Topsrbija br36

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

April 2023. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 36

Foto: Jovan Čavić

ISSN 2334-6027

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor

Miladina Pećinara 1

31315 Zlatibor

+381 (0)31 842 555

+381 (0)31 848 054

faks: +381 (0)31 841 953

hotelolimp@mts.rs

http://www.hotelolimp.com

Vizije i vizionari

Visions and Visionaries

Vidljivi napredak sa početkom novog milenijuma,

paralelan sa osnivanjem turističkih organizacija,

vodećih promotera turističkih programa od lokalnog

i nacionalnog značaja, kao i rad turističkih

poslenika, još uvek Srbiju nije stavio u red evropskih

turističkih destinacija povišene tražnje.

Uz kulturni, sportski, verski, adrenalinski, najprimetnije

kategorije turističke ponude Srbije su

gastronomija sa domaćim proizvodima i tradicionalnim

specijalitetima, kao i neposrednost, toplina

ognjišta i pravo na tišinu, tzv. gostoljubivost. Ključ

turizma nešeg prostora su ruralna područja i tamošnji

ljudi, predani, mudri domaćini puni emocija.

Vredno, jer nije namerno smišljeno, već je tako

rođeno, i tako jeste.

U tom smislu svaka aktivnost vezana za promociju,

afirmaciju širenja turističke priče, na sajmovima,

svetkovinama, raznorazniim događajima, sa

karakterističnom, i sa srpskim pečatom obeleženom

predstavom, je nešto na čemu se još više mora raditi planski, originalno

i neprestano, da bi bilo zapaženo. Objektino, ne prepotentno je

reći: dovoljno jednom ih pozvati, drugi put će doći sami.

U 36. broju TOPSRBIJE većina priča je o ženama, koje su razumele

vreme sadašnje i svoje sposobnosti, ambicije ostvarile, ili

ostvaruju nesmetano, probijajući granice nametnutnog modela koje

im društvo postavlja. Pametne, uspešne, kreativne, snažne, nisu odustale

od svojih snova, već su uspele da pokažu najbolji deo sebe. Bez

pretenzija i želje za dokazivanjem. Osim sebi samima. Ne skrivajući

svoju ženstvenost i sve lepo vezano za - biti žena.

Odnos patrijarhalnog društva, poput našeg, prema ženi, daleko je

od idealnog. Jedan naš političar je primetio „da se položaj žene u

Srbiji, u ruralnim, kao i u urbanim područjima, nadovezuje na pitanje

kućnog vaspitanja, i da je obaveza roditelja, društva u celini, da vaspitamo

dečake da svaka druga žena vredi kao njihova majka i da nijedna

druga žena ne vredi manje od njihove sestre“. Tek kada u svom

drugu, prijatelju, saradniku, partneru, prvo prepoznamo sposobnog,

pametnog, vrednog, talentovanog, izad svega karakternog čoveka,

potom ženu ili muškarca, moći ćemo da govorimo o boljem svetu.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije

TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček

Visible progress with the commencement of the

new millennium, parallel to the establishment of

tourist organizations, leading promoters of tourist

programmes of local and national importance, as

well as the work of tourism officials, has not yet

placed Serbia among the European tourist destinations

in high demand.

In addition to cultural, sports, religious, adrenalized,

the most noticeable categories of the tourist

offer of Serbia are gastronomy with local produce

and traditional specialties, as well as, the warmth

of the hearth and the right to silence, the so-called

hospitality. The key to our tourism is the rural areas

and the people there, dedicated, wise hosts full of

emotions. Valuable, because it was not deliberately

designed, but it was born that way, and that is how

it is.

In this sense, any activity related to the promotion,

affirmation of spreading tourist story at fairs,

festivals, various events, with a characteristic performance marked

with the Serbian stamp, is something that must be worked on even

more in a planned, original and continuous way, in order to be noted.

It is objective, not pretentious to say: it is enough to invite them

once, the next time they will come by themselves.

In the 36th issue of TOPSRBIJA, most of the stories are about

women, who understood the present time and their abilities,

achieved their ambitions, or are achieving them unhindered, breaking

through the boundaries of the imposed model that society sets

for them. Smart, successful, creative, strong, they didn‘t give up

on their dreams, but managed to show the best part of themselves.

Without pretence or the desire to prove things. Except to themselves.

Not hiding their femininity or anything beautiful related to

- being a woman.

The attitude of a patriarchal society, such as ours, towards women

is far from ideal. One of our politicians noted „that the position

of women in Serbia, in rural as well as in urban areas, is linked to

the issue of upbringing, and that it is the duty of parents, society

as a whole, to educate boys that every other woman is as valuable

as their mother and that no other woman is worth less than their

sister“. Only when we first recognize a capable, smart, hardworking,

talented and above all a person of character in our mate, friend,

co-worker, partner, and then a woman or a man, will we be able to

talk about a better world.

Mihailo Berček, Editor - In - Chief

TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 36

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141

Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik:

Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje:

Zoltan Rešnjak

Fotografije: Mihailo Berček,

i materijali oglašivača

Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT

DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad

21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije

Glavni urednik Mihailo Berček

-2023. April. – Novi Sad

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

2023. – Ilustr.; 30 cm

Četiri puta godišnje

ISSN 2334-6027;

COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI

taxi u koji imate poverenje

021 52 51 50 021 44 55 77

060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI

udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ

Naslovna strana: Krčedinska Ada Foto:

Jovan Čavić .............................................................. 1

Hotel Olimp, Zlatibor ............................................... 2

Vizije i vizionari ...................................................... 3

Visions and Visionaries ............................................ 3

Revija TOPSRBIJA - Impresum .............................. 3

CRVENI TAXI, Novi Sad ........................................ 4

TopSrbija-Najbolje iz Srbije br. 36 Sadržaj ............. 5

Turizam u fokusu ................................................... 6,7

Nove vizije za nove turiste .................................... 6,9

Neprocenjiva podrška PKV privredi

i privrednicima .................................................. 10,11

Oseti duh topline i tradicije u Novom Sadu ...... 12,13

PMF gastronomima medalje na prestižnim

međunarodnim takmičenjima ................................. 14

Milana Čugalj prva pa zlatna

Saveta Bikić je budućnost srpske gastronomije ..... 15

Udruženje ugostitelja Vojvodine po novom

modelu do novih kadrova ....................................... 16

Univerzitet Privredna akademija apsolutni šampion

kvaliteta 18. međunarodnog sajma Putokazi ......... 17

Na putu ostvarenja snova ....................................... 18

Kad porastem biću advokat .................................... 19

Od Naissusa do Nišvila ..................................... 20,21

Kragujevac - grad vrlina i lepih manira ............ 22,23

Svestran razvoj otvara nove turističke

mogućnosti opštine Raška ................................. 24,25

Loznica atrakcijama privlači turiste .................. 26,27

Zlatibor za ponos stvoren neumornim radom

i hrabrim odlukama ................................................ 28

Hotel Olimp - za sva godišnja doba ....................... 29

Inđija poziva na novo iskustvo - let balonom ... 30,31

Fruškogorska prestonica Irig .................................. 32

Objedinjena vinska ponuda Udruženja

Srem - Fruška gora ................................................. 33

Degustacione sale Udruženje proizvođača

grožđa i vina Srem - Fruška gora ..................... 34-36

GRAŠAC - vino velikih potencijala ponosno

nosi svoje ime ......................................................... 37

Obilazak Srbije sa čašom autohtonih

srpskih vina ....................................................... 38,39

Turistička avantura kroz opštinu Vršac .................. 40

Od banatskog kicoša do otmenog Banaćanina ...... 41

Srbija privlači rumunske turiste ............................. 42

E-bike tura obilaska srednjeg Banata

ponuđena rumunskim turistima .............................. 43

Salaš 137 - kad poželiš najbolje ............................. 44

Iskustvo koje morate doživeti u Novom Bečeju .... 45

Grad kulture, bicikala i ribljeg paprikaša .......... 46,47

Bliski susret sa opštinom Temerin ......................... 48

Temerinski kolač Sanje Trbojević ......................... 49

Svetinje rodu u pohodu ..................................... 50,51

Kulturno-umetnička perspektiva turističkog

Zlatibora ................................................................. 52

Turizam povezuje ljude, spaja kulture,

menja navike .......................................................... 53

Za boljitak položaja žena na selu ........................... 54

Osnaživanje žena je interes razvoja

savremenog društva ................................................ 55

Zadrugarstvo je put do prosperiteta ....................... 56

Pozitivne ocene srpskog zadrugarstva iz

svetskog vrha .......................................................... 57

ZZ Agro-Klek se oslanja na sopstvene snage ........ 58

Mrkšićevi salaši kvalitetom grade poverenje ......... 59

Imamo li pravo, moralno i civilizacijsko,

na nemar i zaborav ............................................ 60,61

Jedinstveni Pevac u Srbiji ................................. 62,63

Samba kafa, Vrbas .................................................. 64

Merkurovi Pansioni - za svakog po nešto .............. 65

Resort fruške Terme, Vrdnik ............................. 66,67

Univerzitet Privredna akademija

u Novom Sadu ........................................................ 68

5

Turizam u

Vojvođanski turizam je tokom

prošle godine zabeležio bolje

rezultate od rekordne 2019.

godine. Najposećeniji gradovi su bili

Novi Sad i Subotica, a od banja, Banja

Vrdnik. Domaći turisti su bili brojniji

od stranaca, Rusa, Slovenaca, Nemaca,

Indijaca, turista iz SAD, Francuske i

Holandije, sa naglašenim interesovanjem

za kulturno nasleđe, biciklizam i

gastronomiju Vojvodine.

Vojvodina sve interesantnija

turistima

Po rečima dr Nenada Ivaniševića,

pokrajinskog sekretara za privredu i

turizam Vlade AP Vojvodine, akumulacija

kapitala, želja za putovanjem,

donekle i prisutnost ograničavajućeg

faktora straha u vremenu iza nas, su

doprineli tome da ljudi širom sveta više

putuju, samim tim i po Srbiji. Takvo

stranje reflektovano na turizam Vojvodine

rezultiralo je popunjenošću svih

iole kvalitetnijih kapaciteta tokom vikenda.

Za pojavu tog fenomena sekretar

je izdvojio i uticaj dolaska svetskih

brendova, poput Movenpick-a (Fruške

Terme), Hyatt-a u Novi Sad, Holiday

Inn-a u Suboticu...

- Očigledno da je Vojvodina veoma

interesantno, neistraženo, za mnoge

turiste egzaktno tržište i pred svima

nama je ozbiljan zadatak da to tržište

razvijemo - rekao je tim povodom dr

Ivanišević nastavljajući: - Upravo smo

završili konkurs koji ima za cilj podizanje

kvaliteta turističke infrastrukture

kod privatnih lica, jer hoćemo da

spremni dočekamo turističku sezonu

koja je krenula sa početkom godine, i

za prva dva meseca dala još bolje rezultate

nego u prva dva meseca 2022.,

a kako se približavaju uskršnji i prvomajski

praznici, govorimo o potpunoj

popunjenosti svih turističkih kapaciteta

na teritoriji AP Vojvodine. Raduje

nas i završetak Aqua parka na Paliću,

kapitalne investicije finansirane

od Pokrajinske vlade, Ministarstva i

Grada Subotice, čije je svečano otvaranje

zakazano za 31. maj ove godine,

što će značajno uticati na dinamičnost

turističke ponude ovog dela Pokrajine.

Najveći muzički festival EXIT, koji

Dr Nenad Ivanišević na jednoj od konferencija za medije

privlači i do 200.000 registrovanih posetilaca

i ove godine će biti održan na Petovaradinskoj

tvrđavi. Tamburica fest, brojne

događaje i orgnizaciji Studentskog kulturnog

centra, oko 1.000 svetkovina zbirno

beleže više od 300.000 posetilaca. Zato će

Pokrajinska vlada u skorom roku raspisati

konkurs o podrškama manifestacijama za

2023. godinu, vredan 40.000.00 dinara sa

ciljem da te manifestacije podržimo - naglasio

je dr Ivanišević.

Turizam je razvojna šansa svake, pa i

naše države, a zadatak Pokrajinske vlade je

da razvija putnu infastrukturu, poput Fruškogorskog

koridora i brze pruge do Subotice,

odnosno granice sa Mađarskom, imaju

za cilj poboljšanje turističke ponude, ističe

sekretar, o čemu govori i podatak da je pre-

Na panelu o osnaživanju žena u Privrednoj komori Vojvodine

6

fokusu

van, koji ugrožava prirodu, već turizam koji prirodu

maksimalno podržava.

ko milion ljudi do sada „Sokolom“

prešlo relaciju Beograd - Novi Sad,

što je izvesno, pored muzejsko-turističkog

voza „Romantika“, koji po

letnjem redu vožnje saobraća od Beograda

do Sremskih Karlovaca, još

jedna turistička atrakcija, osim za

one koji idu poslom.

Jedan od kapitalnih projekata

Vlade AP Vojvodine i Republičke

vlade je i završetak projektne dokumentacije

za biciklističku stazu

Novi Sad - Beočin pravcem nekadašnje

pruge Petrovaradin - Beočin

U obilasku Sremskih Karlovaca

uz Dunav, buduće „Zelene oaze“,

namenjene biciklistima, koja će na

potpuno nov način definisati ovaj

vid turizma. Iz perspektive manifestacionog

turizma, ove godine će

biti održane dve trke - Tour de Fruška,

a u najavi L’Etape Tour de France

2025 - Vrdnik. Prema navodima

sekretara, očekuje se da će Tour de

Fruška postati deo Tour de France,

i da će se zajedničkim akcijama

nastaviti razvoj ciklo turizma ovog

kraja oslonjen na prirodu. Reč je o

turizmu koji nije masovan, agresi-

Dr Ivanišević u društvu članica Udruženja žena iz Stare Pazove

U korak sa modernim turizmom

U najavi Pokrajinskog sekretarijata su i novi

konkursi za promociju objekata različite namene

preoblikovanih u turističke, uz podršku aplikacije

na mobilnim telefonima, za predstavljanje turističkih

kapaciteta Novog Sada i Subotice, i aplikacijom

za skeniranje QR kodova za 100 vojvođanskih destinacija,

koje bi trebale da omogućuje osobama sa

invaliditetom, ali ne samo njima, da na srpskom i

engleskom jeziku dobiju relevantne informacije.

- Moderan turizam podrazumeva da moramo da

ponudimo sve i svakome, a onda će turista izabrati

ono što ga interesuje, jer ako ima bilo kakav ograničavajući

faktor otići će na drugu destinaciju. Prošle

godine smo uspeli da osnujemo novu TO u opštini

Beočin. Ove godine nastavljamo sa tim procesom u

svim opštinama gde vidimo realnu potrebu. Naš zadatak

je da što više ističemo značaj TO, važnih promotera

opština, i potrebu da se što više pojavljuju na

sajmovima, raznim događajima, kao i nužnost da u

svojim budžetima planiraju marketinške aktivnosti,

a mi ćemo im, koliko smo u mogućnosti, u tome pomoći,

jer se informacija u modernim turizmu preselila

na sajtove i društvene mreže, a digitalni marketing

omogućio neposredniji, fleksibilniji i efikasniji

način komunikacije sa potencijalnim klijentima.

Predstojeći Turistički samit u Sarajevu i Trebinju,

na kojem će, uz čelne ljude turističke privrede

regiona, prisustvovati i Pokrajinski sekretarijat za

privredu i turizam predvođen dr Ivaniševićem, su

dva događaja, koja bi trebala da daju odgovor na

zahtev turista dalekih destinacija za obilazak helmskog

poluostrva u celini, podrazumevajući ozbiljnu

dopunu postojećim programima.

Težište rada Sekretarijata u narednom periodu

baziraće se na podizanju turističkih kapaciteta, turističkoj

infrastrukturi, na bržem i efikasnijem plasiranju

sredstava krajnjim korisnicima, na radu sa

turističkim organizacijama.

- Jedan od najatraktivnijih turističkih proizvoda

Vojvodine su njene manifestacije. U tom smislu,

moramo imati jasan marketinški plan koji podrazumeva

postavljanje na sajtu što više afirmativnih

segmenata u vezi sa najavljenim događajem na sajt,

aplikaciju na mobilnom sa periodičnim podsećanjem

na dan održavanja, kako bi turista planirao

svoj dolazak. Ideja je da Sekretarijat i TO zajednički

i što više najavljuju manifestacije, za šta su neophodne

tačne, potpune i najvažnije blagovremene

informacije. Bilo bi svrsishodno da se do kraja godine

najave datumi svih događaja koji će se održati u

narednoj godini - zaključio je dr Nenad Ivanišević.

7

Nove vizije za

Sa Vojvođanske večeri u Ambasadi Srbije u Budimpešti

Proces pozicioniranja Vojvodine kao

jedinstvene turističke destinacije,

osnivanjem Turističke organizacije

Vojvodine (2003), te opštinskih TO širom

Pokrajine, predvođenih profesionalnim

turizmolozima, tokom 20 godina, dobio

je ubrzanje, a ciljevima turističke privrede,

manje poznata mesta nakon znalački

izvedenih untervencija, status turističkih

destinacija.

Definisanjem i povezivanjem turističke

ponude Srem, Banat i Bačka su povezani

u jedinstvenu destinaciju širokog

spektra turističke ponude - gastronomske,

vinske, kulturne baštine, aktivnog odmora,

etno kuća, vinskih podruma, čarda i salaša,

cikloturizma, kampova, kupališta...

- Za mene, veoma je značajno što se u

dosadašnjem radu Turističke organizacije

Vojvodine (TOV) potvrdila krilatica „turizam

spaja ljude“ i da smo uspeli da uve-

Dr Nataša Pavlović, državni sekretar Uroš Kandić i dr Nenad Ivanišević

8

nove turiste

žemo sve činioce turističke privrede insistirajući na tome da

pokažemo šta imamo. To se još jednom potvrdilo na najvećem

u regionu - Sajmu turizma u Beogradu ove godine, gde

je zajednički rad zasnovan na zdravim osnovama našeg tima

i timova lokalnih TO nastupio ujedinjen, i kao takav primećen.

Bez snažne podrške Pokrajinske vlade radu, projektima

u koje smo uključeni, TOV ne bi mogla da ostvari ni polovinu

planiranog. Rezultati tog i takvog poslovanja su više nego

očigledni. Kontinuitet rada u prethodnim godinama, odnos

planiranog i ispunjenog služi na ponos svim zaposlenim u

vojvođanskom turizmu - istakla je dr Nataša Pavlović, direktor

TOV-a.

Neki od planova širenja turističke ponude usklađeni sa

duhom vremena i novim zahtevima turista su i dovođenje

turista sa delekih tržišta Kine, Indije..., koja pretpostavljaju

izuzetno ozbiljne pripreme u pravcu turizma specijalnih

interesa, sa akcentom na lovnom turizmu. Njihov dolazak

isprovociran je nastupima TOV-a od 2016. na dve sajamske

manifestacije u Kini, Nacionalnom danu u Dubaiu, Izraelu,

a sve je to ispraćeno originlnom ponudom promo materijala,

insertera sa programima turističkih putovanja po Vojvodini

u organizaciji vojvođanskih turističkih agencija, prevedenim

na jezicima domaćina. Sledeća stanica je Istanbul, i još jedna

selektivna priprema materijala i kampanje u skladu sa interesovanjima

turista iz te zemlje.

Paralelno je intenziviran nastavak promotivnih aktivnosti

u zemljama regiona. Na tome je TOV vredno radila

u prvom kvartalu ove godine, a te aktivnosti će u nastavku

2023. biti proširene nastupima na novim, značajnim za našu

destinaciju, tržištima. Svako tržište i svaki nastup mora biti

dobro osmišljen, imati smisao, svrhu i konkretnost, jer se radi

o nezamenjivom konceptu direktnog kontakta sa potencijalnim

turistima, kojima se na licu mesta pružaju informacije uz

sugestije zašto treba da dođu u Vojvodinu. Brojne destinacije

su obuhvaćene i valjano osmišljenom kampanjom „Vojvođanski

ručak“, ove godine obogaćene još jednim izdanjem

sa poukom i porukom o raznovrsno-maštovitoj vojvođanskoj

kuhinji.

TOV će, kao i do sada, punim kapacitetom raditi na edukaciji

predstavnika ugostiteljskog sektora usled sve većeg

nedostatka kvalifikovane radne snage. Možda ne toliko izražen,

ovaj problem prisutan godinama unazad, TO je pokušala

da predupredi izdavanjem priručnika edukativnog sadržaja,

sa svrhom bržeg razvoja seoskog turizma i preduzetništva u

Vojvodini, te povezivanja i stvaranja kompaktnije i kompletnije

turističke ponude.

Vojvodina ima sve osim mora, ali njena specifičnost,

ujedno i izazov, po rečima direktora je multikulturalnost ljudi

ovog podneblja, veličanstveno nesvesnih kreatora jedinstvenih

celina, specifičnih navika, lepih, starih običaja. Isticanje

turističkih proizvoda na adekvatan način je još jedan od zadataka

postavljenih pred turističke radnike, u čijem sprovođenju

postižu sve bolje rezultate.

- Baveći se relacijama, interakcijama i mrežama u savremenom

marketinškom poslovanju, u okviru svog doktorata,

Najavljen nastavak projekta Walk and Wine fruška gora

shvatila sam značaj umrežavanja svih aktera koji se tiču turističke

ponude. Zahvaljujući tome više ne govorimo o turističkim potencijalima

koji su, dobro upakovani, postali turistički proizvodi. Uporedo

sa postojećim, TOV radi na izgradnji novih proizvoda. Ukoliko

budemo imali sredstava, u planu je nova promo tura koja će kroz

aktivan odmor obuhvatiti dva ključna segmenta Vojvodine, Frušku

goru i Dunav. Kroz projekte prekogranične saradnje i snažnu podršku

Pokrajinske vlade, trudićemo se još više da povežemo mala preduzeća

i proizvođače koji čine bitan segment turističke ponude u izuzetno

važnoj vanpansionskoj potrošnji. Pokušavamo da objedinimo hotelijere

i ugostitelje koji će se naći na našoj mapi promotivnog materijala

tokom naredne kampanje. Nadam se da će i „Vojvođanki ručak“, u

saradnji sa Privrednom komore Vojvodine (PKV) i Pokrajinskim sekretarijatom

za privredu i turizam, biti uspešno nastavljen. Kada nam

U trenucima odmora sa saradnicama na jednoj od novinarskih

promo tura Vojvodinom

obaveze dozvole, obeležićemo i naš jubilej. Imamo mnogo toga da

proslavimo. Zajedno sa svim činiocima turističke ponude, ali i medijima,

koji prenose prve slike o destinaciji, nezaobilazni u kreiranju

dobre priče za pokretanje ideje turista o Vojvodini kao pravom izboru

za odmor - zaključila je dr Nataša Pavlović.

9

Neprocenjiva podrška PKV

Prema svim parametrima, Privredna

komora Vojvodine (PKV) je dobre

poslovne rezultate iz minule prenela

u tekuću, 2023. godinu. Boško Vučurević,

predsednik PKV, svestan činjenice da je

i ova godina, godina velikih očekivanja,

brojnih ispita u smislu pozicioniranja domaće

privrede na ino tržištima, zadovoljan

je što su već tokom prva dva meseca realizovani

neki od planova.

Primeri dobre prakse PKV

- Nastavak kontakata sa partnerima iz

evropskih zemalja i sveta, omogućio nam

je dalje unapređivanje rada Komore i primerima

dobre prakse koje smo na taj način

stvorili, postavili smo temelj budućim zajedničkim

aktivnostima - rekao je Boško

Vučurević, ističući neophodnost rada na

svim nivoima. To se pre svega odnosi na

konstruktivnu saradnju sa pokrajinskim

institucijama i preko njih sa institucijama

Tunisa, Izraela, Austrije, UAE... Ona

je do punog izražaja došla pri sklapanju

najznačajnijeg od pet potpisanih Sporazuma

o saradnji između AP Vojvodine i

Pokrajine Štajerske (Austrija). Cilj Sporazuma,

između ostalog predviđa razmenu

programa unapređenja i promovisanja

privredne i trgovinske razmene između

preduzeća potpisanih strana, saradnju u

oblasti razvoja malih i srednjih preduzeća

i intenziviranje kontakata između njihovih

predstavnika, razvoj i uvođenje novih tehnologija,

kao što je proizvodnja biološki

zdrave hrane, preduzimanja mera u cilju

poboljšanja stanja ekologije i zaštite životne

sredine (zaštita prirode, upravljanje vodenim

tokovima, energetskim potencijalima

i otpadom), organizovanje sajmova,

izložbi i trgovinskih kontakata, promocije

razmene robe i usluga. S tim u vezi, 09. i

10. maja, PKV će sa 18 respektabilnih srpskih

kompanija, u Gracu održati poslovni

forum i B2B razgovore.

Dok je Sporazum sa mađarskom industrijski

najrazvijenijom županijom Đer-

Mošon-Šopron još u ranoj fazi, ove godine

se očekuju konkretni dogovori, pre svega

u oblasti poljoprivrede. Sa grčko-srpskom

komorom zajednički projekti se već sprovode,

a umrežavanja privrede Vojvodine

i Srbije sa kompanijama severne Grčke,

značajne su i za povezivanje sa lukom Solun,

koja je za nas na najboljoj poziciji, a

jedan od ciljeva te saradnje je u stimulisanju

naših privrednika da se više koriste

njenim uslugama.

Na domaćem planu, potpisan Sporazum

o saradnji PKV sa Tehnološkim fakultetom

u Novom Sadu, posredstvom

Komore je rezultirao angažovanjem ovog

fakulteta na testiranju kvaliteta guma koje

proizvodi japanska kompanija „Toyo Tires“

u Inđiji.

- Poslovni forumi sa Angolom i 20

njihovih privrednika, sa Mađarskom i

preko 100 kompanija iz te zemlje, Međunarodna

konferencija „Od linearnog ka

cirkularnom - bioekonomija u perspektivi

cirkularne ekonomije u Srbiji - regionalni

i lokalni pristupi“, forumi sa PK Aleksandrije

(Egipat), Rumunijom, neke su od

aktivnosti Komore u poslednjem periodu.

Poslovni forum sa Marokom, koji je pratila

zanimljiva izložba zanata iz te zemlje,

bio je kruna poslovnog odnosa dve komore.

Značajne aktivnosti na Međunarodnom

poljoprivrednom sajmu

- Posebno apostrofiram aktivnosti na

Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu,

jednom od najvažnijih događaja za PKV.

