučajno postao šampion.

Gledajući karijeru Charlesa Jonesa, najpre bi se mogao izvući

zaključak da je ovaj košarkaš rodom iz železničke naseobine

Mcgehee tokom svoje karijere najčešće išao pogrešnim kolosekom,

pa su merne stanice najjače svetske lige u njegovom slučaju gotovo

redovno pokazivale da je sezone završavao sa više načinjenih

prekršaja nego postignutih poena (!?!), mada je u leto 1995. godine

došlo do nekog „kvara“ na kalkulatorima i popularni Gadget ostaje

zauvek „zabagovan“ u istoriji lige i Houston Rocketsa kao deo

šampionske postave.

Iako je rođen trećeg a ne 1. aprila 1957. godine, C.J. se kao od

šale prošetao NCAA parketima, tako da je u drugoj polovini

sedamdesetih godina prošlog veka, nakon odsluženja košarkaškog

roka, i to veoma uspešnog, u univerzitetskoj ekipi Albany Stata

(double - double učinak), doživeo svoj arizonski san izborom u

redove Phoenix Sunsa kao 165. pick na draftu 1979. godine.

74


Međutim, da se od snova ne može živeti, čak i ako su oni slatki,

osetio je na svojoj koži, pa je na javi umesto svetske pozornice

nastupio na kontinentalnoj, jer je njegovo radno mesto postala CBA.

Umesto da mu neodlazak u redove Sunca, ili nekog drugog

kluba člana najvećeg „cirkusa pod obručima“, blokira mozak, to se

desilo njegovim rivalima u okviru takmičenja pod okriljem

Continental basketball associationa, jer im se Gadget činio kao

železnička rampa, u stvari ih je on svojim „rampama“ pod košem

gazio kao brzi voz.

Pošto je ljubav namenjena čak i zaboravljenima i otpisanima,

posle trostrukog naslova najboljeg blokera CBA, Jonesa je 1983.

„grad bratske ljubavi“, Philadelphia, zagrlila i šapnula mu magični

broj - 76.

U životu ono „ali“ prečesto sreću pokvari, C.J. je pogrešno

zaključio da i u NBA postoji pravilo „jedan za jedan“, a to

matematika strogo kažnjava. Jedna utakmica, jedan postignuti poen

u sezoni, isto toliko skrivljenih „penala“ stavili su mu do znanja da

je Philadelphija namenjena Tomu Hanksu a ne njemu. Košarka je

suviše surova da bi trpela glumce.

Naredne sezone je uz nastup za nižerazredni Bay State

Bombardiers, u Chicagu, vetrovitom gradu, probao da provetri

karijeru, no nije imao dovoljno oštre rogove i klub je napustio posle

svega tri nastupa, na svu sreću sa više postignutih poena nego

načinjenih ličnih grešaka (8-6).

75


Zapucao je u glavni grad SAD, mada je prošao i casting van

NBA, u redovima Tampa Baya, u D.C-ju je bilo municije koja mu je

više odgovarala.

Zaista su Washington Bulletsi od druge polovine osamdesetih

precizno pucali tokom regularnog dela sezone, ali im je barut

redovno bivao mokar čim bi na meti stajao natpis „play off“.

Kad je Jones ispucao sve metke, brojke su posle devet sezona

u dresu Washingtona pokazivale prosek od 4,8 poena i 5,3 ličnih

grešaka po utakmici u ligi, a ništa bolje nije bilo ni u doigravanju.

Očigledno je bilo da mu je potreban generalni remont, a pravo

mesto za to je „grad automobila“ - Detroit. Pravo mesto za nekog

drugog, treba li naglašavati?

Ispravnih delova za pokretanje Gadgetove mašine ni u

Michiganu nije bilo, u 42 nastupa za Pistonse zabeležio je 91 poen i

136 prekršaja.

Kad je izgledalo da je dotakao duplo dno, ispostavilo se da je

na kraju njegove provalije parkirana raketa. I to ne bilo kakva, već

ona na najjači, šampionski pogon.

Uprkos svemu su Rakete letele nezaustavljivo, u finalu 1995.

Magični iz Orlanda su spakovani u kutiju bez otvora (4:0),

mađioničar Shaquille O’Neal bespomoćan, pa je i Jones, uprkos

tome što je izostao njegov igrački potpis na titulu, „venčan“ sa

istorijom NBA, jer je prsten namenjen šampionima zablistao na

njegovoj šaci.

76


Poput lošeg mladoženje i nevernog muža je i u naredne tri

sezone bio „bludnik“, da bi se NBA liga konačno odlučila na razvod

od njega 1998. godine, jer je 2079 prevara pravila u poređenju sa

1826 poljubaca (poena) bilo za nevericu.

Šta reći a suzu ne pustiti?

77


Kunc.

A, znamo! Kakav je to napadač bio.

Dosta!!! Pojma vi nemate! U stroj pa da vam ispričam priču o

junaku, a potom svi Milkićeve romane o Košarama u šake. Nemoj

neko da ih nije pročitao!

Beše taj Švaba Štefan Kunc zaista paklen igrač. Kako je samo

carev glasnik (Kajzerslautern) vikao u znak radosti posle njegovih

golova. Bilo ih je. A tek u dresu reprezentacije - ma švarcvaldske

šume su se tresle od radosti.

Bio je i neki švajcarski fudbaler Kunc, golman ili već šta je bio,

mada je o njemu znao više moj deda, ja ga ne pamtim.

Postojao je verovatno još neki Kunc koji je jurio loptu u

kopačkama, ko će ga znati, velik je ovaj svet, ali mi što smo imali

Kunca, taj čovek, ma kakav čovek - dečak je vredeo više od svih

nabrojanih i neprobojanih zajedno!

Ne znam kako, ni zašto, odrasli smo iste godine nadomak dve

različite reke, udaljeni jedan od drugog dovoljno da se nikad nismo

upoznali.

78


To što on mene nije poznavao nije bitno, a što ja njega ne

upoznah... E, živote.

Ta naša sremska ravnica izgleda dosadno. Gledaš atar a kraj mu

se ne vidi, kao kad si na moru, pa probaš da uočiš završetak i sve

ostane na pokušaju.

Al’ kad suncokret poraste, zašareni se, sve žuto-crno, imaš

osećaj da usred Montevidea gledaš utakmicu Penjarola, mada je

Milenko više voleo svoj LSK iz Laćarka.

Bili smo mali i ne sećamo se koliko je veliki bio Dinosaurus iz

Hamburga (HSV) kad je gazio početkom osamdesetih do evropske

krune.

Nismo dovoljno porasli da bismo upamtili ni kako je zlatokosa

(Aston) Vila plela svoje kike na putu do fudbalskog trona „starog

kontinenta“, niti kako je Liverpul sam koračao do „srebrne amfore“

tih godina.

Koju godinu kasnije smo ustali iz peska, ruke su ojačale, mada

ja i danas imam samo jednu i po ruku, pa smo se dohvatili Paninijevih

sličica sa likovima igrača.

Nije prošlo mnogo a već smo proklinjali „Piksijevu prečku“,

koja se zatresla poput nekog argentinskog pruta u Firenci 1990.

godine, da bi se vrlo brzo umesto pruta i prečki u zemlji našeg

rođenja ljudi tresli od ratnih strahota i zujanja projektila.

Za to vreme je Štefan Kunc, a i ostali Kunci, tresao mreže. Šta

ćete, lako je Nemcima, oni za rat ne znaju od 1945. godine. Ili znaju

a nama nisu rekli?

79


Taj igrač je 1996. na Evropskom prvenstvu zaljuljao „kolevku“

fudbala. Englezi su mu se poklonili nasred Vemblija jer ih je uništio

u polufinalu. Elf „elfa“, šta drugo reći.

Mi smo za to vreme učili šta je život. Učili smo i kako se živi

jer smo odrastali u sankcijama, ratnom okruženju. A voleli smo

život.

Međutim, život nas baš i nije obožavao. Bar ne uvek.

Negde u daljini smo čuli da se „tamo na Kosovu“, Metohiju niko

nije spominjao, gadno puca. Za Košare (još uvek) nismo čuli.

Pozivi za odlazak u Vojsku Jugoslavije su stizali, a ono šator do

šatora kad se regrut ispraća, kao na vašaru u našoj Rumi. To vam je

tamo gde su sremski Srbi 1918. Kraljevini Srbiji rekli „da“.

Kako su se naši preci tad zakleli matici, tako se i MIlenko Božić

zakleo otadžbini 80 godina posle njih.

Zakleo se i svom saborcu Darku Bjelobrku da će biti braća dok

ih smrt ne rastavi.

I dođe ta smrt, prokleta bila, i uze ih obojicu na Košarama istog

dana ratne 1999. godine.

A naš Srem je i dalje kićen kao nekad. I dalje konji vrani vuku

fijakere, pa će valjda jedan nebeski i po našeg Kunca otići. Da ga

doveze do njegove Mitrovice i da još jednom pogleda preko Save, u

Mačvu, baci kamenčić i priseti se kako ga je neka Mačvanka ujela za

srce, pruži joj oproštaj a onda da se vrati u legendu. Tamo gde mu

je i mesto.

80


Pamtimo te, Kunc! Odmarširao si u neku novu jedinicu i dalje

se ne povlačiš, jer je iza tebe i tvoje sabraće Srbija.

Idem ja sad, a ti mirno spavaj.

81


Popeti se na fudbalski Olimp!

Tako je glasila zapovest Liverpulovog menadžera Rafaela

Beniteza upućena igračima u crvenoj opremi pred odlučujuću

utakmicu za plasman u prvu eliminacionu rundu UEFA Lige šampiona

2004/2005.

Antičke Olimpijske igre su već bile davna, pradavna prošlost,

ali je pobednički duh ostao da živi kroz ime kluba iz atinskog

predgrađa na obali mora - Olimpijakos, poznat po nadimku Legenda,

a Pirejci su uspešno plovili kroz 13. izdanje elitnog takmičenja u

fudbalskoj Evropi. Tri boda prednosti nad rivalom iz Engleske, plus

minimalna pobeda u prvoj utakmici, plus jedan Rivaldo u postavi,

plus premije, plus trinaestogodišnjica osvajanja Interkontinentalnog

kupa bratskog kluba (Crvena zvezda). Ko zna koliko pluseva za grčki

tim, samo što je i jedan minus na kontu slabijeg dovoljan da se veliki

razlikuju od najvećih.

Fantom za volanom, brzi voz na terenu. Milana Baroš je mogao

biti zaustavljen samo prekršajem, Ćabi Alonso je centrirao posle tog

prekida sa desne strane, Stiven Džerard je okrenut leđima sa 13

metara loptu petom poslao ka daljem uglu Nikopolidisovog gola, ali

je stativa druga galaksija, pa je potonji član Galaksija iz LA lansiran

u svet očajnih, pošto ga je direk naterao da se uhvati za glavu.

Početni rezultat je ostao na snazi.

82


Resife je grad s najvećom stopom ubistava u Brazilu, a čovek

rođen u toj naseobini - Rivaldo Vitor Borba Fereira - „ubijao“ je na

terenu.

Kao kroz pesak Kopakabane vukao je loptu s polovine svoje

ekipe, nosio je na leđima Ćabija Alonsa, naterao Džejmija Karagera

da bez efekta oguli zadnji deo svog tela, sve dok ga nije na 22 metara

od gola domaćih sačekao učesnik maratonskih trka Sami Hipija,

džudo startom mu onemogućivši da istrči počasni krug.

Kad već nije mogao počasni, pobednički jeste.

Da bi završio kao ikona video igre „FIFA 19“, najbolji igrač sveta

iz 1999. je morao iznova postati junak i u realnom životu, a to je

učinio pogotkom iz slobodnog udarca.

Šutirao je sa sredine u visini glave igrača u živom zidu, Antonio

Nunjez se izdvojio iz vrste, a početni rezultat „razveo“ od semafora.

Lopta se odbila od zemlje na metar udaljenosti od čuvara mreže

Redsa Krisa Kirklenda i odsela u mreži za 0:1 u 27. minutu igre.

Enfld je, umesto drevne Olimpije, postao svetilište za crvenobele,

samo ih je sat vremena igre delilo od prolaska među 16

izabranih bogova evropskog klupskog fudbala pre deceniju i po.

No, jedan čas je večnost kad naspram sebe imaš (tada)

četvorostrukog prvaka Starog kontinenta.

Rafa Benitez je dobar poznavalac istorije, geografije isto tako.

Očigledno.

Zna gde je ostrvo Reinion, čuo je i za Rožea Milu.

83


Kamerunac je pravo niotkuda iz te zabiti zakoračio na tlo

Apenina i postao zvezda Svetskog kupa

(prvenstva) 1990. godine, a pošto svaki veliki igrač ima

naslednika - što bi on bio izuzetak?

Hari Kjuel je iz „zemlje kengura“, cilj u fudbalu je napuniti

protivničku mrežu, pa je zato umesto u torbi njegovo umeće bilo u

brzini. Gepardovski je u 2. minutu nastavka protutnjao po levoj

strani pored defanzivaca Legende, zakoračio je par metara u

šesnaesterac, uputio pas po zemlji, a Francuz Floran Sinama-Pongol

naterao ljubitelje fudbala da na mapi sveta pronađu gradić Sen Pjer

na Reinionu i zapitaju se kakva se magija „igre miliona“ u njemu krije.

Liverpul-Olimpijakos 1:1.

Pristalice gostiju su se uplašile, sve je ličilo na Peloponeski rat

na travnatom bojištu, a zna se kako su Atinjani prošli u onom prvom

pre nove ere.

U sportu, kao i u životu, često treba imati čelične nerve, a u

fudbalu i gvozdenu nogu, zato su Crveni iz Mersisajda u svojim

redovima imali Nila Melora, mladića rodom iz „grada čelika“ -

Šefilda.

Sinama-Pongol je izborio slobodan udarac na 30 metara od gola

ekipe iz Pireja, Ćabi Alonso centrirao, strahovita gužva, lopte se

dokopao najbolji igrač U-17 Mundijala 2001, krenuo je kao kazaljka

na satu unutar kaznenog prostora, kad je kucnuo pravi čas centrirao

je na dalju stativu, Nikopolidis kao hobotnica spasava svoju mrežu

posle udarca glavom Nunjesa, ali je Melor, enfildovsko dete, na

84


pravom mestu i sa 3 metra u padu „žigoše“ rezultat 2:1 u korist

Liverpula 10 minuta pre kraja susreta.

Dete je kalilo prednost, kad su Grci bili istopljeni, čekalo ih je

najgore - konačno hlađenje, a za to je bio zaslužan „otac“ ekipe

Stiven Džerard.

Uprkos problemima s povredom tokom sezone, protestant koji

je pohađao rimokatoličku gimnaziju je u fudbalsku igru uveo dogmu

koja glasi - gol iz daljine.

Centaršut s leve strane prema Nilu Meloru, 22-godišnjak vraća

glavom sa 14 metara loptu unazad, a kapiten i velikan Liverpula sa

šest metara dalje seče loptu drop-kikom, šalje je nisko u sam levi

ugao, svoju družinu u dalji tok takmičenja, a Olimpijakos na pletenje

novog lovorovog venca, jer je postojeći tog trenutka osušen - 3:1,

minut 86.

Tačno da su svi grčki bogovi sišli na zemlju, obuli kopačke i

krenuli ka preokretu, našli bi se neki rimski koji bi im rekli - „dalje

nećeš moći!“, tako da je sve bilo gotovo.

Ostalo je istorija.

Kad vam kažem.

85


Evropska Liga šampiona je pakleno teško takmičenje,

potrebno je mnogo znanja i kvaliteta da bi se kroz nju vozilo pravo,

pa su voljom sudbine, još više veštine, u drugoj grupnoj fazi

2002/2003. koplja u Torinu ukrstili italijanski „šoferi“ i engleski „

crveni đavoli“ - Juventus i Mančester Junajted.

Stara dama je u svojim redovima imala čoveka džentlmenske

tehnike Maura Kamoranezija, a on je dokazivao svoje manire i

odličnim centaršutevima.

Korner s desne strane je bio ispit gospodstva za rođenog

Argentinca, gostujuća odbrana je izbila loptu na ivicu šesnaesterca,

popularni Češki top, Pavel Nedvjed, sa 15 metara je slabo trznuo

volej, lopta je pogodila na 10 metara od mreže Fabijana Barteza Ćira

Feraru, međutim, ni Napolitanac nije doprineo tome da se oslade

pristalice Juventusa - sprečila ga je stativa, mada je domaći tim

izborio novi udarac iz ugla.

Umesto da se uplaše navijači engleskog predstavnika, naježili su

se ono kojima su na srcu crno-bele boje, a kako i ne bi kad su na

njihove pulene jurnuli Ubica dečjeg lica i Mala veštica.

Izbačenu loptu iz kaznenog prostora Junajteda Dejvid Bekam je

kao daljinskim upravljačem poslao duboko na „italijansku“ polovinu

terena pravo u noge Oleu-Gunaru Solšeru, severnjak je ‘ladno s leve

strane igrališta prebacio na suprotnu stranu momku iz toplijih

86


krajeva, Argentincu Huanu-Sebastijanu Veronu, Veštica lagano bez

metle čisti u duelu Zambrotu, odigrava po zemlji na šest metara od

Bufonovog gola do Rajana Gigsa, pa je Velšanin osim prezimena

(Vilson) laganim prizemnim šutem promenio i rezultat na ovoj

utakmici - 15. minut, 0:1.

