fa2WEB

ДРАГАН СТОЈИЋ - ФУДБАЛСКИ АМАНДМАНИ
„ГОЛ“ КОМ СУ СЕ САМО ЗЛИКОВЦИ РАДОВАЛИ
Чим сам рођен гледао сам смрти у очи. Победио сам је!
Уписао сам два бода, јер је тријумф у то време толико вредео.
Бонус поена није било.
Малобројна је група нас који смо имали ту срећу. И божју
помоћ кад је требало.
Од болести човек може да се одбрани, од другог човека
такође. Кад опасности гледа у лице.
У супротном се дешава баш то – супротно. У рату посебно.
Модерном рату нарочито. Не видиш одакле непријатељ пуца
на тебе. Немаш заклон. Тако и завршиш, заклоњен читуљом,
црном земљом, док са осталим мртвима не васкрснеш. То
време ће доћи, верујем. Па, хришћанин сам , брате!
Православац. Наравно да верујем у васкрсење и кад се други
томе смеју.
Владан Симић је био сличан нама. Син, муж, отац. Просто
речено смртник. Такви најчешће играју фудбал. И он је. Све је
процветало кад је из Новог Пазара прешао у Липу, која данас
фудбалским токовима „иде“ под именом Јошаница.
Текао је и његов живот, средином деведесетих веселији
за један више – родио му се син Марко. Здраво дете веселих
очију.
Шетао га је са Ољом, женом која му је подарила
наследника. Посматрали су птице, хранили их.
Земаљски дани су текли све до пролећа 1999. године. Тад
су се на небу изнад нас појавиле непознате, зле птице.
Гвоздене, ђавоље. Њихов власник звао се НАТО.
109