Pored tekućih poseta i sastanaka, nekoliko

Boško Vučurević

poslovnih foruma, posetu su najavile PK

Budimpešte, PK Italije, zemlje partnera

ovogodišnjeg 90-tog Međunarodnog sajma

poljoprivrede, kao i japanska delegacija,

PK Republike Srpske. Centralni događaj

biće tradicionalni „Dan voćara“, u

hali „Master“ Novosadskog sajma, a PKV

će u ulozi domaćina okupiti voćare i sve

relevantne stručnjake, trgovce iz cele Srbije,

i naravno Italije, najpoznatije voćarske

regije na svetu, koji će svoja pozitivna

iskustva podeliti sa našim voćarima, stručnjacima.

Cilj nam je pozicioniranje Vojvodine,

priznate ratarske i industrijsko-prehrambene

regije, kao značajne voćarske

PKV najavljuje tradicionalni Dan Voćara na Sajmu poljoprivrede

10

privredi i privrednicima

regije sa intenzivnim zasadima

jabuke i kruške - istakao

je predsednik.

Interesantno za tržište Srbije,

samim tim i Vojvodine,

je prisustvo sve većeg broja

japanskih firmi: Japan Tobacco

International, Yazaki, Toyo

Tires, NIDEC Corporation,

Mitsubishi i drugih, koje ne

donose samo investicije već

i znanje i visoke tehnologije.

Ceo svet u Vojvodini

Ove, 2023. PKV u saradnji

sa Skupštinom AP Vojvodine,

biće domaćin 5. Regionalnog

poslovnog foruma

sa velikim brojem učesnika,

B2B razgovora, koji se od

učesnika iz evropskih regija

proširio na druge kontinente,

jer se pokazao interesantnim

za sve.

Najbolji rezultat i najveći

rast od svih privrednih grana,

sa +60% u odnosu na 2021.,

u prethodnoj godini ostvaren

je u oblasti turizma. Prva dva

meseca 2023. takođe beleže

rast, pogotovo u broju noćenja

od +17 do 18% u odnosu

na isti period lane. Sa lepšim

vremenom i početkom manifestacija,

a na osnovu ranijih

iskustava, s pravom se očekuje

obaranje rekorda iz prethodnih

godina.

Jedna od krunskih aktivnosti

PKV tokom prošle godine,

bila je poseta Privrednoj

komori Pariza, koja obuhvata

15 miliona ljudi, gde je dogovorena

buduća saradnja vezana

za njihovo učešće i ulaganje

u privredu Srbije.

Pred Privrednom komorom

Vojvodine je period sa

mnogobrojnim aktivnostima

koje su usmerene ka našoj

privredi i promociji kako na

našem tako i na drugim tržištima.

Sastanak sa ambasadorkom

Republike Srbije u Velikoj

Britaniji NJ.E. Aleksandrom

Joksimović

Predsednik Privredne komore Vojvodine

Boško Vučurević i sekretar Udruženja

poljoprivrede Mladen Petković na

kraju radne posete Londonu razgovarali

su sa ambasadorkom Republike Srbije u

Velikoj Britaniji NJ.E. Aleksandrom Joksimović,

u našoj ambasadi u Londonu.

Sagovornici su izrazili veliko zadovoljstvo

i naglasili uspeh i veoma zapažen

nastup naših privrednika koji su u

organizaciji Privredne komore Vojvodine

došli na Internacionalni sajam hrane i

pića u London. I ovaj sajam i interesovanje

britanskog tržišta za proizvode iz

Republike Srbije pokazao je da prostora

za poboljšanje saradnje ima i da ga treba

iskoristiti. Pored toga što su izlagali,

predstavnici 15 kompanija iz naše zemlje

imali su i B2B susrete sa proizvođačima

i distributerima iz celog sveta. PKV je uz

podršku Britansko- srpske privredne komore

ove godine okupila je privrednike

i izlagače iz Republike Srbije u međunarodnom

paviljonu Sajma hrane i pića.

Posle nastupa na sajmu, uspešnih B2B

razgovora, velikog interesovanja za naše

proizvode, izlagačima i kompanijama se

pružila mogućnost proširenja postojećeg

plasmana, na neka nova tržišta. Predsednik

Privredne komore Vojvodine Boško

Vučurević istakao je na kraju posete Londonu

posle zapaženog nastupa na sajmu i

konkretnih poslovnih rezultata, da je veoma

značajna i podrška naše ambasade.

Zapažen nastup PKV na Sajmu

hrane i pića u Londonu

Boško Vučurević, posebno značajnim

je apostrofirao učešće Privredne

komore Vojvodine i predstavnika 15 domaćih

kompanija na jednom od najznačajnijih

svetskih sajamskih manifestacija

- Sajmu hrane i pića u Londonu, koje su

za četiri dana imale po 60 i više razgovora

sa privrednicima iz celog sveta koji su

bili prisutni na sajmu. Predsednik PKV sa

Boško Vučurević i Mladen Petković u društvu

NJ.E. Aleksandre Joksimović

sekretarima Udruženja industrije i poljoprivrede Zoranom

Trpovskim i Mladenom Petkovićem, boravili

su na zajedničkom štandu PKV i Britansko-srpske

privredne komore i tom prilikom predstavili sve ono

što mogu da ponude. Štand je posetila ambasadorka

Republike Srbije u Velikoj Britaniji NJ.E. Aleksandra

Joksimović i istakla veliki značaj prisustva naših

kompanija na ovom značajnom sajmu i potrebu da se

naši proizvođači prikažu na britanskom tržištu. Zajednički

štand posetio je i Dejvid Landsman, predsednik

Britansko-srpske privredne komore, izrazivši

zadovoljstvo što je nakon dugog niza godina načinjen

iskorak ka otvaranju i mogućnosti za predstavljanje

i umrežavanje privrednika na jednom, za nas novom

tržištu.

Poslednjih godina, naročito posle potpisivanja

Sporazuma o slobodnoj trgovini između Ujedinjenog

Kraljevstva i Republike Srbije porastao je interes

obe poslovne zajednice za međusobnom saradnjom.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena između

Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva je u januaru

2023. godine ostvarena u vrednosti od 55 miliona

evra i za 6,6% je veća od razmene ostvarene

u istom mesecu prethodne godine. Tokom cele 2022.

godine ostvarena je ukupna razmena u vrednosti od

788,3 miliona evra, što je za 26,6% više od razmene

ostvarene 2021.

11

Oseti duh topline i tra

Na mestu gde je Dunav toliko lep, da

je svaki osvajač poželeo da ga ima,

na pitomoj plodnoj obali na kojoj

već vekovima uspeva, ne samo svakolika

flora, nego i izvanredni ljudi, na podneblju

koje odoleva svakoj bezrazložnoj žurbi i neguje

strpljenje kao vrlinu, smestila se velika

inspiracija pesnika i svirača - božanstveni

Novi Sad.

Tradicionalno Novi Sad je manifestacioni

grad, posebno u periodu od maja do

septembra. Tokom ovih meseci, održavaju

se brojni događaji koji privlače ljubitelje rekreacije,

gastronomije, umetnosti i kulture,

ali i one koji uživaju u degustaciji vinskih

i gastronomskih specijaliteta.

Kada lipa prolista u maju, Novim Sadom

i Fruškom gorom dominiraju prolećne

boje i mirisi, što svakako doprinosi jedinstvenoj

atmosferi za održavanje manifestacije „Tour de

Fruška“. Od 19. do 21. maja u Vrdniku će se

okupiti ljubitelji biciklizma i rekreacije. S druge

strane, nezaobilazno mesto za poljoprivrednike i

profesionalnu publiku kojoj je poljoprivreda fokus

interesovanja je Međunarodni poljoprivredni

sajam koji se održava po 90. put, ove godine od

20. do 26. maja.

Prvi u nizu događaja kojima se otvara letnja

sezona u Novom Sadu je Interfest, manifestacija

u čast kvalitetnih, pitkih sorti vina. Od 15. do 17.

juna centar grada postaje mesto okupljanja vinara

iz cele Srbije, a događaju se svake godine odazove

više od 100 vinskih kuća iz desetak zemalja.

Pored izlaganja i degustacije vina, u okviru Interfesta

održavaju se stručna predavanja i promocije

iz oblasti proizvodnje vina, edukativna predavanja

za posetioce, kao i kulturno-zabavni program.

Jul u Novom Sadu nezamisliv je bez višestruko

nagrađivanog internacionalnog muzičkog

festivala EXIT, koji od 2000. godine na Petrovaradinskoj

tvrđavi okuplja veliki broj izvođača

i ogroman broj gostiju iz celog sveta. Za najbolji

evropski festival proglašen je 2007, 2013. i 2016,

dok je izborom Saveta za regionalnu saradnju

2017. proglašen za Šampiona regionalne saradnje

u Jugoistočnoj Evropi. Nemerljiv turistički značaj

EXIT festivala za Novi Sad i Srbiju posebno ističu

i renomirani svetski mediji koji prate savremene

trendove u muzici. Ove godine održaće se od

12

dicije u Novom Sadu

6. do 9. jula, a najavljeno je kako će nastupati

izvođači kao što su The Prodigy, Skrillex, Epica,

Alesso, Tam, Zoe Kida i drugi.

Početnici i profesionalni svirači iz celog

sveta, poslednje dane avgusta provode upravo

u Novom Sadu, na Festivalu uličnih svirača -

Gradić festu. Od 24. do 26. avgusta na nekoliko

lokacija u gradu i Podgrađu Petrovaradinske

tvrđave. Na ovom događaju predstavljaju se ne

samo muzičari, već i plesači, pozorišne trupe,

akrobate i sve to izgleda kao velika umetnička

radionica na otvorenom, gde su umetnici i publika

ravnopravni učesnici. Koncept festivala, pored

muzičkog i umetničkog, obuhvata i filmski

program, žurke, pozorišne predstave i predavanja.

prijateljstva umetnika na internacionalnom

nivou. Posebnost festivala čini promenada

tamburaških orkestara ulicama centra grada,

a njegovu okosnicu takmičenje gde se

orkestri predstavljaju sa tradicionalnim pesmama,

ali i autorskim, novim kompozicijama.

Leto je godišnje doba tokom kojeg grad

diše punim plućima, sa mnoštvom događaja

na otvorenom i brojnim dešavanjima, kako

u centru, tako u drugim delovima. Njegovoj

energiji doprinosi i veliki broj turista iz različitih

zemalja, a festivalska atmosfera na

ulicama počinje već sa prvim letnjim danima

i traje do poslednjih stidljivih zraka sunca.

Pozivamo vas da osetite duh tradicije,

ritma, mladosti, kao i mirisa i ukusa Novog

Sada.

Foto: Aleksandar Milutinović

U susret jeseni, 9. i 10. septembra na štandovima

u Limanskom parku predstavljaju se mali

proizvođači hrane i pića iz čitave Vojvodine, kao

i restorani tradicionalne vojvođanske kuhinje.

Festival Ukusi Vojvodine jedan je od načina da

se Vojvodina brendira kao prepoznatljiva gastronomska

destinacija koja privlači mnogobrojne

turiste i zaljubljenike u dobru kapljicu i zalogaj,

promovišući male poljoprivredne proizvođače i

popularizujući tipične vojvođanske proizvode.

Svetski tamburaški festival Tamburica fest

održaće se od 14. do 17. septembra. Poseduje

jedinstvenu koncepciju i kulturnu misiju afirmisanja

tamburaške muzike i tamburice kao instrumenta,

ali i negovanja tradicije, saradnje i

13

PMF gastronomima medalje

na prestižnim međunarodnim

takmičenjima

Studenti gastronomije osnovnih

i doktorskih studija sa

Katedre za gastronomiju

Prirodno-matematičkog fakulteta

Univerziteta u Novom Sadu u periodu

od 17. do 20. februara 2023.

godine, učestvovali su na međunarodnom

klinarskom takmičenju

International Culinary Competition

of Southern Europe u

Solunu. Takmičenje je održano

pod pokroviteljstvom Svetske

kulinarske asocijacie (WACS) i

Nacionalnog udruženja kuvara iz

Grčke.

Posle dva meseca intezivnog

treniranja sa svojim profesorima-mentorima

Goranom Radivojevićem,

dr Majom Banjac i

dr Bojanom Kalenjuk Pivarski,

ovi mladi gastronomi u juniorskim

i seniorskim kategorijama

osvojili su:

hh

Zlatnu medalju u kategoriji

restoranski desert, Milana

Čugalj;

hh

Srebrnu medelju u kategoriji

restoranski desert, Velibor

Ivanović;

hh

Srebrnu medalju u kategoriji

jelo od peradi, Stefan

Šmugović;

hh

Bronzanu medalju u

kategoriji jelo od peradi,

Milica Petrušić;

hh

Bronzanu medalju u

kategoriji jelo od peradi,

Milana Čugalj;

hh

Bronzanu medalju u

kategoriji jelo od testenine,

Milica Petrušić.

Podršku za odlazak tima na

takmičenje u velikoj meri je podržao

Pokrajinski sekretarijat

za visoko oobrazovanje i naučno-istraživačku

delatnost APV,

Departman za geografiju turizam

i hotelijerstvo i Prirodno-matematički

fakultet Univerziteta u

Novom Sadu.

Uporedno uz pripreme za Solun

u Labaratoriji za gastronomiju

PMF-a intezivno su se odvijali

treninzi za odlazak na Global

Chef Challenge u Riminiju, koji

je održan u periodu od 19. do 22.

februara. Ovo je najznačajnije takmičenje

posle Kulinarske olimpijade

i Svetskog kupa. Nastavnik

veština Goran Radivojeić

i studentkinja Saveta Bikić su

kao članovi tima Kulinarske federacije

Srbije branili boje Srbije u

kategoriji vegan i osvojili su srebrnu

medalju i kvalifikovali se

za nastup na Svetskom kupu u

Singapuru 2024.

Ovim rezultatom ispisana

je istoriju srpske gastronomije

na svetskoj kulinarskoj sceni jer

Republika Srbija prvi put ima

predstavnike na ovako velikom

i značajnom globalnom skupu.

Postignuti reprezentativni rezultati

su samo korak ka izazovima

koji ih čekaju i koji postavljaju

pred njih ozbiljne profesionalne

zadatke u cilju unapređenja obrazovanja,

srpske gastronomije i

očuvanja struke.

Dr M. Banjac, M. Čugalj, M. Petrušić, V. Ivanović, S.

Šmugović - Solun

G. Radivojević i S. Bikić - Rimini

14

Milana Čugalj

prva pa zlatna

Saveta Bikić je

budućnost srpske

gastronomije

Milana Čugalj, student četvrte godine gastronomije Departmana

za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a

se sa takmičenja u Solunu, vratila sa dva odličja: zlatnom

medaljom u kategoriji - restoranski desert i bronzanom u

kategoriji - jelo od peradi.

Vodeći se idejom da je sve dobro ukoliko je napravljeno od

čokolade, njen zlatni desert bio je čokoladni kolač sa Ganache

(ganaš) premazom od crne čokolade, posut crvenim biberom, uz

kandiranu narandžu i trafil - čokoladnu kuglicu od crne čokolade

punjenu suvom šljivom, prethodno natopljenom u rakiju šljivovicu.

- Iskoristila sam

priliku da upotrebim, i

na ovaj način istaknem

Rakiju šljivovicu - koja

je upisana na UNESCO

Reprezentativnu listu nematerijalnog

kulturnog

nasleđa kao element ne-

Milana Čugalj

materijalnog kulturnog

nasleđa Srbije. Za ovaj

desert sam osim šljivovice

koristila domaće

sveže šljive i domaću

planinsku nanu koju sam

flambirala, takođe u šljivovici.

I kada se nešto toliko

precizno, studiozno

planira, i u fokus stavi

svo znanje i veština, uz

pravi izbor tradicionalne

oznake pripadnosti, teško

da je iskusni sudijski

pul mogao da donese drugačiju odluku. Ogroman lični uspeh,

potvrda je njenog talenta, ali i njenih profesora - Gorana Radivojevića,

dr Maje Banjac i dr Bojane Kalenjuk Pivarski, sa kojima

je provela dva paklena meseca, trudeći se i vežbajući, da predložene

ideje razradi i uklopi u savršeno.

Milana Čugalj je Zrenjaninka koja je sa 10 godina počela da

kuva jer to aktivno u kući svi članovi njene porodice rade. Zato

joj izbor fakulteta nije predstavljao poseban problem.

- Došla sam do toga da uživam kada se prijavljujem na nešto

slično. Profesori su to još ranije primetili i nagradili me time što

su me pozvali, odnosno pitali da li želim da idem na takmičenje.

Oberučke sam prihvatila jer je za mene to velika čast - kaže ova

zlatna devojka, dodajući da gastronomija nudi ogromne mogućnosti,

otvara mnoga vrata, kako u Srbiji tako i inostranstvu, zahvaljujući

povezivanju sa profesionalnim kuvarima od kojih se

mogu sakupiti mnoga iskustva.

Saveta Bikić, student IV godine gastronomije PMF-a, puna

je utisaka posle takmičenja Global Chef Challenge u Riminiju

i plasmana na Svetski kup 2024. u Singapuru.

- Sav rad, trud i muke intenzivnih dvomesečnih priprema je

bilo vredno zbog odlaska na tako veliko takmičenje sa brojnim

timovima iz različitih zemalja, osetiti konkurenciju, uporediti

neke druge tehnike, organizaciju rada sa našim i sigurno da ću

dosta toga, što sam tamo videla primeniti u svom daljem radu.

Posebno bih izdvojila saradnju sa nastavnikom Goranom Radivojevićem,

ali i sugestije iskusnog sudijskog tima, bilo da se

radi o pohvalama ili kritikama, koje će imati „posledica“ za moj

budući napredak u profesiji - rekla je Saveta Bikić uz objašnjenje

da je ogroman autoritet

i „strogost“ od vrhunskih

profesionalaca,

u ulozi arbitara, obavezuje

da i sama bude odgovornija,

posvećenija

pozivu koji je odabrala.

- Nakon završetka

pripreme jela, dobili

smo feedback gde su

nam saopštili dobre i

loše strane pripremljenog

jela, uz obrazloženje

rada u boksu. Za

ovu priliku naš dvočlani

tim je pripremio

dva ganga. Prvi je bio

potaž od bundeve sa

dukselom od pečuraka

(mushroom duxelles),

pločicom od bundevinog

semena i uljem od

mente; za glavno jelo

smo pripremili sarmicu

Saveta Bikić

od kelja punjenu kuvanom pšenicom, suvim šljivama, orasima,

pečenim celerom, sous vide šargarepu, odnosno kuvanu „pod

vakuumom“, sa pireom od šargarepe i čipsom od žalfije - a mi

bi dodali interesantnu, maštovitu kulinarsku kompoziciju koja

nadilazi nutritivnu vrednost hrane pretvarajući jednostavne

plodove u poseban doživljaj.

Saveta Bikić ne planira na duge staze, ali zna da će na jesen

nakon osnovnih, upisati master studije na istom fakultetu. Interesovanja

u ovoj oblasti su široka, a pred njom još teža odluka

jer je tokom studija radila u okviru redovne prakse, ali i van

nje, u brojnim hotelima i restoranima u Novom Sadu i Vrdniku,

birajući potencijalni prostor svog budućeg rada. Trenutno je i

student-demonstrator, pa ne isključuje mogućnost da se jednog

dana posveti prenošenju svojih znanja i iskustva mlađima.

15

Udruženje ugostitelja Vojvodine

po novom modelu do novih

kadrova

u pripremi kadrova, kroz obuku

zainteresovanih da usavrše svoje

znanje i nauče nešto novo. Putem

intenzivnih mesečnih kurseva biće

organizovane edukacije, teorijske

i praktične, za kuvare i konobare,

roštilj majstore, pica majstore i sve

druge profile ugostiteljskih radnika.

Vojvođanski zalogajčići kuvara Mladena Bajića

Sa pokazne vežbe na štandu TO Vojvodine na Sajmu turizma u Beogradu

Udruženje ugostitelja Vojvodine

(www.vojvodina.top)

registrovano 02. decembra

2022. godine, sa novim modelom

turističko-ugostiteljskog koncepta

obuke i edukacije budućih kuvara

i konobara, ugostiteljskih radnika

uopšte, sa široko postavljenim ciljevima

da na odgovoran i stručan

način reši probleme u deficitarnoj

profesiji i podigne nivo postojeće

usluge, i zadatkom da svojim članovima

pruži smernice i olakša poslovanje.

Petar Dragićević, vlasnik Agencije

za zapošljavanje, i zapošljavanje

ugostiteljskih radnika u zemlji i

inostranstvu, sa grupom iskusnih i

renomiranih ugostiteljskih radnika,

vlasnika ugostiteljskih objekata iz

Novog Sada, Iriga, Vršca, Subotice,

kao jedan od osnivača razumeo je

potrebu unapređenja turističke ponude

Vojvodine kroz pomoć ugostiteljima

da razviju svoje poslovanje,

i nivo usluga koje će im ovo Udruženje

ponuditi profesionalnu pomoć

- Udruženje ugostitelja Vojvodine

će pružati osnovne obuke

i potrebna znanja putem kurseva

ograničenog trajanja, nakon čega će,

u saradnji sa ugostiteljskim objektima,

proći kroz proces praktičnog

usavršavanja. Njihova perspektiva

će biti da, ukoliko zadovolje svojim

umećem i kvalitetom, u istim objektu

ostanu da rade, odnosno nastave

saradnju. Potreba ovako zamišljenog

načina edukacije rodila se iz

tražnje specifičnih profila ugostiteljskog

kadra na tržištu rada. Regrutacija

budućih ugostiteljskih radnika

kojih trenutno nema dovoljno, od

strane iskusnih i proverenih instruktora

koji ta znanja imaju i umeju da

prenesu onima koji žele da ih usvo-

je i valorizuju je bio logičan sled aktivnosti koje smo

preduzeli formirajući Udruženje ugostitelja Vojvodine.

Na taj način polaznici ovih kurseva će dobiti odmah

primenljiva znanja koja će im obezediti samostalnu

delatnost u najkraćem roku - objašnjava gospodin Dragićević.

Po njegovim rečima, ovo Udruženje nije konkurentno

oficijelnom obrazovanju, da ga ospori niti umanji.

Udruženje će takođe, kao rezultat uspešne obuke

izdavati sertifikate, ali pošto je reč o iskusnim ljudima,

dugo godina u tom poslu, koji „na prvu“ mogu da procene

da li je neko za tu profesiju ili nije, biće dovoljno

vremena da se skrene pažnja i iznesu razlozi stava da

neko nije za tu profesiju.

U načelu, planovi, programi i načini rada su već

dogovoreni, a na web-u i društvenim mrežama postavljena

je prezentacija ponude, te postupak prijavljivanja

budućih polaznika.

Pored obuka, Udruženje nudi usluge ugostiteljima:

pomoć u poslovanju, zapošljavanju, promocijama,

edukaciji i organizaciji radionica, izradi projekata (pokrajinskih,

republičkih do EU fondova) i dr.

- Udruženje su osnovali ljudi od iskustva i specifikum

našeg rada zasnovaćemo na tome da ćemo već

u startu raditi selekciju sposobnosti polaznika u smislu

veština i talenta, do profila ličnosti, i siguran sam da

će svako ko prođe našu obuku imati preporuku za dalje

iza koje će stajati Udruženje. Ovo je izuzetno bitan

odnos i prema našim polaznicima, isto tako i prema

našim kolegama, ugostiteljima - zaključio je gospodin

Dragićević.

16

Univerzitet Privredna

akademija apsolutni šampion

kvaliteta 18. međunarodnog

sajma Putokazi

Na međunarodnom sajmu obrazovanja

„Putokazi”, koji je održan

09. i 10. marta 2023.

godine, po osamnaesti put na Novosadskom

sajmu, uručena su priznanja

najboljim vaspitno-obrazovnim ustanovama,

među kojima je Univerzitet Privredna

akademija u Novom Sadu poneo Veliki

šampionski pehar Novosadskog sajma i

zvanje Apsolutnog šampiona.

Za Apsolutnog šampiona kvaliteta

proglašen je Univerzitet Privredna akademija,

a Veliki šampionski pehar, prof. dr

Zoranu Pavloviću, prorektoru za međunarodnu

saradnju Univerziteta Privredna

akademija uručila je prof. dr Marijana

Dukić Mijatović, predsednica komisije i

državna sekretarka u Ministarstvu prosvete

Republike Srbije.

Veliku zlatnu medalju Novosadskog

sajma za Fakultet za ekonomiju i inženjerski

menadžment primio je prof. dr

Radivoj Prodanović, prodekan za nastavu.

Veliku zlatnu medalju Novosadskog

sajma za Pravni fakultet za privredu i

pravosuđe u Novom Sadu primio je prof.

dr Milan Počuča, dekan Fakulteta, koji je

tom prilikom je izjavio:

- Nagrade uvek prijaju, ali nagrade

i obavezuju. Da bi ostali na ovom nivou,

moramo se potruditi da nastavimo put kojim

smo krenuli, a taj put u obrazovanju

je veoma izazovan i njega moramo poštovati.

Svesni smo odgovornosti koju nosi

obrazovanje u stvaranju novih, boljih osoba

koji će znati da nastave da vode ovu

zemlju na način na koji ona to i zaslužuje.

Veliku zlatnu medalju za Stomatološki

fakultet u Pančevu primio je dekan

prof. dr Vladimir Biočanin, dok je za

Farmaceutski fakultet, Novi Sad Velika

zlatna medalja uručena dekanici prof. dr

Nataši Lješković.

Priznanja i ovog puta potvrđuju posvećenost

rukovodstva Univerziteta, kao

i svih fakulteta u njegovom sastavu, stalnom

unapređenju kvaliteta. Ocenu kvaliteta

obrazovnih institucija izvršila je međunarodna

komisija.

17

Na putu do ostvarenja svojih

snova

Period studiranja, kao i svako drugo životno doba,

nosi sa sobom razna iskustva. Na putu dugom

nekoliko godina, postoje stepenice koje uvek

kreću od one prve. Uz svaku se mora popeti, jer nosi

različita znanja i veštine za obavljanje različitih poslova,

i sve bitno za formiranje jedinke kao celovite

ličnosti.

Milica Bijelović, student prve godine Fakulteta

za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK)

Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, deo

je stipendijskog programa „FIMEK stipendira najbolje“,

programa kojim se na osnovu postignutog uspeha

u srednjoj školi, nagrađuju budući studenti koji konkurišu

za upis na ovaj fakultet. Program je nastao iz

potrebe izgradnje društva jednakih mogućnosti i obezbeđivanja

uslova za širi pristup visokom obrazovanju,

a na osnovu prethodnih rezultata i postignutog uspeha.

Milica Bijelović je tokom srednje škole MC Vision

Academy u Novom Sadu pratila gostujuća predavanja

u organizaciji FIMEK-a, te je uspostavila izvesne

kontakte sa sredinom, uslovima rada, nastavnicima,

ukratko - znala je gde ide i šta je čeka.