Kamoranezi je Argentinu nosio u duši, Italiju u srcu, dok je

veštinu čuvao u stopalu.

Odličan centaršut završio je na „petercu“ Mančester Junajteda,

Trezege je žestoko opalio loptu čelom, ali je ishod bio takav da je

mogao promeniti prezime u Trese-se, jer je umesto samopouzdanja

„đavola“ uzdrmao prečku njihovog gola.

Antonio Konte po sopstvenom priznanju ima divnu ženu,

ćerku, verovatno i psa, međutim, da bi za tresao mrežu Fabijana

Barteza bila mu je potrebna i sreća koju nije našao, tako da je lopta

upućena od strane Kamoranezija iz kornera zavšila na njegovoj glavi

na sedam metara. Na glavi jeste, u mreži nije, otišla je iznad prečke.

Četa sa Old Traforda je pristisla kočnicu, dok je suprotni tabor

dodao gas.

Akcija po levoj strani Nedvjeda i Di Vaja, Italijan je na 20 metara

od gola francuskog internacionalca ostavio samog Kamoranezija

asistencijom po zemlji iza leđa defanzivaca tima Aleksa Fergusona,

ovaj je povukao loptu do osmog metara, šutirao je poluvisoko

omogućivši Bartezu da pokaže bivšoj partnerki Lindi Evanđelisti da

je verniji klubu nego njoj. Rezultat je ostao nepromenjen.

87


Torinezi su preforsirali svoj motor, a u redovima Mančester

Junajteda raspoložen je bio majstor Rajan Gigs, umesto u

mehaničarski kanal na popravku, survao je italijanska kola nizbrdo.

U 41. minutu je na centru igrališta presekao Konteov pas prema

Tiramu, jurnuo levom stranom, potom se stuštio dijagonalno,

Feraru je slomio kao napolitanku bez punjenja, unutar „kaznenih 11“

ga je sačekao Urugvajac Montero začuđen kao da vidi stado ovaca u

izlogu radnje u Montevideu, i Rajan je nonšalantno zasekao loptu i

sa 13 metara je poslao po zemlji u suprotan ugao nemoćnog Bufona

- 0:2.

Toliko su daleko od povoljnog rezultata bili „crno-beli“, da se

i Anjeli lično našao na terenu u dresu i kopačkama - ne bi im mogao

pomoći!

igre.

Dokaz za ovakvu tvrdnju predočen je gledaocima u 63. minutu

Geri Nevil je malo iskosa s desne strane u blizini oivičenog

prostora pred golom Junajteda visoko poslao loptu pred Bufonova

vrata, usamljeni Igor Tudor kao da je usred Alpa bio ošamućen

suncem sa Splitske rive, lopta se odbila od njega u stativu, Bufon je

zaplivao, a Rud fan Nistelroj procvetao kao prava holandska lala i s

2-3 metra zatresao nebranjenu mrežu za velikih 3:0 u korist

engleskog predstavnika.

Juventus u ranama, Junajted u veselju.

Ubod mančesterskih „ crvenih đavola“ bio je smrtonosan za

„staru damu“.

88


Surovo!

89


Krempite, šampite, žerbo kocke, štrudle s makom… Sve, sve,

ali karamele su zakon! Fudbalske posebno, a najpre one proizvedene

u „plavom“ delu Liverpula.

Da bi navijači Evertona uživali u aromi karamela, čelnici kluba s

Gudison parka su u leto 1995. iz Mančester Junajteda doveli ruskog

„tehnologa“, a on im je uzvratio na pravi način.

Zbog Andreja Kančelskisa, ruskog internacionalca delimično

litvanskih korena, Liverpul je na utakmici gradskih rivala odigranoj

pre 25 godina u okviru engleske Premijer lige ostao bez bodova, a

nešto ranije je, zbog odbijanja da omogući odlazak iz kluba vihornom

polušpicu, tadašnji čelnik Mančester Junajteda Martin Edvards umalo

ostao bez glave, pošto se našao na meti mafijaša iz najveće države

na planeti.

Pre nego što će dotadašnji „crveni đavo“ isporučiti svoje

paklene proizvode „crvenima“, mašinu koja obezbeđuje trijumf

uključio je njegov saigrač Grem Stjuart.

Prodirao je po levoj strani ka golu Dejvida Džejmsa, zakoračio

je par metara u kazneni prostor i kad se spremao da uputi šut Mark

Rajt i Džon Skejls su okrenuli leđa, no nisu dobili „25 po turu“, jer

je polušpic u plavoj opremi gađao suprotan ugao, a lopta se od rašlji

odbila u telo čuvara mreže domaćih i završila van igrališta.

90


Roj Evans, prvi trener družine sa Enfilda, već je bio sed, u tim

trenucima umalo i kosa da mu opadne koliko se štrecnuo.

Srećom po njega i njegove izabranike promene rezultata nije

bilo, prvi deo igre okončan je bez pogodaka.

Ono što neki nazivaju sudbinom, drugi božjom voljom, u

svakom slučaju neizbežnim, dogodilo se nakon 7-8 minuta igre u

drugom poluvremenu, pa je Evans doživeo još gore, mogao je samo

da čupa kosu.

Evertonovi igrači su na svojoj polovini terena presekli

dodavanje Džona Barnsa, Kančelskis je nezadrživo krenuo u

protivnapad, odigrao na desnu stranu prema usamljenom Polu

Rajdautu, tako da je mirisalo na početak „karamelizacije“.

Strelac gola vrednog trofeja u FA kupu nekoliko meseci ranije,

došao je u visinu protivničkog šesnaesterca, namestio se i

maestralno centrirao, lopta je pred golom domaćeg tima preskočila

Rajta, a Kančelskis kao da je rođen u Černobilju a ne u nekadašnjem

Kirovogradu, ozračio je prostor oko sebe i pošto nigde nikog oko

njega nije bilo - visoko je skočio i sa devet metara glavom pogodio

unutrašnji deo bliže, leve stative, a lopta se vođena jakim felšom

odbila u mrežu (a gde bi drugo?) za vođstvo Evertona od 1:0.

Sloj slatkiša namenjenog pristalicama manje slavnog kluba u

grofoviji Mersisajd u tom trenutku je bio

Opet su se odlično branili „plavi“, presekli su napad rivala na

svojoj polovini, Šveđanin Anders Limpar se od leve aut - linije lako

probijao ka protivničkom golu, munjevito je osvojio dobar deo

91


prostora na protivničkoj polovini, uposlio je na desnoj strani

ponovo usamljenog Kančelskisa, a Ševčenkov imenjak, takođe rođen

u Ukrajini, ulazi u opasnu zonu, podiže loptu malo iznad zemlje,

gađajući bliži ugao sa 13 metara, a Džejms bez odlika svog imenjaka

Bastera Daglasa, u maniru lošijeg hvatača u američkom fudbalu

neuspešno pokušava da je ukroti i ona prelazi preko gol - linije. Od

tog trenutka Everton je udvostručio prednost.

Polako ali sigurno je Enfild iz crvene mutirao u plavu boju.

Ako autor ove priče nije previše ostario pa gubi osećaj za

vreme, u godini kad se prvi put čuo reporterski glas Aleksandra

Stojanovića, svima znanog kao kao Aca Informacija, začuo se i huk

Liverpulovog „kopa“, a zna se šta to nagoveštava, samo što se sve

desilo prekasno za njih.

Skejls je centrirao sa desne strane, ispred gola na čijoj crti je

stajao Nevil Sauthol se stvorila gužva kao u trofejnoj sali domaćih,

odbijenu loptu je Stiv Mekmanaman sa 15 metara pokušao da pošalje

na njeno mesto, novi odbitak dočekao je Robi Fauler i kroz šumu

nogu nesuđenom poštaru isporučio nezaustavljivi projektil po zemlji

u suprotan ugao i velški čuvar mreže, bivši radnik gradske čistoće,

mogao je samo da izvadi loptu iz svoje „kante“.

Na minut pre kraja susreta na semaforu piše 1:2. Umesto da

poleti ka izjednačenju, Evansova četa umalo da još jednom aterira.

Niz međusobnih dodavanja igrača Evertona rezultirao je viškom

njegovih fudbalera na 35 metara od Džejmsove mreže, Kančelskis i

Stjuart naspram usamljenog Rajta, Andrej prebacuje loptu preko

Marka i saigraču otvara put ka upisivanju u listu strelaca.

92


Međutim, Stjuart u ovoj situaciji reaguje poput stjuardese, iako

„oči u oči“ sa velikim mangupom tog vremena, šutira suviše nežno

sa 14-15 metara pravo u suparnika i šansa odlazi u nepovrat, bez

posledica po ekipu menadžera Džoa Rojla.

I bez „overe“ Everton se osladio na terenu velikog takmaca.

Miris karamela širio se gradom.

93


Tanka je linija između vrha i dna, još tanja razdvaja junake i

tragičare, u sportu posebno. Ni basket nije izuzetak.

Košarkaški vetrovi su u Chicagu često bili uraganski, a pre nego

što su Bullsi NBA izboli šampionskim rogovima, povetarac života je

1968. godine na svet doneo Nicka Andersona .

Dok je Jerry Sloan još kao igrač u „gradu vetrova“ učio taktove

jazza, kojima je kasnije sa klupe u Utahi uveseljavao mormone, a Phil

Jackson u redovima Knicksa i Netsa čekao da mu očvrsnu brkovi

nedodirljivi svim trenerskim rivalima tokom poslednje decenije 20.

veka, Anderson je rastao uraganskom brzinom, sve dok nije

dostigao visinu dovoljnu da završi pod srednjoškolskim obručima, a

kasnije obuče dres univerzitetske ekipe Illinois.

U drugoj sezoni, 1988/89, umalo da njegovo ime i opremu iz

Assambly Halla preseli u NCAA Hall of fame, ali su u polufinalu Final

foura momci iz Michigana, kao pravi predstavnici „automobilske

savezne države“, prebrzo vozili kroz utakmicu, na kraju čak i

parkirali trofej u svoju garažu, a Andersonovih 17 poena i 7 skokova

na tom meču nisu bili dovoljni za bolji plasman. Sve je otišlo uz vetar.

Za college ekipu Illinoisa da, za Nicka ne. Njegovo ime se našlo

u idealnom timu Big Ten konferencije.

94


Baš te 1989. godine magija se sa Floride ušunjala na parkete

„najvećeg košarkaškog cirkusa“. Opčinjen umećem ovog košarkaša,

Orlando Magic, novajlija u National basketball association, proglasio

je 11. picka sa drafta svojim najbolje rangiranim čarobnjakom u

prvom izboru u istoriji kluba.

No, čarobni štapić je u prvoj sezoni bio suviše kratak da bi

družina dotakla više od 22% pobeda, što je pokazatelj da su, u tom

trenutku, čikaški momci bili moćni samo u sferi finansija i ekonomije.

Početkom devedesetih počela je dominacija Chicago Bullsa,

kako bi to izgledalo da neko iz najvećeg grada Illinoisa sve pokvari.

Nick Anderson nije obrukao rodnu „kuću“ na istočnoj obali SAD-a,

za početak je dominirao unutar svoje družine, pošto je 1991/92.

postao najbolji strelac (17,7) i drugi skakač (6,4) Magičnih.

Kad je u trećoj po veličini naseobini na Floridi podignut drugi

Disneyland, 1992. započeto je pisanje nove priče, ovoga puta pod

koševima, a za „pripovedača“ je angažovan Shaquille O’ Neal, 1. pick

sa drafta.

Za kratko vreme je trio Anderson-Scott-O’Neal sve one koji

su verovali da će ta „trojka“ zapravo ličiti na junake iz Disneylanda

- Gaju, Vlaju i Raju, uverio da Magic nije više priča za malu decu, već

ozbiljno košarkaško delo.

Cepanje rivala je počelo, a šta bi moglo biti veće zadovoljstvo

za jednog košarkaša nego da pocepa mrežice, s tim što je u ovom

slučaju reč bila o Mrežicama iz predgrađa New Yorka - New Jersey

Netsima. U aprilu 1993. Nick ih je pocepao za zbir 50 u koloni

„poeni“, što mu je rekord karijere u regularnom delu sezone.

95


Bek-šuter je u karijeri rastao do niskog krila a zajedno s njim

rastao je i procenat uspešnosti ekipe, posebno od trenutka kad je

trilling asova prerastao u pocker angažovanjem Anferneeja

Hardawaya, a za „pet istih“ nedostajao je NBA prsten.

Livenje ovog zlata u NBA juvelirnici na Floridi počelo je

1994/95. U polufinalu play-offa Istočne konferencije povratnik iz

sveta baseballa Michael Jordan nije leteo sa svojim Bullsima, nego

poput loptice prilikom postizanja home runa odleteo iz kostura

(4:2), pa je četu Briana Hilla čekalo penjanje na najviši vrh pod

obručima.

U završnu predstavu su drugi put zaredom sletele Rakete iz

Houstona, mada se junaku ove priče činilo da su u pitanju meteori.

I to oni koji udaraju pravo u glavu.

Šampion Istoka imao je u 1. susretu finalne serije pobedu u šaci,

samo što u košarci nema vrabaca u ruci, pa je Andersonov golub

zaista ostao na grani.

Na samom kraju regularnog toka momak iz Chicaga kao da se

na Boga kamenjem bacao. Još gore - kao da je cigle na Svevišnjeg

poslao, a one su mu se, kao bumerang, vratile. Iako sasvim dobar

izvođač penala tokom sezone(oko 70%), četiri puta uzastopno ih

nije iskoristio, Kenny Smith je uzvratio „trojkom“, Rocketsi su

poleteli u produžetak i tamo našli pobedničku putanju.

Olajuwon i drugovi su našli trijumfalni put, a ljubitelji košarke

nadimak za Andersona - Cigla! Povratka nije bilo, ekipa iz Texasa je

zabetonirala Magic zajedno sa Nickom (4:0) i odbranila tron.

96


Čvrsta glava i hrabro srce nisu dozvolili da ga udarac „ciglom“

pokoleba, naredne sezone je ponovo odlično odigrao ( oko 15

poena po utakmici), Floriđani su ostvarili najbolji učinak u svojoj

istoriji (73,2%), no Bikovi iz Andersonovog rodnog grada su već

počeli da „divljaju“ i dalje od finala Istočne konferencije se nije

moglo, dok je on prevremeno, zbog povrede, nedovoljno osetio

kako Bullsi galopiraju do prstena.

Nešto se desilo pa je ta nesrećna uvodna utakmica u finalu

doigravanja ponovo oživela rane iz podsvesti vratila nesigurnost u

Nickove šake, pa je ligaški deo takmičarske godine završio sa svega

40,4 % iskorišćenih slobodnih bacanja! Da zlo bude veće, O’Neal se

odlučio za kupanje u „jezeru“ i potpisao ugovor s Lakersima, tako

da je jedan od najboljih igrača sa rostera Orlanda poneo zvanje

najlošijeg šutera sa linije penala, a u kratkom pohodu kroz play off

je imao 0/2. Goreg nije bilo . Poražavajuće, šta drugo reći. Čak mu

je i prosek postignutih poena opao na 12 u regular seasonu, dok je

u dodatku sezone ubacivao samo 5,6.

Bio je zreo za trade, ali ko bi uzeo igrača koji gore gađa penale

od Shaquilla? Chuck Daly.

Stari trenerski vuk je naučio veterana da „pokaže zube“, ovaj

je to učinio i, uprkos starim problemima kad ispred sebe ima samo

koš na koji šutira neometan, uspeo je da ispali 63,8 % uspešnih

projektila sa kaznene linije, prosek poena podigne na 15,3 po

utakmici. Na njihovu žalost, magija se preselila među fanove drugih,

pa je plasman u play off ostao samo želja.

97


Ispada da je lock-out 1998. zaključao i zaključio Andersonov

rad u Orlandu, vrlo dobar učinak u regularnoj sezoni i sjajan u

prvom, neuspehom okončanom, krugu play offa (20,8 poena,

bezmalo 7 skokova), značio je odlazak poslednjeg od četvorice

„musketara“ sa Floride na drugi kraj SAD - u Californiju.

Na redu je bila provera da li na Kraljeve iz Sacramenta deluje

magija. Tokom igre možda i jeste (10,8 pogodaka), ali „jedan na

nula“ sa obručem i tablom nikako, što je pokazala i matematika, jer

mu je postotak iskorišćenih penala opet pao ispod polovine (48,7),

kao da nije imao pored sebe Peđu Stojakovića pa mu je nedostajao

učitelj.

Sledeće sezone, 2000/2001, Kingsi su krenuli prema vrhu, Nick

Anderson ka dnu. Prosek od svega 8 minuta na parketu, mizernih

1,8 poena, bez učešća u play offu za njega, predstavljali su dobar

pokazatelj da je kruna namenjena drugima, a da je Cigli mesto među

„medvedićima“.

Poslednju sezonu u karijeri proveo je u Memphisu, Grizlijima

su tek počeli da niču pravi zubi, tako da je izostao i odgovarajući

ugriz Nicka Andersona.

Poslednju ciglu ugradio je u svoju NBA karijeru u februaru

2002. godine, a karijerni učinak od oko 14 poena, 5 skokova, uz 66-

67 % uspešno izvedenih slobodnih bacanja znači da je Cigla ipak bila

blok u građevini zvanoj NBA liga.

Da ne beše penala…

98


Decembar je hladan, Dunav je lep i plav, a koji tim je bolji

pokazali su fudbaleri Mančester Junajteda u susretu protiv bečkog

Rapida u poslednjem kolu grupne faze UEFA Lige šampiona,

odigranom na izmaku1996. godine.