Iako se ozbiljno i dugo pripremala, vredno učeći

tokom četiri godine srednjeg obrazovanja, te dopunskim

pripremama u čemu su joj nesebično pomagali

tamošnji profesori, stipendiji se nije nadala, ne što je

sumnjala u svoje znanje, već zbog vrlo jake konkurencije

mladih ljudi koji su želeli isto što i ona. Na kraju je

sledilo ogromno zadovoljstvo što su kompetentni ljudi

prepoznali njenu upornost, pre svega posvećenost onome

što radi. Motiv više da ide dalje snažnije i sa više

entuzijazma.

- Upisala sam smer - Poslovna ekonomija i finansije.

Nekako sam oduvek znala da ću se baviti nečim

sličnim, jer dolazim iz porodice koja se bavi ekonomijom,

i želja mi je bila da nastavim porodičnu tradiciju.

Nakon osnovnih studija planiram da upišem master na

ovom fakultetu, potom da radim u struci - istakla je

Milica Bijelović, zadovoljna što se sve ono što je posmatrala

sa strane, „spolja“, a vezano za studije, profesore

i društvo, potvrdilo u praksi.

- Profesori su stručni, odgovorni, ažurni i na predavanju

nikada nije problem da dodatno objasne ako

nam nešto nije jasno. Nastava se odvija u relativno

opuštenoj, ali maksimalno profesionalnoj atmosferi,

što prija jer nema pritiska i dodatnih tenzija. Bez

izuzetka svi profesori nam izlaze u susret, gledaju da

nam pomognu, olakšaju na svaki mogući način i ono

najvažnije, prenesu znanja. Verovatno je to razlog što

su i studentske grupe kompaktne, nastojimo da pomognemo

jedni drugima, i iako smo tek na početku, osećamo

kao da se poznajemo celog života. Učimo, ali se

Milica Bijelović

i družimo, stičemo nova prijateljstva, uspostavljamo nove kontakte i sigurna

sam da će nam svima mnogo značiti u daljem životu i našoj profesiji, čime

god da se bavimo - objašnjava Milica.

Lepe trenutke sa fakulteta Milica bi želela da produži i nastavi sa radom

na FIMEK-u, kao predavač. Druga opcija bi bila da se bavi računovodstvom

u knjigovodstvenoj agenciji ili da radi u banci. Svakako, vidi sebe kao ozbiljnu,

ostvarenu i uspešnu mladu ženu.

Pored studija, Milica Bijelović slobodno vreme upotpunjuje raznim hobijima.

Neki su opet vezani za fakultet, kao što je članstvo u promo timu

FIMEK-a, sa kojim učestvuje na Sajmu obrazovanja i Studentskom parlamentu,

raznim takmičenjima u organizaciji fakulteta npr. - „FIMEK nagrađuje

znanje i sl.

Rado uključuje porodicu i prijatelje u svoje slobodne aktivnosti, dok

vreme koje posvećuje isključivo sebi provodi crtajući, a u poslednjih nekoliko

godina svirajući gitaru.

18

Kad porastem biću advokat

Aleksandra Rosić student prve godine Pravnog fakulteta

za privedu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija

u Novom Sadu, jedna je od onih koja je školske 2022/23.

postignutim rezultatima u dosadašnjem školovanju zaslužila stipendiju

Fakulteta koji priprema buduće pravnike, advokate i sudije.

- Oduvek sam želela da studiram pravo, i dve godine pre

nego što sam upisala Univerzitet Privredna akademija, na osnovu

preporuka imala sam odluku da studiram baš ovde. Za stipendiju

sam blagovremeno saznala kao đak opšteg smera Gimnazije

„Svetozar Marković“ u Novom

Sadu, i pošto sam završila sa odličnim

prosekom, kvalifikovala sam se

za dobijanja stipendije, koju sam na

kraju i ostvarila - objašnjava Aleksandra

Rosić.

Ako bi pravila paralelu između

gimnazijskog i studentskog života,

Aleksandra bi uvek birala studentski,

jer je u gimnaziji prirodne nauke

nisu zanimale i da ih je savladavala

samo zato što je morala. Za nju, ovo

je druga priča i sve što uči je važno

i ima smisla jer će joj sve što sada

uči trebati, a o tome govore i njene

ocene - prvi semestar je završila sa

svim položenim ispitima i prosekom

10,00. Takođe, ograničen broj studenata,

rad u grupama, stvaraju radnu

atmosferu koja joj u potpunosti

odgovara, dozvoljava da se kolege

međusobno približe, pomognu jedan

drugome, ali i intenzivno druže van

nastave.

Obaveze na fakultetu nisu jedina

„briga“ Aleksandre Rosić. Iza nje je

dug niz godina intenzivnog bavljenja

fizičkim aktivnostima, od gimnastike,

potom i fitnesa, pre par godina

postala je i fitnes trener. Uz bezmalo svakodnevne treninge, ima

svoje grupe, bavi se i koreografijom, često putuje i redovno posećuje

teretanu, a nađe vremena, kao i svi mladi, da izađe i druži se.

- Fitnesom se bavim jer to zaista volim, posebno rad sa decom.

I pored toga što svaki dan imam treninge stižem da pratim

predavanja, učim i polažem ispite. U tome mi pomaže sistem rada

na Fakultetu kojim se podstiče redovnost u savladavanju gradiva,

bezmalo nakon svakog predavanja, na šta me motivišu česte provere

znanja, tj. kolokvijumi. Bez dugih pauza i uz redovno učenje,

stvara se dobra osnova za sticanje radnih navika, što pomaže

i kod ispita i dobrog proseka. Pozdravila bih i raspored predavanja

koji je prilagođen nama, studentima, da za što kraće vreme i

sa što manje razmaka završimo sa nastavom i imamo vremena

za život van studija - izjavila je naša sagovornica, angažovana

i u vannastavnim aktivnostima u okviru Univerziteta: Studentskom

parlamentu, preko kojeg studenti ostvaruju svoja prava i

štite svoje interese na Univerzitetu i ELSA (European Law Students’

Association - ELSA) fokusiranog na saradnju sa kolegama

iz različitih država i pravnih sistema, kao i njihovo pripremanje

za profesionalni život u međunarodnom okruženju.

- Oduvek me je zanimala advokatura i to se uklapa u moju

viziju budućnosti. Planiram da ako mi se ukaže, iskoristim mogućnost

studiranja u nekoj drugoj zemlji zahvaljujući programu

razmene studenata, gde bi mi se otvorila mogućnost da se usmerim

u pravcu međunarodnog prava. Nikad se ne zna - kaže Aleksandra

Rosić.

Aleksandra Rosić

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna

akademija u Novom Sadu, tokom minulih godina postao je institucija

čija se izvrsnost u visokom obrazovanju i naučno-istraživačkom

radu, kroz praćenje internacionalnih standarda i primenu

u praksi, ne dovodi u pitanje.

Krajnji cilj pružanja sveobuhvatnog znanja primenom inovativnih

metoda nastave i za aktuelan trenutak kreiranim situacijama,

je stvaranje samosvesnih, odlučnih, energičnih profesionalaca

spremnih da, uz poštovanje etičkog kodeksa, odgovore

najizazovnijim zahtevima profesije kojom su odlučili da se bave.

Aleksandra Rosić je jedna od onih studenata odlučnih da sve to

iskoristi, delom zahvaljujući stipendijskom programu „Prof. dr

Slavko Carić“, koji je podržao Pokrajinski sekretarijat za nauku i

tehnički razvoj i Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, namenjen

najboljim srednjoškolcima, budućim studentima željnih da

konkurišu za upis na Fakultet.

19

Od Naissusa

Dragana Božić

Niška

Nakon četiri godine i niza manjih

događaja na više lokacija na kojima

je prezentovana turistička

ponuda grada, od 30. marta do 01. aprila

2023., u Sportskom centru „Čair“ je održan

24. Međunarodni sajam turizma. Organizatori

Turistička organizacija grada

Niša, pod pokroviteljstvom Grada Niša i

zemljom partnerom - Republikom Severnom

Makedonijom, koja se predstavila

bogatim kulturnim nasleđem i raznovrsnom

turističkom ponudom.

- Tokom trajanja sajma predstavilo

se više od 150 izlagača iz Srbije i regiona:

turističkih organizacija, turoperatora i

turističkih agencija, organizatora aktivnog

odmora i manifestacija, hotelijera, vinara,

proizvođača suvenira i mnogi drugi - saopštila

je Dragana Božić, direktor TOG

Niš. Konferencije, paneli, predavanja,

promocije pratile su dešavanja u hali, a u

saradnji sa Udruženjem turističkih vodiča

Niša i Srbije svakog dana su organizovani

obilasci gradskih znamenitosti, antičkog

naselja Medijane, koju je krajem III

i početkom IV veka podigao Konstantin

Veliki sa svojim sinovma, danas jedan od

najznačajnih arheološki parkova u Srbiji.

Održane su i promocije Cerjanske pećine,

manifestacije Dani bureka, predstavljena

delatnost Udruženja ugostitelja Niša,

20

a kako drugačije nego kroz gurmanluke,

održana degustacija vina lokalnih vinarija.

U Kazandžijskom sokačetu, mestu gde

je pisana istorija zanatskih esnafa Niša,

originalno i „samo kako Nišlije znaju“,

Nišville Jazz Festival, osnovan 1995., zakazao

je susret od 04-13. avgusta 2023.

Poseban status ove godine zaslužuje

Niška tvrđava, koja obeležava III veka

trajanja i jedna je od najlepših i najbolje

očuvanih tvrđava na Balkanu. Građena

je u periodu 1719 - 1730. Kao godina završetka

glavnih radova uzima se 1723., o

čemu svedoči tabla iznad glavne - Stambol

kapije. Prostor od 22 hektara omeđen je zidovima

u dužini od 2,100 m, visine osam,

širine tri metra.

Priča o Niškoj tvrđavi počinje u I

veku, kada rimska vojska kreće u pohode

na Balkan, stiže do reke Nišave, i na desnoj

obali podiže vojni logor, koji tokom

vremena prerasta u grad sa sopstvenom

upravom, pod nazivom Naissus. U III

veku bio je jedan od najznačajnijih gradova

rimske provincije Gornje Mezije. Niš

je rodno mesto Konstantina Velikog, koji

je u njemu proveo rano detinjstvo, a kao

car, grad veličanstveno ukrasio, a na pola

puta od grada do termalnih izvora (Niška

Banja), podigao luksuzno naselje - Medijanu.

Na samom ulazu u Tvrđavu su Antičke

terme iz IV veka, i svako ko je želeo

da uđe u grad morao je prođe kroz njih

u procesu dezinfekcije. Godine 441. razaraju

je Huni, 531. obnavlja car Justinijan,

ruše Avari... Sudbina rušenja i obnove

grada i tvrđave ponavlja se do 11. januara

1878. kada vojska na čelu sa knezom

Milanom Obrenovićem konačno donosi

oslobođenje. Kroz istoriju se urbano središte

grada nalazilo na desnoj obali reke,

gde i tvrđava, a tek se u XIX veku seli na

levu obalu. U XX veku tvrđava postaje

Kazandžjijsko sokače

do Nišvila

tvrđava

Niški muzičari kraj spomenika Šabanu Bajramoviću

omiljeno mesto svih Nišlija, ako pričamo

o zabavi šetnji i provodu. Na tvrđavi se

održava Nišville Jazz Festival, najveći i

najposećeniji u ovom delu Evrope, kao i

Niški susreti, filmski festival posvećen isključivo

glumcima.

Šaban Bajramović živi uvek i

zauvek. Zvali su ga „pevačem iz srca i

duše“. Kvalitet izvođenja njegovih pesama

ocenjen je najvišim ocenama, a pesma

„Đelem, đelem“, u njegovom izvođenju,

izabrana je za zvaničnu himnu svih Roma

sveta.

Magazin Tajm ga je proglasio jednim

od 10 najvećih bluz pevača na svetu.

Dva metra visoka bronzana statua

„Kralja romske muzike“ autora Vladana

Ašanina, otkrivena je 12. avgusta 2010.,

na keju u Nišu, zahvaljujući donatorima,

među kojima su bili: Goran Bregović,

Emir Kusturica, Goran Paskaljević, Esma

Redžepova, Zoran Živković, Ljubiša Samardžić,

Miloš Simonović i dr. Gipsana

replika statue postavljena je u Nišvil džez

muzeju, osam godina kasnije.

Spomenik Stevanu Sremcu i Kalči

Na platou ispred spomenika niški

muzičari, koji su stasavali uz njegovu

muziku, i danas se okupljaju prebirući po

žicama instrumenata. Grupa mladih, obrazovanih

muzičara, sa karijerama u metropolama

širom sveta, sponatano se okupila

da odsvira koju po sunčanom danu

poslednjeg dana marta. Jedan od njih je

trombonista, Marko Kasumi Kasumović

koji kaže: - Drugi se rađaju plačući, a Nišlije

pevajući. Biti muzičar u gradu muzike

veliki je dar od Boga. Marko poslednjih

sedam godina živi u Moskvi i nastupa sa

Nargiz Zakirovom i Polinom Gagarinom,

čuvenim zvezdama rok i pop muzike.

Na početku Kazandžijskog sokačeta,

jedine sačuvane četvrti stare niške

čaršije sa zanatskim radionicama, najviše

kazandžijskim, što govori u prilog broju

ljubitelja rakije i njenog degustiranja, danas

preinačene u kafiće i restorane, nalazi

se bronzani spomenik Stevana Sremca

i Kalče. Spomenik srpskog književnika

i njegovog prijatelja, prekaljenog lovca,

koje čuva verni Čapa, rad je akademskog

vajara Ivana Felkera. Kalča, čije su priče

zabavljale Nišlije, mada im nisu verovali,

inspirisao je pisca da napiše „Ivkovu slavu“,

zasnovanu na istinitim pričama, koje

je čuo u gradu u kojem je živeo od 1879

- 1892. godine.

21

Kragujevac - grad

Od nemerljivog značaja za istorijski

razvoj Kragujevca bili su

predstavnici dinastije Obrenović,

na čelu sa knezom Milošem koji je

od Kragujevca načinio prestoni grad, ali

i kneza Mihaila, jedinog srpskog vladara

koji je rođen u Kragujevcu. Grad Kragujevac

nizom kulturno - umetničkih

dešavanja ovu godinu posvećuje obeležavanju

dva veka od rođenja kneza Mihaila.

Nosilac programa je Narodni muzej

Šumadije, a u realizaciju aktivnosti

se uključuje i Srpska akademija nauka i

umetnosti.

Kragujevac je sa originalnim prvinama

sačuvanim do danas, velikim brojem i

obnovljenih, svesno ili ne, uspeo da nađe

meru učešća tradicionalnog u savremenom,

povezujući ih u jedinstven turistički

proizvod. U kom pravcu se Kragujevac

kreće danas, objasnio je Bojan Pavlović,

direktor Gradske turističke organizacije:

Atraktivna city break destinacija

sa bogatim kulturno-istorijskim

nasleđem

- Kragujevac trasira put atraktivne

city break destinacije, promovisanjem

kulturno-istorijskog nasleđa, brojnih

manifestacija i festivala i neodoljivog

prirodnog okruženja. Tako kompleksan

koncept turističke organizacije podrazumeva

podršku lokalne samouprave, u

smislu održavanja i unapređenja onog

što smo, ne malo nasledili. Trg Radomira

Bojan Šavlović

Spektakl u Stragarima - Šumadijski dani šljive

Kuća Đure Jakšića

Putnika je u rekonstrukciji, kao i naša Gradska tržnica,

koja bi do kraja godine trebala biti otvorena.

Nadamo se da ćemo otići korak dalje i u očuvanju

vrednog industrijskog nasleđa - Kneževog arsenala,

već sledeće godine otvoriti veliku pivnicu, namenjenu

promociji kraft piva i da pored velikog vinskog

i rakijskog, grad dobije i festival piva. Za razliku

od prva dva, ovaj bi bio vezan za prostor Arsenala i

Arsenal fest-a, koji za ovo leto najavljuje sjajno izdanje

sa nastupom hard-rock benda „Kalt“, i našim

i svetskim violinistom Nemanjom Radulovićem, što

će po najavama organizatora, u narednim godinama

produžiti manifestaciju sa tri na čak nedelju dana.

Kao podrška sektoru pivarstva, u Vinsko-rakijskom

habu, u „Kući Đure Jakšića” u oktobru 2021.

godine osnovana je Asocijacija kućnih i zanatskih

pivara centralne Srbije „Kooperativa Arsenal”.

Samo ime asocira na buduću simbiozu Kneževog

arsenala i Asocijacije, gde će deo članova Udruženja

učestvovati u procesu revitalizacije Kneževog

arsenala, a za uzvrat imati podršku, od administrativnih

poslova do procesa proizvodnje i plasmana

proizvoda.

Arsenal fest ne bi bio na taj način brendiran da

se ne odvija u posebnoj ambijentalnoj celini Kneževog

arsenala, koji je već prošle godine bio mali

za tako veliki festival. Obnavljanje ovog veličanstvenog

zdanja započelo je prenamenom jedne od

administrativnih zgrada nekadašnje „Zastave“ u

hotel Industrial, čiji je dizajn enterijera i eksterijera

inspirisan industrijskim nasleđem Kragujevca, sa

akcentom na udobnost i luksuz.

22

vrlina i lepih manira

Seoski turizam - biser Šumadije

Puno truda GTO je uložila, i još ulaže,

u promociju šumadijske šljivovice, prve u

Srbiji rakije sa pravom korišćenja oznake

geografskog porekla, koja je krajem 2022.

upisana na UNESCO Reprezentativnu

listu nematerijalnog kulturnog nasleđa

čovečanstva kao element nematerijalnog

kulturnog nasleđa Srbije. Podrazumeva

se i podrška radu Udruženja „Šumadijska

rakija“, rakijskih puteva u koje su osim

Udruženja aktivno uključene i destilerije

koje, poput vinara otvaraju degustacione

sale i beleže prve turiste. U tome prednjače

turisti iz Severne Makedonije zainteresovani

za kulturno-istorijsko nasleđe Kragujevca

i Vrnjačku Banju.

Defile Fića obavezan za Dan grada Kragujevca

Brendiranje Šumadijske šljivovice

- Drago nam je da Kragujevac ima

respektabilan Salon vina koji je prepoznat

u celom regionu. Treći Šumadijski

festival rakije, u organizaciji GTO Kragujevca

i Udruženja proizvođača rakija

„Šumadijska rakija“, održan je u Exclusive

event centru, kako bi se izašlo u susret

rakijašima koji su poput vinara želeli

da naprave salonsku manifestaciju u čast

našeg nacionalnog brenda - rakije. Unapređenje

kvaliteta i promocija „šumadijske

šljivovice” kao brenda, uz razvoj rakijske

kulture u smislu degustacije rakije, a ne

opijanja, standardizacija „srpske rakijske

čaše”, samo su neki od aktuelnih zadataka

u cilju planiranog izlaska na svetsko tržište

- objasnio je Bojan Pavlović, dodajući

da Šumadija ima sav potencijal za razvoj

ruralnog turizma, od privlačnih valovitih

terena, dobre hrane, vinskih puteva na

čijoj promociji GTO takođe intenzivno

radi. „Šumadijski dani šljive“ u Stragarima

kod Kragujevca, i ove godine (od 28-

30. jula) obećavaju spektakl, u kojem će

učestvovati voćari, pčelari, poljoprivredni

proizvođači i proizvođači slatke zimnice,

rakije, kolača po starim receptima, izrađivači

ukrasnih predmeta i domaće radinosti,

predmeta starih i umetničkih zanata,

dileri poljoprivredne mehanizacije i opreme,

kao i Lovačko udruženje „Srebrnica“

(osnovano 1956), koje organizuje tradicionalnu

Gulašijadu, takmičenje u pripremi

gulaša od divljači. U blizini Stragara nalaze

se srednjovekovni manastiri: Voljavča,

Blagoveštenje i Petkovica, kao i par starih

kafana koje su ostale netaknute.

U Kragujevcu se različitim povodima

organizuje veliki broj koncerata koji

slede interesovanja publike. Na raznim

mestima se može čuti lepa muzika, a neki

od najlepših glasova srpske muzičke scene,

poput Jelene Tomašević, Danice Krstić,

Marije Šerifović, su sadašnje i bivše

Kragujevčanke.

Posebna fešta priprema se i za Dan grada.

Uz Đurđevdanski karneval, namenjen

najmlađima u kojem učestvuju i predstavnici

Udruženja ljubitelja fića, Moto kluba

„Smak“, gostujućih grupa iz Leskovca,

Kruševca i Lajkovca, pripremaju se trodnevni

koncerti. Osim nastupa kragujevačke

grupe Osvajači, koja je prošle godine

obeležila 30 godina postojanja, u svojstvu

gosta će se pridružiti Jelena Tomašević, a

željno se isčekuje i simfo-rok nastup Kragujevačkog

simfonijskog orkestra. Pored

svečane sednice i dodele gradskih nagrada

i priznanja, te spektakularnog vatrometa, u

okviru obeležavanja Dana grada, prvi put

će, na inicijativu matičara Gradske uprave,

biti organizovano kolektivno venčanje

za parove koji odluče da tog dana kažu

sudbonosno DA.

23

Svestran razvoj otva

mogućnosti o

u avanturu!“, uzvik je Bilbo

Baginsa, izmišljenog lika Dž.

„Idem

Tolkina, a nova avantura Turističke

organizacije Raška imenovanjem

Dejana Koturanovića za novog direktora

TO Raška, koji je tu dužnost obavljao

2012. godine, nakon pauze od deset godina

na čelu Kulturnog centra u Raški,

ide u pravcu pojačanog razvoja kulturnog

turizma.

- Turizam i kultura su usko povezani.

Naša opština ima velikih turističkih

brendova, od kojih su najveći Kopaonik,

Golija i Jošanička Banja, duhovnih riznica,

poput manastira Gradac, Stara i Nova

Pavlica, Končul, tradicionalnih manifestacija

naglašenog kulturnog sadržaja:

Raške duhovne svečanosti, „Dani kraljice

Jelene“, „Dani Milunke Savić“. Kultura

je važan faktor turističke ponude - dodaje

Dejan Koturanović, ali ne samo ona. Podseća

na dve izuzetno značajne i posećene

letnje manifestacije na Ravnom Kopaoniku,

„Dani borovnice“ i „Dani vrganja“

sa mnoštvom pratećih događaja i velikim

brojem adrenalinskih sadržaja, avantura

parka, izložbi proizvoda proizvođača

potkopaoničkog kraja, rukotvorina, uz

učešće lokalnih KUD-ova sa bogatim

muzičkim programom u okviru svečanog

otvaranja i tokom manifestacija.

Na 24 km od turističkog centra Kopaonik,

nalazi se Jošanička Banja, koju

zbog pozicije na 550 mnv zovu i „planinskom“,

bogata termomineralnim

izvorima (do 78 °C), sa otvorenim bazenom,

aqua parkom, koja je obnavljanjem

Starog kupatila, te otvorenim bazenom i

turskim kupatilom u banjskom parku (nepokretnim

kulturnim dobrom) promenom

izgleda, promenila i turistički značaj.

Spomenik Milunke Savić, na mestu uliva

Samokovske u reku Jošanicu, njena rodna

kuća u selu Koprivnica, osam kilometara

od Banje, do koje se stiže peške ili terenskim

vozilom, multimedijalna edukativna

postavka posvećena heroini Velikog

rata Milunki Savić, spomenik Patrijarhu

Germanu koji je rođen u Jošaničkoj Banji,

Hram Uspenja Presvete Bogorodice, mesta

su koja ne treba propustiti.

Dejan Koturanović

- Razvoj Banje podstakao je privrednike-povratnike

iz inostranstva da ulažu

u turističke kapacitete i za sada je osposobljeno

oko 250 kategorisanih ležaja sa potencijalima

daljeg širenja. Od pre dve godine

Opština Raška subvencioniše razvoj

seoskog turizma, a posledica toga je nekoliko

kategorizovanih objekata u selima

širom opštine. U okolini manastira Gradac,

nalazi se Gradačka banja, jedan od

pozitivnih primera razvoja seoskog turzima.

Insistiraćemo da se taj trend nastavi,

jer se radi o prelepim predelima. Takođe

ćemo raditi na što intenzivnijem povezivanju

Kopaonika i Jošaničke Banje, dva

sasvim različita sadržaja i opravdanom

Panorama Raške

Nebeske stolice Kopaonik

istovremenom korišćenju oba. Renoviran

put na ovoj relaciji je osnova za uspostavljanje

redovne autobuske linije Kopaonik

- Jošanička Banja. U budućnosti prostornim

planom NP Kopaonika predviđena je

gondola, koja bi povezivala ova dva mesta

- objasnio je gospodin Koturanović.

Ubrzo po obnovi kupatila u banjskom

parku tražnja je uveliko nadrasla zahteve

sve većeg broja turista. Moguće rešenje se

nalazi u nikada dovršenom objekatu RH

centra, koji se prostire na 11.000 m2 i zemljištu

od tri hektara, na najlepšem delu

Jošaničke Banje, započetom davne 1978.

godine. Projekat PIO fonda zaustavljen je

1982. godine na 80% radova, zbog odluke

24

ra nove turističke

pštine Raška

Memorijalna soba o Milunki Savić

Banjski park u Jošaničkoj Banji

Vlade da se stopiraju ulaganja

u neprivredne investicije.

Nakon toga ga je preuzeo

„Geneks“ koji je počeo renoviranje,

isto zaustavio, kasnije

je došlo do spora zbog nerešenih

imovinskh odnosa sa

PIO fondom. Sada je spor rešen

i čeka se investitor, kako

bi ovo zdanje priveo nameni.

Dobar primer je Kuršumlijska

Banja, u isto vreme građena,

ali zahvaljujući jednom

zdravom privredniku, kao što

je „Planinka“ i državi, ova

banja danas radi. Bez pomoći

države obnavljanje RH centra

je nemoguća misija - rekao je

direktor.

Kraju se privodi i projekat

TO Regije Kopaonik, o

turističkoj „razmeni“ 6 naslonjenih

opština, koji bi trebao

da probudi interesovanja turista

za ovaj kraj tokom cele

godine, jer se osim turistički

najrazvijenijeg Kopaonika,

nudi paket ponuda zdravstvenog

i banjskog turizma Jošaničke,

Kuršumlijske, Prolom,

Lukovske, Vrnjačke Banje,

bogatog manifestacionog,

kulturnog, vinskog i drugih

vrsta turizma. Potpisnici Ugovora su opštine:

Raška, Brus, Aleksandrovac, Kuršumlija, Blace

i Vrnjačka Banja. U toku je nastavak dogovora,

planiranja, razvoj programa, ali raduje jedinstven

nastup članova TO Regije Kopaonik, na

sajmovima i većim manifestacijama.

Rodna kuća Milunke Savić

Veliki projekat obnove rodne kuće Milunke

Savić, u selu Koprivnica, tokom 2015. godine

sredstvima Ministarstva kulture i informisanja

Republike Srbije, pod nadzorom Zavoda za zaštitu

spomenika kulture iz Kraljeva, priveden je

kraju. Kuća je renovirana na postojećim temeljima,

autentična, onakva kakva je bila kada je Milunka

tu živela krajem XIX i početkom XX veka.