Nade Austrijanaca su mnogo pre ove utakmice otplovile niz

reku koja krasi njihov glavni grad, dok su Crveni đavoli strepeli hoće

li Žuti kanarinci, turski Fenerbahče, imati jača krila od njih i odleteti

u četvrtfinale, pa je družina iz „grada tekstila“ morala da skroji

pozitivan ishod na stadionu Ernst Hapel.

Pripadnik Junajtedove „klase 92“ Geri Nevil je prvi zapretio

domaćinu, ali je uprkos sjanom udarcu sa 17 metara, pošto se lopta

odbila od zemlje, sjajni defanzivac čete sa Old Traforda bio „bobi“

u poređenju sa za čuvanje mreže obučenim „policajcem“ na golu

Rapida, čuvenim Mihaelom Konselom, pa je golman „zeleno - belih“

loptu, koja je išla pod prečku u bliži ugao, sjajnom paradom

„ispendrečio“ u korner.

Na drugoj strani terena, Poljak Ratajčik je prošao lo levoj strani,

sa ivice šesnaesterca uputio sjajan centaršut, sa šest metara od

Šmajhelovog gola se u nebo vazneo „zmaj“ iz Brna Rene Vagner,

glavom loptu od zemlje bljunuo prema njenom voljenom mestu,

međutim, Danac je poput lika iz Andersenovih bajki imao odlike

nadljudi, pa se poput hobotnice ispružio i loptu odbio iznad prečke,

99


a sugrađanin Gregora Mendela, „oca“ genetike, zapitao kakav to

genetski kod u sebi nosi plavokosi Skandinavac.

Pošto nije dobio odgovor, Vagner se naljutio, toliko je bio

besan da je vihorno u narednoj obećavajućoj akciji prodirao po levoj

napadačkoj strani, „zapalio“ je pored Garija Palistera, ušavši u

šesnaesterac uputio je kratak prizeman centaršut na „peterac“,

Šmajhel kao premala sirena ,nedovoljno brzih nogu da bi uhvatio

plen, u padu odbija loptu kratko, na sedam metara, a Ditmar

Kibauer, sadašnji trener bečkog velikana, umesto prazne mreže

pogađa pune tribine i početni rezultat ostavlja nepromenjenim.

Studiju o izvodljivosti pretvaranja Beča u „sitibajk“ kao da je te

hladne večeri pre 24 godine napisao Erik Kantona. Na desnoj ivici

Rapidovog kaznenog prostora je fintom „pedalirao“ Ratajčika u

stranu, potom je uputio loptu u pred sam gol, ona se od Šetelove

glave kao od figurice u stonom fudbalu odbila ka suprotnoj stativi, a

Ole - Gunar Solšer, poznat kao Ubica dečjeg lica, izvršava

golgetersko samoubistvo, sa dva metra šalje loptu po zemlji umesto

u gol pored njega.

pogodak.

Posle kiše sunce grane, a nakon serije promašaja obično

Pravo je čudo kako fudbal ukršta različite nacije, tako je i

vođstvo Junajteda usledilo posle međunarodne saradnje. Daleko od

cilja kombinovali su Irac Roj Kin i Englez Geri Nevil, potom je Kin

uputio pas na centar terena Velšaninu Rajanu Gigsu, koji nezadrživo

krenuo u prodor, Heraf je neuspešno pokušao da ga isecka poput

spanaća, zaboravljajući da je velški simbol praziluk, tako da je

100


opasnost po šampiona Austrije bila sve veća. Levonogi „vetar“ je

potom proigrao Kantonu na 35 metara od gola, ovaj je načinio

poluokret i loptu uputio u prazan prostor, Gigs nastavlja kretnju,

izlazi „oči u oči“ sa Konselom i pokazuje da je osim svoje žene često

znao da prevari i protivničke golmane - sa 15 metara šalje loptu po

zemlji pored „keca“ domaćeg tima i Đavole na polovini prvog dela

meča dovodi u predvorje četvrtfinalnog pakla Lige šampiona, jer je

minimalnim vođstvom Engleza okončano prvo poluvreme.

Nema sumnje da Aleks Ferguson, menadžer čina Premijer lige,

u maniru nervoznog mladoženje gledao na svoj čuveni časovnik,

nestrpljivo iščekujući trenutak venčanja ekipe koju je predvodio sa

drugim krugom takmičenja, a matičar je mogao biti Niki Bat… But,

Konsel nije dao da se to desi.

Niki se zaleteo sa 30 metara od Austrijančeve mreže, sa 17 je

opalio po lopti, ona je dobila lelujavu formu, vratar domaćih ju je

kratko odbio, Bat školski nastavio kretnju i sa četiri metra iz sve

snage šutirao, no član Rapidovog tima veka je u skladu sa svojim

nadimkom (Panter) sa zemlje je rukama neutralisao šut upućen

poluvisoko.

Kad je Šteger, koji je izgledom u to vreme neodoljivo podsećao

na lika iz TV serija tipa „Mućke“, propustio dobru priliku da izbliza

donese izjednačenje, a „galski petlić“ Kantona posle centaršuta

Solšera sa nekoliko metara iskosa, uprkos tome što je sokolovski

poleteo, pogodio bližu stativu, bilo je očigledno da će nekom mutna

dunavska voda „ući u uši“.

101


Prekombinovali su fudbaleri u zeleno - beloj opremi 20 minuta

pre kraja utakmice, pored desne aut linije lopte se dokopao Dejvid

Bekam, krenuo prema cilju, prišavši na metar - dva od šesnaesterca

je nisko zavrnuo loptu, ona je skakutala do suprotne stative, a onda

je Kantona pokazao da sem mae geri udarca (u telo navijača) zna da

izvodi i mae gol potez, uklizava i sa četiri metra pogađa mrežu,

terajući Pantera Konsela da tužno zariče - 0:2, 71. minut.

Sve pre i posle ove situacije za Mančester Junajted, njegove

navijače, Ligu šampiona Evrope i istoriju fudbalske igre bilo je

nebitno.

Prijatno kupanje usred zime za Engleze.

I to je fudbal.

102


Džejms Kameron je 1997. godine, posle višedecenijske pauze,

Titanik s dna kroz svoj istoimeni film podigao „na površinu“, a 1998.

debelo naplatio učešće u toj misiji.

Iste godine je u londonskom kvartu Fulam počelo obnavljanje

fudbalskog titanika i naplata dugova iz prošlosti. Stadion Stamford

bridž bio je blagajna, a fudbaleri Čelsija inkasanti u Kupu pobednika

kupova, sekundarnog takmičenja u sistemu UEFA u to vreme.

Skoro tri decenije je trajao evropski post „plavaca“, glad je

pretila da smaže još jednu njihovu sezonu na međunarodnoj sceni,

a da ne bude tako postarali su se gurmani u kopačkama - Italijani.

U četvrtfinalu rival pulenima Đanluke Vijalija, tadašnjem

menadžeru-igraču nekadašnjeg kluba Petra Borote, bio je Real Betis,

bivši šampion Španije.

U prvoj utakmici su igrači Čelsija rezultatom 2:1 prvo obrijali

„seviljskog berberina“, preostalo je da ga u revanš susretu izbrijaju

do bola i izbace iz daljeg takmičenja.

Dvadeset minuta su čuveni ćelavac iz Kremone Vijali i njegovi

izabranici pevušili melodiju Rosinijevog „Seviljskog berberina“, a

onda im je grlo presušilo.

103


Fudbaler kraljevskog imena, Alfonso Perez, izdao je dekret u

vidu sjajnog pasa na 25 metara od Čelsijevog gola prema Finidi

Džordžu i opasnost se nadvila nad stadionom domaćih. Nigerijac je

iskoristio neuspešno presecanje ovog dodavanja od strane Franka

Lebefa, u maniru odanog kraljevog glasnika povukao loptu do ivice

šesnaesterca,potom jakim dijagonalnim šutem pogodio malu mrežu,

pročitavši smrtnu presudu čuvaru mreže engleskog predstavnika

Edu de Huju (De Goju)

Uprkos tome što je gol više u gostima „plavcima“ držao

preimućstvo u ukupnom rezultatu, Afrikanac čije ime znači

„budućnost puna sunca“ ovim pogotkom je ugrejao sve kojima su u

srcu zeleno-bele boje.

Možda bi vođstvo svoje ekipe proslavio onako kako je to učinio

na Svetskom kupu ( prvenstvu) 1994. protiv Grčke, ali je bio svestan

da bi mogao dobiti „po repu“ (nema šale s Englezima!), pa se poneo

sportski.

Najmanje još jedan ugriz je bio potreban da bi „vukovi“ iz

Andaluzije slavljenički otišli kući.

Puleni Luisa Aragonesa su tempom u skladu s njegovim

nadimkom (Kornjača) krenuli u pohod ka pozitivnom skoru, dok je

na suprotnoj strani terena stajao čovek iz zemlje poznate po brzini,

Jamajke, mada je u ovoj situaciji više podsećao na jednog Kubanca.

Posle prekršaja dosuđenog u visini kaznenog prostora Španaca,

Đanfranko Zola je majstorski loptu poslao na šest metara od gola

gostiju, Jamajčanin Frenk Sinkler (već ste mislili Bolt, priznajte!) se

104


iz punog trka kao Sotomajor vinuo u visinu i glavom, od zemlje,

zakucao loptu iza leđa Praca-1:1, 30. minut.

Posle izjednačenja je još veći teret nabačen na pleća igrača

Betisa, novi preokret bio bi ravan preskakanju Seviljske katedrale iz

mesta, dok bi nova lopta u mreži španskog predstavnika značila da

za njima gubitnička zvona zvone.

Fudbal jeste vrsta umetnosti, ali ne likovne nego telesne, tako

da se u galeriji na Stamford bridžu nije našla De Surbaranova slika

posvećena pobedi nad Englezima, dok je čokolade bilo i to najslađe

- švajcarske.

Švajcarski Italijan Roberto di Mateo u petom minutu drugog

poluvremena iskoristio je grešku Markesa Martina na 35 metara od

gola tima iz Španije, krenuo je nezadrživo prema Pracu, u blizini

penaltika Merino Ruiz je istopljen kao „milka“ na 50 celzijusa,

golman gostiju video je samo omot na kom je utisnuto Čelsi - Betis

2:1, pošto je Di Mateo pored njega poluvisoko poslao loptu u

nebranjenu mrežu.

Čuvene „ujedinjene nacije“, kako je Čelsi kršten u to vreme

zbog velikog broja internacionalaca u svojim redovima, polako su

zakazivale zasedanje „saveta bezbednosti“ u narednoj, polufinalnoj,

rundi pretposlednjeg izdanja Kupa pobednika kupova. Tačan termin

odredio je Zola.

Vijali je učestvovao u početku akcije na sredini terena, Francuz

Bernar Lamburd izborio se za prostor na desnoj strani, kad je prišao

šesnaestercu Betisa odigrao je unutar 16 metara svom šefu koji je

bio okrenut leđima mestu koje je branio Prac, pa mu je preostalo

105


da odigra pas unazad Zoli. Pošto šef mora da se sluša jer je uvek u

pravu, glavni lik urbane legende o spotu za pesmu Boni Tajler

„Potpuno pomračenje srca“je ne časeći časa sa 18 metara ispalio

projektil po zemlji u bliži ugao i totalno pomračio srca, sunce i

mesec navijačima malog kraljevskog kluba, ispisavši istinitu legendu

londonskih „plavaca“ na samom kraju meča.

Plasman među četiri najbolja kluba bio je overen, Italijani su

postali majstori žileta.

Berberin je obrijan na suvo.

106


Do pre pola veka ljudi su znali da su dabrovi životinje koje od

drveta prave brane, spori na kopnu ali odlični plivači.

Te 1969. godine blizu obale La Plate, u Montevideu, iz majčine

utrobe izronio je dabar koji je rušio fudbalske brane, umesto drveta

grickao protivničke odbrane, demonstrirao odlike vrsnog plivača u

šesnaestercima, pritom je bio brz i na suvom!

Danijel Fonseka Dabar, zaštićena napadačka vrsta, primerak

fudbalskog sveta koji je, uprkos nestanku, sačuvan u papirima i

sećanjima, mada se Danijel pojedinim papirima baš i ne ponosi.

Onaj ko u Urugvaju, zemlji ovaca, ne postane čobanin, obično

završi kao fudbaler, a radna mesta svi znaju napamet - Klub Nasional

i Penjarol.

Fonseka se okrenuo prema zastavi nacionalnog junaka Hozea

Hervasija Artigasa, pa se opredelio za klub čije boje su kopija zastave

„oca „ Urugvajaca - Klub Nasional.

I odmah prvo pa golgetersko, pošto je šampionsku salu

Trikolora „okrečio“ novim trofejima.

Za početak je argentinskom Rasingu, klubu koji je dobio ime po

francuskom auto-časopisu, podmetnuo klipove u točkove i

odlučujućim golom u finalnom dvomeču uspešno preplivao na

107


pobedničku obalu premijernog izdanja Superkupa Južne Amerike

(KONMEBOL Rekopa) zajedno sa saigračima.

Dabar je potom, u martu 1989, u finalu Interameričkog kupa sa

dva gola zamutio vodu šampionu KONKAKAF-a Olimpiji iz

Tegusigalpe i, umesto da sve ode u Honduras kako je pevao

Balašević, sva slava je otišla u Urugvaj.

Činjenicu da je njegovo srce kucalo za zastavu i nacionalni klub,

iskoristio je selektor Urugvaja Oskar Tabarez, pruživši mu priliku

da oseti puls državnog tima na Svetskom kupu (prvenstvu) u Italiji

1990. godine.

Na startu su Nebesko plavi neutralisali torpeda Španske

armade (0:0), potom su ih belgijski Crveni đavoli poslali u predvorje

pakla (3:1), pa su odlučujući susret Urugvajci imali protiv Južne

Koreje.

Iako je dvostruki svetski prvak u fudbalu bio „Samsung galaksi“,

a Korejci „ fiksni telefon“, Azijati su drali kožu selektoru Tabarezu

i njegovim pulenima, ali je u 91. minutu rezervista Fonseka pokazao

da je dabrovsko krzno ipak skuplje od kože i pogotkom iz sumnjive

pozicije „telefonirao“ rivalu - „alo, mi smo fudbalska sila!“ i Urugvaj

je izborio plasman u osminu finala.

Preko domaćina se do četvrtfinala nije moglo, ali je prikazano

Dabru pomoglo da zaplovi vodama Serije A, jer nije bilo te brane

koja bi onemogućila Kaljariju da ga dovede u svoje redove.

Na Sardiniji nema dabrovih neprijatelja - vukova i medeveda, pa

je Urugvajac gospodario stadionom Sant Elija, uz to je oštro grizao

108


i na gostujućim terenima, pa mu je i učinak u elitnoj italijanskoj ligi

u teget-crvenom dresu bio vrlo dobar - 50 utakmica - 17 golova.

Vrednost krzna štrkljastog napadača je rasla, namamljujuće je

delovala na čelnike Napolija, tako da je 1992. godine završio u

redovima Plavih.

Pun pogodak, pokazalo se vrlo brzo.

Nije bilo lešnika poput Maradone pa da u Napulju nastanu nove

fudbalske napolitanke koje bi dočarale slast trofeja.

Istina je da Danijel Fonseka nije bio s lešnicima, ali je bio

čokolada temperamentnim Napolitancima, a poseban užitak za njih

je bila utakmica Kupa UEFA u septembru 1992, kad je Dabar poput

omota pet puta (!) progrickao mrežu Valensije na Mestalji. Slepim

miševima su bile iskopane oči, a fudbalski svet je bio zaslepljen!

U vinu je istina, u kopačkama znanje, a u čarapama (štucnama)

urugvajske reprezentacije, koje je nosio dok je bio član Napolija,

krio se poslednji element fudbalskog Trojstva zvanog Danijel

Fonseka Dabar.

Posle dve godine Južnoamerikanac se, osim u večnost

najpopularnijeg sporta, peselio u Večni grad, pošto je pojačao Romu.

Na njegovu žalost,vreme je pokazalo da bi dolazak u Vrnjačku

Banju bio bolji izbor - stigao bi star, a otišao iz nje mlad. U Rimu je

bilo kontra.

Povrede su otupele Dabrove zube, krzno je još sijalo, ali

dovoljno samo za podršku kolegi Abelu Balbu. Argentinsko sunce

bilo je jače od urugvajskog.

109


Zna se gde se rane najefikasnije leče - kod kuće. Kopa Amerika

1995. i titula za Urugvaj, opet mu je sinulo.

Uprkos svim nedaćama u klubu, za tri godine boravka na

stadionu Olimpiko Fonseka se napio „vučicinog mleka“, 1997.

godine je godine izgledao dovoljno mlad i primamljiv gospođi iz

Torina, pa je uspeo da osvoji Staru damu i njegova nova porodica

bila je Juventus.

Položen ispit u „gradu automobila“ nagrađen je titulom

šampiona Italije već u prvoj sezoni po dolasku među „crno-bele“.

Slatko beše kratko. Kao da je prolazio kroz crveno svetlo na

semaforu, opet su ga mučile povrede, za četiri sezone jedva je

skupio 40 izlazaka na teren u Seriji A, od tog broja na svakom

četvrtom je bio strelac.

Starom Dabru počelo je da se guli i krzno, transfer u River Plejt

bio je pokušaj da se plivanjem u Rio de la Plati reparira, ali je Sveta

reka ipak Jordan, tako da su ga fudbalske struje odnele na drugi deo

La Plate - u voljeni Klub Nasional.

Lekovitost urugvajske obale ovog rečnog toka osetio je

osvajanjem šampionskog zvanja 2002. godine, uz skroman učinak

(5/2), a kraj karijere dočekao je naredne godine brčkajući se u

čuvenom jezeru blizu Koma u Italiji.

Odlični skakač na terenu, skočio je u menadžerske vode.

Njegov klijent Luis Suarez voleo je podjednako da zarije loptu

u protivničku mrežu i svoje zube u telo svojih čuvara, a korporativni

provajder Mosak Fonseka svom „prezimenjaku“ Danijelu je zario

110


ime na listu kompromitovanih 2016. u aferi „Panamski papiri“,

svrstavši ga u isti koš s mnogima koji su muvali kad je novac u

pitanju. Dabar je odran u moralnom smislu, a to je često kraj priče.

I ove, razume se.

I pored svega, bio je dobar igrač, najbolji dabar među

fudbalerima, i zato ne zaboravite, a pesma nas na to podseća: „Nije

dobro ne reći dobrom dabru (kad ga sretneš): Dobar dan, dobri

dabre! Dobro li si?’“

111


U botaničkoj bašti mogu se naći razne vrste cveća - božuri,

karanfili, lale, ali na našoj planeti postoji mesto na kom se sredinom

poslednje decenije prošlog milenijuma mogao ubrati hibridni

sportski cvet. Mirisao je na više sportova, najviše na košarku.

Cvetić po imenu Charlie Ward Junior nikao je 1970. godine na

pravom mestu, u američkom gradiću Thomasville, naseobini u kojoj

se održava Festival ruža.

Naša deca se tokom odrastanja igraju plastičnim oružjem, dok

se američki dečaci rata ‘igraju“ kao odrasli ljudi, mada im je često

prva zanimacija lopta za koju ovdašnji klinci misle da je veliko

kinder-jaje.

Da bi osvojio devojku, momak mora imati precizno odmereno

odelo, pravu boju glasa kojom se udvara, a pošto je i tako ljubav

svog života teško naći, Charlie je svoju pronašao zahvaljujući ruci.

Nije bila u pitanju prosidba, već veština kojom je kao

quarterback u univerzitetskoj ekipi Florida State Seminoles

bacanjem osvajao yarde od 1989. godine.

Posle prve sezone u kojoj se kao Seminole privikavao na igru u

NCAA football vigvamu, dve godine kasnije je postao član i

košarkaškog plemena Florida Statea, a to je značilo da je zreo za

mesto poglavice.

112


Pošto je svojim saigračima 1993 (1993/94. po našem sistemu)

slao prepoznatljive dimne signale, chief je postao vođa svih igrača

američkog fudbala u univerzitetskoj ligi SAD, to znači da je u karijeru

zadenuo pero zvano „Heisman trophy“, a Seminolesi su iz rata izašli

kao šampioni države prvi put u svojoj istoriji, pritom je čitav niz

priznanja završio u njegovim rukama, pa je umesto srednjeg imena

svog oca, ‘ladno mogao ubaciti prefiks u prezime i postati (A)Ward!

Iste godine je „čašćen“ od Pivara iz Milwaukeeja izborom na

draftu, ali nije bio opijen time, baseball palica nije bila oruđe kojim

je želeo da rukuje, tako da je Michaelu Jordanu prepustio taj posao.

Tata na terenu, brat van njega. I to veći od velikog. Warrick

Dunn je ostao bez ubijene majke - policajke, pa je cvet iz Georgije

učestvovao u fotosintezi druga iz ekipe.

Dunn je kasnije „procvetao“ u profi ligi, a Ward uvenuo zbog

toga što 1994. nije izabran u 1. rundi NFL drafta. Bio je toliko

razočaran da bi se rado pretvorio u kunu i pojeo sve lopte u obliku

jajeta, međutim, na amaterskom teniskom turniru Artur Ashe dropshotovao

je svoje razočarenje, ujedno smashovavši NFL zauvek,

odbivši da ponovo postane Osceloa, ovoga puta u Kansas City

Chiefsima.

Pošto je lopta, u to smo se uverili mnogo puta, zaista okrugla,

iste godine se okrenula ka njemu iz čuvenog Madison Square

Gardena, jer su New York Knicksi prigrabili čoveka meke ruke, još

mekšeg srca i ubilačke preciznosti.

U timu iz Velike jabuke je neposredno pre toga nešto bilo trulo,

Rakete iz Houstona su u NBA finalu oborile pulene Pata Rileya, pa

113


je trenerski velikan ostavio Warda da se poput crva teškom mukom

probija do prave minutaže.

Kad je naredne sezone Rileya ugrejala vrelina iz Miamia,

Charlieja je ogrejalo sunce, prvo kod Dona Nelsona, posebno u eri

Jeffa van Gandyja. Čak 52 utakmice više na terenu (10-62), preko 12

minuta u proseku, uz ipak skroman učinak od 3,9 poena i 2,1

dodavanje po meču u regularnom delu sezone i nešto bolje partije

tokom doigravanja.

Od trenera je učio kako se igra košarka, od leadera Kniksa

Patricka Ewinga je mogao steći znanje o rege muzici, a ostaće

nepoznato od koga je usvojio borilačke veštine.

PJ nije akronim za psovku koja se upućuje onom na koga smo

ljuti, već deo imena uzdanice Miami Heata Browna, zahvaljujući

kome je Ward, zbog demonstriranja sile svojstvene uniformisanim

licima, suspendovano više igrača New Yorka, a Floriđani su ih na

kraju runde „suspendovali“ iz borbe za tron.

Sledeće takmičarske godine je porastao njegov doprinos

družini, stigao je do skoro 8 poena i 6 asistencija u proseku u

ligaškom delu sezone, ali u play offu Njujorčani nikako nisu mogli do

reprize 1994. godine.

A onda je 1999. godine usledilo bombardovanje.

Dok je NATO pakt tukao po nama u Srbiji i Crnoj Gori, Knicksi

su tukli sve po NBA, da bi u prvom krugu doigravanja Heat bio

ohlađen u tesnoj seriji, Atlanta Hawksima slomljena krila u

polufinalu, Pacersima „svirani“ koraci u polufinalnoj borbi, da bi se

114


sve završilo još jednim porazom u finalu, jer je Admiral David

Robinson zajedno sa Timom Duncanom i „mornarima“ texaški

košarkaški brod zvani San Antonio Spurs usidrio u istoriju.

U nastavku karijere se i dalje rumenio u Jabuci, čak je u

novembru 1999. umirio Divlju telad iz Dallasa upisavši rekord

karijere kad su poeni u pitanju (25), da bi dve godine docnije postao

„ajatolah“, a da Iran nije video ni na mapi.

Medijski osuđen od strane Jevreja jer ih je nazvao

„tvrdoglavcima“ i „ubicama Isusa Hrista“ jedva je uspeo da se

odbrani, na kraju je ipak za Golgotu znao samo iz napisanog u

Svetom pismu, da bi tri godine docnije, usred sezone 2003/04. iz

New Yorka, sa najboljim košgeterskim pokazateljem u karijeri - 8,7

poena - odjahao u redove Mamuza iz San Antonija, a karijeru je

okončao leteći u dresu Rocketsa naredne takmičarske godine.

Statistika je „čoveka zvanog nagrada“ nagradila sa 6,3 poena, 4

dodavanja i 2,6 skoka u regularnom delu sezone odnosno 5,5/3,7/2,5

u play offu.

Izdanke znanja i iskustva „cvet“ je pokušavao da pretvori u plod

i kao trener na košarkaškim parketima i terenima za američki fudbal,

da bi ga 2018. moždani udar „zakucao“, ali je veliki sportista ipak

pobedio „sa zvukom sirene“.

Pobednik!

115


Napadati artiljerijskim oruđem trupe Ujedinjenih nacija strogo

je kažnjivo. Svako ko bi to učinio platio bi visoku cenu.

U fudbalu je, međutim, i to dozvoljeno, s tim što bi trebalo

izabrati pravi trenutak za to, pošto nije isto kada u sastavu „plavih

šlemova“ dejstvuju iskusni igrači (da ne kažem penzioneri), u to

vreme baš takvi, iskusni fudbaleri su branili boje Čelsija kao trupa u

kopačkama po nadimku Ujedinjene nacije na prvenstvenoj utakmici

engleske Premijer lige protiv svog domaćina Arsenala u septembru

1996. godine.

Za razliku od čete sa stadiona Hajberi, koja je još tri sedmice

nakon ovog susreta čekala na dolazak Arsena Vengera, gosti su na

vođstvo čekali svega šest minuta od starta utakmice.

Na 20 metara od gola Džona Lukića je Mark Hjuz kratkim

pasom uposlio Denisa Vajsa, ovaj je u punom trku zalomio Stiva

Bolda, a nekoliko sekundi kasnije je sudija Kit Bardž rukom

„boldirao“ penal - tačku, jer je defanzivac Arsenala zakasnelom

reakcijom na ivici šesnaesterca umesto da izbije loptu sapleo

kapitena suparničke ekipe.

Kažu da po Rimskom pravu glumci ne mogu biti svedoci na

sudu, ali im zato niko ne zabranjuje da postižu golove, tako da je

116


potonji glumac Frank Lebef poslao Lukića u desnu, a loptu po zemlji

u levu stranu, pa su se navijači Penzionera poklonili njemu umesto

obratno - 0:1.

Tobdžije nisu u prvih 45 minuta ovog okršaja imale ubojitu

municiju da bi skršile otpor Plavih, velška „macola“ Džon Hartson,

iako je ostao sam u dozvoljenom zaleđu sa 3-4 metra nije uspeo da

odalami po lopti i „sahrani“ čuvara mreže gostiju Dmitrija Harina,

potom se Denis Bergkamp iskrao odbrani Čelsija pošto je Pol

Merson majstorski sa dvadesetak metara podbo loptu preko celog

defanzivnog reda Hulitove (Gulit) čete, ali mu je Roberto di Mateo,

koji se našao pred njim, izgledao kao „boing 757“, a znamo koliko

se Holanđanin plaši aviona (leta), što je rezultiralo slanjem lopte u

poluvisokom luku daleko od suprotne stative.

Preljuba se kažnjava rastankom, neiskorišćene prilike

primljenim golom.

Krejg Barli nije imao sve zube, ali je zato imao fudbalsku pamet,

a to je bilo više nego dovoljno za uvećanje vođstva družine sa

Stamford Bridža.

Škot je sjajno izneo loptu na polovinu domaćeg tima, na 35.

metru od mreže Arsenala dodao ju je Đanluki Vijaliju, ćelavi Italijan

je u pratnji Endija Linigena nezadrživo prodirao, no, ušavši u kazneni

prostor otišao je suviše iskosa i poluvisoko upućeni udarac u bliži

ugao završio je u rukama „dvadesetčetvorke“ Arsenala. Pre nego

što je Vijali izgovorio „šteta“, pogledao je još jednom prema golu i

reagovao je kao da je pred sobom video Musolinija. Umesto mreže,

117


Lukiću su bile „pocepane“ ruke i lopta je završila iza gol - linije za

0:2 u 30. minutu.

Penzioneri kao mladići, Tobdžije poput pištolja „plašljivca“. Bar

privremeno.

Minut pre odlaska na odmor ipak je zagrmelo.

Bold je izveo slobodan udarac sa polovine Arsenala, visoko

podignutu loptu Hartson je na 20 metara od cilja produžio do

Bergkampa, ovaj nogom udesno ka Mersonu, a ljubitelj žestokih pića

je sa same ivice kaznenog prostora naterao Harina da popije nešto

za smirenje, jer je šutirajući dijagonalno po zemlji pogodio donji

ugao i puleni v.d. menadžera Stjuarta Hjustona bili su korak bliže

izjednačenju - 1:2.

Drugo poluvreme, druga priča, mada sa neobećavajućim

predgovorom.

Prvo Dan Petresku nakon sjajne akcije i duplog pasa buši

odbrambeni zid Arsenala, izlazi sam pred Lukića, ali jedino što je

Rumun mogao na kraju akcije je da omrzne čuvara mreže rivala kao

njegovi sunarodnici Ćaušeskua 1989. godine, jer je „naše gore list“

prizeman šut sa 7-8 metara neutralisao nogom.

Na drugoj strani izvrsna akcija domaćih u blizini šesnaeterca

Čelsija. Višak igrača Merson kratko do Parloura, ovaj vihorno ulazi

u end zonu,majstorski po zemlji pronalazi Bergkampa na suprotnoj

strani, a „lala“ se ovog puta izgleda uplašila vetrenjače, tako da je

loše zahvatio loptu i opasnost po Vajsa&co je prestala.

Znalo se šta sledi.

118


Korner za Arsenal s leve strane, Merson centrira na „drugu“

stativu, Martin Kion, beba odgajana u kolevci na Hajberiju, stavlja do

znanja da je izrastao u čoveka. Visokog čoveka. Nadskače čuvare,

glavom šalje loptu na zemlju, a njenoj sili niko nije ravan i mreža u

suprotnom uglu se zatresla - 2:2, 64. minut.

Bilo je očigledno da je oruđe konačno podmazano, pa su pogoci

Tobdžija bili sve češći.

Trinaest minuta posle poravnanja Penzioneri su jednom nogom

bili u fudbalskom grobu.

Najdžel Vinterburn je loptu prebacio preko svih igrača Čelsija,

Jan Rajt im je ostao iza leđa, zakoračio je u kazneni prostor i kad

mu je Harin krenuo u susret, samo je podigao loptu pored Rusa,

dokazavši da je, osim što je pastor Šona - Rajt Filipsa, bio je i zli

očuh i protivničkim golmanima - 3:2 u 77. minutu.

Uprkos tome što utakmica traje čas i po, najčešće i duže, svi na

stadionu su mislili da je Arsenalov savet (za) bezbedno(sti) osvajanje

tri boda ukinuo pravo „ujedinjenim nacijama“ na osvajanje makar

jednog poena.

biti ništa.

Poslednji minuti meča dali su do znanja da od te namere neće

Petresku sa 30 metara upućuje dubinski pas ka Denisu Vajsu, Li

Dikson ipak nije Brus Li, sporo reaguje, a kapiten Čelsija sa 6-7

metara loptu odbijenu od zemlje snažnim udarcem šalje u gornji deo

bližeg ugla, tako da je i treća operacija Vajs u istoriji okončana

119


delimičnim pobedama obe ekipe. U prevodu, završena je nerešenim

rezultatom.

Penzioneri nisu ustuknuli pred Tobdžijama, ali zahvaljujući

Mersonu nisu dobili punu povišicu bodova.

Fudbalski pravedno.

120


Suprotstaviti se „artiljeriji“ iz Londona u premijerligaškoj

sezoni 1997/98. bilo je teško onoliko koliko je mukotrpno iz pakla

se preseliti u raj, pa su u martu 1998. godine Crveni đavoli na svom

Old Trafordu naoštrili trozubac kojim bi topove potopili u Medlok.

Za mnoge igrače je stari patos u „gradu tekstila“ bio klizav, a

Arsenalova munja Mark Overmars kao da je imala klizaljke umesto

kopački, mada u prvoj situaciji opasnoj po gol Mančester Junajteda

Holanđanin nije izveo tačku a la Jevgenij Plušćenko i najviše ocene

oslikane u promeni rezultata na semforu nije bilo.

Na protivničkoj polovini terena je odigrao prema zemljaku

Denisu Bergkampu, čovek koji mrzi avione je voleo asistencije,

majstorski je loptu poslao iza leđa odbrambenih igrača Junajteda,

Overmars sprinterski uleteo u kazneni prostor, prošao golmana

Šmajhela i kad je navijačima Arsenala zamirisalo na lale, omaleni

napadač je uputio loptu poluvisoko u suprotni ugao, a ona je za

dužinu nosa autora ovog teksta prošla pored stative.

Arsen Venger, menadžer Tobdžija, posle ove propuštene šanse

verovatno pogledao u nebo, njegov kolega iz rivalskog tabora Aleks

Ferguson, ne sumnjam, na svoj čuveni časovnik.

Kao da su Škotove misli pročitali oni koje je predvodio s klupe.

121


Li Dikson je pobegao s prvog fudbalskog časa, poslao je ono

što se „ne sme“ - poprečnu loptu - pravo u noge Endiju Kolu na 30

metara od gola Londonaca, Toni Adams je 13 metara bliže Aleksu

Maningeru osujetio dribling napadača Đavola, ali se lopta odbila do

Šeringema i kad su svi očekivali da bivši milvolski „lav“ pokida mrežu

Austrijanca, poznati pokeraš je odigrao pogrešnu kartu, pa mu je

zamenik Dejvida Simena odbranio nisko upućen šut s nekih 10-11

metara.

Zabrinuti gosti setili su se stare formule koja glasi - napad je

najbolja odbrana i „prepisali“ je na teren.

Rej Parlour je pasom Overmarsa „doveo“ na 30-35 metara od

cilja, Holanđanin je opet bio vetrenjača za defanzivce JUnajteda,

probio se kroz njihove redove, Šmajhel mu je krenuo u susret, a

Mark iznemogao iz blizine, krajnjim naporom, u padu loptu šalje u

visini rodne zemlje u spoljni deo mreže.

Tobdžije su i dalje pucale ćorcima, tako da ih se ni svrake ne bi

uplašile, a jedna opasna je ranije iz Njukasla preletera u tabor

Mančester Junajteda.