U kući je etnološka postavka sa nameštajem i

stvarima prikupljenim u selu, po sećanju njenih

unuka koji su živeli u toj kući i iz nje išli u školu.

U centru Jošaničke Banje je 1995. godine

otkriven spomenik Milunki Savić u prirodnoj

veličini, vajara Ljubiše Mančića. Dvadeset pet

godina kasnije u okviru kompleksa, otvorena je

Memorijalna soba, i u njoj se nalazi multimedijalna

edukativna postavka - interaktivni mozaik

sa fotografijama gde svaka fotografija krije

autentične snimke borbe iz Prvog svetskog rata.

Najdirljivija od svih prikazanih je fotografija iza

koje se krije snimak majki, dece, supruga kako u

narodnim nosnjama docekuju srpske povratnika

sa fronta. U spomen sobi su i dva improvizovana

rova, jedan je srpski a drugi austrougarski, koji

pokazuju u kakvim uslovma su ratovali, sa skulpturama

vojnika u uniformama vojske kojoj su

pripadali. Vitrine sa predmetima iz tog vremena,

oružje i dva ekrana na kojima se prikazuju

dokumentarni filmovi o Milunki Savić, rađeni u

saradnji sa RTS.

- Odavde niko nije izašao ravnodušan. Svaki

Srbin to treba da vidi - izjavio je Dejan Koturanović.

rukovodilac na projektu. Autor postavke

je dr Dušan Jovović iz Beograda a koautorka je

Danijela Matović, istoričarka umetnosti u Centru

za kulturu Gradac iz Raške.

25

Loznica atrakcija

Panorama Kraljevske Banje Koviljače

Prestižnom nagradom „Turistički

cvet“, Turističke organizacije Srbije,

za ukupna postignuća u oblasti

turizma, TOG Loznica je završila prošlu,

2022. godinu. Da je nagrada došla u prave

ruke, govori posvećenost tima TOG

Loznica, predvođenog Snežanom Perić,

„neverovatnom ženom sa još neverovatnijom

energijom“, tokom dugogodišnjeg

kvalitetnog, sistematskog i iscrpnog rada

na promociji Loznice kao turističke destinacije.

Kontinuitet rada na sveobuhvatnoj

promociji grada

- Za nas su svi mediji podjednako važni

i svaki medij ima svoju težinu, novine

i radio i TV i blogovi, internet stranice,

društvene mreže, youtube, i upravo za tu

i takvu promociju i primer dobre prakse u

Srbiji, dobili smo najveće nacionalno priznanje

u oblasti turizma. Za nas je to bila

ogromna čast, jer smo za kratko vreme od

prosečne TO u Srbiji, došli na sam vrh, zahvaljujući

ogromnoj podršci grada i našeg

uvaženog gradonačelnika Vidoja Petrovića,

koji je prepoznao značaj turizma za

grad i viziju u kom pravcu treba da se razvija,

osnaživši TO finansijski, prostorno

i brojem zaposlenih - istakla je Snežana

Perić, direktor TOG Loznica.

Snežana Perić

Okončanje nekolicine dugogodišnjih

projekata na promociji turističkih potencijala,

značajan broj novih turističkih proizvoda

koji je zaživeo, a sve u cilju afirmacije

destinacije Loznice, učinili su sliku

turističke Loznice poželjnijim mestom za

odmor.

Festival LilaLo, jedan od najpoznatijih

turističkih proizvoda koji je prvi put

održan 2018. i za kratko vreme stekao

internacionalnu popularnost, dobrim delom

zahvaljujući vrhunski urađenom dokumentarno-promotivnom,

turističkom

filmu „Lilanje u Loznici“, sa titlom na engleskom

jeziku, sa pet osvojenih nagrada,

koji se našao u selekciji 10 internacionalnih

festivala turističkog filma. U februaru

je prikazam u Japanu, a u maju će ga videti

i brazilska publika.

TOG Loznica danas ima turističko-informativne

centre u Loznici, Banji

Koviljači i Tršiću, koji rade sedam dana

u nedelji, 365 dana godišnje, od 8:00 do

20:00 časova na oduševljenje turista, gde

se mogu dobiti informacije „iz prve ruke“

šta treba videti u skladu sa afinitetima.

Loznica može da ponudi mnogo toga: od

kulturnih do sportskih dešavanja, aktivnosti

vezanih za reku Drinu, pešačkih tura

planinskim stazama, uživanja, odmora u

banji...

Pored sedmojezičnog sajta i turističkog

vodiča, te kompletnog promotivnog

materijala u štampanoj i digitalnoj formi,

TOG Loznica je jedna od prvih u zemlji,

pre 4 - 5 godina turistima ponudila interaktivne

virtuelne gradske ture.

26

ma privlači turiste

Spektakl Lilanja u Loznici

Godina obeležavanja jubileja

Po rečima direktora, važno i bez čega

turizam ne može, su značajne investicije

države. Putevi do Loznice i svih njenih

izletišta su odlični, a najava brze saobraćajnice

će relaciju Beograd - Loznica

skratiti na sat i 10 minuta, promeniti sliku

Podrinja i značajno uticati na ekspanziju

turizma od 2024., kada je najavljen završetak

gradnje. Sredstvima Vlade

Republike Srbije 2018. dovršena

je kompletna obnova Kur-salona,

velelepnog zdanja od neprocenjivog

kulturnog značaja,

u godini kada Banja Koviljača

obeležava 165 godina od osnivanja,

a Specijalna bolnica za

rehabilitaciju „Banja Koviljača“

34 godine organizovanog lečenja

i 110 godina od kada je Кralj

Petar I Кarađorđević sagradio

prvu modernu zgradu za banjske

terapije. Minule 2022., banjska

dvorana je obeležila 90 godina,

ove godine proslavlja se 90 godina

Vukovog sabora i 165 godina

banjskog turizma u Banji Koviljači.

- Trudimo se da sve datume vezane za

ličnosti i događaje, koji su obeležili ovaj

kraj, ispratimo na način kako to oni zaslužuju.

To nam se na neki način i vraća.

Samo pre tri-četiri godine pričali smo o

1.500 - 1.600 kreveta, danas imamo preko

3.000, što znači da je i turistička privreda

prepoznala naš rad, jer je sve više turista

koji dolaze zainteresovani za prenoćište i

sve vrste ugostiteljskih usluga. U najavi je

otvarnje novih hotela u Loznici i Banji Koviljači

i novih seoskih domaćinstava. Na

obali reke Drine u ponudi je i glamping,

Vukov sabor u Tršiću

novi koncept koji spaja prirodu i luksuz.

To podrazumeva i prebogatu gastronomsku

ponudu ovog kraja, smeštenog na raskrsnici

različitih kultura, pa tako i kulture

stola. U lozničkom kraju možete pojesti

sve: od proje, pihtija, do pečenja, izuzetnog

roštilja, pita..., a ono na čemu mi insistiramo

je tradicionalna kuhinja i izdašna

ponuda internacionalnih jela - objašnjava

Snežana Perić.

Najava bogate turističke ponude

Ove godine TOG Loznica je intenzivno

nastavila promociju turističke ponude

na međunarodnim sajmovima u Madridu,

Beogradu, Banjaluci, Zagrebu i Nišu. Sledi

nastup u Skoplju uz najavu bogate turističke

sezone.

- Loznica je deo kontinentalnog turizma

primorana da živi cele godine, jednim

delom zahvaljujući manifestacijama.

Zimski festival je organizacijom brojnih

događaja na prelazu 2022/23. privukao

brojne turiste. Sve traženiji su specifični

Wellness&Spa programi u Banji Koviljači,

a turisti dolaze i zbog jedinstvenog

prostora za šetnju i boravak u prirodi. Od

2002. svakog marta, Centar za kulturu i

Grad Loznica organizuju „Svet žena“, manifestaciju

na kojoj se tokom celog marta,

nizom kulturnih dešavanja, izložbi, radionica,

predstava, slavi žensko stvaralaštvo,

njihova dostignuća u kulturi, umetnosti,

književnosti. U aprilu TOG organizuje

trodnevni etno-bazar „U susret Vaskrsu“;

od 30. aprila do 01. maja Internacionalni

festival živih statua i uličnih zabavljača,

u Loznici, Banji Koviljači

i Tršiću, istovremeno i Sajam

cveća od 29 - 02 maja; slede

Đački Vukov sabor, Kraljevski

karneval. Ovog 16. juna Loznica

proslavlja 157. rođendan, a

svi se uveliko pripremamo za

veličanstven LilaLo, uoči Petrovdana,

11. jula, pa je sastanak

za ovaj scenski spektakl zakazan

za utorak. I nakon lilanja grad

nastavljaja da živi, održavaju se

motoskupovi, Drinska regata,

Festival folklora, 90-ti Vukov

sabor, najstarija kulturna manifestacija

u Srbiji, jedna od onih

koja privlači turiste, koja ih izborom sadržaja

čini zadovoljnima, a domaćine „napuni“

pozitivnim duhom, voljom za rad i

ljubavlju za turiste koji dolaze iz sveta u

Loznicu - zaključila je Snežana Perić.

27

Zlatibor za ponos stvoren

neumornim radom i hrabrim

odlukama

u vreme obeležavanja

„Kada

130 godina od začetka turizma

na Zlatiboru posmatramo

sva ova savremena postignuća i turistički

sjaj najposećenije planine Srbije, jasno je

da su ti vekovni ciljevi ovde ostvareni. Od

malog mesta prelepe prirode, ali skromne

ponude i smeštaja stvoren je moderan turistički

centar očuvane prirodne lepote,

sa impresivnim zdanjima i bogatstvom

sadržaja, na ponos generacijama ovog

kraja. Neumornim radom i voljom, stalnim

ulaganjima u modernizaciju, smelim

vizijama i hrabrim odlukama nas i naših

prethodnika.

A nije bilo tako davno kada sam s

početka ovog milenijuma, nošen mladalačkim

entuzijazmom, sa svega 28 godina

prihvatio izazov da predvodim zlatiborski

turizam, koji je upravo stupao u novu etapu

razvoja. Turistička planina i tada je bila

na dobrom glasu, ali sa nedovoljno iskorišćenim

mogućnostima za veću posećenost,

skromnijom ponudom,

smeštajem koji je valjalo renovirati.

Korak po korak, uz narodnu

mudrost i domaćinsku

odlučnost kad se nešto važno

preduzima, ali i ključnu

podršku opštine Čajetina,

počeli smo da menjamo sliku

„zlatne planine‘‘. Turistička

organizacija Zlatibor (www.

zlatibor.org.rs), na čijem čelu

sam bio, izborila se 2001. za

veći budžet, opštinska skupština

donela je odluku da se

sredstva od boravišne takse

opredele za poslove turizma.

To je omogućilo svestranije

aktivnosti na promociji i reklami turizma,

koje su Zlatiboru do tada nedostajale. Počela

je izrada kataloga, publikacija, filmova,

spotova, organizovanje „Zlatiborskog

kulturnog leta‘‘, novogodišnjeg dočeka na

Kraljevom trgu, manifestacija, nastupi na

sajmovima kod nas i u svetu,

uređenje turističkog mesta...

Od nekadašnjeg skromnog

prostora Turističke organizacije

kod autobuske stanice

u svega 30 kvadrata, gde

sam započeo posao direktora,

vrednim ulaganjima je 2010.

napravljeno sadašnje komforno

zdanje sa Info-centrom

i nizom korisnih prostorija.

Kasnije, pored te nove zgrade

sagrađena je još jedna - savremeni

Kulturni centar Zlatibor

na oko 2.000 kvadrata, kakav je nedostajao

za festivale, izložbe, pozorišne predstave,

bioskopske projekcije, književne

večeri i druge programe.

Podsećam da je pre toga Turistička

organizacija Zlatibor uredila i za turiste

otvorila Stopića pećinu, koja je u ovo vreme

najposećeniji speleološki lokalitet u

Srbiji. Kao i da je 2014. godine napravila

Zlatibor danas

moderan Auto-kamp Zlatibor, sa 52 kamp

jedinice, koga od tada redovno pohode

mnogi kamperi iz sveta.

Decenije su prolazile, a Zlatibor je

napredovao i snažnije se turistički razvijao.

Uporedo s tim tekla je i moja životna

priča. Od mladog direktora,

željnog uspeha i dokazivanja

u onome što radi, postao sam

najpre narodni poslanik u tri

saziva, zatim zamenik predsednika

opštine Čajetina, zreo

i iskusan čovek zadovoljan ostvarenim

u turizmu Zlatibora.

Posebno zato što su na naše

napore da ovo mesto ponudi

uvek nešto novo i time opravda

zvanje najposećenije planine

odgovorili investitori velikim

interesovanjem da ovde

grade nove hotele i apartmanske objekte

visoke kategorije, a zatim i domaći i strani

turisti dolazeći u sve većem broju. Rekordi

u posećenosti obarani su svake sezone,

Zlatibor poslednjih godina ima najviše gostiju

u svojoj dugoj turističkoj tradiciji.

Pamtim da je ovo mesto kada sam

došao na čelo zlatiborskog turizma imalo

svega nekoliko davno pravljenih hotela i

ponešto od sadržaja, neuređeno

jezero i uzak trg pored njega.

Danas ovde gledamo hotele sa

pet zvezdica, blistav trg i uređeno

jezero sa savremenom

multimedijalnom fontanom,

najdužu panoramsku gondolu

na svetu, zabavne parkove,

moderne restorane, sportske terene,

skijališta...Jedno sasvim

novo lice Zlatibora koji se, evo,

svrstao među evropske turističke

centre. Rekao bih, bez lažne

skromnosti, da je u tome značajna

i uloga nas koji smo se

duže od dve decenije za takav

razvoj borili. I tome svoje poslovne

karijere podredili, stvorivši

od male i skromne opštine Čajetina

najrazvijeniju lokalnu samoupravu ovog

dela Srbije.“

Arsen Đurić

Arsen Đurić

predsednik Skupštine opštine Čajetina

28

Hotel Olimp - za sva

godišnja doba

Otvaranjem hotela „Olimp“ jula

2000 godine, započeta nova era,

u evropskim okvirima modernog

(mondenog) turizma na Zlatiboru, koja se

nastavila na eru „Palisada“ i zahteve jedne

druge vrste gostiju. Osim što je hotel bio

izuzetno luksuzan, sa prostranim, luksuznim

apartmanima i sobama, puna pažnja

posvećena je miksu domaće i internacionalne

kuhinje začinjene zlatiborskim kajmakom

i paletom sireva, „Made in Zlatibor“

suvomesnatim proizvodima, a sve to

ostvareno lancem saradnje domaćih proizvođača

- vrhunskih kuvara - zadovoljnih

gostiju.

U idealnom skladu sa okolnim predelom,

raskošne planinske arhitekture, sa

tada jedinim otvorenim olimpijskim bazenom

i bazenom za decu u turističkom

centru, poput slavoluka dočekivao je (i još

uvek dočekuje) goste Zlatibora. Deset godina

kasnije, prilagođavajući se vremenu,

menja ruho, ali ne i svoju ćud. Proširenje

holova, soba, trpezarije, u skladu sa zahtevima

savremenog turizma, zadržan je

prvobitan sklad, posebno

kada u julu, ali sada 2016.,

otvara wellness&spa centar

„Hedonu“, tada najveći,

i danas jedan od najboljih

te vrste na planini, a i

šire. Iako su u međuvremenu

izgrađeni drugi hoteli,

a Zlatibor od naselja

prerastao u pravi grad kojiim

dominiraju višespratnice

savremene turističke

naracije, hotel „Olimp“ je

zadržao svoj ugled, svoje

ime i svoje goste.

- Bili smo prvi privatni

hotel na Zlatiboru,

a činjenica da je za više

od dvadeset godina 90%

personala iz prve postave

još uvek tu, mislim da dovoljno govori o

načinu poslovanja. Od samog početka vodili

smo se mišlju da ovaj ambijent napravimo

„kao kod svoje kuće“. Kao rezultat

toga zadobili smo poverenje velikog broja

Miodrag Mića Ilić

Hotel Olimp

gostiju. Povučeni znatiželjom da isprobaju

nešto novo, odsedaju i u drugim hotelima,

ali se uvek vrate - objašnjava Miodrag

Mića Ilić, od dana otvaranja direktor

hotela „Olimp“, dodajući: - Gradili smo

poverenje gostiju različitih struktura. Svojevremeno

je smatran ekskluzivnim hotelom

za sportiste, u kojem su sedam puta

na pripremama boravili Željko Obradović

sa Panathinaikos-om, posle čega pet puta

osvajali prvenstvo Evrope, pa Duda Ivković

sa Dinamom iz Moskve. Paralelno sa

tim otkrivale su ga porodice i danas su u

najvećem procentu njegovi gosti roditelji

sa decom. Proširenjem objekta opremljene

su i velika sala oko 100 mesta, manja od

40, i salon za 15 osoba i team buildinge

primereno njegovim kapacitetima, čime

smo zaokružili ponudu „hotela za sva godišnja

doba“.

Ovde je ljubaznost svih zaposlenih

podignuta na jedan viši nivo, koja prati

goste od toplog dočeka na recepciji, u trpezariji,

svi se trude da ugode, pokazujući

spremnost da će sve učiniti da vam boravak

u „Olimpu“ učine posebnim.

- Uvek sam govorio da je lako nabaviti

italijanske pločice, nameštaj, materijale,

ali je najteže odabrati prave, pouzdane

ljude. A oni su najbitniji. Ovo je planinski

hotel, i po materijalima, pogledu, ambijentu.

Imamo tu sreću da smo na položaju da

„možemo da dišemo“. Ali njegovu suštinu

dali su ljudi koje sam odabirao na osnovu

prethodnog iskustva saradnje sa njima,

veći broj prema kriterijumu - da su lepo

vaspitani, pa tek onda stručni - kaže direktor.

Poput živog organizma hotel zahteva

stalno doterivanje, popravke, adaptacije.

Za ovu godinu predviđene su izvesne adaptacije

smeštajnog dela, ali će se to učiniti

na način da se hotel neće

zatvarati. U prilog svim

hotelsko/ugostiteljskim

kapacitetima na Zlatiboru,

pa tako i hotelu „Olimp“,

na ruku ide odluka opštine

Čajetine, da napravi novih

desetak fudbalskih terena

koji će doprineti daljoj ekspanziji

letnjeg sportskog

turizma, i zvuči kao poziv

inostranim sportskim

klubovima, koji u manjem

broju koriste blagodeti

ovog podneblja i odličnih

terena, uslova uopšte.

Tome će doprineti i putna

infrastruktura, pa će se do

„zlatne planine“ dolaziti

brže i lakše nego ikada ranije.Umesto

zaključka o našem viđenju

hotela „Olimp“, jedna opaska: Da nije najbolji,

ne bi Zdravko Čolić bio ovde, gde je

stalan i vrlo rado viđen gost. Gde dolazi

kao u svoju kuću.

29

Inđija poziva na novo

Poslednja faza kompleksnog

projekta Turističke

organizacije opštine

Inđija „Srpska Kapadokija“

je pri kraju. Turisti će već od

juna imati priliku da iz ptičje

perspektive, na jedinstven,

ujedno i najefektniji način sagledaju

veličanstvenu panoramu

Krčedinske ade i njenog

okruženja.

U realizaciju projekta

uključeni su partneri iz Turske

koji se bave letenjem balonima

u Kapadokiji već 27 godina.

Ideja „Srpske Kapadokije“

je da se na Krčedinskoj adi, biseru turističke

ponude opštine Inđija i čitave Srbije,

postavi sedam balona koji će od 1. juna do

kraja avgusta turistima nuditi doživljaj letenja

balonom. Dva balona mogu da prime

po 20 putnika, ostalih pet po četiri, pa se u

jednom danu tokom jutra ili večeri, može

prevesti do 400 putnika. Dok su veći baloni

pogodni za organizovane grupe, manji

su namenjeni porodicama i parovima.

Kupole balona su visoke 45 metara i podižu

se na 70 metara iznad Krčedinske ade,

predela netaknute prirode i najvećeg ostrva

na toku Dunava kroz Srbiju (9km2), na

kojem su brojne domaće životinje na slobodnoj

ispaši.

Milan Bogojević

Atrakcija za mališane

Jedinstveni doživljaj na

Krčedinskoj adi

- Radi se o panoramskom vezanom

letu u trajanju od desetak minuta, po ceni

od 6.000 dinara po osobi, četiri puta nižoj

nego što bi bila za slobodan let. Slobodan

let omogućava duži boravak u vazduhu,

ali bismo u tom slučaju u jednom danu

mogli da prevezemo samo 40 turista i ne

bismo imali tako dobru scenografiju za fotografisanje

balona „razbežanih“ po nebu.

Iako srpskim nebom nikada nije letelo

više balona, to je nedovoljno za impresiju

koju želimo da podarimo turistima.

Primera radi, u Kapadokiji je broj balona

ograničen na 168 koji mogu da lete istovremeno

i gde god okrenete objektiv, nebo

ih je puno - objašnjava Milan Bogojević,

direktor TOO Inđija, idejni tvorac novog,

jedinstvenog turističkog proizvoda Srbije.

Po njegovim rečima, ova vrsta turizma

vezana je za društvene mreže i fotografiju.

Primer Kapadokije, regije poznate

po „vilinskim dimnjacima“, kamenim

strukturama od belog vulkanskog pepela

sa kamenim glavama nalik pečurkama, 38

otkrivenih podzemnih gradova i više od

600 ranohrišćanskih crkava i manastira,

kao i Muzeju „Goreme“, koji je uvršten na

UNESCO listu svetske baštine 1985. godine,

pokazuje da sve turističke vrednosti

koje regija ima nisu bile dovoljne da privuku

veliki broj turista kao što su to učinili

baloni. Prva dva balona podignuta su

1989. godine, a pojavom društvenih mreža

baloni dobijaju mnogo veći publicitet i finansijsku

opravdanost.

- U septembru, kada smo bili u poseti

Kapadokoji, preko 500.000 ljudi je tog trenutka

letelo ili čekalo na svoj

let, a naspram jednog turiste

koji leti tu je još dvoje – troje

koji su došli radi fotografisanja.

Turisti za taj let moraju

da izdvoje 350, za razliku od

naših 50 evra. „Problem“ Kapadokije

je što su kapaciteti

rasprodati do oktobra a liste

čekanja duge, pa se preporučuje

booking letova preko

neke od turističkih agencija

- kaže Milan Bogojević, koji

se od 25. maja prošle godine

„nosi“ sa ovom idejom. Koincidencija

vezana za ova dva

lokaliteta je u tome što je Krčedinska ada

prepoznatljiva po brojnim konjima a naziv

Kapadokija u prevodu sa hetitskog znači

„predeo lepih konja“.

Nakon nekoliko poseta Turskoj i uzvratnih

poseta turske delegacije opštini

Inđija, zahvaljujući posredovanju Nj.E.

Ambasadora Srbije u Turskoj, mr Zorana

Markovića i Nj.E. ambasadora Turske u

Beogradu, gospodina Hami Aksoya, pregovori

su uspešno privedeni kraju.

- Zahvalan sam Nj.E. mr Zoranu Markoviću

koji je pomogao da dođemo do

pravog kontakta i puta do konačne realizacije.

Takođe sam zahvalan Ministarstvu

turizma i omladine koje je prepoznalo i

podržava naš projekat - istakao je gospodin

Bogojević.

30

iskustvo - let balonom

Nove novine u inđijskoj opštini

Do prvog leta balonima, TOO Inđija

je u obavezi da organizuje formiranje dva

pristana na Dunavu, kod Beške i Krčedinske

ade, a u toku je kupovina spratnog katamarana

za prevoz putnika. Tako će Krčedinska

ada, koju u sezoni dnevno poseti

oko 500 turista, po prvi put biti povezana

sa kopnom redovnim linijama. U očekivanju

daleko većeg broja posetilaca, kreatori

ovog poduhvata, od početka su pitanje zaštite

životne sredine stavili na prvo mesto.

Projekat će se odvijati u trećoj zoni zaštite

i u najvećem obimu zauzimati svega 2%

površine ade. Događaj vredan pomena je

da su se i životinje, već kod probnog leta,

ponašale pitomo i znatiželjno, gurajući se

u kadar da se slikaju. Projekat je dobio podršku

Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu

životne sredine a saglasnost da je ova priča

ekološki održiva dobijena je i od strane JP

„Vojvodinašume“, kao upravljača prostora.

Još se čeka potpis Ministarstva zaštite

životne sredine, čime će biti ispoštovane

sve zakonske regulative „čak i više nego

što je potrebno za ovu vrstu leta“.

Izgradnja šetališta na vodi u Starom

Slankamenu, nekada najposećenijem mestu

između Beograda i Novog Sada i sa

brodovima punim turista koji su pristajali

tri puta dnevno, izgradnjom SB ,,Dr Borivoje

Gnjatić” u Velikom parku, nestalo je

sa turističke mape.

- Naša ideja je bila da od mane napravimo

prednost i izgradimo šetalište širine

pet metara, izvučeno 30m na tok Dunava

koje će pratiti konfiguraciju obale u dužini

od 620 m, sa četiri pristupne rampe sa

obale, sa prodajno-izložbenim pokrivenim

prostorom veličine 100m2, informativnim

delom sa dva info totema sa turističkom

ponudom Starog Slankamena i opštine

Inđija, vidikovcem visine pet metara sa

pogledom na ušće Tise u Dunav, dečjim

igralištem i solarnim panelima na krovu

za napajanje rasvete na šetalištu. Ovim će

centar mesta sa prostora specijalne bolnice

biti izmešten ka Zagradu (nekadašnjem

ribarskom selu), gde će nakon 620m šetalište

biti nastavljeno narednih 600m na

kopnu, do granice netaknute prirode. Time

se potencijalnim hotelijerima otvara mogućnost

da u jednom delu Zagrada, tamo

gde je gradnja dozvoljena, podignu ugostiteljske

objekte - dodaje direktor.

Novi sadržaji i u Keltskom selu

Kako bi svoje turiste privoleli da ponovo

dođu, a nove zainteresovali TOO

Inđija je u pauzi između dve turističke sezone

u Keltskom selu obogatila postojeću

ponudu. Na dodatnoj parceli podignut je

Avantura park za decu uzrasta od 5-15 godina.

Unutar zidina turističkog kompleksa

napravljena su dva nova objekta, grnčarska

radionica i biletarnica prilagođena

savremenim trendovima, koje uz pekaru,

kuću vođe, kuću druida, suvenirnicu,

čine pravo malo selo, koje će za razliku

od prethodne godine, i 30.000 turista, privući

20.000 više. Muzej u Keltskom selu

je oplemenjen dodatnim eksponatima, na

centralnom trgu podignuta je statua Brenosa,

vođe Keltskog plemana Skordisci.