Posle kornera u korist čete iz glavnog grada Engleske, Šmajhel

je rutinski uhvatio loptu, odmah degažirao ka sredini igrališta,

pokazalo se da je neplanski sjajno proigrao Kola jer su „topovi“ bili

loše postavljeni i bura je bila na vidiku.

Napadač je nezaustavljivo iz kruga na centru terena jurnuo ka

Maningeru, neometan šutirao sa 13 metara, međutim, smrtonosni

esker nije zakucan u vrata stolara iz Salcburga, jer su spretne noge

čoveka sa Alpa odbranile Endijev udarac i talas uzbuđenja je nestao.

122


Kao da je ovom intervencijom majstor na golu Arsenala skovao

odlučujući trenutak meča, koji se zbio u 79. minutu.

Martin Kion je kao durbinom gledao kome će uputiti loptu s

polovine koja je pripadala njegovom timu, naciljao je i dugim pasom

pogodio u glavu Bergkampa, bivši igrač Ajaksa i Intera je potvrdio

visok IQ, pametnom glavom je prosledio loptu do Nikole Anelke,

koji je istim anatomskim elementom proigrao Overmarsa, a vlasnik

restorana je nezadrživo stigao na 10 metara od snova i servirao kroz

Šmajhelove noge loptu svom najdražem gostu - mreži - za vođstvo

družine s Hajberija i približio Tobdžije prvoj tituli šampiona Engleske

posle posta dugog sedam godina.

Pošto je to bila sezona u kojoj je Profesor Venger dobrano

podučio svoje đake, Crveni đavoli nisu mogli stići do izjednačenja i

pognutih rogova su dočekali kraj utakmice, potom i prvenstvene

trke.

Trofej je mirisao na lale. Kakvo uživanje!

123


Profesionalni život svakog rudara se sastoji od dva koraka -

ulaska i izlaska iz rudnika. Po završetku radnog veka, dugog ili

kratkog svejedno, ništa drugo se sem te dve aktivnosti ne pamti.

Ista sudbina zadesila je i Harolda Minera, košarkaškog rudara

kome su povrede poput eksplodiranog metana razorile telo, a,

naizgled poenterski dvokorak, kojim je zakoračio na NBA parkete

početkom poslednje decenije minulog veka, na kraju je pretvoren u

grešku u koracima istorije sporta pod obručima.

Da bi čovek bio srećan mora biti zdrav, imati uz sebe dobru

ženu (po mogućstvu ne tuđu), a igra bez muzike ne ide, dok se asovi

mogu stvarati samo u šampionskom ambijentu.

Haroldu je, zahvaljujući činjenici da je rođen 1971. godine u

Inglewoodu, gradu muzike i sportskih prvaka, college karijera tekla

kao šampionska pesma“, jer je u kardinal - zlatnom dresu

košarkaške sekcije University of Southern California (USC) Trojans

svojim realizatorskim (26) i skakačkim sposobnostima (8) bez

kršenja pravila igre, varao rivale kao Odisej u Trojanskom ratu, i

svoje ume u poslednjoj godini univerzitetskog staža (1992) upisao u

anale, pa je opevan u Ilijadi pod obručima zvanoj First All American

team, pošto je ušao u najbolju petorku sezone zajedno sa velikanima

Shaquilleom O’Nealom, Christianom Leattnerom…

124


Međutim, ulaskom u najjaču svetsku ligu kao 12. pick na draftu

1992, Miner je u redovima Miami Heata počeo osećati kako je vrelo

u okruženju najmoćnijih košarkaša planete, tako da je pesma iz

NCAA karijere vremenom ostajala bez refrena.

Borba protiv „aždaja“ na parketu više ima zajedničkog sa

rudarskim poslom nego sa muzičkim. Telo i lopta su krampovi kojim

se u takmičenju pod okriljem National basketball asocciationa

zarađuje hleb sa „sedam kora“. Sportska karijera često nije dan pa

da se po jutru (početku) poznaje, jer zna biti kao noć u kojoj tamni

oblaci od najsjanijih zvezda stvaraju padalice.

Tako je i radni staž Harolda Minera u „velikom basketaškom

cirkusu“ započeo solidnim tačkama, za koje ga je u prvoj sezoni

statistika „nagradila“ sa prosečnih 10,3 poena i 2,2 skoka po

utakmici. Još kad je na All star takmičenju 1993. godine trijumfovao

u zakucavanju, bilo je nagoveštaja da će popularni Baby Jordan

postati novi Air Jordan.

Umesto palminim uljem, njegova četa sa Floride je odličnim

izdanjima u sezoni 1993/94. podmazala svoje motore, koji su je

„zaturirali“ u drugo doigravanje za titulu u (tada) kratkotrajnoj

istoriji franshise. Minerov učinak u regular seasonu bolji nego

sezonu pre - 10,5/2,5, dok je u play offu bio za nijansu skromniji, no

ne treba zaboraviti da se u tom delu sezone svaka cifra više

vrednuje.

U Bostonu su u decembru 1993. poželeli da ga bace u more

umesto čaja, a Lucky (figura sa logotipa kluba) bi ga rado izudarao

štakom jer je njihovim Celtiscima ubacio 28 poena, što je rekord

125


njegove karijere. Sve je ličilo na sportsku bajku. Međutim, životni

kalkulator radi na nesofisticiran način, njegovi električni krugovi su

neretko neshvatljivi, a to je rezultiralo čudnim saldom na računu

junaka ove priče.

Nakon novog trijumfa na Slam dunk nadmetanju tokom All

stara 1995. godine činilo se da je na dobrom „konju“, međutim,

ubrzo je bilo jasno da sedlo i te kako zna da žulja. Napustivši redove

Heata posle tri godine u kojima je, ne računajući play off, u 181

nastupu upisao 9,6 poena i 2,3 uhvaćene odbijene lopte po meču, u

ergeli Cavaliersa iz Clevelanda nije jahao u skladu sa svojom

reputacijom, tako da je stao u red sa onima za čijim konjem se diže

prašina koja prekriva brojke, a više nego skromna 3 poena u 19

nastupa za družinu iz savezne države Ohio to potvrđuju.

Pre nego što će sirena označiti kraj njegovog pohoda kroz NBA

svet, u najvećem kanadskom gradu se njegov javorov list osušio,

propao mu je angažman u Toronto Raptorse i časovnik na košu

Harolda Minera je ugašen. Razočarenje je bilo veliko, jer je od Baby

Jordana ostalo upamćeno samo „baby“. Slova sa transparenta na All

staru kojima je napisano „Miner is finer“ su odavno izbledela. Na

sreću, zaboravljeno ime nosilo je nezaboravni broj na dresu USC

Trojansa (23), koji je povučen iz upotrebe 2012. godine.

Miner is Miner, ako ništa drugo.

126


Pošto su u prvo kolu Evropskog prvenstva 2000. godine

portugalski Navigatori u antologijskoj utakmici (3:2) engleski

fudbalski brod, kojim je s klupe kormilario Kevin Kigen, usmerili na

pogrešan kurs, reprezentativci Gordog Albiona su u 2. rundi

šampionata protiv Nemačke tražili put ka luci iz koje se plovilo ka

četvrtfinalu.

Nekad se govorilo da Englezi igraju „šablonski“ fudbal, a prva

obećavajuća akcija je ukazivala da oni te šablone rade kompjuterski.

Fil Nevil se blizu leve aut linije nameštao za centaršut sa 30

metara od mete, loptu je poslao u visinu penala, Majkl Oven se

poput anđela vazneo iznad zemlje, iz „hedera“ je glavom šutirao u

„futer“ (donji levi ugao), ali je golman Kan paradom pritisnuo „dilit“

i loptu izbio ka svojim saigračima.

Na belgijskoj Crnoj zemlji, kako glasi naziv dela države u kojoj

je ovaj meč igran, sve je pucalo od sušnih napada, a kiša golova u

duelu dva ozbiljna rivala na tako bitnoj smotri nije mogla pasti

nikako.

U narednom opasnom napadu ostrvske družine radila je

mančesterska veza, mada je atak okončan bez veze.

Dejvid Bekam je na desnoj strani gledao kome da uputi loptu,

u svom stilu ju je u visokom luku prebacio na suprotnu stranu, na

127


12-13 metara ju je grudima usamljen primirio Pol Skols i kad su svi

očekivali da riđokosi „vezista“ osedi kose suparničkim navijačima,

on je iz šutirao iz sve snage pravo u čuvara mreže Elfa i početni

rezultat je ostao na snazi.

Na suprotnoj strani je Ditmar Haman, strastveni kockar,

„prokockao“ i prvu izglednu priliku za svoj tim.

Posle kornera sa desne strane, defanzivci Engleske su izbili

loptu, a igrač Liverpula je „iz prve“ pucao pored gola, da bi zvanični

časovnik kucao vreme do odlaska na odmor.

Možda su puleni Eriha Ribeka u nastavku susreta pomislili da je

došlo njihovih „pet minuta“, da je onaj Skolsov udarac bio na nivou

opоmene koju je njemu, zbog organizovanja dečje proslave usred

virusa korona, uputila policija,no u 53. minutu igre se videlo da je

ipak na delu bilo „vorholovskih“ 15 minuta slave za Lavove.

Slobodan udarac iskosa sa desne strane je izveo Bekam,

odbrana nije uspela da izbije loptu iz šesnaesterca, ona se na

nekoliko metara od mreže odbila od zemlje, a na suprotnoj strani

ju je usamljen dočekao Alan Širer, zaplivao je i glavom poluvisoko je

poslao u suprotan ugao, a nemački gol nije čuvao Džingis već Oliver

Kan, tako da Pancerima nije bilo spasa - 1:0 za Englesku.

Nebo je plavo, zemlja oko Šarloe, grada domaćina utakmice,

crna, a nacionalnom timu Nemačke se upalilo crveno, jer su bili

prilično udaljeni od prolaska u drugi krug takmičenja, pošto su već

kiksnuli u dvoboju protiv Rumunije (1:1) na početku turnira.

128


Zato su odlučili da „postanu“ Nemci i ne predaju se do

poslednjeg sudijskog zvižduka.

Još jedan udarac iz ugla značio je opasnost po engleski gol,

Markus Babel je nadskočio sve na nekoliko metara od Simena,

glavom je prosledio loptu na dva metra do Ulfa Kirstena, koji je

tukao u noge čuvaru mreže, Karsten Janker je prihvatio odbitak i iz

„sedmerca“, računajući da će sudija Kolina pokazati na centar samo

zato što su obojica ćelavi, nespretno šutirao pored okvira gola.

Narednu, ispostaviće se poslednju, veliku priliku za izjednačenje

propustio je Me(h)met Šol.

Sjajan dubinski pas iza leđa engleske odbrane ostavio ga je

usamljenog na nekoliko metara od Simena, ali je nemački Turčin već

promenio prezime, pa je računao da bi nova promena, ovoga puta

rezultata, mogla da mu škodi i iskosa je uputio neprecizan prizeman

šut ka daljoj stativi.

Tri boda, radost za milione Engleza i pitanje za jednog od njih:

ko uvek na kraju pobedi, mister Lineker?

129


Imali su svog Maradonu, a nisu Argentinci. U borbi su koristili

dum-dum metke, ali nisu sankcionisani. Ostvarili su svoje snove u

Americi, iako oni nisu imali veze sa „američkim snom“ - novcem.

Pre 24 godine u „gradu anđela“, anđeo u ljudskom obliku je

predvodio učenike koji su odlično naučili fudbalsku Bibliju. Toliko

dobro da su znanje demonstrirali protiv ozbiljnih protivnika.

Angel Jordanesku, selektor reprezentacije Rumunije na

Svetskom kupu u SAD 1994. godine, imao je dovoljno velika krila

kojima je prigrlio trojicu tića koji su „preko bare“ otpevušili najlepšu

pesmu iz rumunskog fudbalskog repertoara u dosadašnjoj istoriji.

Svoj premijerni meč na 15. Svetskom kupu (prvenstvu) naše

komšije igrale su na stadionu Rouz boul na periferiji Los Anđelesa,

protivnik je bila Kolumbija. Harmonija s nazivom mesta na kom je

meč odigran je odmah uspostavljena, pa su balkanski Trikolori svoj

put ka drugoj fazi takmičenja posuli ružama.

Puleni Fransiska Paća Maturane su kao kondori sa Anda leteli

kroz kvalifikacije za planetarni šampionat (5:0 tukli Argentinu),

stuštili su se furiozno podno Holivuda, ali im je na startu takmičenja

najmlađe ptiče iz Jordaneskuovog gnezda već u 15.minutu utakmice

saseklo kandže kojima su želeli da zgrabe dva boda, koliko se u to

vreme dobijalo za pobedu.

130


George Hađi je na sredini terena „pojeo bananu“, majstorski je

loptu koja mu je bila namenjena propustio kroz svoje noge, svom

čuvaru iz zemlje žutog voća ostavio koru, pa je ovaj otklizao u

prazno i put ka Kordobinom golu je bio čistiji.

Vezista je načinio još nekoliko koraka, odigrao je u levu stranu

prema Florinu Radućojuu, a mladić koji je 1990. u dresu

bukureštanskog Dinama tri puta u dva meča loptu slao preko bele

linije gola i beogradski Partizan zavio u crno, ovoga puta je obrisao

nulu na semaforu. Posle sjajnih lažnjaka, istinito je doveo trojicu

igrača južnoameričke selekcije u mat poziciju i odličnim udarcem

poluvisoko sa 13 metara pogodio dalji ugao za 1:0 u korist Rumunije.

Dijego Maradona se, osim svojom čarobnom nogom, služio i

„Božjom rukom“, a Karpatski Maradona-Hađi - samo bogomdanom

nogom, a to je bilo dovoljno da Kafeterosima servira gorku kafu.

Posle kratkog pasa Dumitreskua, kapiten Trikolora s Balkana

se našao uz levu aut liniju na 30 metara od gola Kolumbijaca, setio

se da je s tla SAD svetski rekorder u bacanju kugle Rendi Barns, pa

je na opšte iznenađenje loptu kao rukom uputio ka golu, a ona je

preletela Oskara Kordobu i „propavši“ završila u maloj mreži, što

je značilo da su Valderama i društvo bili razbijeni kao kolumbijska

mafija.

Trčeći latinoamerički Trikolori nisu mogli stići Rumune,

privremeno rešenje su našli u „železnici“.

Adolfo Valensija, popularni Voz, u 43. minutu je posle

izvedenog kornera kao iz ljanosa iskočio iznad svih i s pet metara je

glavom zakucao loptu u gornji deo mreže koju je branio Bogdan

131


Stelea. Preimućstvo predstavnika Evrope je tog trenutka svedeno na

minimum.

Pisak je odzvanjao u ušima Jordaneskuovih izabranika tokom

celog drugog poluvremena, a onda je minut pre isteka regularnog

toka Maturanina kompozicija „odletela u vazduh“, jer je tandem

Hađi-Radućoju minirao prilaz rezultatskom egalu.

Jedan od retkih igrača koji je igrao za Real Madrid i Barselonu

(Hađi) na brzinu je izveo slobodan udarac sa sredine kolumbijske

polovine terena, iznenadilo je to sve igrače u plavo-crvenoj opremi,

pa je jedini fudbaler u istoriji koji je postizao golove u svim „ligama

petice“( Radućoju) bio spretniji od Kordobe, proturio loptu iza

njegovih leđa i iz srca kaznenog prostora, malo iskosa, pogodio

mrežu, popevši izabrani tim karpatske države na vrh tabele posle

uvodnog kola.

Posle „kupanja“ u Tihom okeanu, usledila je selidba na Srednji

Zapad, a u gradiću Pontijak u Mičigenu Rumuni su od strane

Švajcaraca bili „osušeni“.

Suter je sa 16 metara izbijenu loptu rezantnim šutem malo

iznad zemlje poslao ispod drugog golmana Rumunije Florijana

Prunee, čime su Časovničari stavili do znanja našim komšijama

koliko je sati, što je najbolje razumeo levonogi Hađi.

Deset minuta pre kraja prvog dela igre je ujedinio teorije koje

govore da je Zemlja okrugla i da je ravna ploča, poravnavši rezultat

tako što je okruglu loptu (postoji i ona jajolika) posle asistencije

Dumitreskua sa 25 metara poludijagonalno precizno poslao u levi

ugao Marka Paskola.

132


Međutim, prvo se Šapuiza pokazao kao najbolji „ragbista“ među

akterima ovog susreta,u strahovitoj gužvi i pred golom Rumunije je

izašao kao pobednik iz „melea“, kad je lopta prošla pored Prunee,

sa četiri metra ju je klizeći ubacio u mrežu.

Knup se potom zajedno sa Sforcom našao iza leđa protivnike

odbrane i lagano ubacio loptu iza gol-linije, a na kraju je posle

slobodnog udarca Bregija Popesku nešto pobrkao i Prunei nije bilo

spasa. Bregi je izveo slobodan udarac, čuveni Đika se setio da je

njegov slavni Vlad Cepeš (Grof Drakula) svoje žrtve kažnjavao

nabijanjem kolaca u zadnji deo tela, ali je loptu glavom iz neposredne

blizine nabio u sopstveni gol, mada je pogodak pripisan Knupu, pa

su se osladili fudbaleri iz zemlje čokolade.

Jasno je bilo da se Jordaneskuovo jato bolje osećalo u toplijim

krajevima, tako da je povratak u Kaliforniju obradovao Hađija&co.