Nakon pokušaja da se i keltskom kuhinjom,

jelima od divljači i ribe, približi

život Kelta, deca, kojima je ovaj prostor

prvenstveno namenjen, prednost su dala

sendvičima, salatama, pomfritu, kokicama..

koji se takođe pripremaju u „keltskoj

kuhinji“.

- Cilj nam je da ovaj, kao i drugi

projekti TOO Inđije, budu samoodrživi.

Keltsko selo će taj cilj dostići već ove godine,

a isti princip rada će biti preslikan i

na „Srpsku Kapadokiju“ - istakao je Bogojević,

koji je sa svojim timom sve bogatiju

ponudu opštine Inđija predstavio na Sajmu

turizma u Štutgartu (zbog povezanosti

Beške sa podunavskim Švabama iz bavarskog

grada Karshulda), na Sajmu turizma

u Beogradu i Nišu, jer je pretpostavka da

će ovaj projekat u najvećem broju okupiti

domaće goste.

TOO Inđija je krajem minule godine,

postavljanjem prve nautičke turističke signalizacije

za kanuiste, kajakaše, dokazala

da u Srbiji stvari mogu da se menjaju. Informativne

table sa direkcijama vezanim

za naselje, plažu, nacionalni park i dr.,

postavljene su u dužini od 27 km toka Dunava

kroz ovu opštinu - u Čortanovcima,

Beški, Krčedinu i Starom Slankamenu, i

pored Nemačke to je jedina signalizacija

te vrste na celom toku reke.

Keltsko selo

Posećenost sve veća

31

Fruškogorska prestonica Irig

Piše: Branislav Jovičić

Pri pomenu Iriga, varoši u srcu Fruške

gore, prva asocijacija je Srpska

čitaonica, prvo i najstarije građansko

čitalište u Srba. Neposredno potom

javljaju se i čitališta u Vršcu (1842), Kikindi,

Somboru i Novom Sadu (1845).

U istorijskim spisima, Irig se pominje

od 1483. u sačuvanim prepiskama između

Despota Đurđa Brankovića i Bajazita II.

Izdvaja se pismo datirano „juna dvadest

sedmi dan u Irigu“ u kome Vuk Grgurević

Branković (Zmaj Ognjeni Vuk), vodi

prepisku sa Bajazitom II u cilju izmirenja

sa ugarskim kraljem Matijom Korvinom,

ali i molbom da obezbedi, da kao naslednik

smederevskih Brankovića, posede u

Sremu.

Turski putopisac Evlija Čelebi u svojim

putopisima 02. juna 1665. godine opisuje

Irig kao „kasabu sa 70 dućana i stanovnicima

koji su „prijatelji stanaca“; gde

svi žive od trgovine a njihove trpeze uvek

su spremne za goste“. Piše i da su „veliki

ljubiteli sirotinje“. Irižani su već tada bili

okrenuti trgovini, što je dovelo

da tokom XVIII i XIX veka

Irig postane glavni ekonomski

i trgovački centar ovog dela

Austro-Ugarske monarhije. To

su ostvarili zahvaljujući svom

položaju, na raskrsnici puteva

koji povezuju Donji i Gornji

Srem i blizini Dunava. Najviše

se trgovalo stokom, žitaricama,

prvoklasnim vinima, kamenom

i krečom. Irig je bio idealno

mesto za razvoj zanatstva. Irig

je 1761. najnaseljenije mesto u

Sremu sa oko 6.000 stanovnika,

33 dućana, 11 javnih pekara, 12

mesnica, 16 krojačkih radnji... U 1795.

godinu Irig je ušao sa 4.813. stanovnika,

da bi za vreme trajanja kuge (od 14. avgusta

1795. do 10. februara 1796), u Sremu

umrlo 3.398 stanovnika, a u Irigu 2.548.

Krajem XVIII veka, Irig je imao više stanovnika

od Beograda, dok kuga nije prepolovila

njihov broj. Kako bi se sprečilo

dalje širenje ove bolesti, okužene kuće

rušene su i paljene. U Irigu je spaljeno

oko 402 kuće, od tadašnjih 912. U znak

sećanja na vreme „kada su živi zavideli

mrtvima“ podignut je spomenik „Kipovi“,

između Iriga i Rume, na mestu gde je pošast

zaustavljena.

Posle kuge Irig se polako oporavlja.

181l. u Irigu radi 208 zanatlija, a od proizvoda

kojima se trgovalo, KOMBOST

- specijalno pripreljen kiseli kupus koji

su Irižani prodavali širom Habsburške

monarije, bio je najpopularniji. Na Ribarskom

trgu (ulici) – danas vinogradarsko/

vinskoj, nalazila se pijaca - kapija na ulazu

u centar grada, i nudila je raznovrsnu

robu, a ime dobila po velikim količinama

dunavske ribe koja se u ovoj uličici prodavala.

U Irgu, gradu bez reke i jezera, 1817.

je bilo 33 trgovca ribom koji su osnovali

ribarski esnaf i na Ribarskom trgu 1820.

podigli mermerni krst u čast Vaznesenja

Hristovog.

Prva Srpska škola u Irigu osnovana

je 1735. a prva školska zgrada podignuta

1781 - „Capitali schola“, sa dva razreda

i dva učitelja. Godine 1831-1834 Irižani

podižu novu, prostraniju zgradu, jednu od

najlepših u to vreme, u kojoj će svoj rad

(01.januara 1842) započeti Srpska čitaonica

u Irigu. U Irigu je 1826. osnovana škola

za Hrvate, Mađare i Nemce, a postojale su

i Šegrtska škola (1891) i Ženska stručna

škola (1903).

U Irigu su živeli i svoja prva znanja

sticali Dositej Obradović, koji je boravio

u Hopovu, Dimitrije Krestić, jedan

od osnivača Srpske čitaonice, Borislav

Mihajlović Mihiz, književnik, književni

kritičar, dramaturg, Milovan Vidaković,

književnik, Eustahija Arsić, rođ. Cincić,

prva književnica kod Srba u novije vreme,

Pavle Popović - Šapčanin i Milorad Popović

Šapčanin, Stevan Frušić, Josif Jovanović

Šakabenta, Gavrilo Kovačević i drugi.

Vinograda i vina je u okolini Iriga

oduvek bilo. O velikim parcelama pod

vinogradima piše Dositej Obradović, koji

je od jula 1757. do novembra 1760. godine

boravio u manastiru Hopovo, kraj Iriga,

navodeći da su okolna brda zasađena

mnogobrojnim vinogradima i voćnjacima.

Iriški trgovci su dobar deo prihodovali

od prodaje vina. Manastiri, koji su bili

vlasnici najvećeg dela obradive zemlje i

šuma, svoje posede davali su u arendu a

rentu naplaćivali u robi. Manastir Hopovo

je uveo rentu za vinograde nazvanu desetak

tj. procenjen prihod vina u svakom 10

redu vinograda. Ovaj desetak je bio glavni

prihod Hopova. Godine 1753. manastir

je na ime rente dobio 1.129 akova vina i

rakije od čega 816 akova čistog vina. Vinogradarstvo

i vinarstvo u Irigu dovodi do

osnivanja Vinogradrske zadruge i gradnje

Podruma Voćarsko-vinogradarske zadruge

1930. godine. Posle Drugog svetskog rada

Iriški podrum radi u sastavu PTK Irig, a

danas je u vlasništvu Vinarije „Kovačević“.

32

Objedinjena vinska ponuda

Udruženja Srem - Fruška gora

Svake godine Ministarstvo

poljoprivrede,

vodoprivrede i šumarstva

raspisuje Konkurs za

raspodelu podsticaja za unapređenje

sistema kreiranja i

prenosa znanja kroz razvoj

tehničko-tehnoloških, primenjenih,

razvojnih i inovativnih

projekata u poljoprivredi

i ruralnom razvoju. Udruženje

proizvođača grožđa i vina

sa oznakom geografskog porekla

„Srem - Fruška gora“

osnovano 2015. godine sa ciljem

održavanja kontinuiteta

slavne vinogradarsko-vinske

tradicije ovog podneblja, kao

i njegovog unapređenja, pojavljuje

se sa dva projekta:

Promocijom autohtone sorte

grožđa GRAŠAC i Razvojem

turizma regiona Srem-Fruška

gora, oba u saradnji sa Poljoprivrednim

fakultetom u Novom

Sadu.

U okviru projekta Promocija

grožđa sorte GRA-

ŠAC Udruženje je organizovalo

niz radionica za vinare i

potrošače vina; preuzelo organizaciju

I Festivala GRAŠ-

CA na Petrovaradinskoj tvrđavi,

u junu prošle godine.

Osim izložbe, organizovana

je i Konferencija o GRAŠ-

CU, kojoj je prethodila marketinška

kampanja, a koliko

je bila uspešna, govori

podatak da je, i pored kiše

koja je celog dana pljuštala,

posećenost prevazišla očekivanja.

Konačan rezultat ovog

projekta je izdavanje publikacije

o GRAŠCU, koja će,

podeljena u tri dela (Grašac

na našem podneblju - Igor

Luković; o ampelografskim

podacima sorte GRAŠAC -

dr Dragoslav Ivanišević; analiza

aromatskog kompleksa

karakterističnog za to vino - dr Vladimir Puškaš),

biti prilagođena široj publici, kako bi se što više

upoznala sa sve traženijom sortom.

- Priča o GRAŠCU (alijas Italijanski Rizling)

je sve prisutnija, a veza sa karlovačkim,

banatskim i drugi „rizlinzima“ namenjenim „bušenju“

kiselom vodom, izuzetno popularnim pre

30 - 40 godina, koji nisu mogli da pokažu pun

kapacitet sorte, na pragu su da budu zaboravljeni.

Problem pogrešnog povezivanja Italijanskog Rizlinga

sa Italijom i Rizlingom, vraćanjem starog

naziva sorte GRAŠAC, za šta velike zasluge ima

Igor Luković, takođe je na putu da bude prevaziđen,

jer reč je o domaćoj sorti. Statistički podaci

Ministarstva govore da GRAŠCA u Srbiji ima

najviše i svuda, i da čak 25 vinarija Udruženja

„Srem - Fruška gora“ gaji ovu sortu i proizvodi

vina GRAŠAC - objašnjava gospodin Slobodan

Spasovski, sekretar Udruženja.

I dok će se publikacija o GRAŠCU pred publikom

naći u aprilu, Udruženje se uveliko priprema

za Dan GRAŠCA - II Međunarodni festival

sa gostima iz Severne Makedonije i Hrvatske

početkom juna.

Gospodin Spasovski kaže da je projekat

„Razvoj turizma regiona Srem - Fruška gora“ bio

obimniji, sa više rada na terenu, a podrazumevao

je anketiranje i izdvajanje vinarija koje mogu

da prime turiste i onih koje žele da učestvuju u

projektu. Anketom je utvrđeno da 40-ak vinarija

mogu da prime turiste, posle čega je sledilo utvrđivanje

tehničkih uslova koje mora da ispunjava

svaka degustaciona sala, što je bilo predviđeno

ovim projektom. Na kraju je sledila ponovna poseta

vinarijama, provera ispunjenja propisanih

uslova i njihovo fotografisanje. Rezultat toga

treba da bude knjiga turističke vinske ponude

Srema i Fruške gore, kada je turizam u pitanju.

Slobodan Spasovski u razgovoru sa Draganom Injac u vinariji AVEN

- Udruženje „Srem - Fruška gora“ trenutno

ima 108 članova, od toga 66 registrovanih vinarija,

ostalo su proizvođači grožđa, koji takođe

planiraju da otvore vinarije. U ovom momentu

42 vinarije mogu da prime turiste. Svi oni imaju

uslove da rade i leti i zimi, većinom uz prethodnu

najavu, ali sve mogu da ponude „hladan tanjir“,

a ima i vinarija koje imaju svoje restorane koje

očekuju goste i bez najave - objašnjava Slobodan

Spasovski.

33

Degustacione sale

članova Udruženja

Martin Candir

proizvođača grožđa i vina

Srem-Fruška gora\Banoštor

Vinarija Ačanski, Banoštor

Vinarija Fruškogorski vinogradi,

Banoštor

Vinarija Podrum Stojković, Banoštor

Vinarija Quet, Banoštor Vinarija Vinarium, Banoštor Vinarija Šijački, Banoštor

Organska vinarija McC, Erdevik Vinarija Aven, Inđija Vinarija Belo Brdo, Čerević

34

Vinarija Bjelica, Banstol

Vinarija Brestovački, Erdevik

Vinarija Ilić-Nijemčević, Bikić do

Vinarija Kovačević, Irig

Vinarija Mačkov podrum, Irig

Vinarija Verkat, Čerević

Vinarija Deurić, Mala Remeta

Vinarija Dulka, Sremski Karlovci

Vinarija Dumo, Rakovac

Vinarija Imperator i Salaxia, Rakovac

Vinarija Kiš, Sremski Karlovci

Vinarija Komuna, Rivica

Vinarija MK Kosović, Sremski Karlovci

Vinarija Manufaktura Spasić,

Novi Slankamen

Vinarija Odrovački, Rivica

35

Vinarija Tri međe i oblak, Nešítin

Vinarija Đurđić, Sremski Karlovci

Vinarija Milanović, Surduk

Vinarija Molovin, Šid

Vinarija Mrđanin, Sremski Karlovci

Vinarija Patrijaršíijska dobra,

Sremski Karlovci

Vinarija Podrum Bajilo, Sremski

Karlovci

Vinarija Probus Vineyards, Veliki

Radinci

Vinarija Teodos, Surduk

Vinarija Trivanović, Šid

Vinarija Veritas, Sremski Karlovci

Vinarija Vinum, Sremski Karlovci

Vinarija Vinčić, Šid

Vinarija Živanović, Sremski Karlovci

36

GRAŠAC - vino velikih

potencijala ponosno nosi svoje ime

Fruškogorsko vinogorje je najrazvijenije,

ujedno i najstarije u Srbiji,

sa prvim legalnim vinogradom na

Šuljamačkoj glavici, danas obnovljenim,

a koji je oko 280. godine zasadio rimski

imperator Marcus Aurelius Probus, rođen

u obližnjem selu Grgurevci, i kao „otac

fruškogorskog vinogradarstva“ stekao

pravo da jedna sorta vinove loze ponese

njegovo ime. Fruška gora

je postojbina brojih vrhunskih

vina, i do sada najviše

ocenjenog srpskog vina na

Decanter (DWWA) 2022.

u Londonu - platinastim

priznanjem za Chardonnay

barrique Omnibus Lector

2015 vinarije Erdevik. Za

ovakav kvalitet zaslužni su

i teroar, koji odlikuje veliki

diverzitet mikrolokaliteta

sa različitim podlogama

(glina, šljunak, krečnjak...),

te „anomalija“ u kojoj je

severna strana planine toplija

od južne (11,8°C naspram,

11,3°C). Razlog

tome je Dunav, čija velika vodena masa

greje njene padine, a blaga i spremna da

prigrli sunce severna strana je ta koja ruši

predrasude o fuškogorskim crvenim vinima,

kao manje kvalitetnim od belih. Sve

to pogoduje uzgoju odličnog grožđa i proizvodnju

vanserijskih vina, među kojima

se poslednjih godina izdvojio GRAŠAC.

- Svaka vinska regija na svetu je prepoznatljiva

po nekom vinu, a Fruška gora

je bez sumnje rodno mesto GRAŠCA. Prvi

put u istoriji pominje se u Volnijevom Herbarijumu

na nemačkom, slovačkom, mađarskom

i srpskom jeziku, što je potvrda

da je GRAŠAC autohtona sorta Fruške

gore - zaključio je Igor Luković, vrhunski

autoritet po pitanju vina.

Andrej Volni, direktor Karlovačke gimnazije

(1798-1816), vrsni pedagog, iza

sebe je ostavio tzv. Volnijev Herbarijum,

podeljen u tri sveske (centurije), od koje

su ostale I (1797) i III centurija (1801),

dok je druga stradala za vreme Drugog

svetskog rata. U delu zbirke pohranjene

Igor Luković

u jednoj kutiji, nađeno je i 120 listova sa

55 uzoraka različitih sorti vinove loze, u

vreme nastanka Herbarijuma, prisutne na

Fruškoj gori, među kojima je i GRAŠAC

beli.

Prokopije Bolić, arhimandrit manastira

Rakovac na Fruškoj gori je 1816. u Budimu

objavio knjigu pod nazivom „Savršeni

vinodelac“ sa podacima imena starih

srpskih sorti vinove loze i

njihovim opisima. Među

opisima tamjanike, skadarke,

dinke, mirkovače,

crne zelenike, pominje se i

GRAŠAC - onakav kakvog

ga znamo danas.

- U prvoj polovini XX

veka bilo je pogrešno zvati

GRAŠAC Italijanskim rizlingom,

jer nema veze niti

sa Italijom, niti sa nemačkom

sortom, i opravdan

je povratak fruškogorskih

vinara izvornom imenu -

smatra Igor Luković, pokretač

priče o poreklu imena

ove sorte.

Isprovociran onim što je čuo kroz

razgovor sa Slavkom Kišom, poznatim

karlovačkim vinarom i vinogradarom,

povodom etikete GRAŠAC 2015 Vinarije

„Kiš“, bio je rešen da ide do kraja: -

GRAŠAC je na Fruškoj gori bio oduvek.

I kada smo posle rata (II svetskog) krenuli

u sadnju novih, uvezenih sorti, GRAŠAC

je ostao jer je bio vrh kvaliteta nekada. Za

vreme Orfelina zvali su ga GRAŠAC beli,

a postojao je i GRAŠAC crni. Za mog

veka, zvali smo ga rizling. Lepo je to ime,

možda zvučnije, ali eto, mi se vraćamo autentičnom,

starom, našem i uzgajamo ga

kao GRAŠAC, koji može da da jako dobra

vina - rekao je Slavko Kiš.

U literaturi XIX veka nigde se ne pominje

rizling, ime koje verovatno potiče

od pitomaca Visokoškolske institucije iz

Austrougarske, koji su obilazeći provincije

monarhije u svojstvu putujućih učitelja

poljoprivrede vršili popis stanja na terenu

u cilju osavremenjivanja proizvodnje i

podizanja rodnosti, između ostalog i sorti

Grašac beli Vinariije Kiš

vinove loze. Iz prikupljenog materijala izdavali

su Godišnjake, koje su distribuirani

širom carstva. Simptomatično je da gde

god se javljalo ime grašac, grašica, graševina,

zamenjeno je rizlingom, ispred kojeg

se stavljao određen epitet. Zahvaljujući sećanju

i upornosti naših vinogradara/vinara,

vek kasnije GRAŠCU se sa njegovim

krsnim imenom, vraća i kvalitet u koji se

može verovati.

Nije na odmet pomenuti i da se u

Dunavskom basenu gde daje najbolja

vina, koji se može obuhvatiti linijom Beograd-Ljubljana-Grac-Balaton-Beograd,

GRAŠAC sreće pod imenom Olaszriesling,

Ryzling Vlassky, Graševina, Welschriesling...

Priznat pod šifrom klon SK54

smatra se i danas najkvalitetnijim klonom

ove sorte, nastao je na Institutu za voćarstvo

i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima,

kao rezultat obimnog dugogodišnjeg

istraživanja (1975 - 1991) grupe autora sa

Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u

Novom Sadu (Ivanišević, Korać, Cindrić,

Paprić, Kuljančić, Medić).

37

Obilazak Srbije sa čašom

Promocija vinskog turizma Republike Srbije obuhvaćena

pilot projektom „Vinski putevi Šumadije i Pomoravlja“

sa vinskim turama radi planiranja i lakšeg

kretanja turističkih grupa kroz vinske rejone Srbije, pokazala

je prve pozitivne rezultate neophodnosti jedne ozbiljne

inicijative i njenog impakta na razvoj turističko-vinske

ponude. Sprovedena u rejonu Šumadije, ova ideja bi uskoro

mogla da se preslika i na druge vinske rejone Centralne

Srbije i Vojvodine radi upotpunjavanja turističko-vinske

ponude Srbije, posetama vinarijama i degustacijama, uz

obilazak sakralnih, kulturno-istorijskih spomenika, prirodnih

atrakcija kraja u kojem se vinarije nalaze. Inicijator

i realizator projekta „Vinski putevi Šumadije i Pomoravlja“

je WINE EXPERT Udruženje Centar za razvoj vinskog turizma,

sa sedištem u Šumadiji, na čelu sa Zoranom Dragoljevićem

Žoržom, kao predsednikom.

Objedinjena turističko-vinska ponuda

- Naša ideja je namenjena razvoju vinskog turizma u

Srbiji i za svaki rejon, unutar dva regiona pripremili smo

vinske ture, kako bi vinski turisti i ljubitelji vina lakše mogli

da se kreću po terenu i planiraju svoje ture. Ponudili

smo objedinjenu turističko-vinsku ponudu jednog atraktivnog

turističkog proizvoda na nivou cele zemlje, i uvezali ga

sa drugim turističkim programima - objasnio je gospodin

Dragoljević.

Vinski turizam u Srbiji je u razvoju. Pored inicijativa

pojedinih turističkih agencija posetama pojedinim vinarijama,

ozbiljan segment vinskog turizma su i vinske manifestacije,

koje se u kontinuitetu razvijaju poslednjih dvadeset

godina. Po mišljenju našeg sagovornika, taj segment

smo prilično razvili, za razliku od segmenta kretanja po

terenu:

- Ovaj vid turističke ponude ne podrazumeva samo posetu

vinarija i degustaciju vina, jer u vinarije se ide posle

12 sati. Pre toga predviđene su posete dobrima kulturnog

nasleđa, obilazak prirodnih retkosti, ukratko, umrežavanje

svega onoga što Srbija nudi i vredno je videti, u priču vinskog

turizma.

Ova ideja oslonjena je na petnaestogodišnja iskustva

drugih vinskih regija, poput Toskane, Gorinških brda,

Pijemonta, Istre, i vinski turizam stavlja u žižu turističke

ponude, a ne kao do sada, prateći deo nekih primarnih interesovanja.

- Upoznali smo se sa modelom i iskustvima na kojima

su razvijeni vinski rejoni u Evropi razvili ovaj vid vinskog

turizma, i želeli da ga implementiramo u Srbiji, oslanjajući

se na nešto što je potvrđeno u praksi i da ponudimo kao

gotov proizvod - objašnjava predsednik, dodajući da je deo

projekta „Vinski putevi Šumadije i Pomoravlja“ i Kraljevski

vinski put, jedini u ovom regionu, autentičan i fensi u

isto vreme, gde su dve kraljevske porodice imale svoje vinarije

u kojima se i danas proizvodi vino.

Zoran Dragoljević Žorž

Tokom poslednje dve godine

praćenja rezultata ovog pilot

projekta u koji je bilo uključeno

desetak vinarija, zabeleženo je

značajno povećanje broja dolazaka

turista, što je potvrdilo kvalitet

ove ponude. U međuvremenu i

drugi vinari, videvši benefite vinarija

uključenih u projekat, zainteresovali

su se, u skladu sa

idejom, za „prodaju na kućnom

pragu“, kako vina tako i svih drguih

domaćih proizvoda. Ne sme

se zanemariti, da ovaj koncept

vinskog turizma uključuje Slow

food pokret (odgovornost prema

namirnicama i njihovom poreklu),

nastao u Italiji 1989., u okviru

kog je i Slow wine koncept,

koji omogućava prodaju osnovnog

proizvoda - vina, ali i usluga

i lokalne hrane, smeštaja, prevoza

i drugog.

Izvesno je da turisti, posebno

oni strani, dolaze u Srbiju sa

željom da upoznaju vina od naših

lokalnih sorti. Pokazalo se da vinski

turisti, želeći da upoznaju ljude,

kulturu jednog kraja, gastronomiju

i vino, stavljaju akcenat

na ono što je lokalno i autentično.

Slow Wine nazivaju i „čestitim“,

„poštenim“ vinom, vinom

sa minimumom intervencija u

38

autohtonih srpskih vina

proizvodnji, Ono se naslanja na organsku

i biodinamičku proizvodnju, na lokalne

proizvođače koji isto tako razmišljaju, pa

nude svoje proizvode proizvedene sa što

manje upotrebe hemije.

Sve prisutniji turizam posebnih

interesnih grupa

Tragajući za drugačijom perspektivom

doživljaja isprovociranom jedinstvenom

atmosferom, estetikom i ambijentom,

na turističkom tržištu je sve prisutniji turizam

posebnih interesnih grupa, za razliku

od masovnog turizma, koji je do sada

bio u prednosti. Centar za vinski turizam

pokušava da „Vinske puteve Srbije“ upakuje

i tržištu ponudi kao gotov turistički

proizvod. Turisti danas, uglavnom individualno,

zaobilazeći agencije, preko sajtova

dolaze do informacija. Zato je u okviru

projekta predviđena izrada brošura, pre

svega digitalne aplikacije „Vinski put Srbije“,

na više jezika dostpunim informacijama,

gde će svako, spram svojih interesovanja

i mogućnosti, pronaći i odabrati

kvalitetan put za sebe, porodicu ili grupu

prijatelja.

WINE EXPERT Udruženje Centar

za razvoj vinskog turizma ima nameru da

u sledećem koraku u dobroj i kvalitetnoj

promociji vinskog turizma, bez koje nema

nijednog vida turizma, na domaćoj i ino

sceni, uspostavi saradnju sa TO Srbija i

TO Vojvodina, Ministarstvom turizma i

omladine, Ministarstvom poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede i drugim relevantnim

institucijama.

- Došli smo do faze kada treba uložiti

značajna sredstva u promociju, a to ne

možemo da radimo sa nivoa nevladinih

organizacija. Obavili smo dosta razgovora

i očekujemo da nas državni organi, nadležne

institucije i organizacije prepoznaju

i pomognu u vidu finansijske podrške. Jer,

80% ljudi danas do informacija dolazi putem

interneta. Da biste na internetu obezbedili

vidljivost, samo nedeljne objave

dostižu iznos od 1.000 evra, što je ozbiljan

iznos, ali koji se najbrže vraća - kaže gospodin

Dragoljević.

Ovim projektom su predviđeni jednodnevni,

trodnevni i sedmodnevni aranžmani,

koji u toku jednog dana predviđaju

obilazak najmanje dve, najviše tri

vinarije. Turisti za sedam dana boravka

osim dvadesetak vinarija, na vinskim putevima

kroz Srbiju mogu da obiđu i srednjovekovne

manastire, kulturno-istorijsku

baštinu, prirodne znamenitosti, banje i

nacionalne parkove, kanjone reka od Đerdapa

do Uvca..., i upoznaju našu zemlju

svim čulima.

Puna podrška Gradske turističke orgnizacije Kragujevac i vinara Šumadije

39

Turistička avantura kroz

opštinu Vršac

Godine 2027. Vršac će obeležiti šest vekova od prvog pomena

imena nalik današnjem - Podvršan, sa prefiksom

„pod“ (u značenju ispod vrha (brega)), koji se kasnije

izgubio, a korenu reči dodat je završetak „šac“, te je tako dobio

današnje - VRŠAC (mali vrh) (prema pisanju Kulturnog centra

Vršac). Biti na vrhu ili tik uz njega do danas je ostalo opredeljenje

Vrščana. Ili navika.

Originalno i uvek drugačije predstavljanje turističkog Vršca

priredila je i ove godine Turistička organizacija grada svojim nastupom

na 44. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Osim

novih promotivnih materijala „Manastir Malo Središte”, „Zagajička

brda” , „Verski objekti - Bogatstvo kulturnog nasleđa”,

„Biljni svet Deliblatske peščare” kao i eno-gastronomsku ponudu

ugostiteljskih objekata: Hotel „Villa Breg“, Hotel „Srbija“, „Crveni

Krst“ i Hotel „Vetrenjača“, kao i drugih znanih i manje znanih

odredišta u gradu i njegovoj okolini.

Vrščani su postali i značajan deo ponude južnog Banata, koja

je po svemu specifična i vredna posete.

Dragana Mitrović, gradonačelnica Vršca, sa svojim timom

saradnika podržava rad Turističke organizacije grada, nastojeći

da zajedničkim snagama na najlepši način predstave i ponude potencijalnim

turistima sve ono što se lepo i vredno može videti u

Vršcu.

- Kao lokalna samouprava veoma smo zainteresovani da još

više uložimo u razvoj turizma grada, i gledamo da svake godine

turistima ponudimo nešto novo zbog čega će doći i videti naš

grad. Ove godine imamo jedno posebno iznenađenje - otvorićemo

vrata Vršačke kule za sve posetiocie sa sjajnom izložbom

o životu u utvrđenju tokom srednjeg veka i tako će uz šetnju

Vršačkim bregom posetioci imati jedan novi sadržaj koji je godinama

unazad bio skrajnut od njih. Pripremamo sjajne programe

za manifestacije: Vršačko kulturno leto, od kraja juna do kraja avgusta;

VinoFest; Međunarodni festival folklora „Vršački venac“;

kao i „Dane berbe grožđa“ trećeg vikenda septembra, za našu najveću

manifestaciju. Raduje činjenica da je Vršac u 2022. godini

oborio rekord u broju noćenja (+44.000 u odnosu na prethodnu) a

u januara ove godine zabeleženo je 30% više noćenja nego januara

2022. godine. Želim da pozovem sve turiste iz naše zemlje, i

zemalja regiona da posete grad Vršac bogat kulturom, istorijom,

vinom, a mi ćemo se kao dobri domaćini truditi da učinimo njihov

boravak nezaboravnim - rekla je gradonačelnica.

Gospođa Mitrović je istakla značaj razvoja ruralnog turizma,

posebno manifestacionog turizma, kako u gradu tako i selima ove

opštine. Prema njenim rečima, sve je više sela koji imaju svoje

festivale, da pokazivanjem običaja svoga mesta privuku publiku.

Već su dobro znani i posećeni tradicionalni Banatski fruštuk,

Gudurička zlatna jesen, i veliki broj drugih festivala koji okupljaju

različita udruženja, i svi oni se trude da sačuvaju kulturu i

Dragana Mitrović sa saradnicima iz Turističke organizacije Vršca

Vinske manifestacije - magnet za turiste iz Srbije i regiona

običaje svoga kraja. Tako će MZ Izbište i Udruženje žena „Dobra

volja” iz Izbišta po 13. put organizovati Festival banatske kuhinje

i tradicionalni Banatski fruštuk, a Guduričani potruditi da opravdaju

svoj epitet Vinskog sela.

- Da bi se to razvijalo u dobrom pravcu, potrebna je dobra

putna infastruktura. Grad Vršac je u prethodnih godinu dana izradio

projekat za izgradnju kanalizacione mreže u Gudurici, obezbedio

projekte za putnu mrežu, što je važno da bismo mogli da

gradimo smeštajne kapacitete u Gudurici. Razvoj vinskog turizma

kroz podršku vinarijama, njihovom udruživanju, a grad Vršac,

u saradnji sa TO Vršac, je ove godine izdvojio sredstva kako

bi finansirao izradu strategije sa ciljem da vinarima obezbedimo

zaštitu geografskog poreklo i na viši stadium podignemo vinsku

priču. Uz to, gigant Vinarija „Drašković“ i apsolutno sve vršačke

vinarije učestvuju u ovom velikom projektu objedinjenja turističko-vinske

ponude - izjavila je Dragana Mitrović.

40

Od banatskog kicoša do

otmenog Banaćanina

Ovogodišnju promotivnu kampanju pod nazivom Zrenjanin

- grad za medalju, Turistička organizacija grada Zrenjanina

(https://visitzrenjanin.com/) počela je zapaženim

nastupom na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, sa ozbiljno

pripremljenim timom za sve događaje koji slede.

Kako su manifestacije najbolji način upoznavanja jednog

grada, akcenat turističke ponude stavili

su na ovaj vid turizma, jer manifestacija

znači i poziv, i sadržajan

program kojim domaćini žele da

predstave sebe i svoje mesto u najboljem

svetlu. A Zrenjanincima to

nije problem, jer o čemu god da pomisle,

stvori se zlatna medalja, bilo

da se radi o sportu, kulturnoj baštini,

gastronomiji, muzici i horovima...

Čak i Narodni muzej Zrenjanin, čuvar

sveg blaga srednjeg Banata, nosilac

je brojnih priznanja. U budućim

planovima TOG Zrenjanina, Muzej

će biti aktivan učesnik u kreiranju i

realizaciji kulturnih događaja.

- Slučaj je hteo da „Beloblatska

kobasica“ bude jedna od prvih u nizu

manifestacija grada Zrenjanina, koja

je i ove godine privukla veliki broj

učesnika/takmičara i posetilaca. Slede

vesele aktivnosti posvećene „buđenju

proleća“, i u izuzetno svečanoj

atmosferi obeležavamo dan uoči

Hristovog vaskrsenja, na Veliku subotu,

koja okupi nekoliko hiljada porodica.

Jedna od manifestacija u koju

je uloženo puno znanja i truda je IV

Banatski festival vina, 20. maja, po

prvi put u prostoru Gradske bašte za

koji smatramo da je idealan da privuče sugrađane, da prošetaju

do centra grada i degustiraju neka od vina iz palete najboljih vinarija

u zemlji i regionu - istakla je Sanja Petrović, direktor TOG

Zrenjanin.

A onda se zahuktava serija letnjih festivala. Vinski festival

u Gradskoj bašti prepustiće mesto prvom u nizu tradicionalnih

dešavanja - „Banatska bajka“, dok glavnom gradskom ulicom,

Kralja Aleksandra I Karađorđevića, tokom jula i avgusta, zabavljeni

brojnim sadržajima u okviru „Korzo fest-a“ šetaju Zrenjaninci

evocirajući uspomene na vremena prošla idući sa svojim

mališanima u vreme buduće.

- „Korzo fest“ je i odzivom sugrađana i kvalitetom događaja,

ispunio sva naša očekivanja. Nadam se da ćemo ga svežim idejama

dalje unaprediti, ali se nećemo ljutiti ni ako bude na nivou

Sanja Kostić Petrović

prošlih. Jer, ova manifestacija je pokazala vitalnost svih generacija

stanovnika našeg grada, spremnih da prihvate svako vreme

i učestvuju u njemu - kometarisala je Sanja Petrović, dodajući

da TOG Zrenjanin, u saradnji sa udruženjima građana, ima nove

planove u smislu animacija, manifestacija, radionica za najmlađe

i na jednom od najlepših kupališta na Begeju - zrenjaninskoj

„Peskari“, koju dnevno poseti i do

5.000 ljudi, uživajući u kupanju, gastronomiji,

piću, pre svega u brojnim

aktivnostima i druženju.

Dani piva, najveća gradska manifestacija

biće održana od 15 - 20.

avgusta, na najatraktivnijim gradskim

lokacijama i sa programima

namenjenim svim generacijama

najrazličitijih interesovanja. Organizatori,

TOG Zrenjanin obećavaju

„manifestaciju za pamćenje“ i da

će ovogodišnja ponuda krcata iznenađenjima,

podjednako zadovoljiti i

ljubitelje kulture i muzike, sporta i

gastronomije.

- Veoma nam je drago da su i

meštani zrenjaninskih sela shvatili

da turizam može doneti različite blagodeti,

doprineti razvoju mesta, ali

i njihovom ličnom boljitku. Počeli

su da ulažu malo više entuzijazma i

sredstava kako bi osmislili manifestaciju

koja prevazilazi lokalne okvire.

Već nekoliko mesta, poput naselja

Stajićevo, na obodu prirodnog

rezervata Stari Begej - Carska bara,

u blizini Etno sela Tiganjica, koje je

prošle godine uz kulturno-umetnički

i zabavni program obeležilo 100 godina

postojanja, privuklo je neočekivan broj gostiju. Danas selo

ima dve registrovane etno kuće sa smeštajem turista i meštane

koji su osvestili ideju seoskog turizma, u smislu aktivnog odmora,

organskih proizvoda i domaćih jela - pomenula je direktorica,

zadovoljna što je u prethodnom periodu Zrenjanin postao čvorište

EuroVelo ruta 6, 11 i 13, kroz koji godišnje prođe 30.000 bajkera.

TOG Zrenjanin je osim infrastrukture, uradio odgovarajuće

mape sa obeleženim turističkim proizvodima, koji bi trebalo da

zaustave na jedan - dva dana bike turiste u ovom prelepom gradu.

Razvoj sve popularnijeg nautičkog turizma u „gradu na pet

voda“ (Begej, Tisa, Tamiš, Dunav, DTD), za sada se svodi na

promo ture u raznim pravcima, i u organizaciji TOG-a, kako bi

podstakli vlasnike plovila da se uključe u turističku ponudu grada

i vrše promociju ovog atraktivnog vida turizma.

41

Srbija privlači rumunske turiste

Na razmeđi srpskog i rumunskog,

u prostornom, kulturološkom, jezičkom

i svakom drugom smislu,

za Danu Niculescu iz Temišvara je velika

prednost koja je obeležila njen život.

Dugogodišnji novinar Banater Zeitung-a

iz Temišvara, i profesionalno i personalno

više je nego upućena u prilike sa obe

strane granice, što joj daje mogućnost da

realno proceni društvena kretanja, razvoj u

različitim oblastima u obe zemlje.

Naš razgovor u prijatnoj atmosferi

Balkan Bistro-a na Piața Unirii u

Temišvaru, na srpskom jeziku, bio je

fokusiran na turističke teme i Evropsku

prestonicu kulture 2023 - Temišvar,

odnosno Novi Sad 2022., koji

mu je tu titulu predao.

Dana Niculescu je rođena od majke

Srpkinje i oca Rumuna, u Čanadu,

naselju koje pripada okrugu Timiš, u

koji se početkom XVIII veka doseljavaju

Srbi graničari, čiji potomci i

danas čine značajan deo srpske nacionalne

manjine u Ruminiji. U Čanadu

završava četiri razreda osnovne

škole na srpskom jeziku. I danas čita i

piše ćirilicom, a sa majkom, koja živi

u Bukureštu, isključivo razgovara

srpski, kao što je uvek bila praksa u

njihovoj kući. Kasnije je istu prenela

u svoju porodicu, na svoje ćerke.

Puno putuje i neretko, put je nanese

u Srbiju, u kojoj je obišla gotovo sve

turističke destinacije.

- Da li sa ćerkama ili prijateljicama,

često dolazim u Vojvodinu ili centralnu

Srbiju. Obišla sam mnoga mesta i

gradove: od Palića, Novog Sada, Zemuna,

do Zlatibora i Kopaonika. Imam i rodbinu

u Horgošu i Beogradu, tako da sam i tamo

mnogo puta odlazila. U Srbiju idem da vidim

nešto novo. Kada smo bili u Novom

Sadu na zatvaranju Evropske prestonice

kulture 2022, ujedno i dočeku Nove godine,

gde smo se takođe odlično proveli,

postavila sam pitanje razloga dolaska srpskih

turista u Temišvar - Evropsku prestonicu

kulture 2023., i dobila odgovor koji

me je zaprepastio - šoping. U stvarnosti,

u Rumuniji i Temišvaru ima i lepih mesta.

Na svega dva i po sata vožnje od Beograda

nalazi se najveći grad Banata, Temišvar,

koji nazivaju „malim Bečom“, gradom

parkova, čistog vazduha, brojnih sakralnih

objekata. Ali kod nas su planine daleko,

more još dalje. Bliže nam je da odemo u

Grčku ili Hrvatsku nego na Crno more.

Nedaleko od Temišvara je Banja Herkulana,

najstariji banjski centar u Rumuniji i

jedno od najstarijih lečilišta na svetu. Ali,

hoteli na turističkim destinacijama dugo

nisu obnavljani i sve je jako skupo - kaže

gospođa Niculescu i iskreno nastavlja: -

Dana Nicolescu (prva s leva) sa članovima ekipe koja je realizovala promociju projekta

EuroVeloPark Banat u Temišvaru

Pre sedam godina posetila sam i Zrenjanin.

Novi Sad, Beograd, Kikinda, tri su

grada koja bar jednom mesečno obiđem

sa svojim društvom. Najčešće prošetamo

centrom grada i odemo na kafu ili sladoled,

ponekad na ručak. Najviše volim da

posetim muzej, neku izložbu, obavezno

kupim neku knjigu, i to je kako za mene,

tako i moje drugarice, Rumunke, pravi doživljaj.

Nešto novo i po pristupačnim cenama.

Ako je u pitanju koncert ponekad i

ostanemo i prenoćimo.

Idejom povezivanja postojećih turističkih

kapaciteta projektom EuroVelo

Park Banat, ostvarena je mogućnost proširenja

turističke ponude na atraktivan

način - biciklovima. Grad Zrenjanin kao

i Turistička organizacija grada Zrenjanina,

kao suosnivači EuroVeloPark Banat,

u dogovoru sa zainteresovanim, napraviće

plan obilaska različitih, vrednih da se

obiđu lokacija na teritoriji Zrenjanina, od

Carske bare, Banje Rusande, Belog Blata,

Kaštel Ečka u istoimenom selu, brojnih

gradskih manifestacija i atrakcija, električnim

biciklovima, primerenim turistima

svih godišta, a po želji i posetu Kikindi i

drugim okolnim mestima.

Ovaj projekat, koji vodi Tanja Jakšić,

master PPP Advisor, Udruženje EuroVelo

Park Banat, predviđa i mogućnost dolaska

iz Rumunije u Srbiju, rutom koja vodi dolmom

uz reku Begej, i prelaskom granice

preko pešačko-biciklističko-brodskog prelaza.

- Pozdravljam ovu ideju koja daje mogućnost

više da možemo da uživamo u prirodi,

čistom vazduhu, i lako pređemo granicu.

Dobro za nas, turiste iz Rumunije, da

ponovo posetimo Zrenjanin, i verujem da

će ostaviti dobar utisak, i još jednog rumunskog

turistu preobratiti u zadovoljnog

i redovnog gosta. Posebno me raduje odlazak

do Kikinde koja mi se dopala na prvi

pogled - kaže Dana Niculescu.

42

E-bike tura obilaska srednjeg

Banata ponuđena rumunskim

turistima

Ideja povezivanja postojećih turističkih

proizvoda jednom novom ponudom,

koja će objediniti dosadašnje i otvoriti

nove mogućnosti razvoja turizma srednjeg

Banata - Zrenjanina, bila je tema prezentacije

EuroVeloPark Banat, upriličene 02.

marta 2023. godine u Temišvaru. Poziv su

uputili Tanja Jakšić, master

PPP Advisor, Udruženje EuroVeloPark

Banat, Zrenjanin

i Jaroslav Stevanov, menadžer

turizma, licencirani

vodič, svojim kolegama,

predstavnicima tamošnjih

turističkih agencija i medijima

iz Temišvara, predstavljanjem

plana buduće

saradnje sa turistima iz Temišvara,

Timiša, regiona

Banata, ali i iz cele Rumunije,

koji žele na drugačiji

način da upoznaju raskošnu

ponudu srednjeg Banata, od

prirode, kulture, arhitekture

do prebogate gastronomije.

- Cilj projekta EuroVeloPark

Banat je predstavljanje

Banata u drugom svetlu.

Kroz Banat prolaze biciklističke rute 6, 11

i 13, ali ćemo se osvrnuti na biciklizam iz

druge perspektive. Za razliku od sportskih

biciklista spremnih da voze po 100 i više

kilometara, veći broj je onih koji bi da uživaju

u savladavanju kraćih destinacija, a

uz put nešto i da vide. Iz toga razloga je

TOG Zrenjanina, uz osnivače Udruženje

C.R.E.M. u Srbiji JPP, Grada Zrenjanina,

Kartografije Huber i drugih partnera, u

okviru EuroVeloPark Banat osmislila manje

e-bike ture, koji može da prevali 100

km bez punjenja i posebnog napora za korisnike,

te je idealan za decu i starije, kao i

one u ne baš dobroj fizičkoj kondiciji. Cilj

je da vas pozovemo da dođete u Zrenjanin

i u dogovoru sa vama, turistima i turističkim

grupama, na osnovu vaših interesovanja

i želja, kreiraćemo turističke sadržaje,

programe, u kojima ćemo uživati u vinskim

turama, seoskim domaćinstvima, u

dobroj štrudli, obilsku pozorišta i gradskih

trgova... Ukoliko ima volje i snage da na

ovaj način obiđemo i Kikindu, što će biti

stvar našeg dogovora - rekla je tom prilikom

Tanja Jakšić.

Tanja Simeunović Jakšić, Jaroslav Stevanov i Javor Radovanković

na promociji projekta u Temišvaru

Predstavljajući grad Zrenjanin, Jaroslav

Stevanov, kao Zrenjaninac, menadžer

turizma i licencirani vodič ispred Turističke

organizacije grada Zrenjanina, svojski

se potrudio da domaćinama predstavi svoj

grad.

- Turistički svet posle globalne pandemije

okreće se turizmu u prirodi, održivom

i odgovornom, kreativnom i inovativnom.

Naš region Banata, grad Zrenjanin, predstavljamo

na sajmovima, raznim događajima,

u medijima... Duh naših gradova

Banata „glavnih šorova“ čine stara zdanja,

palate, dvorci koji govore o gospodstvu

zasnovanom na uživanju, lepoti uređenosti.

Bogata istorija je okosnica naše turističke

ponude. Ovde život teče lagano, bez

žurbe, žagora i zato mi stvaramo događaje:

„Karnevale“, „Dane piva“, „Banatske

vredne ruke“, „Međunarodni Banatski festival

vina“, „Korzo fest“, „Banatsku bajku“...,

kao deo kolorita ove sredine upakovane

u turistički proizvod. Naši ljudi su

zanimljivi i kreativni, i značajno ih je upoznati.

Promocija sporta, zdravog načina,

života, iznajmljivanjem biciklova, čamaca

na veslanje, značajan je deo

turističke ponude grada. Ponuda

začinjena „banatskom

kujnom“, specifičnog bogatstva

kulinarske različitosti,

daje joj posebnu draž.

Naša ponuda je heterogena

zahvaljujući brojnim resursima,

kojim se ponosimo -

rekao je gospodin Stevanov,

dobivši potvrde od prisutnih

kolega, turističkih radnika,

da u turističkom smislu,

Zrenjanin zaista ima bogatu

i raznorodnu ponudu.

Sledeći korak u realizaciji

ovog projekta biće

zajednički sastanak njegovih

tvoraca sa turističkim

agencijama i formiranje

konkretne turističke ponude

turizma na dva točka na banatski način.

U okviru prezentacije prikazan je i

kratak film - MAGIČNI ZRENJANIN, o

gradu i turističkim potencijalima ove opštine.

Ova, kao i mnoge druge prezentacije i

susreti ove dve zemlje, rezultat su saradnje

sa Javorom Radovankovićem, preduzetnikom

srpskog porekla iz Temišvara, koji

je i ovoga puta preuzeo ulogu domaćina i

organizatora odlično se snašavši i u ulozi

prevodioca.

Poslednjih dana marta najavljeno je i

otvaranje stalnog biciklističkog, pešačkog

i brodskog graničnog prelaza Rumunija-Srbija.

Posebno atraktivna biće vožnja

bicikovima stazom dužine 37km u Rumuniji

i 42km u Srbiji, koja vodi nasipom uz

tok reke Begej.

43

- kad poželiš najbolje

Malo šta je slično salašima.

Nekada su to bili

poljoprivredni posedi

na kojima je živelo i radilo više

od polovine vojvođanskog stanovništva.

Na prelasku iz XX u

XXI vek brojni salaši su napušteni,

retki zadržali prvobitnu

funkciju, neki su reorganizovani

u ugostiteljske objekte.

Prvi i najsvetliji primer zadržavanja

starog uz prihvatanje

novih trendova u skladu sa duhom

vremena je „Salaš 137“ na

Čeneju, koji je uz minimalne

(neophodne korekcije) sačuvao

arhitektonsku jedinstvenost nekadašnjeg

salaša, modernizovan

samo toliko koliko je bilo potrebno

da zadovolji savremene

standarde poslovanja, otvorio

vrata gostima i ponudio im nešto

posebno, što nije lako opisati,

a uključuje i mesto, i ponudu

i ljude. Jer, tajna „Salaša 137“

nisu samo černozem, plavo nebo

obojeno krošnjama bagremova,

već pre svega oni koji se uspešno

trude da približe, dočaraju i svoju

publiku očaraju.

- Dosta toga smo promenili

u skladu sa promenama na tržištu,

u turizmu i gastronomiji, naprimer,

ali smo se od starta trudili

da našim gostima pružamo sve

ono što oni vole i dozvoljavamo

da se zaljube u nas. Neko voli da

svoj boravak iskoristi gledajući u

zalazak sunca i mi mu donesemo

udobnu stolicu i obezbedimo da

ga niko u tome ne ometa; neko

želi da jaše konja u našem konjičkom

klubu, ili pohađa školu

jahanja, i mi to omogućimo; kao

i vožnju kočijama kada dolaze na

venčanje; ako je izuzetna prilika

i „zatvorimo“ Salaš i priredimo

svadbeno veselje za nezaborav.

Dejana Crveni

Pred naše goste prospemo našu dušu, a oni uzimaju one delove

koji im trebaju i koje vole - objašnjava Dejana Crveni,

menadžer „Salaša 137“ i somelijer, podsećajući da je iza ove

priče više od 20 godina uspešnog poslovanja, i da „čarobni

štapić“ onoga što su postigli ne daju nikome.

Dejana Crveni tvrdi da nijedan posao nije težak ako se

radi iz ljubavi. A ovde sve što se uloži biva uzvraćeno, uprkos

promenama izazvanim društvenim kretanjima, otvaranju novih

salaša i objekata slične namene. Brojne aktivnosti, pored

uobičajenih, ne dozvoljavaju ni da se pomisli na dangubu i

dosadu. Priprema zimnice, proslava i obeležavanja, tradicionalni

svinjokolj, brojne manifestacije, kojima je „Salaš“

domaćin, jedan su od razloga što su bili i ostali na čelnoj

poziciji.

Ne mali deo zasluga, po njenim rečima, pripada i orkestru

„Salaša 137“, koji je od samog početka rada „Salaša“,

zadužen za lepo raspoloženje i dobar štimung.

Potreba da se jedno uklopi u drugo radi stvaranje zajedničke

slike i što besprekornijeg funkcionisanja ovde je prisutna

u kontinuitetu. Ovde se mogu

poručiti najbolja tradicionalna

jela i ona novija upakovana u

tradiciju. Tu je i somelijer, čija se

preporuka usklađuje sa afinitetima

svakog gosta ponaosob.

- Individualan pristup svakom

našem gostu zahteva veliko

iskustvo ali jedino tako možemo

očekivati da gost bude u potpunosti

zadovoljan. Olakšava

nam činjenica da živimo u okruženju

još uvek zdravih poljoprivrednih

proizvoda i izuzetno bogate

gastronomske ponude, kao i

najvinonosnijeg regiona u Srbiji,

odakle dolaze izuzetna vina. Uz

domaću hranu uvek preporučujemo

vino sa Fruške gore, ili iz

Srbije, i tu ne možemo da pogrešimo.

Profesionalnost nam, osim

pristupa svakom gostu nameće i

adekvatno ophođenje, serviranje

i nenametljivu komunikaciju, putem

koje pokušavamo da uspostavimo

vezu sa gostom i predložimo

mu nešto iz naše ponude:

da li rolovanu teletinu uz vino

iz Srbije, ili testo nasuvo i roze

špric od našeg domaćeg vina -

kaže naša sagovornica.

Po njenim rečima, na „Salaš“

je najbolje doći za vikend i

doživeti ga natenane. Tu su komforne

sobe i niko ne mora da žuri

kući. „A, ako se zalomi dobra

atmosfera niko i ne zna kada će

kući“. Čitava prošlost Vojvodine

i deo sadašnjosti, od njegovog

izgleda, muzike, do hrane i vina,

utkane su u ovaj ambijent. Domaćini

gledaju da svako ko dođe

ponese parče Vojvodine u Beograd,

Split, Zagreb, Sarajevo...,

i avanturu koju je ovde doživeo.

Gosti se gotovo uvek na „Salaš“

vraćaju, posebno oni iz regiona,

Hrvatske, Slovenije, Severne

Makedonije, BiH, i to je potvrda

da ono što se i kako se ovde radi,

radi dobro.

44

Iskustvo koje morate doživeti u

Novom Bečeju

Prepoznavanje prirodnih i kulturnih

resursa i nasleđa kroz spektar

razvojnih mogućnosti, definisanjem

i analizaranjem potreba turista u

stvaranju turističkog proizvoda, u krugovima

turističkih poslenika i svih koji

su na bilo koji način bili vezani za razvoj

ove privredne grane u opštini Novi Bečej,

započeto je definisanjem strategije

razvoja i sagledivosti cilja od zametka

same ideje. Turistički Novi Bečej, opština

sa četiri naselja, danas nudi „Jedinstveno

iskustvo koje morate doživeti“,

a koje se odnosi na prirodna i kulturna

dobra, atrakcije, jedinstvenosti, vredne

artefakte i dostignuća savremenog doba.

Saša Maksimović, predsednik opštine

Novi Bečej, svake godine, na poziv

partnera, Privredne komore Budimpešte,

sa Turističkom organizacijom opštine

Novi Bečej (TOONB), posećuje Sajam

turizama u glavnom gradu Mađarske.

Ove godine, s obzirom na datumsko preklapanje,

zadovoljan je što je uspeo da

poseti i 44. Sajam turizma u Beogradu

i 45. Sajam turizma -UTAZAS 2023. u

Budimpešti.