Umalo da Harks posle odličnog šuta sa 17 metara ostvari

„američki fudbalski san“ i posle 44 godine svojoj reprezentaciji

donese vođstvo na Svetskom kupu, ali je stativa rekla „ne“, pa je

Dan Petresku, defanzivac Đenove, poznat po tome što je mlađoj

kćerki dao ime Čelsi po klubu u kom je krajem 20. veka ostavio

dubok trag,učinio ono što Harksu nije uspel, tako da je umesto

Rebeka stariju mogao krstiti kao Amerika.

Obigravali su oni njegovi saigrači kao čopor mačaka oko kaše

pred kaznenih 16 metara Amerikanaca, Dan je bio dovoljno hrabar

da proveri koliko je ona vruća, utrčao je pred Meolina vrata, u pravo

vreme mu je Dumitresku kroz odbrambeni bedem po zemlji

proturio loptu, golman domaće selekcije je krenuo misleći da će bek

133


rumunske reprezentacije centrirati u sredinu, no, nije bilo tako, jer

je igrač Đenove, po običaju iskosa po zemlji šutirao u bliži ugao i

ovim pogotkom na tlu Novog sveta doneo nova dva boda i prolaz u

prvu eliminacionu rundu.

Zagospodarili su Kralj (Hađijev nadimak u otadžbini) i njegovi

„kraljevići“ Pasadenom i travnatim tepihom Rouz boula, toliko su

bili snažni da su voljom tabele u osmini finala udarili na jedno od

carstava fudbalske igre - Argentinu, najbolje trećeplasiranu ekipu u

grupnoj fazi šampionata.

Kralj Gaučosa, El Pibe Maradona, abdicirao je nekoliko dana

ranije zbog dopinga, pleća prinčeva na čelu s Batistutom bila su

dodatno opterećena izostankom velikana.

Činjenica da su bili oslabljeni možda bi bila od sporedne

važnosti da su Argentinci znali da je u fudbalu dozvoljeno korišćenje

dum-dum municije. Neobaveštenost ih je koštala rezultatskog

deficit.

Iako je utakmica igrana na travi fudbalskog terena, kad su

Rumuni u pitanju opet je, izgleda, bilo primesa tenisa, sigurno se

neko od 90.000 gledalaca zapitao da li je u pitanju Vimbldon, jer je

usledila nova lob - dijagonala.

Ljubitelj umetnosti je u atraktivnim ženama tražio inspiraciju za

dela na terenu,prostitutke su mu često „pozirale“, time je ispalio

metak u svoju klupsku karijeru, a za vicešampione sveta tog doba

on se zvao Ilije Dum-Dum(itresku), jer je pogađao njihov gol

beskrupulozno. Sjajan felš, lopta je preletela iznad ruku njihovog

134


golmana Islasa i odsela tamo gde želeo golgeter rumunske elitne lige

1993. godine.

Velika radost naših istočnih suseda trajala je kratko - pet

minuta, pošto je Batistuta „prodao foru“ Prodanu, proturio mu

loptu kroz noge, a sudija Pajreto prestrogo dosudio najstrožu kaznu,

koju je velikan italijanske lige i Fiorentine iz devedesetih realizovao

na sebi svojstven način, po sistemu - um caruje dok se ne dođe u

šansu, od tog momenta snaga donosi izjednačenje, pa je udarac s

bele tačke bio jak i neuhvatljiv.

Strah rumunskih navijača da će uslediti gol-kanonada

Južnoamerikanaca je bio toliki da bi svoje ljubimce rado sakrili na

vrhove Karpata, međutim Ređele (Kralj) i njegovi podanici spustili

su se u „podnožje“ argentinske odbrane samo šest minuta nakon

izjednačenja. I to na kakav način.

Prvo je odbrana rumunskog gola sjajno zaustavila obećavajući

napad Argentine, Hađi je odlično stvorio slobodan prostor posle

duplog pasa s Lupeskuom, a kad je dospeo s desne strane u visinu

kaznenog prostora igrača u plavo -belim dresovima, pokazao je da

je loptom mogao satelit na Marsu da pogodi.

Da je u pitanju šah, savršena postavka četvorice Gaučosa u

zadnjoj liniji bi ušla u teoriju drevne igre, kako su se „pod konac“

postavili.

Zato je Karpatski Maradona bio Bobi Fišer fudbalskog šaha,

jednim potezom, filigrantskim pasom između „figura“ je ubacio loptu

na 5-6 metara od gola, tamo je u pravi čas utrčao Dumitresku,

135


vlasnik galerije slika je samo postavio nogu i pogodivši bliži ugao

posrnulog Islasa „naslikao“ novo vođstvo svoje reprezentacije.

I kad je Kralj udario na carstvo, morao je da se ocari na kraju.

Ni Brzi Gonzales nije bio ravan Dumitreskuu u akciji koja je

rezultirala trećim golom na kontu Rumunije. Praktično je pretrčao

celo igralište, pravolinijski je došao na 20 metara od nesrećnog

Islasa, sačekao da pristigne kapiten njihove jedinice u kopačkama,

poslao loptu u desno stranu, a kazneni prostor je opet osvojen,

jedan od careva Svetskog kupa 1994. je slabijom, desnom nogom

zakucao loptu iznad „jedinice“ Argentine, oborivši tezu iz srpske

narodne pesme po kojoj kraljevstvo na carstvo nikad udariti neće.

Laso u rukama Maradoninih sunarodnika je bilo slabo da bi

zaustavilo kao stampedo jakog rivala, utešni gol Abela Balba samo je

upozorio Rumune da ne slave prerano, iako se to desilo vrlo brzo.

Nacionalni tim iz zemlje koja,kako kažu, „ima dva prijatelja -

Srbiju i Crno more“ u Ameriku je stigao na kolokvijum. I u prvom

kolu ga je uspešno prošao. Potom su ga Helveti oborili na

diplomskom, ali je pobeda nad Jenkijima omogućila da polože ispit,

a kad su to učinili krenuli su u poznati univerzitetski centar Stenford

da bi doktorirali I probili se u polufinale.

Nisu uspeli. Šveđani su ih detronizirali posle penal-serije,

uprkos dvostrukoj egzekuciji Radućojua.

Tuga s jedne strane, zadovoljstvo s druge, jer su posle Srbije i

Crnog mora stekli večnog „prijatelja“ u liku grada Pasadene.

136


Venci Karpata širili su se do Pacifika. Amerika za rumunski

fudbal nije bila prokleta.

137


Za čerupanje petlova sa šarenim perjem potrebne su snažne i

spretne ruke, a da bi se za fudbalsku supu spremili oni sa belom

„odećom“ pre 12 godina bilo je potrebno imati veštine u nogama i

znanja u glavi.

U prvoj utakmici četvrtfinala FA kupa 2007. godine, fudbaleri

Čelsija, popularni Penzioneri, bili su na pragu da ih Totenhem

Hotspur na stadionu Stamford Bridž knjucne u „invalidsku penziju“

nacionalnog kupa 2006/2007, ali su Pevci pred kraj meča „skraćeni

za glavu“, dva gola prednosti na njihovom kontu su očerupana, pa je

ponovljeni susret na stadionu Vajt Hart Lejn bio neminovan.

Za razliku od prvog susreta, u kom je klub iz severnog Londona

neprestano kukurikao dok mu plavo nije zaigralo pred očima (3:3),

u početnom poluvremenu dodatnog odmeravanja snaga Petlovi su

ličili na piliće a Penzioneri kao da su na klupi u parku posle ručka,

tako da je tek u završnih 45 minuta odrešen čvor remija i dobijen

učesnik polufinala.

Napadač gostiju Šon Rajt-Filips, usvojeni sin čuvenog golgetera

Jana Rajta, od svojih trenera je usvojio znanje, što mu je omogućilo

da u 55. minutu postane hranitelj svoje fudbalske porodice.

Krenuo je silovito prema golu Hotspura, na 30 metara od cilja

je poslao kratak pas ka Andriju Ševčenku, prijatelj Đorđa Armanija

je ušavši u šesnaesterac domaćih kreirao fintu kojom je Steda

138


Malbranka poslao u „garderober“, potom je majstorski levicom

opalio visoko u suprotan ugao Pola Robinsona i „sašio“ prednost

svojoj ekipi - 0:1.

Nenaviknute na deficit u rezultatu tokom ovog dvoboja,

Mamuze su polako rđale, a Plavci omiljenom bojom bojili put ka

narednoj rundi.

Šest minuta nakon asistencije za prvi pogodak, Rajt-Filips je Pola

Robinsona „preskrstio“ u Robinsona Krusoa i naterao ga da se

oseća kao da je sam na pustom ostrvu.

Defanzivac Čelsija Ešli Kol je loše baratao ručnim oružjem,

slučajno je bez smrtnih posledica upucao studente, ali je zato u 61.

minutu igre loptom sa svoje polovine na pravo mesto pogodio

Didijea Drogbu i to je bilo pola gola. Robusni napadač, kog je majka

u detinjstvu zvala Tito, poput partizanskog komesara je Totenhem

osudio na smrt, spustivši na 20. metru od protivničkog gola grudima

loptu Rajt-Filipsu sabio uza zid odbranu gostiju, a drugi špic je izvršio

egzekuciju tako što je loptu odbijenu od zemlje poluvisoko poslao

u suprotni ugao gostujućeg čuvara mreže za 2:0 u korist čete Žozea

Morinja(Murinja).

Smrklo se pred očima svim pristalicama osmostrukog

pobednika Kupa Fudbalske asocijacije, menadžer Totenhema

Holanđanin Martin Jol je venuo kao bela lala, a golman Robinson,

čovek rodom iz Beverlija, mesta u kom se nalazi najstarija škola u

Velikoj Britaniji, zaradio je „keca“ po drugi put u ovom okršaju.

139


Preostalih 30 minuta davalo je kakvu-takvu nadu domaćinu da

će stići do izjednačenja, a da se iz svetlije nijanse plavog skor

prekreči u teget pobrinuo se Bugarin Dimitar Berbatov.

Morinjo je svom sunarodniku Rikardu Karvalju tokom jednog

sukoba poručio da se podvrgne testu inteligencije, a odlični

defanzivac je desetak minuta pre kraja susreta srušio s leđa

Berbatova, pa je i čoveku sa najnižim IQ-om bilo jasno da će sudija

Etkinson pokazati na belu tačku.

Na tlu Engleske oči u oči bili su Irac Robi Kin i Čeh Peter iliti

Peter Čeh, a po izvedenom kaznenom udarcu je zapevao onaj koji

to bolje radi - Kin.

Poslao je golmana Čelsija u desnu stranu, loptu u levu, a mreži

je to bilo nebitno - svakako se zatresla za 1:2, 79. minut.

Progledali su Pevci, Jol se podigao kao zaliven cvet, ali je vreme

nezaustavljivo i neumoljivo, stanje na semaforu je ostalo isto i po

poslednjem zvižduku glavnog sudije.

Pevci su poslatiu penziju, Čelsi se „podmladio“.

Zato je fudbal to što jeste.

140


O tačnosti uzrečice da „velika riba jede malu ribu“ ne treba

raspravljati. O tome da se u dubinama vodenih tokova biju teške

bitke takođe je suvišno govoriti.

U fudbalu, najstarijem živom, engleskom, situacija je preslikana,

pa je ponovljena utakmica polufinala FA kupa 1999. godine bila duel

dve krupne fudbalske ribe: Arsenala i Mančester Junajteda, a

poprište borbe zdanje na isušenom ribnjaku, stadionu Vila park u

Birmingemu.

U prvom susretu čeljusti oba rivala su bile preslabe, meč je

okončan bez golova, tako da su fanovi Tobdžija i Crvenih đavola

pokupili svoje navijačke pecaljke čekajući ponovljeni mrest.

Po pravilima Fudbalske Asocijacije igran je novi meč na istom

bunjištu, a još sat i po igre pokazao je koji tim je otplivao u finale, a

koji je završio na udici.

Kad je već mesto na semaforu predviđeno za rezultat u prvom

susretu bilo izbockano u obliku krompira, svega 17. minuta je preko

30.000 gledalaca čekalo na prvi ugriz, a da se i u ribnjaku mogu naći

ajkule pokazali su Dejvid Bekam i Tedi Šeringem.

Kombinovali su na nekih 25 metara od gola Simena, Vengerovi

artiljerci su se preduboko ukopali u odbrambeni rov, Tedi je na

kratko odigrao prema Bekamu, a poznati maneken u kopačkama je

141


svoju desnicu elegantno zategao kao kravatu, neometan uputio šut

sa sredine, a čuvar mreže Arsenala je zaspao sučeći svoje brkove,

nedovoljno brzo je reagovao i lopta je đavolski precizno zavšila u

desnom donjem uglu njegovog gola za 1:0 u korist Mančester

Junajteda.

Ovako vragolast rezultat davao je sigurnost četi Aleksa

Fergusona, mada ni londonski klub nije bio otpisan, pa je Junajted na

odmor otišao s minimalnom prednošću.

Pošto im je jedan od simbola MU istopio oruđe, učenici

čuvenog Profesora su u svoj raspored časova morali da dopišu novi

predmet - poznavanje materijala, s ciljem da u drugom delu susreta

njihove baterije budu sazdane od čvršćih komponenti.

Malo je falilo da dokazano veliki „đavo“ Ole-Gunar Solšer

ovoga puta ode u fudbalski raj, jer je u kontranapadu prošao između

Adamsa i Kiona, dugim sprintom došao je na šest metara od Simena,

uputio udarac nisko u bliži ugao, engleski reprezentativac je

odbranio, tako da je Ubica dečjeg lica u ovoj situaciji bio milosrdan,

pa nije udvostručio vođstvo svog tima.

Naravno, usledila je žestoka kazna. Koliko su dobro naučili

lekciju, najbolje je pokazao 69. minut igre.

Denis Bergkamp, poznat po svom strahu od letenja, prihvatio

je loptu na levoj margini polovine terena koja je pripadala družini iz

Mančestera, načinio korak-dva ka sredini i s prilične udaljenosti

poslao projektil zemlja-vazduh-zemlja, lopta je poludijagonalno

prošla pored golmana Šmajhela, na tri metra je odskočila od zemlje

142


i vinula se poručivši mreži - „doletela sam umesto Denisa, on ima

fobiju.“ Izjednačenje rezultata 21 minut pre isteka regularnog toka.

S više hrabrosti su u nastavak boja ušle Tobdžije, toliko sigurni

da je Galski petlić Anelka prkosno zamahnuo krilima pred nosom

Đavolima, međutim, pomoćnik arbitra Elerija mu je je skratio krila

signaliziravši ofsajd, pošto je Francuz zatresao mrežu.

Kad je u 74. minutu, valjda zaslepljen svetlošću reflektora,

kapiten Junajteda Roj Kin Marka Overmarsa pobrkao s Alfijem

Holandom, zalepio ga za zemlju kao Irci njegov lik na poštansku

marku, suprug jedne zubarke je, činilo se, slomio zube svojoj ekipi,

jer mu je zbog drugog žutog kartona sledilo prerano tuširanje.

Kad je na samom kraju utakmice glavni sudija upro prstom na

„belu tačku“, navijači iz grada tekstila su od muke cepali svoj štof.

Anelka je pronašao Reja Parloura na 20 metara od gola

Mančestera, ovaj je ušao u kazneni prostor rivala, načinio mini krosover

i Filu Nevilu nije preostalo ništa drugo nego da načini „petu

ličnu grešku“, pa je Eleri pokazao na penaltik.

Sad su se i srca svim Đavolima slamala, a Bergkamp je preuzeo

odgovornost nameravajući da ih „sahrani“, a on, uprkos svim

strahovima, poleti u istoriju FA kupa.

Al’ ne lezi vraže. Na gol liniji Junajteda stajao je Peter Šmajhel,

prvak Evrope u dresu Danske 1992, najbolji golman Premijer lige

1996, pa ga je pročitao kao knjigu i stavio do znanja izvođaču kazne

da je Leteći Holanđanin klasa u jedrenju, a ne u izvođenju penala,

143


poluvisoko upućena lopta završila je na dlanovima sjajnog čuvara

mreže i produžeci su bili neminovnost.

No, Lala nije uvenula do kraja posle velikog promašaja, jer je

posle povratnog pasa od strane svog zemljaka Overmarsa poslao

bombu sa 16 metara, međutim, opet nije uspeo da složi lego-kocke

od kojih nastaje put koji je vodi u završnu predstavu, mrežu je

branio čovek iz postojbine ovih figurica, te ih je uklopio prema

svojoj šemi.

Tačno 109 minuta su Tobdžije vukle Crvene đavole za rogove,

prkosno su atakovali na njihov gol, sve dok se iz sna nije probudio

velški zmaj Rajan Gigs.

Vezista Arsenala Patrik Vijera pravo u noge je poslao loptu

vihornom napadaču Junajteda, ovaj je sa svoje polovine terena

nezadrživo krenuo u juriš kroz zid Londonaca, prvo je Vijeru poslao

na kupanje ali ne na Azurnu obalu već u znoju, Li Dikson nije bio

Brus Li pa je i od njega bio spretniji, dribling-meni je gledao i Martin

Kion - i njemu je isporučen smrtonosni napitak, a za kraj je ostao

nemoćni Dejvid Simen i spasa mu nije bilo. Došavši strogo iskosa

do samog brkajlije, opaučio je svojom levicom iz sve snage, lopta je

iznad glave branioca gola Arsenala završila u gornjem uglu i to je

bilo 2:1 za Mančester Junajted!

Čovek koji se odrekao očevog prezimena nije želeo da se

odrekne učešća u finalu!