- U Novom Bečeju, sredinom novembra

2019. godine otvorena je prva

Informativna kancelarija Privredne komore

Budimpešte u Vojvodini. Reč je o

produbljivanju saradnje vezane za razvoj

infrastrukture, turizma, sporta i kulture.

Primarna uloga Kancelarije je povezivanje

privrednika i lokalne samouprave

iz cele Vojvodine sa PK Budimpešte

i Vladom Republike Mađarske u cilju

Saša Maksimović

intenziviranja prekogranične saradnje i

skraćenja puta ka fondovima EU, te pružanja

podrške i pomoći prilikom odabira

poslovnih partnera i investicija iz Srbije

i Mađarske. To je jedan od razloga što na

Sajmu turizma svake godine predstavljamo

ponudu Novog Bečeja, mesta duge

tradicije i velike istorije - rekao je gospodin

Maksimović.

U prilog povezanosti Novog Bečeja,

odnosno Vojvodine i Republike Mađarske

nezaobilazna je i reka Tisa, koju

Novobečejci „eksploatišu“ do krajnjih

granica.

Dovoljno je reći da Tisu smatraju

glavnom ulicom grada, i da na njenoj

obali više nema mesta za „parkiranje“.

Uređena marina i auto kamp „Gradište“,

kojim upravlja TOO Novi Bečej, kapaciteta

200 vezova, nudi čuvanje čamaca

24/7, suvi vez, uslužnu servis službu i

još mnogo drugih pogodnosti. Svi vezovi

imaju mogućnost priključka na struju

i vodu. Srećna okolnost je što je vodostaj

Tise kod Novog Bečeja, zahvaljujući

brani, stabilan, bez velikih oscilacija, što

je za nautičare važno. Kako bi iskoristili

povoljne uslove za nautički turizam

Novobečejci planiraju da do kraja 2024.

urede pristan za veće brodove.

Novi Bečej se nalazi i na biciklističkoj

ruti EuroVelo11, najdužoj evropskoj

ruti, koja prolazi prelepom novobečejskom

dolmom. Odranije poznat

po svojim kapacitetima Novi Bečej je

zavredieo pažnju cikloturista, posebno

obezbeđivanjem smeštaja otvaranjem

Hostela „Stara Vranjevačka opština“.

Na ponos i zadovoljstvo meštana,

kao i svih budućih posetilaca grada, pre

mesec dana počela je izgradnja gradskog

Wellness&spa centra koji će biti u vlasništvu

lokalne samouprave.

Pored velikog broja pozitivnih stvari,

predsednik navodi i problem smeštajnih

kapaciteta koji se polako rešava, kao

i nedovoljnu popularizaciju vikend turizma,

za koji postoje maksimalni uslovi, iz

razloga što je Novi Bečej, kada je turistička

ponuda u pitanju, od samog početka

bio fokusiran na izvrsnost i jedinstvenost

svog turističkog potencijala.

45

Grad kulture, bicikala

Sombor, najzeleniji grad u Srbiji, jedna

je od retkih gradskih celina koja

je uspela da izbegne građevinske,

saobraćajne i druge agresije nametnute od

strane savremenog urbanizma. Impresivna

mreža zelenih površina grada opstaje

i zahvaljujući brojnim činiocima javnog i

civilnog sektora, spremnih da svojim aktivizmom

i javnim delovanjem ukažu na

nepravilnosti i neslaganja u slučaju njihovog

narušavanja.

Vožnja katamaranom poseban doživljaj

Zdenka Mitić

Zelena slika grada nadovezuje se na

SRP „Gornje Podunavlje“, delom UNES-

CO rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“

i UNESCO biorezervata Mura-Drava-Dunav

(Evropskog Amazona), koje obuhvata

gotovo milion hektara i 700 kilometara

rečnog toka i najveće je zaštićeno rečno

područje u Evropi. Da li možete zamisliti

prostor u čijem se krugu od 30 km nalaze

Dunav, Veliki bački kanal, DTD, Bajski

kanal, kompleksi ritskih šuma ispresecani

rukavcima i kanalima, adama, meandrima,

vokovima, tonjama, barama, močvarama,

vlažnim livadama, tršćacima i ševarima?

Teško.

- Godišnji ciklus lepog vremena stvara

uslove za upoznavanje novih predela.

Akcenat Turističke organizacije grada

Sombora i ove godine će biti na aktivnom

odmoru, a somborska opština je idealna

destinacija za turiste takvog interesovanja

– kaže Zdenka Mitić, direktor TOG Sombora,

i nastavlja: - Osim standardne gradske

turističke ponude obilaska muzeja,

galerija, slike „Bitka kod Sente“ u Velikoj

sali somborske Županije, preporučuje se

poseta nekom od somborskih salaša, etno

kućama u okolnim selima, restoranima i

čardama sa vanrednom eno/gurmanskom

ponudom.

Potreba za boravkom u prirodi osvešćena

prethodnih godina SRP „Gornje

Podunavlje“ stavila je u prvi plan turističke

tražnje domaćih i stranih gostiju.

Mogućnosti boravka u prirodi obogaćene

su neponovljivo izazovnim pešačkim ili

biciklističkim turama stazama koje vode

kroz različite eko sisteme. Ili atraktivnom

Prvi i najbolji u mnogo čemu

vožnjom vodenim putem, za šta je TOG

Sombor obezbedio dovoljan broj kajaka,

kanua, čamaca, brodića. Gornje Podunavlje

je retka destinacija na kojoj obitava

najveća populacija ritskog jelena u Srbiji,

zaštićene ptičje vrste, među kojima crna

roda i orao belorepan, koje, ako imate sreće

možete i da vidite.

Sam grad raspolaže dovoljnim brojem

smeštajnih kapaciteta, pored izuzetno

46

i ribljeg paprikaša

Uživanje na svakom koraku

Pogled na Centar Karapandža

Najbolja riblja čorba i paprikaš kuvaju se baš ovde

traženih vikendica, prilagođenih porodicama i manjim

grupama, u pojasu oko bezdanske prevodnice, u vikend

naseljima Baračka, Šebešfok, Kenđija, Daraži fok, Mrtva

Baračka i dr.

- Gastronomska ponuda Sombora je sjajna i deli se na

„ponudu na salašima“, sa supama, pečenjem i paprikašem

od različitih životinja uzgajanih na salašima, i „ponudu

vezanu za samu prirodu, divljač, ribu“, koji naši vrhunski

majstori umeju znalački da pripreme. Na ovakav, „prirodan

način“ priprema se samo na potezu od Baje do Bogojeva.

Za somborski tamno crven i gust fish paprikaš,

neizostavna je somborska paprika i uz malo sreće bićete

svedok kako kuvar uzima živu ribu i pripremljenu stavlja

u kotlić. Somborci i Monoštorci su glavni kuvari tog

specijaliteta i pobednici brojnih takmičenja u zemlji i Mađarskoj.

Da pokažu svoje majstorije, imaju prilike svake

godine na „Somborskom kotliću“, kada se kotlićima

okružuje Ćelavi trg u centru grada, a njegov središnji deo

ispunjava trpezama, pa se s pravom smatra „najvećom trpezom

na Balkanu“. Ova manifestacija je prošle godine

okupila 250 kuvara paprikaša koji su priredili veličanstven

događaj. U toku su dogovori povodom udruživanja

festivala u Baji i Somboru, i svetske priče u nastanku -

objašnjava Zdenka Mitić.

Aktivan odmor sprovodi se i u Centru „Karapandža“,

u Bezdanu, pored Bajskog kanala, prirodnog dragulja

„doteranom“ od strane čoveka, pogodnog za kupanje.

Centar „Karapandža“ namenjen je mlađoj populaciji, sa

brojnim edukativnim šetnim stazama i mogućnošću vožnje

kanalom kanuima, kajacima i čamcima. Ovu priliku

da se nešto čuje, doživi i nauči koriste deca na brojnim

ekskurzijama. U okviru „Karapandže“ organizuje se i River

School, gde se stiču znanja o reci, njenom značaju i

čuvanju.

Kroz Gornje Podunavlje i grad Sombor prolaze biciklističke

rute: „Panonski put mira“ dužine oko 80 km koji

povezuje Osijek i Sombor; Dunavska biciklistička ruta,

deo evrospke rute EV6; najnovija - Evropski Amazon,

koja obalom Dunava povezuje Austriju, Sloveniju, Mađarsku,

Hrvatsku i Srbiju (Sombor sa Kopačkim ritom),

i booking centrom u Sloveniji, gde se unapred odredi datum

ture, prenoćišta i obilasci, sve unapred plati, i bez

para, organizovano, krene na put. Bicikli se za sada mogu

iznajmiti u Centru „Karapandža“ i Bačkom Monoštoru,

a radi se na obezbeđivanju potrebnog broja i u samom

gradu, u kojem čuvene fijakere uveliko zamenjuju dvotočkaši.

Na ovaj način turisti bi u petominutnoj laganoj

vožnji mogli stići do omiljenog kupališta Somboraca,

mesta interesantnih lokala, restorana, čardi, otisnuti se u

rečnu avanturu lađicom „Tatjana“, ili nedavno nabavljenim

katamaranom (Tourism4All, projekat Interreg-IPA

Programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija), kojim

je omogućeno i osobama sa invaliditetom jednak pristup

prirodnim i kulturnim vrednostima grada.

47

Bliski susret sa opštinom

Temerin

Jovana Morača, novi je direktor Turističke

organizacije opštine Temerin

(TOOT). Iako nova u turističkom svetu,

ovu granu privrede smatra ključnom

jer je ona ta koja praktično sve povezuje

i daje priliku da se u turistički proizvod

„ubaci“ sve što je novo i što vredi predstaviti

i ponuditi turistima. Prija joj osećaj što

u svom timu ima kolege koje su dugo godina

u turizmu i na koje može da se osloni.

Uverena je se da će zajedničkim snagama

nastaviti da unapređuju turizam i privredu

opštine Temerin.

Planovi su brojni, a novi sadržaji nadogradiće

postojeće: plovidbu katamaranom

„Čigra“ Jegričkom, koja kroz opštinu

prolazi dužinom od 18 km,

obilazak rezidencijalnog

plemićkog objekta - dvorca

Sečen iz 1795. godine, jedan

je od retkih koji je do danas

sačuvan u gotovo izvornom

obliku; posetu Zavičajnoj

kući „Tajhaz“, baštiniku

panonsko-ravničarskog tipa

kuće narodnog graditeljstva

mađarskog stanovništva, po

mišljenju stručnjaka, jedne

od najreprezentativnijih

etno kuća u regionu; poseta

Etno-parka „Brvnara“, jedinstvenog

muzeja na otvorenom

u Bačkoj Jarku, jedinog u Vojvodini

koji simbolizuje narodno graditeljstvo

krajiških Srba - kolonista; te dve ture obilaska

opštine Temerin: Temerinska priča

i Jaračka rapsodija, koje privlače zavidan

broj turista znatiželjnih da bolje upoznaju

svoje okruženje.

Pri dolasku u Temerin nikako se ne

sme preskočiti višeslojna i izdašno popunjena

TEMERINSKA ŠNICLA, brend

ovog mesta, koji je dobio ozbiljnog konkurenta

u tzv. TEMERINSKOM KOLA-

ČU, firme Break4Cake, za koji sve zasluge

pripadaju preduzetnici Sanji Trbojević,

koji će se uskoro naći u ponudi lokalnih

restorana. Jer, kako smatraju Temerinčani,

posle ukusnog i obilnog zalogaja u vidu

temerinske šnicle, valja se zasladiti temerinskim

kolačem.

Jovana Morača

Jegrička i katamaran Čigra adut TOO Temerin

Jovana Morača kaže da se planovi

novih sadržaja već uveliko osmišljavaju

kako bi se obogatila već postojeća raznovrsna

ponuda ove opštine, ali da još uvek

nije vreme da ih otkrije. Za one koji žele

da produže boravak opština Temerin raspolaže

smeštajnim kapacitetima u Hotelu

„Moja čarda“ i nekolicini restorana sa prenoćištem,

što još uvek nije dovoljno. Zato

će povećanje broja ležajeva biti jedan od

prioriteta TOO Temerin.

Bogatstvo turističke ponude Temerina

su i njegove manifestacije od kojih je napoznatija

- „Prosto k’o pasulj“, koja će biti

održana 03. juna ove godine. Kako bi se

ispunila velika očekivanja sugrađana, pripreme

za nju su već uveliko počele.

Kada su manifestacije u pitanju jedinstvenu

priču priča Udruženje „Društvo

Prosto ko pasulj - brend manifestacija

opštine

prijatelja bašte“, organizator čuvenog Međunarodnog

januarskog sajma vina, Sajma

rakije regije Bačke i Temerinskog sajma

rakije, u maju, te Južnobačkog festivala

ludaja, u oktobru.

U Temerinu se nalaze brojni rasadnici

i cvećari, od kojih je najpoznatiji Rasadnik

„Ukrasno vrtlarstvo Törteli“, medari, Vinarija

„Vindulo“ i Vinarija „Kabač“, obe

sa brojnim priznanjima za kvalitet svojih

vina...

- Turisti žele da u što kraćem vremenskom

roku vide što više sadržaja. Temerin

ima šta da pokaže, a TOO Temerin je

otvorena za svaki vid pomoći i saradnje.

Nadamo se da ćemo u dogledno vreme

realizovati zajedničke programe sa kolegama

iz Bečeja, posebno Žablja, koji se

odnose na zajednički turistički proizvod

koji ćemo reprezentovati zajedničkim nastupima

na sajmovima i manifestacijama

- zaključila je Jovana Morača, svesna da

se otvaranjem i širenjem ponude povećava

broj posetilaca, sve zahtevnijih i željnijih

novina i neobičnosti.

48

Temerinski kolač Sanje

Trbojević

Mada su mnogi pokušavali, niko nikada do kraja

nije otkrio metafiziku slatkiša, njihov uticaj

na raspoloženje koje izaziva sjaj u očima i

osmeh. Kažu da devet od deset ljudi priznaju da uživaju

u konzumiranju poslastica, dok deseti uvek laže.

Sanja Trbojević je sve to podsvesno znala, i pošto se

našla u nezavidnom položaju majke male dece koja ne

uspeva da nađe posao kao ekonomista, što joj je struka,

a suprug ostaje bez posla, bila je prinuđena da započne

nešto da radi. Tako je pre deset godina otvorila radionicu

za proizvodnju svih vrsta slatkiša Break4cake u Bačkom

Jarku (opština Temerin), gde i danas živi sa porodicom.

Sa ove vremenske distance, u šali kaže da je uspešan

vlasnik proizvodnje iz moranja, ali i ljubavi sa vizijom

da se uz održavanje postojećeg kvaliteta ide dalje, bez

žurbe, u čemu ima svu podršku porodice.

- Cilj je bio ne samo da nešto radimo već da izgradimo

brend. Torte i kolači se prave u svakoj kući, a

mi smo se odlučili za malo teži i sporiji put gde novac

nije prioritet, već uspeh na duže staze - objašnjava Sanja

Trbojević, danas ostvaren preduzetnik - poslastičar,

koja već godinama uspeva da svojim proizvodima unese

radost u svaku kuću.

Odabir izrade torti (i kolača), logično je proizišao iz

njenog karaktera pedantne osobe izrazitog smisla za detalje.

Drugi važan princip rada bio je rad sa kvalitetnim

sirovinama i materijalima, što je vrlo brzo našlo put do

potrošača „iako cene nisu bile niske“.

Nije jednostavno kada mlad čovek, na samom početku

karijere, jedne planove mora da zameni drugim,

suprotnim i po vokaciji i stilu života proizišlog iz drugačijih

okolnosti.

Suština porodične manufakture Break4cake je u

spoju originalnosti i kreativnosti sa kvalitetom i tradicijom.

Ukusnih delicija i modernih dekoracija. Torti, kolača,

sladoleda i slatkih stolova sa kojih se smeše sočni i

meki mafini, kapkejkovi, popsevi, medenjaci, makaronsi,

mus kolači i sladoledi, torte i drugi slatkiši…

Nešto više o „slatkim komadima sreće, dekorisanih

s ljubavlju“ možete naći na sajtu www.break4cake.rs,

na facebook-u, instagramu... Možete prošetati do Break4cake

poslastičarnice u Novom Sadu (Dr Svetislava

Kasapinovića 35) ili Radionice kolača u Bačkom Jarku

(Drvarska 41), uskoro i do poslastičarnice u ovom mestu

nadomak Novog Sada.

Na osnovu prethodnog iskustva vođena preduzetničkim

duhom nastala je ideja TEMERINSKOG KO-

LAČA, koji će, osim brenda kuće, sigurni smo, postati

i brend Temerina.

- Kolač se sastoji od pet slojeva prhkog testa između

kojih se ređaju filovi od jabuka, maka, oraha i pošto

Sanja Trbojević

sam poreklom sa Korduna, a moja baka pravila slatku štrudlu sa sirom,

ubacila sam i red slatkog sira. Došli smo na ideju da kao jedna od radionica

za torte i kolače iz multinacionalne sredine kakva je opština Temerin,

osmislimo nešto što će biti autentično za naše podneblje, a da nije štrudla,

lenja pita ili žerbo, da sve to zajedno pomešamo i dobili smo spoj tradicionalnog

i modernog poslastičarstva, i nadam se da će se svideti mnogima

- dodaje Sanja Trbojević.

Prvo zvanično predstavljanje TEMERINSKI KOLAČ imao je na 44.

Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Brzo je „planuo“, što je potvrda

da ga je sajamska publika prihvatila, a kada Temerinčani verifikuju

ovu uspelu kreaciju, TEMERINSKI KOLAČ će se naći u svim ugostiteljskim

objektima ove opštine.

49

Svetinje rodu

Miodrag Miša Branković

Uz blagoslov arhijereja Lukijana, u Eparhiji temišvarskoj

Srpske pravoslavne crkve, održana je izložba radova

beogradskog umetnika Miodraga Miše Brankovića.

Izložba „Svetinje rodu u pohodu“ asocijacija je na pravoslavne

svetinje, koje je tehnikom fotografije na platnu, sa preko 45 radova

predstavio publici u Temišvaru, istorijsko-kulturnom centru

Srba u Rumuniji i Evropskoj prestonici kulture 2023. godine.

Umetnik je želeo da svoje prvo gostovanje Srbima u ovom

banatskom gradu, kao i Rumunima zainteresovanim da preko

sakralnih objekata i njihove arhitekture približi istoriju i kulturu

srpskog naroda u srednjem veku, obeleži predstavljanjem nekih

od najvrednijih i najlepših manastira koji se nalaze na teritoriji

Srbije, Crne Gore, Hercegovine, Rumunije i Svete gore atoske.

Ovi radovi jedinstveni su po tome što je ovom tehnikom,

štampom na kanvasu - slikarskom platnu, prvi put u Srbiji prikazan

manastir Hilandar. Osim Hilandara temišvarska publika

je mogla da se divi veličanstvenom srednjovekovnom blagu

srpskog naroda, manastirima Gračanica (XIV), Studenica (XII

vek), Sopoćani (XIII), Pećka patrijaršija (XIII), Visoki Dečani

(XIV), Ostrog (XVII), Mesić (XIII), Tvrdoš (početkom XVI),

Savina (XI) i dr., predstavljeno je i pet manastira Srpske pravoslavne

crkve koji se nalaze u sklopu Eparhije temišvarske:

Manastir Bazjaš (XIII vek ), Zlatica (XIV), Kusić (XV), Sveti

Đurađ (XIV) i manastir Bezdin (XV).

Povodom otvaranja svoje prve izložbe u Rumuniji, do koje

je došlo posredstvom njegovog kuma, Milana Purića, i upoznavanja

sa Javorom Radovankovićem, poznatim privrednikom

srpskog porekla koji živi i radi u Temišvaru - inicijatorom ove

izložbe, „sve je krenulo pravim tokom“. Pored gospodina Radovankovića,

Miodrag Miša Branković se zahvalio i arhijereju

Lukijanu koji je otvorio kapiju Patrijaršijskog dvora, riznice u

kojoj su pohranjene brojne dragocenosti, i u ovakvom veličanstvenom

ambijentu, slike ovog autora ugledale svetlost dana.

- Očekivanje da će doći puno posetilaca, mojih prijatelja iz

Beograda, kao i građana Rumunije, bilo je opravdano. Nakon

50

u pohodu

Temišvara, izložba će krenuti put Arada, Bukurešta, a potom

kroz sva naša mesta uz Dunav, gde se nalaze manastiri Srpske

pravoslavne crkve - rekao je Miša Branković, po struci mašinski

inženjer koji se iz hobija bavio i fotogafijom, a od prelomne,

1995. godine, postao umetnik nameran da gledajući kroz objektiv

zabeleži trenutak vremena produžavajući mu trajanje.

- Iz svog ugla - objašnjava umetnik - jer svako od nas „hvata“

svoj ugao, koji se ne poklapa ni sa jednim drugim. Zato znam

da nije do aparata već do fotografa. Beležio sam kamene građevine

iz vremena antike, potom svetinje i analognim i digitalnim

aparatima, pratio napredak tehnike, i suštinski sam dobio isti

kvalitet, svestan da moja fotografija tehnički nije nužno najbolja,

ali ima nešto što sam nehtejući uhvatio, što se ne vidi, već

oseća, neka senka, obris, titraj nečega što se naslućuje. Tog nečeg,

najviše ima na motivima manastira i krajolika Svete gore,

i arhitekturi kompleksa lavre Hilandara, koje najviše volim da

beležim.

Miša Branković je još 1978. godine postao član Udruženja

foto i filmskih radnika Srbije, ali do njegovog određenja došlo

je dvadesetak godina kasnije, kada je kao dopisnik evropskih

TV novosti iz Soluna i Atine, gde je 90-tih godina prošlog veka

živeo, prvi put planirao da ode na Svetu goru, za čega su mu bile

potrebne brojne dozvole iz konzulata severne Grčke. Vredelo je.

Od tada je počelo interesovanje i za Svetu goru i naše manastire.

Svoje radove snimljene pre i posle požara na Svetoj gori

2004. godine, izlagao je u svim većim evropskim gradovima.

Iza njega je lista od preko 100 izložbi, od Pariza, Hamburga,

Brisela, Soluna, Sankt Peterburga, do Beograda i većine srpskih

gradova.

Lavra iz Sankt Peterburga dodelila mu je medalju „Aleksandar

Nevski“ za Svetu ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice

koju je poklonio u „ime srpskog naroda“ povodom 300. godišnjice

Lavre Svete trojice Aleksandra Nevskog, 2013. godine.

Istoj je poklonio i ikonu Svetog Justina

sa moštima i ikonu Svetog Nikolaja Velimirovića.

Hramu posvećenom Bogorodici

Kazanjskoj, kojem su Srbi pre 170

godina darovali ikonu Mlekopitateljnice

i ikonu Svetog Save, koja je nestala,

obećao je da će nadomestiti gubitak. „U

ime srpskog naroda“ Miša Branković

poklanjao je svoje radove i drugim manastirima

u desetak zemalja.

„Ja poklanjam, a Bog mi višestruko

uzvrća“ - dodaje gospodin Branković,

nauman da tako radi i dalje. I ozbiljno

planira sledeći projekat, vezan za zadužbine

svete loze Brankovića, čije prezime,

ne slučajno, i sam nosi.

Osim fotografija na platnu Miše

Brankovića, na izložbi „Svetinje rodu

u pohodu“ u Temišvaru bile su izložene

ikone Ratka Škobića iz Umetničke radionice

HTIS IKONE DOO, Beograd.

51

Kulturno-umetnička

perspektiva turističkog

Zlatibora

Za Isidoru Sekulić, našu veliku književnicu,

romanopisca, esejistu, poliglotu,

likovnog kritičara, kultura i

umetnost, kao jedan njen deo, u kojoj je

ona videla najviši izraz duhovnosti „jedini

je izvor delatnosti u kojoj čovek može

nadrasti ograničenost lične egzistencije“

(Esej „O kulturi“), i shodno tome njegova

nasušna potreba. Da bi čovek stekao

pravi utisak o vrednosti jednog kulturnog

dela, potrebno je iskustvo koje se stiče direktnim

kontaktom. Upoznavanje kulture

jednog naroda, jednog prostora, moguće

je kroz putovanja (čitaj turizam), čija se

zavisnost ogleda u dinamičnom konceptu

poštovanja principa povezivanja turističke

privrede i kulturnog miljea.

U savremenim uslovima delovanja

kulturni turizam je deo svakog drugog

vida turizma. Turistička organizacija Zlatibora

i lokalna samouprava

- opština Čajetina, na

koju se oslanja, dugo godina

unazad neguje ovaj koncept.

Osnivanjem Kulturnog

centra Zlatibor, 2019.

godine ta priča je dobila

novu dimenziju.

U Galeriji Kulturnog

centra radi Andrijana

Andrijašević, master primenjeni

umetnik/slikar,

galerista, koja na pravi

način posetiocima prenosi

kreativni duh zlatiborskih

umetnika, i onih koji stvaraju

na ovoj planini. Već

prva ovogodišnja januarska izložba Art

simpozijuma Vukadinović u čijoj organizaciji

je učestvovala, prva u nizu iz utvrđenog

programa za 2023. godinu, pružila

joj je satisfakciju za uloženi trud, a Zlatiborcima

i nihovim gostima jedinstven

umetnički doživljaj. Nakon ove, usledila

je izložba poznate glumice Katarine

Žutić, za koju je manje poznato da radi

izvanredne akvarele. U martu je izložba sa

Andrijana Andrijašević

istorijskom tematikom,

jer se TO Zlatibor, uz

punu podršku opštine

Čajetina trudi da publici

prikaže raznovrsan program,

kako bi zadovoljili

njihove afinitete.

Za Andrijanu rad sa

turistima je izazovan,

čak inventivan, ali je težište

njenog angažmana

afirmacija kulturnih sadržaja

među domaćim

stanovništvom, pre svega

decom.

- U Galeriju dolazi

veliki broj turista od kojih dobijamo silne

pohvale. Oduševljeni su da postoji ovakav

kulturni krak u jednom planinskom centru

sa naglašeno sportskim usmerenjem. Turisti

presrećni dolaze ovde

jer su na društvenim mrežama,

promotivnim materijalom

po hotelima, obavešteni

da ovakvo mesto

postoji - kaže naš domaćin.

Kao umetnik i sa potrebom

da prenese svoje

znanje, Andrijana Andrijašević

predano radi sa

mladim generacijama na

njihovom kulturnom opismenjavanju.