Tobdžije su bile razoružane, uz finale evropske Lige šampiona

još jedan pehar je svetlucao ispred Fergijevih dečaka.

144


Samo su svrake iz Njukasla mogle da ga odnesu. Otrkriću vam

tajnu: nisu uspele!

145


Mnoge bake u gradiću Tyler decenijama gaje ruže. Sade ih,

okopavaju, orezuju, a kad njihov trud da rezultate i formirani cvet

zamiriše kažu - pun pogodak!

Za razliku od njih, Larry Johnson, dete rođeno u njihovoj

naseobini 1969. godine je već od kasnog detinjstva postao mišićavi

„dekica“, mada je mladalački duh u njemu bio očigledan, tako da je

od ulaska u college baštu SAD 1987, a posebno nakon transfera sa

univerziteta Odessa na čuveni UNLV redovno „okopavao“ rekete

suparničkih timova, pa je studenska ekipa iz Las Vegasa cvetala

brzinom munje, da bi svega godinu dana po dolasku u saveznu

državu Nevada, zajedno sa svojim saigračima, „oplevio“ košarkaške

NCAA parkete i 1990. svoju trofejnu vitrinu „zakitio“ šampionskom

ružom studenskog prvaka Sjedinjenih Američkih Država.

Opojni miris osvojenog trofeja proširio se i na one koji donose

odluke o dobitnicima nagrada, Johnson ih je dobio toliko da su

Stršljenovi iz Charlotta očarani njegovim partijama na draftu 1991.

uboli na pravo mesto, tako da je kao prvi pick završio u njihovim

redovima! „Kec“ s drafta je obukao „dvojku“ Hornetsa i po njoj je

ostao upamćen.

Čak i da je obukao dres sa brojem 666 na leđima, njegov božji

dar za košarku bi odigrao presudnu ulogu. To što je u rookie godini

postao najbolji skakač kluba (11) govorilo je nešto, a činjenica da je

146


po završetku sezone poneo naslov najboljeg početnika u NBA

pokazivalo je sve, dok su Stršljenovi prvi put u svojoj istoriji leteli

kroz play off.

I pored ovih dostignuća, Larry je sačuvao moćnije oružje za

narednu takmičarsku godinu, pa je momak iz Texasa „ubijao“

protivnike poput raspasanog rangera, a za ubojitost je nagrađen

izvrsnim statističkim pokazateljima - rekord cele karijere kad je u

pitanju prosečan broj postignutih poena po utakmici u regularnom

delu sezone (21,1). Lepo, šta drugo reći, a pošto lepo ide zajedno s

korisnim, Big L je uz zvanje vodećeg košgetera dodao i ono

namenjeno prvom skakaču Charllota 1992/93.

Zvezde kao nebesko telo imaju svoje mesto na nebu, zvezde

NBA lige na takmičenju Svih zvezda, a on je u to vreme bio

superzvezda. Najslađe kupanje u karijeri nije imao u bazenu sa

čokoladom već u slanom jezeru, pošto je izabran u predstavnički

tim Istočne konferencije za All - star weekend u Salt Lake Cityju.

Pun pogodak!

U slučaju da glumiš na terenu možeš da zaradiš tehničku grešku,

pesnicu u nos, tako da je Larry glumio tamo gde se to čini, na

sigurnom - u sitcomu „Family matters“ 1993. godine. Mada

nemilosrdan kao neki cowboy iz surovog western filma, Johnson je

imao meko srce,odgovarajuće telesne karakteristike, pa ga je

„Convers“ angažovao za reklamne spotove iz kojih je izašao s

nadimkom Baka.

Baka je i u nastavku karijere od mnogih suparnika pravila nejake

dečačiće, mada su žaoke Hornetsa u doigravanju obično bile tupe i

147


samo dva učešća bez ijednog prolaska u treću rundu dok je u

njihovom roju bitisao Big L, polako su njegov let usmeravali ka novoj

destinaciji.Okupan suncem drugog učešća na All - staru, u Phoenixu

1995, nagrađen rekordom karijere u meču protiv Bostona iste

godine (44 poena), naoštren da načini još veći napredak, čekao je

odlazak.

Tako je i bilo 1996. Pet godina stari Stršljen „bocnuo“ je sjajnih

19,6 poena, 9,2 skoka i 5,6 asistencija u regular seasonu tokom

boravka među Hornetsima, da bi se potom uvukao u Veliku

jabuku.Prelaskom u New York Knickse Baka nije napredovala na

planu ličnog učinka, štaviše starila je iz godine u godinu - počela je

sa 12,8 poena u proseku da bi joj u narednim sezonama bila

potrebna i štaka, jer je petogodišnji staž okončao sa 9,9, pritom se

i skočnost Larryja Johnsona svela na nivo sredovečnog gospodina.

Iako mu je karijera išla silaznom putanjom, uprkos tome što je

snaga sastava iz „prestonice sveta“ predstavljala veliki teret za njega,

Big L je 1999. godine doživeo ono o čemu svi sanjaju, s tim što snovi

na kraju znaju biti i košmarni. Sa 8. mesta svoje konferencije krenuli

su Ewing i drugovi u play off skraćene sezone: u uvodnom kolu

ohladili su Vrelinu iz Miamia, zatim su slomili krila Jastrebovima iz

Atlante, u finalu Istoka naterali su Indiana Pacerse da koračaju

unazad, međutim, čak i da je na Knickse umesto Jeffa van Gundyja s

klupe predvodio Jean Claude van Damm, preko oštrih Mamuza iz

San Antonija se nije moglo stići do šampionskog prstena.

148


Johnson je još dve godine nakon ovog poraza u finalnoj seriji u

omiljenom timu Spika Leeja „ljuštio“ svoj ugovor, a onda je iz Velike

jabuke izmigoljio „crv“ s karakteristikama orla.

Zauvek će ostati zabeleženo da je uspesima New Yorka

doprineo sa 12,3 poena, 5,5 uhvaćenih odbijenih lopti i 4,1

asistencija, a nikad neće biti zaboravljeno da je blistavu karijeru

ispisao sa 16,2/7,5/3,3 u ligaškoj polovini sezone, dok su prsti

statističara iza njegovog imena ukucali 14,2 poena i 5,3 skoka u play

offu. Na njegovu žalost, život mu je sve uspehe na terenu naplatio

van njih, jer je pre pet godina doživeo bankrot, a činjenica da mu ni

prelazak na islamsku veru nije pomogao govori u prilog dogmi da

postoji samo jedan Bog, neko kome zamene nema.

Košarka je ipak bila milosrdna prema Larryju Johnsonu,

nagrađen je ulaskom u Kuću slavnih NCCA - a 2019. godine, pritom

mu je dres sa brojem 4 UNLV ispao srećan, jer je zahvaljujući

dopinosu uspesima Runnin’ Rebelsa zaslužio ovu počast.

Kao i sve bake, Baka iz Tylera ostaje poštovana.

149


Nisam Toni Parsons, nisam rođen u Londonu (teško da bih

mogao baš toliko da se „napravim Englez“), ali mi niko ne može

zabraniti da, kao što je on radio, pišem priče iz mladosti, prisetim

se prave fudbalske porodice, kolektiva koji nije inspirisao velikog

pisca da sroči „Klub za vešanje“ i „Čovek i dečak“, jer klub iz moje

priče veša pobede, trofeje, a za to je potrebno više dečaka. Jedan

čovek je dovoljan. Sedi na klupi i daje instrukcije. Trener. Englezi bi

me ispravili - nije trener nego menadžer. Pa, dobro, valjda bolje

znaju od mene. Oni su izumeli moderni fudbal, a ne ja.

Sredinom poslednje decenije prošlog veka u „gradu Bitlsa“, u

dresu Liverpula na terenu, a van njega u skupocenoj odeći, bili su

dečaci „puni buva“. Hoću reći - buba. Neke od njih zvali su Spice

boys. Što bi postojale samo Spice girls, je l’ da?

Manje od godinu dana pošto su izujedali Svrake iz Njukasla u

meču za infarkt u okviru Premijer lige (4:3), Bitlsi u kopačkama su u

martu 1997. ponovo dočekali iste goste sa severoistoka Engleske.

Pola časa su „crno-bele“ grabljivice držale raširena krila, a onda

je usledilo prinudno skupljanje.

Džejson Mekatir je prodro po desnoj strani, približivši se

šesnaestercu gostiju uputio je loptu nisko, na 14 metara od gola

primirio ju je Stiv Mekmanaman, pokazao zašto je umesto u školskoj

učionici nastavu pohađao na Enfildu, naciljao je gornji levi ugao, pa

150


golmanu Njukasla Šaki Hislopu ni pet šaka ne bi bilo dovoljno da

ukroti loptu - 1:0.

Škot Keni Dalgliš, igračka veličina Redsa, tada na klupi Svraka,

nije uspeo ni da izusti Cezarove reči, a Crveni su mu servirali novog

„sina Bruta“.

Mekmanaman je oduzeo loptu, dalekometnim pasom gurnuo u

vatru Robija Faulera, navijač Evertona je pokušao da istopi nade

Njukasl Junajteda kao karamele, šutirao je ispod istrčalog Hislopa,

lopta je umesto u mreži završila na stativi, no tu je bio Čeh Patrik

Berger i s osam metara nazdravio, iako mu „plzenjsko“ pivo nije bilo

pri ruci. Promena rezultata samo minut posle prvog pogotka.

Klub na čijem dresu se nalaze morski konji, kaskao je dva

koraka iza svog rivala na ovom meču, a da zlo po njih bude veće,

Liverpul je u svom sastavu imao ljubitelja konja, pa je galop završen

još jednom egzekucijom.

Džejmi Rednap nije od oca, kao dete iz poznate pesme, tražio

da mu kupi auto, bicikl, trotinet, već loptu, a da je Hari dobro

postupio što mu je ispunio želju bilo je jasno tri minuta pre odlaska

na odmor.

Filigrantski je s polovine svoje družine poslao dubinsku loptu u

prazan prostor, Fauler je ponovo bio brži od pratilaca, sa 17 metara

je poentirao, dok se golman Hislop posle još jednog neuspešnog

istrčavanja osećao kao Nina Badrić na šumadijskoj svadbi. Liverpul

- Njukasl Junajted 3:0.

151


Turske, indijske i latinoameričke serije sadrže stotine epizoda,

preokreta i neočekivanih dešavanja, baš takva je sudbina kluba s

Enfilda u novijoj istoriji. Vole ljudi Hičkoka pa to ti je.

tako.

Do 71. minuta je sve izgledalo izvesno, od tog trenutka nije bilo

Kit Gilespi je u životu sve stavljao na kocku, to ga je dovelo do

bankrota, suprotno se dogodilo pre više od dve decenije. Okretao

je rulet nadomak šesnaesterca domaćih, nekako je uhvatio dah i

kockao se uputivši naizled bezopasan udarac, a kad je Dejvid Džejms

stajao na golu ništa nije bilo benigno.

Nekadašnji igrač - trener u zemlji svetih krava, Indiji, poput lude

krave se bacio u prazno, lopta se u niskom letu preko njegovih ruku

našla u mreži.

Ništa strašno - prozborile su pristalice Redsa,“ plus 2“ je bila

zadovoljavajuća zaliha.

Bili su fanovi kluba iz Mersisajda u pravu. Donekle.

Manje od 200 sekundi pre isteka regularnog dela su se zabrinuli.

U ovoj situaciji je Rednap pogrešio, sad je ekscentrični

Kolumbijac Faustino Asprilja došao u poziciju u kojoj je bio Fauler,

a ne treba zaboraviti da je u Njukasl Junajted stigao iz „čokoladnog“

kluba - Parme. Kao u reklami za „snikers“, samo što on nikad nije

bio mister Bin, uvek je ličio na onog kung - fu majstora.

Energetski besprekoran, atletski takođe, prebacio je loptu

preko Džejmsa pre nego što je zakoračio u kaznenih 16 i ona je

završila na pravom mestu po njegov tim.

152


I šta sad? Klackalica. Izjednačenje ili nokaut?

Izjednačenje!

Minut po smanjenju deficita stiglo se do egala.

Na sve ili ništa su poletele Svrake, ne baš obećavajući centaršut

u nedostatku boljeg rešenja, Voren Barton je skokom nastavio

akciju, na sedam metara od Džejmsove gol-linije izazvao gužvu,

Asprilja umalo da postane dvostruki strelac, no ništa od toga, ipak

se Bartonovo ime našlo na listi strelaca, čuvaru mreže Liverpula

proturio je loptu kroz noge za 3:3.

Njegov imenjak bio je deo filma „Najveći svetski ljubavnik“, a

ovaj mlađi u tom času najvoljeniji lik u Njukaslu.

Kuku lele za menadžera Roja Evansa i Crvene.

Poželeli su svi kojima je „Nikad nećeš hodati sam“ omiljena

pesma da se susret što pre okonča, Englezi jesu jezički Germani,

samo nisu Nemci pa da pobeđuju u poslednjim sekundama.

Ko kaže? Da se kladimo da su i to mogli!

Norvežanin Stig-Inge Bjernabi zaveo je olimpijsku

vicešampionku u rukometu, po završetku karijere je postao sportski

direktor Rozenborga, pa je za njega jedan maestralan centaršut kao

sedmerac na prazan gol.

Direktorski precizna lopta s levog boka, kosina fjorda nije bila

ravna ovom centaršutu, Fauler kao da je uzjahao Pegaza, vinuo se

nebu pod oblake i sa šest metara zakucao „bubamaru“ od zemlje iza

leđa Hislopa - 4:3.

153


Fudbal se i ovog puta pokazao uzbudljivijim od Hičkokovih

filmova, toliko da mu je i slavni reditelj mogao prepustiti nagradu

Oskar.

Bilo je to vreme romantike, kad su se mnogi igrali fudbala.

Kao deca.

154


Jacquieline Aguilera, Ninibeth Leal, Astrid Carolina Herrera…

Ako ste pomislili da sam počeo nabrajati članice idealne

petorke, grdno ste se prevarili!

Da se izbori za miss sveta održavaju na košarkaškim terenima,

ove tri dame bi sigurno bile visokopozicionirani pickovi na draftu

najlepših žena, ali visoke potpetice su suviše klizave, one i NBA

parketi nekako ne idu nogu pod nogu, pa su u dresove klubova

najjače lige na planeti lepotice iz Venecuele kao svog predstavnika

poslale mistera, koji fanove nije očaravao svojom lepotom već

košaraškim umećem.

Ako je verovati narodnoj pesmi Kolubara tiho teče, neopevani

Rio Orinoco se račva, a Carl Herrera se ulio u istorijski tok

National basketball associationa kao prvi Venecuelanac na rosteru

nekog kluba u najvećem basketaškom cirkusu na svetu.

Kako je počeo, tako je i završio. Kad već njegova rodna zemlja

nije monarhija, on je sebe krunisao za kralja. I to trostrukog, s tom

razlikom što je umesto krune stavio šampionsko prstenje.

Da bi mu to pošlo za rukom, mada je za veliki uspeh potrebna

i pametna glava, u 21. godini života, 1987, upisao se na niži

univerzitet - Jacksonville college.

155


Pošto u ovoj obrazovnoj ustanovi bolje prolaze pevači, a mladić

rođen na Trinidadu i Tobagu je bolje poznavao košarkaške taktove,

violinski ključ je zamenio ključnim poenima na drugom koledžu dve

godine kasnije.

Da li zbog toga što je u mrežice „pucao“ poput texaških rangera

ili mu je čuveni student tog univerziteta Clyde Drexler poklonio

„nebeske klizaljke“, možda i zato što mu je neki naftaš besplatno

davao gorivo za automobil, Herrera je prešao na čuveni college

Houston, a u dresu Puma je u sezoni 1989/90. postao najbolji strelac

ekipe, ujedno je „ogrebao“ i mesto u idealnoj postavi Southwest

konferencije NCAA karavana.

Pošto je u Sjedinjene Američke Države došao da uči i igra

košarku a ne da bi se provodio, nije ga bilo briga ni za Miami beach,

ni za neku Miami bitch, jer je na draftu 1990. godine kao 30. pick

izabran da žari i pali u dresu Miami Heata.

Pre stupanja na najveću pozoricu je postao član „kraljevske“

porodice. Stavio je prvu krunu svoje karijere odlaskom u najveći

svetski klub van Severne Amerike, međutim, Real Madrid je te

1990/91. više ličio na klub prosjaka nego na kraljevski kolektiv i

Herrera se iz Španije u SAD vratio kao conquistador bez ratnog

plena.

U vreme njegovog povratka u Houston Don Chaney, potom i

Rudy Tomjanovich polako su spremali svoje Rakete za lansiranje u

sam vrh orbite koja je oivičena tablom i obručima, a kao dodatak

najkvalitenijem pogonskom gorivu Rocketsa bio je Carl Herrera,

156


mada su performanse družine iz Texasa i bez njega iz godine u

godinu bivale sve bolje.

Rookie sezona za Carla je prošla kao prvi mačići. „Bačena“ je

u privikavanju na arenu u kojoj mačke kidaju lavove, pa je i njegov

učinak od 4,4 poena po utakmici bio u skladu sa tim.

Već naredne godine je ličilo je da se polje njegovog delovanja

malo proširilo, tako da je 7,5 poena na 81 meču ipak predstavljalo

Atlanski okean naspram Karipskog mora, mada Rakete nisu letele

supersoničnom brzinom, pa je Seattle ostao nepremostiva prepreka

u drugoj rundi play offa.

Godinu dana kasnije došlo je do eksplozije. Rocketsi su obleteli

NBA planetu, iako je Herrera umanjio doprinos ekipi koji se iskazuje

kroz cifre, ali su Olajuvon, Thorpe i ostali pomogli svom saigraču da

po drugi put u karijeri postane kralj. Ovoga puta pravi!

Odnos pobeda i poraza u regular seasonu (58-24) predstavljao

je odličan uvod u doigravanje, a po završetku doigravanja za titulu

su Houston Rocketsi nakrivili šešire kao rancheri u njihovoj

saveznoj državi.

Gorki plod iz Velike jabuke, New York Nicksi, u finalu su

pretvoreni u trulež, a Herrerina 4 poena u 3. utakmici serije

praktično su donela pobedu (93:89) i mogućnost da se kasnije stigne

do prvog pehara u istoriji kluba.

U ugostiteljskim objektima se traži repete, a u sportskim

repeat, pa su „konobari“ iz dvorane The Summit servirali svojim

navijačima 1995. još jedno slavlje.

157


Junak ove priče je neznatno napredovao u košgeterskom smislu

u ligaškom delu nadmetanja, u play offu identičan sezoni ranije (4,7

poena), no nisu iste bile cifre u rubrici „titule“ kad su Rocketsi u

pitanju, pošto je jedinicu zamenila dvojka, jer je magija ostala na liniji

slobodnih bacanja kad je na nju u uvodnoj utakmici serije stao Nick

Anderson, pa su dobili „metlu“ i Carlitovim venama je ponovo

potekla plava krv.

Cilj je ostvario, provozao se sa svojim Raketama i potom

promenio „vozilo“. Kontrolnu tablu je zamenio Mamuzama iz San

Antonija, za početak lošim izdanjem u 44 nastupa i manje od 2 poena

u proseku,a onda 1996/97. kao da je urekao Spurse. Ostvarenja

karijere - prosek od 8 poena odnosno rekordan doprinos na jednom

susretu (24 poena protiv Bucksa) nedovoljno za ostvarenje snova o

novom šampionskom prstenu jer Mamuze nisu imale pravog „konja“

koji bi trčao u play offu i sezona za njih je okončana pre kupališne.

Sve posle toga ličilo je na isušivanje Atlantica. Trostruko slabije

partije u odnosu na godinu pre značile su da se rastanak bliži.

Jedva da mu je „rika“ Grizlija iz Vancouvera dopirala do ušiju,

te je posle samo četiri nastupa za kanadski klub otišao na „kopanje“

NBA rudnika sa oruđem Denver Nuggetsa, ali se Zlatno grumenje

slabo kotrljalo prvom ligom sveta i Carl Herrera se 1999. zauvek,

posle 465 utakmica, 5.3 poena i 3.6 skokova po odigranom meču,

otkotrljao iz najmoćnije košarkaške familije.

A Orinoco i dalje teče…

158


Fudbalski stadioni nisu ringovi, mada borbe na terenu često

liče na bokserske mečeve, pa na njima nema znakova gonga za

početak i kraj runde, ali zato postoje igrači čija imena večno

odzvanjaju u sećanjima ljubitelja najpopularnijeg planetarnog sporta,

iako se često dešava da ih vetrovi vremena odnesu u duboki

zaborav.

Ime Brajana Dina naraštajima koji su odrastali u vremenu

„Fudbal menadžera“ znači onoliko koliko i izvod iz matične knjige

obućara iz Ekpea ili broj cipela apotekara iz Barisala, a za istorijske

knjige najvišeg ranga engleskog fudbala je ravno citatu iz Biblije.

U godini 1968, kada su se studenti u Evropi negramatički na

protestima obraćali svojim pretpostavljenima, u Lidsu, „gradu

gramatike“, životna slova složena su u novoronđenčetu po imenu

Brajan Din.

Pred svakim ljudskim stvorenjem koje ugleda svetlost ovog

sveta stoje dve mogućnosti - dostizanje visina ili „kanal“. One koji

sebe utisnu između ove dve krajnosti, u sredinu, obično svi najbrže

zaborave.

Ovaj dečačić je, kakvog li čuda, iz životne ravnice doskočio do

nižih ali uočljivih fudbalskih oblaka, jer kako bi se drugačije mogao

159


nazvati onaj ko se rodi u „gradu kanala“ a na kraju završi u analima

elitne lige u „kolevci fudbala“? Znalac, majstor, zvezda ili nešto

četvrto?

Ne postoji beba koja prvo potrči kao Bolt pa onda prohoda,

tako da je i budući golgeter na početku seniorske karijere put do

najjače lige u Ujedinjenom Kraljevstvu gradio od nižerazrednog

kluba Donkaster Rovers 1985. godine, kolektivu poznatom po

odličnom ženskom pogonu.

No, Din je više bio za mušku igru, pa je posle četiri godine

odlučio da promeni sredinu.

Fudbal je igra mudrih i oštrih ljudi, a njemu je sečenje

protivničkih odbrana bilo preče od mudrovanja, pa je između dva

kluba u Šefildu - Sova (Šefild Vendzdej) i Oštrica (Šefild Junajted)

odabrao ubojitiji.

I nije pogrešio!

Dok je u pogonima železare u „gradu čelika“ sve pucalo od

visokih temperatura, čelnici engleskog fudbala su hladne glave

odlučili da od leta 1992. pokrenu istinsku profesionalnu ligu.

Pošto je takmičenje nazvano Premijer liga, u avgustu 1992.

godine je odigrano premijerno kolo, a komplet „premijera“

zaokružen je premijernim golom.

Na stadionu Bramal Lejn gostovao je veliki Mančester Junajted.

Popularni Crveni đavoli su đavolski brzo posečeni od strane

Oštrica, a najtanji vrh u cveno-beloj opremi, ujedno smrtonosan po

izabranike Aleksa Fergusona bio je upravo Brajan Din.

160


Sam početak meča, aut u korist njegove ekipe, gužva pred

golom Petera Šmajhela, Din najspretniji, najpametniji, znači da je

radila glava i iz neposredne blizine lopta se od njegovog čela odbila

u mrežu.

Prvi gol u istoriji Premijer lige Engleske!

Da je prvi ušao u neki oslobođeni grad ili se prvi popeo na

Mesec, pucalo bi već istopljeno oružje iz Trafalgarske bitke, bio bi

organizovan defile tenkova iz bitke za El Alamejn, časovnik na Big

Benu bi minut obrnuo za 10 sekundi.

Da je. Šta bi bilo kad bi bilo…

Ovako je ostala istorija, ta učiteljica života ponekad manje

surova od ljudi zbog kojih je nastala, pa je kao na razboju utkala

njegovo delo na mesto na kom nema (potpunog) zaborava.

Ko priznaje pola mu se prašta (samo u dečjim pričama, ali nema

veze), tako da je i Dinu vreme donekle oprostilo priznanje da ni

njemu ta egzekucija u prvom trenutku nije izgledala toliko bitna, jer

se sve zbilo u godinama kad je italijanski fudbal, da li zbog prijatnije

klime od one ostrvske, atraktivnih voditeljki fudbalskih emisija ili

ukusnije hrane, bio pojam za „najvažniju sporednu stvar na svetu“.

Dokazujući se u skoro 300 utakmica u najvišem rangu kao

špicasti mač sa više od 70 smrtonosnih uboda rivalskih golmana, već

1993. je poželeo da se pretvori u miroljubivo stvorenje na terenu,

vratio se u rodni grad i naredne četiri sezone se „šepurio“ u dresu

Paunova poznatih pod imenom Lids Junajted.

161


Prva ljubav zaborava nema za većinu ljudi, ali je on ipak više

voleo drugu, srce ga je 1997. nakratko vratilo u Šefild Junajted,

potom je još kraće naredne godine širio krila među lisabonskim

Orlovima (Benfika), da bi se skrasio u Midlsbrou.

Stranice fudbalske istorije nije dirao sledeće tri godine, a onda

je sledio prelazak u Lester Siti, a u dresu Lisica je kao najopakija lija

2002. godine prvi „ugrizao“ mrežu na novootvorenom Vokers

stadionu i po drugi put je postao prvi!

Kao da mu svi „zločini“ prema suparničkim timovima nisu bili

dovoljni, obukao je dres Čekićara iz Londona - Vest Hem Junajteda,

srećom pa nije dugo mlatio, jer se 2004. vratio domu svome,

međutim, perje Paunovima je uveliko opadalo, ni u Sanderlendu nije

našao spas, niti je postao slavan u Pert Gloriju i mačeve je zauvek

uvukao u korice 2006. u uniformi Šefild Junajteda.

U norveškom Sarpsborgu 08 njegov pokušaj da postane ozbiljan

trener „spaljen“ je kao istoimeni grad u Severnom sedmogodišnjem

ratu, u dve godine (2012-2014) bez značajnijeg učinka i trostruki

reprezentativac Gordog Albiona imao je višestruki razlog da se

posveti drugom poslu.

U igračkoj karijeri je bio lisica, u poslovnoj vuk.

Iz koje god perspektive da se pogleda - ujed je neminovan,

Srbima svakako bolan, jer novac troši, ili možda zarađuje, kao

suvlasnik od 2019., u Ferizaju, albanskom klubu iz Uroševca, na

Kosovu i Metohiji, članu Superlige Kosova*, prvaku ovog takmičenja

2013. godine.

162


Nadimak kluba je Vukovi, a vuk je „simbol ustanka protiv

zapadne civilizacije“ (Dragoš Kalajić) i „mitski predstavnik srpskog

naroda“ (Veselin Čajkanović).

Prepoznajete li apsurdnost?

Kuda ideš, svete?

163


Pre 78 godina 700 tenkova nemačke vojske nije uspelo da

probije odbrambeni bedem sovjetskih branilaca Vladikavkaza, a pre

2,5 decenije u pohod na isti grad i Spartak - Alaniju, ruskog

predstavnika u 1. kolu Kupa UEFA, krenulo je dvadesetak fudbalera

Liverpula predvođenih menadžerom Rojom Evansom.

Medvedi se plaše kavkaskog ovčara, a klub sa Kavkaza je u

vreme odigravanja ove utakmice u svojim redovima imao igrača koji

je „režao“ na protivničke golmane. Njegov „ujed“ je često bio

smrtonosan. Ime mu je Mirdžalol Kosimov (Mirdžalal Kasimov).

Mark Rajt je znao da donese radost Englezima, ovoga puta je

doneo šansu četi Valerija Gazajeva, pošto je nedaleko od ivice

šesnaesterca svoje ekipe srušio ka golu ustremljenog Kaniševa.

Kasimov je preko „živog zida“ ciljao bliži ugao, „jedinica“

Crvenih Dejvid Džejms, model kompanije „Armani“, na pogrešnu

stranu je pokušao da zakopča svoju mrežu, lopta se ispred njega

odbila i odskočila u gornji deo gola za vođstvo domaćih u 22. minutu

igre.

Da je ovaj meč igran vek i po ranije, Ljermontov bi napisao

pesmu u čast uzbekistanskog napadača, ovako je strelac prvog gola

na utakmici dobio pesmu (samo) sa tribina.

164


Od nikotinskog zavisnika Džejmsa su zavisile šanse za uspeh

Spartak - Alanije, a od Stiva Mekmanamana sudbina člana Premijer

lige Engleske.

Nekom treća sreća, nekom četvrta magareća, navijačima kluba

sa Enfilda 33. minut na srcu.

Majkl Tomas je po završetku fudbalske karijere znao koga da

angažuje za rad u svojoj agenciji za obezbeđenje dok je Liverpul znao

kakav mu igrač treba, pa je izabrao baš njega. I nije pogrešio!

Posle kornera u korist tima iz „grada Bitlsa“, ruski defanzivci su

izbili loptu na nekih 30 metara blizu aut - linije, Tomas je loptu poput

bube proturio kroz poslednju liniju odbrane, Mekmanaman ju je

prihvatio, u kaznenom prostoru je obišao istrčalog golmana Hapova,

otišao je suviše iskosa i činilo se da je on novi „suvišni čovek“ iz

Ljermontovljevog romana.

Međutim, fudbal je u tom trenutku napisao drugi, svoj, tom tog

književnog dela. Stiv je načinio okret ka golu, hudinijevski postupio

i milimetarski precizno visoko podigao loptu koja je završila u mreži

12 munuta pre odlaska na odmor.

Pošto gol u gostima vredi više nego na domaćem bojištu,

Gazajev je od stresa umesto sukanja svojih čuvenih brkova morao

da zasuče rukave i svojim učenicima pokaže put ka pobedi.

Oni su stvarali šanse, sudija nije dosuđivao kaznene udarce (a

mogao je), dok su Evansovi puleni čekali svojih pet minuta. U stvari,

i pet sekundi je dovoljno da bi se stiglo do trijumfa.

165


Čuda se događaju u filmovima, u bajkama takođe, mada je uslov

da na teren istrči Alisa, međutim, njega družina iz Vladikavkaza nije

ispunila uslov taj ovom prilikom.

U takvim situacijama u sportu postoje protivnici, dve

suprotstavljene strane.

U 7. minutu drugog poluvremena napadao je Liverpul,

Mekmanaman je na 30-35 metara kratkim pasom uposlio Džejmija

Rednapa, no nikom ni na kraj pameti nije bilo da će se još jedno

književno delo biti ispisano fudbalskim perom. I to bestseler.

Vezni igrač gostiju je malo krenuo napred, zatim je, kao da je

sin Harija Potera a ne Harija Rednapa sa sredine čarobnim

projektilom gađao sam gornji levi ugao Hapovljevog gola, pa je čuvar

mreže domaćih, umesto šuta, pročitao na semaforu

novouspostavljeni rezultat - 1:2, 55. minut.

Iako su fudbaleri, koji su krajem te 1995. osvojili titulu

nacionalnog šampiona najveće države na svetu, nastavili sa atacima

ka Džejmsu, Liverpul je po poslednjem sudijskom zvižduku nastavio

napad ka daljem takmičenju.

A bilo je vruće, mora se priznati.

166


167


UVODNA REČ .......................................................................................... 4

PAKLENI HAJBERI ..................................................................................... 6

BELO TAMNIJE OD CRNOG ................................................................ 10

DOBRI ŠVABA U LOŠIM VREMENIMA ................................................. 15

ENGLEZI MIRIŠU NA LALE ................................................................... 22

ARSENALOV REKORDNI LOV NA LISICE ........................................... 26

ALFA U SPORTU, OMEGA U ŽIVOTU ................................................. 29

SLAM DUNK IZ LIBANSKOG PAKLA .................................................. 36

ĐAVO ĆE GA ZNATI KAKO GRUVAJU TOPOVI ............................... 40

ŠAMPION POSEČEN POLITIČKOM SABLJOM ................................... 43

ŽINOLIN POBEDNIČKI KUKURIK ....................................................... 47

SVRAKE VISOKO LETE .......................................................................... 50

GOSPODA PAUNOVI, KNEŽEVI PROSJACI ........................................ 54

„JAHAČ“ U KOŠARKAŠKOM SEDLU ................................................... 57

DEGUSTACIJA KOLUMBIJSKE KAFE .................................................... 62

DOBRA VILA NAJDŽEL SPINK ............................................................. 66

ZALEĐENA PALICA BEJZBOLAŠKOG BAMBINA ............................... 70

NAJVEĆI MINUS KOŠARKAŠKE MATEMATIKE ................................... 74

168


JUNAK „VEČNE“ UTAKMICE ............................................................... 78

PREKO LEGENDE U LEGENDU ............................................................ 82

ĐAVOLI UPLAŠILI STARU DAMU ........................................................ 86

RUSKE KARAMELE ................................................................................ 90

PRESKUPO PLAĆENI PENALI ............................................................... 94

RAPID U DUNAVU ................................................................................ 99

ITALIJANSKO IZBRIJAVANJE SEVILJSKOG BERBERINA ................... 103

DABAR IZ FUDBALSKIH DUBINA LA PLATE .................................... 107

CVET POD KOŠEVIMA ........................................................................ 112

PENZIONERI MRZE ORUŽJE, TOBDŽIJE PLAVE ŠLEMOVE ............. 116

ARSENAL TRAFORD ........................................................................... 121

NEBRUŠENI DIJAMANT IZ NBA RUDNIKA ...................................... 124

PANCERI POD CRNOM ZEMLJOM .................................................... 127

RUMUNSKA AMERIKA ........................................................................ 130

PENZIONISANJE PEVACA .................................................................. 138

ARTILJERIJA U PLAMENU ................................................................... 141

BAKA SA SRCEM MOMČINE .............................................................. 146

SEDAM PLUS - EPIZODA 2 ................................................................. 150

ŠAMPIONSKI PRSTEN IZ DUBINA ORINOCOA .............................. 155

PRIČA IZ ENGLESKO - KOSMETSKOG FUDBALSKOG CIKLUSA ... 159

CRVENI KAVKAZ ................................................................................ 164

169


CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотеке Матице српске, Нови Сад

821.163.41-92

796.332

СТОЈИЋ, Драган, 1979-

Sportska svaštara [Elektronski izvor] : priče iz sportskoistorijskog

kovčega / Dragan Stojić. - Subotica : Exyu fudbal, 2021

Način pristupa (URL):

http://www.exyufudbal.in.rs/biblioteka/sportska-svastara. - Опис

заснован на стању на дан 11.01.2021. - Насл. са насловног

екрана.

ISBN 978-86-900942-4-0

а) Фудбал -- Историја

COBISS.SR-ID 29451017

170


More magazines by this user