Čak i za

najmlađe u Galeriji organizuje

radionice, uči ih

kako da se ponašaju u Galeriji,

upoznaje sa radnim

mestom galeriste. U saradnji sa njihovim

nastavnicima organizuje posetu bioskopu,

njihovom uzrastu primerenim pozorišnim

predstavama, takođe u sklopu Kulturnog

centra. U pregovorima je za prostor u

istom objektu, u kojem se nalazi i Inovativni

biznis centar, o prostoru za „Školu

slikanja“, gde bi nakon radnog vremena,

na spratu više bila sa decom, s obzirom da

živi u Čajetini, a i zbog izvanrednih uslova.

Ako se uspostavi saradnja, u narednih

nekoliko meseci ova ideja će zaživeti, a

pilot projekat sproveden među školskom

decom već je pokazao veliko interesovanje

tamošnjih učenika.

Andrijana Andrijašević, master primenjeni

umetnik osnovnu školu i gimnaziju

završila je u Užicu, nakon čega upisuje

i diplomira na Filološko-umetničkom

fakultetu u Kragujevcu, na Departmanu

primenjene umetnosti, odsek zidno slikarstvo.

Želeći da „isproba“ nešto novo, master

studije završava na Akademiji umetnosti

u Beogradu. U rodni kraj se vraća

puna lepih iskustava, pre svega sa kragujevačke

Akademije i započinje put kustosa/rukovodioca

likovne zbirke u biblioteci

„Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini, a po otvaranju

Galerije 2019. i oraganizatora izložbi

u Kulturnom centru Zlatibor.

Po vokaciji slikar slika zlatiborske

motive po želji gostiju, pa oni koji je poznaju

iznenade se da radi i pejzaže. Zapravo

radi sve, ali preferira ulje, figuraciju,

a ono po čemu je publika najviše prepoznaje

su akvareli sa kojima „druguje“ od

samog početka karijere slikara. Zbog obaveza

i pripreme stručnog ispita, trenutno

je slikarstvo u drugom planu, dok njenu

samostalnu izložbu možemo očekivati već

sledeće godine. Držimo je za reč.

52

Turizam povezuje ljude, spaja

kulture, menja navike

Zlatibor je izrastao u ozbiljan turistički

planinski centar svetske klase.

Izgradnja novih sportskih terena,

uz one podignute prethodnih godina,

već ove godine će ga promovisati u „planinu

sporta“, veliki broj sadržaja za sve

uzraste, posebno za decu dao mu je epitet

„dečje planine“. Iako još uvek bez Mišelinovih

zvezdica, kuhinja ovog kraja je poslovično

dobra i kao takva, nadaleko čuvena.

Ni kulturni, ni svaki drugi vid turizma

nije zanemaren. Zlatibor danas može da

se pohvali i dovoljnim brojem luksuznih

hotela i reprezentativnih ugostiteljskih

objekata, koji funkcioniše kao pravi grad

na vrhu planine.

Zlatiborcima je jedina briga skroman

broj stranih gostiju. Ali, preko japanske

agencije za međunarodnu saradnju „Japan

internacional cooperaton agenci‘‘ (JICA)

došla je šarmantna Такако Sakai, rođena u

Tokiu, koja u svojstvu stručnog konsultanta

u Turističkoj organizaciji Zlatibor prenesi

deo svog iskustva, stečenog u brojnim

zemalja u kojima je boravila u okviru

programa „Japanski volonteri za međunarodnu

saradnju“. Diplomirala je političke

nauke (međunarodni odnosi) na Fakultetu

za komparativnu kulturu Sophia University,

u Tokiu, a u Srbiju, tačnije na Zlatibor,

došla da tokom dve godine, koliko će boraviti

ovde, do februara 2024., pokuša da

svojim iskustvom pomogne kolegama.

Nasmejana i spremna na saradnju,

iako priznaje, da dolazak u Srbiju

nije bio njen izbor, trudi se da što

više nauči o ovdašnjoj tradiciji,

usvoji neke od kulturnih obrazaca,

i nauči srpski jezik „koji nije ni

malo lak“. Iako dosta razume, za

sada se još uvek oslanja na engleski.

Polako uči i ćirilicu, a cilj joj

je da ga za dve godine u potpunosti

savlada.

- Promocija turističke ponude

je inspirativna i raznovrsna

aktivnost, ali nikada nisam radila

na promociji planinskog turizma

i ovo je nešto sasvim novo za

mene. Ukratko, zaljubila sam se u

Takako Sakai

Zlatibor - kaže naša gošća Takako Sakai,

zadovoljna kako je prihvaćena od strane

kolega, i ovdašnjih ljudi, sa kojima je upoznavanje

i započinjanje razgovora prisnije

i mnogo jednostavnije nego u njenoj zemlji.

Na osnovu jednogodišnjeg iskustva je

zaključila da je Zlatibor omiljena destinacija

domaćim turistima, „i spreman je za

svetski turizam“, ali mu nedostaju stranci.

U društvu marketing tima TO Zlatibor

- Videla sam veliki broj stranaca tokom

mog boravka, posebno krajem decembra,

što navodi na zaključak da polako,

ali sigurno, postaje interenacionalno

poznata destinacija i ja želim da pomognem

da se to proširi. Zlatibor je malo

daleko od Beograda. Stranci uglavnom

sleću na aerodrom i još im treba tri i više

sati da dođu do odredišta. Sa izgradnjom

autoputa do Užica verujem da će i broj turista

koji će birati ovu destinaciju za svoj

odmor biti mnogo veći. Jer, Zlatibor ima

mnogo potencijala, atrakcija, zanimljivosti

da se vidi, obiđe, doživi i uživa - kaže

naša sagovornica, koja svakog meseca

objavljuje blog na sajtu svoje organizacije,

a od utisaka, jedno od centralnih mesta

zauzima hrana:

- Srpska hrana mi se jako dopada, iako

ovde ljudi jedu puno mesa dok su Japanci

naviknuti pre svega na ribu i morske plodove.

Jako mi se dopada kajmak i kombinujem

ga sa zapadnjačkom ili tradicionalnom

japanskom kuhinjom. U dilemi

sam kad treba da poredim saki sa rakijom,

koju sam probala odmah po dolasku u Srbiju,

jer ovde je sve drugačije, od prirode,

hrane, načina života, neuporedivo sa bilo

kojim drugim mestom na kojem sam boravila.

Ali, ako već mora da se odluči, pre

svega svojim sunarodnicima bi preporučila

da se „popnu“ gondolom na Tornik,

obiđu Stopića pećinu, selo Jablanicu, očaravajuće

lepote i jedno od teritorijalno

najrazuđenijih sela u Srbiji,

sa svega 750 stanovnika i crkvom

brvnarom, nad kojim se nadvija

Tornik, ispod kojeg izvire Jablanica,

reka koja protiče kroz ovo selo

istog imena. Zaključuje da je teško

sagledati sve lepote i upoznati ovu

planinu bez kola i vodiča:

- Ovo je moja slika turizma

na Zlatiboru, onako kako sam ga

ja doživela i nadam se da će moj

angažman uticati na porast interesovanja

i dolazak mojih sunarodnika

u većem broju u ovaj planinski

centar.

53

Za boljitak položaja žena

na selu

Jednakost, poštovanje i razumevanje žena čini

se večnim pitanjima sa vrlo malim pomakom u

nalaženju pravih puteva, načina da se to razreši.

Razgovori, tribine, su jedan od pokušaja da se

skrene pažnja društvene zajednice na status žene,

majke, sestre, radnice, stuba jedne zdrave porodice,

profesionalno i društveno angažovane.

Dr Gordana Radović, direktor prodaje Novinsko-izdavačkog

preduzeća „Dnevnik-Poljoprivrednik“

smatra da se ovoj temi posvećuje sve veća pažnja

poslednjih nekoliko godina, i svaki put je to

prilika da se žene informišu o merama finansijske

podrške nadležnih institucija za njihovo ekonomsko

osnaživanje, ali i radi na povezivanju i umrežavanju

žena. Ukazala je i na značaj manifestacija,

poput sve prihvaćenijeg i od strane potrošača željnih

da kupe domaće - Novosadskog noćnog bazara,

koji daje ženama preduzetnicama prostor za plasman

proizvoda koje nude. Takođe i kao afirmacija

lokalne samouprave koje preko Agencije za ruralni

razvoj pomažu ekonomsko osnaživanje žena.

- Resorno ministarstvo, Pokrajinski sekretarijat,

puni su konkursa. Pokrajinski sekretarijat je

među prvima pokrenuo konkurse gde dodatne bodove

dobijaju žene koje žive i rade na selu. Time

se želelo, a mislim i uspelo, da se ženama približe

sve mogućnosti koje se otvaraju i nude. Problema

je mnogo, ali smo i mi iz medija tu da pokušamo da

ih rešimo. Ono što mogu da kažem, ispred Novinsko-izdavačke

kuće „Dnevnik - Poljoprivrednik“,

da ćemo u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine

nastojati da o ovom pitanju, bar jednom godišnje

razgovaramo, pre svega na temu finansiranja

u poljoprivredu, jer je to važna tema koja je bitna

za opstanak sela, i žene kao temelj razvoja istog.

Takođe su bitne da bi one mogle svoje ideje realizovati

i ekonomsko se osamostaliti. Tu je važna

podrška institucija, a i nas iz medija zaduženih za

obrazovanje poljoprivrednika, jer je naša misija, između

ostalog, i da žene obrazujemo i informišemo

o modelima finasiranja njihovih aktivnosti - naglasila

je dr Gordana Radović.

Ona je dodala i da nikada nije bila veća podrška

ženama nego danas jer nikada nije bila bolja informisanost,

što je u ovom momentu i najpotrebnije.

Dr Gordana Radović je istakla da u nedostatku

sredstava žene na selu nemaju mogućnosti da

pokrenu svoje aktivnosti, te da im skupovi sa ovakvom

tematikom daju priliku ne samo za informisanje

već i za međusobnu komunikaciju sa predstavnicima

nadležnih institucije, da im ukažu na

svoje potrebe, kao i za međusobno

upoznavanje, povezivanje, razmenu

iskustava i udruživanje. Posebno

je istakla da su od vitalnog značaja

udruženja sa jakim liderima koja opstaju

i prevazilaze postojeća ograničenja.

Dr Gordana Radović, dugogodišnji

uspešni direktor, danas direktor

prodaje preduzeća „Dnevnik -

Dr Gordana Radović

Poljoprivrednik“ i ovom prilikom je

ukazala na to kakav i koliko ozbiljan

odnos imaju prema pitanju osnaživanja

položaja žena, podatkom da se u

novom izdanju Poljoprivrednog kalendara

2023., nalazi i blok - „Žene i

selo“, gde se afirmišu primeri dobre

prakse i ističe kako se prevazilaze

problemi, a ne samo razgovara o njima.

54

Osnaživanje žena je interes

razvoja savremenog društva

Ravnopravnost žena sa

fokusom na ekonomski

i socijalni status,

bila je tema skupa ŽENE NA

SELU - DANAS I SUTRA,

održanog u Privrednoj komori

Vojvodine (PKV), u organizaciji

Udruženja poljoprivrede

PKV i Novinsko-izdavačkog

preduzeća „Dnevnik-Poljoprivrednik”.

Tom prilikom otvorena

su brojna pitanja, bilo je i

predloga o načinima njihovog

rešavanja, a razgovor, pre svega

na skupovima, susretima,

konferencijama, način su da

se dopre do svih onih, koji bi

mogli da pomognu u izmeni

duboko uvrežene svesti o

ženama kroz istoriju, oslobađanja

predrasuda kroz brojne

pozitivne primere iz prakse.

Skupu posvećenom položaju

žena u Vojvodini i Srbiji

prisustvovala je i Ivana Popović,

sekretar u Ministarstvu

poljoprivrede, vodoprivrede i

šumarstva Republike Srbije,

koja se tim povodom dotakla

pitanja koja se odnose na njihovu

ekonomsku zavisnost

i liderstvo. Istakla je i da je

danas više nego ikada žena,

predstavnika lokalnih samouprava,

koje uspešno obavljaju

funkciju predsednika opština,

gradonačelnika, prisutnih i na

drugim odgovornim mestima

privrednika i preduzetnika.

Žene čine 35% aktuelnog saziva

Narodne skupštine, dok

u Vladi Srbije, uz premijerku,

ima devet ministarki.

Posebno se osvrnula na

potrebu osnaživanje žena u

ruralnim sredinama, nazvavši

je važnom i za njih pojedinačno

i za razvoj sela. Pitanje

osnaživanja žena po njenom

mišljenju treba početi od podrške ženama na

projektnoj dokumentaciji u procesu realizacije

neke ideje, što nije ni malo lako. Zato je Ministarstvo

ispred Poljoprivredne stručne službe, za

2023 godine planiralo da se timovima priključe

ekonomisti koji imaju znanje da pomognu privrednicama

i poljoprivrednicama u izradi biznis

planova.

- Treba sinhronizovano da radimo isped Ministarstva

poljoprivrede i Ministarstva za brigu

o selu, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i

turizam i Sekretarijata za poljoprivredu. Poručila

bih ženama iz ruralnih sredina da ne prodaju

sirovine, već da se fokusiraju na prerađevine, na

njihove rukotvorine iznedrene u njihovim domovima,

i predstave ih kao svoj proizvod na našem

tržištu - istakla je Ivana Popović.

Kreiranje lidera je po njenom mišljenju takođe

pitanje koje treba sa puno pažnje razmotriti

jer ako se budu davali podsticaji za kuće na selu,

neće se ništa uraditi ako, pre svega žene, ne dobiju

„vetar u leđa“, a to mogu da urade lideri,

mlađe i starije populacije. Lideri su, po njenim

rečima, ljudi sa vizijom, koji će obezbeđivanjem

boljitka svog života, učiniti boljim i živote onih

u svom okruženju, a samim tim uticati na prosperitet

sela.

- Lider može biti žena i muškarac, ali moramo

da se borimo da naši građani imaju dobre

uslove za život i rad, dobru ekonomsku bazu, pa

da shodno svojoj kreativnosti grade svoje porodice

i živote. Lidera treba prepoznati, podržavati

i raditi na njemu. Jer ima „ljudi od zadatka“ i

onih koji nešto osmišljavaju. Iako smo veoma

inovativan narod mislim da danas ima više onih

Ivana Popović u društvu Mirjane Hemun i Gorane Vukas

koji umeju da prate. U svakoj kući ima lidera, i

znamo da su to ljudi dobrih ideja i da su nam već

u porodici usađene dobre navike, što nas je kroz

ova teška vremena očuvalo. Nadam se da ćemo

dati još veću snagu da brže podignemo standard

u našoj zemlji svim ljudima, posebno onima sa

vizijom, energijom i znanjem.

55

Zadrugarstvo je put do

prosperiteta

Nakon susreta sa nadležnim ministarstvima i međunarodne

konferencije „Budućnost je u zadrugarstvu“

u Palati Srbije, Ariel Enriko Guarko iz

Argentine, predsednik Međunarodnog zadružnog saveza

(ICA COOP), za vreme svoje kratke posete Republici Srbiji

sredinom marta, krenuo je na teren obilazeći nekolicinu

uspešnih zemljoradničkih zadruga, prvo u centralnoj

Srbiji: „Morava“ iz Gorobilja, „Naši voćari“ iz Milićevog

sela i „Pčelari nektar 031“ iz Arilja, potom i Vojvodini:

„AgroKlek“ iz Kleka i „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog

Itebeja. Predstavnici zadružnih saveza Srbije i Vojvodine

uvaženom gostu su se predstavili dobrim rezultatima

i primerima dobre prakse, i želeli da čuju što više utisaka

koje je poneo iz naše zemlje, da podeli sa njima neke

sugestije na osnovu prebogatog iskustva stečenom širom

sveta.

Gospodin Guarko je Srbiju posetio pre 19 godina, a

cilj njegovih poseta je na prvom mestu osnaživanje zadružnog

sektora i unapređenje zadrugarstva.

- Smatram da su zadruge najbolja veza među ljudima

bez obzira gde se one nalaze, jer se upravo kroz zadrugarstvo

iskustva nesebično dele i veoma su značajna.

Značajna je i direktna saradnja, jer pojedinac na tržištu u

ovim vremenima ne može sam uspeti. Udruženi u zadruge

stičemo snagu i potencijal, lakše obezbeđuju tržište i

subvencije. Zadrugarstvo je definitivno put do prosperiteta

- tvrdi Guarko.

Svoja iskustva o značaju zadrugarstva u Srbiji, koje

je na osnovu razgovora i posetama ZZ stekao, definisao

je rečima:

- Impresioniram sam onim što sam video, ali vidim

prostor za napredovanje u celom lancu, od proizvodnje do

plasmana robe na tržištu. Udruživanjem u zadruge može

se ostvariti ekonomska dobit, ali pre svega poboljšati život

ljudi, zato što smanjujemo rizike i možemo deliti znanja i

beneficije.

Rekao je da je iz Srbije neverovatna zemlja iz koje je

poneo samo pozitivna iskustva, zemlja sa velikim kapacitetima

u proizvodnji, sa neverovatnim, ljubaznim ljudima, i

jakim zadružnim sektorom, u šta se sam uverio, koji može

da prevaziđe sve probleme sa kojima se susreću poljoprivredna

proizvodnja i poljoprivrednici kako u Srbiji, tako i

celom svetu. Uz to je video da se i Vlada Republike Srbije

trudi da podstiče razvoj zadrugarstva.

Predsednik Guarko je istakao da je zadrugarstvo imperativ

XXI veka i da podrazumeva široku lepezu od zemljoradničkog,

proizvodnog, uslužnog, štedno-kreditnog preko

onog u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite pa do zadrugarstva

u oblasti životne sredine. ZSS i ZSV, uglavnom

vezani za poljoprivredu, u saradnji sa Međunarodnim za-

družnim savezom, u cilju profitabilnijeg

i društveno odgovornijeg

zadrugarstva imaju obavezu da

zajedno sa državnom i lokalnom

samoupravom rade na širenju zadrugarstva

na druge delatnosti.

U okviru Međunarodnog

zadružnog saveza sa sedištem u

Briselu, nalazi se 131 zadružna

organizacija iz 109 zemalja širom

sveta, što čini ukupnu milijardu

dvesta miliona korisnika. Prvi

čovek ove najstarije nevladine

Ariel Enrike Guarko

Sa konferencije za medije u Palati Srbija

organizacije, osnovane 1895. godine

sa ciljem da ujedini, zastupa

i služi zadrugama širom sveta, na

kraju je rekao:

- Smisao zadrugarstva je da

ponuda i potražnja mogu biti organizovane

ne na kompetitivan,

već na kooperativan način. To

vodi ka harmoničnom, uspešnom

i prijateljski nastrojenom društvu,

koje ćemo i sami društveno odgovorni

ostaviti u amanet budućim

generacijama.

56

Pozitivne ocene srpskog

zadrugarstva iz svetskog vrha

Bila nam je izuzetna čast da u našoj

zemlji ugostimo uvaženog gosta,

gospodina Ariel Enriko Guarkoa

iz Argentine, predsednika Međunarodnog

zadružnog saveza (ICA COOP), u okviru

koje je, u Palati Srbije, u petak 10 marta,

organizovana Međunarodna konferencija

pod nazivom „Budućnost je u zadrugarstvu“,

upriličen susret sa resornim ministarstvima,

sledeća dva dana organizovane

posete zadrugama u centralnoj Srbiji i

Vojvodini (Banatu). Osnovni kvalitet ove

posete bila je razmena iskustava, ocena

našeg zadrugarstva u odnosu na zadrugarstvo

u Evropi i svetu, te davanje smetnica

o pravcima razvoja korisnim za naše zadruge.

Ono što smo u međusobnim razgovorima

čuli je da su neki od rezultata

u našem poljoprivrednom zadrugarstvu

iznad evropskog nivoa, što me posebno

raduje, iz čega možemo zaključiti da smo

deo sveta kada je zadrugarstvo u pitanju,

ali i da ima još mnogo prostora za napredak

- rekla je mr Jelena Nestorov Bizonj,

predsednica Zadružnog saveza Vojvodine

(ZSV) po završetku posete čelnog čoveka

Međunarodnog zadružnog saveza.

U fokus razmene informacija sa predsednikom

Međunarodnog zadružnog saveza,

mr Nestorov je stavila probleme koje

godinama unazad otežavaju, čak sprečavaju

razvoj zadrugarstva u našoj zemlji.

Mr Jelena Nestorov Bizonj

Delegacija ZSV u obilasku ZZ "Mrkšićevi salaši"

Po rečima mr Nestorov, mada neke stvari

na relaciji Argentina - Srbija ne mogu biti

uporedive zbog različitih površina, prostranstava

i delatnosti u oblasti same poljoprivredne

proizvodnje dve zemlje, gospodin

Ariel Enriko Guarko je izneo neke

od sugestija koje bi se u dogledno vreme

mogle primeniti na naše zadrugarstvo i

uticati na smanjenje problema sa strateškog

i operativnog nivoa, sa kojima se susreću

naše zadruge.

Jedan od problema je što zadruge svoje

obaveze ispunjavaju, ali su njihova prava

često ugrožena, bilo da je u pitanju upis

zadružne svojine i odugovlačenje procesa,

bilo da je u pitanju neprimenjivanje nekih

zakonskih odredbi. Kao primer, predsednica

je navela da propisana posebna zaštita

zadruga od strane države, pokrajine,

lokalne samouprave, koja bi trebala da se

ogleda u posebnim podsticajnim merama

fondova za razvoj zadrugarstva, od donošenja

Zakona o zadrugama 2015., još uvek

nije zaživela, osim u jednom programu, a

to je program Ministarstva za brigu o selu

„500 zadruga u 500 sela“.

Mr Nestorov je istakla postojanje i

drugih faktora koji se tiču agrarne i podsticajne

politike, koje zadruge ne prepoznaju

kao nosioce razvoja poljoprivrede i sela, i

u tom kontekstu ZSV i ZSS imaju predloge

izmena. Između ostalog, pomenula je i

problem zapošljavanja u zadrugama, koji

svaki godine postaje sve veći, jer je sve

veći broj zadruga, a sve manje zaposlenih

u njima.

Takođe je istakla fasciniranost jednom

od stvari koju je gospodin Guarko izneo,

a to je podatak da osim poljoprivrednih

zadruga, na kojima se u velikom procentu

zasniva naše zadrugarstvo, ogromno je

učešće drugih vrsta zadruga u zadružnom

sektoru Argentine, kao što su proizvodne,

uslužne, štedno-kreditne, socijalne i

zdravstvene zaštite pa do zadrugarstva u

oblasti zaštite životne sredine, koje se broje

milionima ljudi u mnogim oblastima

gde mi nemamo razvijeno zadrugarstvo.

- Činjenica je da je zadrugarstvo u

Srbiji duboko utemeljeno (treća zadruga

u svetu Zemljoradničko-kreditna zadruga

sa 50 zadrugara, osnovana je u Bačkom

Petrovcu u Vojvodini (1846), a Zadružni

savez Srbije, tada Glavni savez srpskih

zemljoradničkih zadruga osnovan 1895.,

iste godine kada i Međunarodni zadružni

savez (ICA), kao i da ga u više od 90%

slučajeva čine zemljoradničke poljoprivredne

zadruge. Dugu tradiciju koju imamo

treba da iskoristimo i kombinujemo sa

svetskim znanjima i iskustvima unapređujući

naše zadrugarstvo na način da svi od

njega imamo koristi: od proizvođača, potrošača

do socijalnih kategorija stanovništva,

svih koji u zadružnom obliku organizovanja

mogu ostvariti bolje uslove života

- zaključila je mr Jelena Nestorov Bizonj.

57

ZZ Agro-Klek se oslanja na

sopstvene snage

Ariel Enriko Guarko iz Argentine,

predsednik Međunarodnog zadružnog

saveza (ICA COOP), sa

sedištem u Briselu, svoju kratku posetu

našoj zemlji, dajući na taj način podršku

zadružnom sektoru i unapređenju srpskog

zadrugarstva, krunisao je posetom nekolicini

uspešnih zemljoradničkih zadruga.

Jedna od dve zadruge koju je predsednik

Međunarodnog zadružnog saveza posetio

bila je Zemljoradnička zadruga „Agro-

Klek“ iz Kleka.

Dočekan od strane Radovana Bokića,

čelnog čoveka ZZ „Agro-Klek“, jedne od

najuspešnijih zadruga u Vojvodini i Srbiji,

gospodin Guarko se interesovao za

delatnost zadruge i probleme sa kojima se

zadruga suočava, a najviše za investicije i

planove za podizanje novih kapaciteta.

Radovan Bokić je tom prilikom izrazio

zadovoljstvo posetom visokog gosta,

posebno jer je veterinar. Činjenica da Vojvodina

za razliku od Argentine ne raspolaže

resursom „neograničene

zemlje“ i da rešenje nalazi u

podizanju profitabilnosti po

hektaru površina, do različitih

logika stočarenja i proizvodnje

mleka, ova poseta je bila

važna za pokazivanje šta umemo

i znamo, još značajanija iz

perpektive sugestija koje su se

mogle čuti od uvaženog gosta.

Gospodin Bokić je tom

prilikom istakao da je filozofija

rada ove zadruge da se kroz rad

i trud izbegnu velika iznenađenja,

što se moglo primetiti i

u vreme posete, u nedelju, 12.

marta, kada je 40 ljudi bilo na

svom radnom mestu. Priznao

je i da će proizvodna 2022/23. godina biti

teška jer se ušlo sa visokim ulaznim troškovima,

uz očekivanje daljeg pada cena.

- ZZ „Agro-Klek“ funkcioniše, opstaje

jer to što radimo, radimo najbolje

što znamo i samim tim sve udare i uticaje

uspevamo da amortizujemo. Navikli smo

se da se oslanjamo na sebe, da poštujemo

državu i da funkcionišemo u datim uslovima

onakvim kakvi jesu - rekao je gospodin

Delegacija u obilasku ZZ Agro-Klek

Bokić, dodajući da im je krajem

2018. godine, u okviru projekta

„500 zadruga u 500 sela“, dodeljeno

15 miliona dinara bespovratnih

sredstava, namenski

uloženih u obnavljanje opreme.

- Drago nam je što će tih

sredstava biti i dalje, i da konačno

ova država prepoznaje naše

domaće proizvođače, stočare

i da protežira i njih - rekao je

gospodin Bokić. Kao ilustracija

oslanjanja na sopstvene snage

je i podatak da 10 - 15 godina unazad, ova

zadruga investira od 300 do 800 hiljada

evra sopstvenih sredstava za obnavljanje

mašina, opreme i širenja kapciteta zadruge.

ZZ „Agro-Klek“ funkcioniše zajedno

sa naseljenim mestom Klek u kojem

se nalazi. Osnovna delatnost zadruge je

stočarstvo i mlečno govedarstvo, zatim

ratarstvo, koje je u službi stočarstva i ribnjaka.

Raspolaže sa 1.200 ha oranica, oko

1.100 grla rogate stoke i trenutno sa oko

560 muznih krava. U sastavu zadruge je

i ribnjak površine 80 ha, što ukupno upošljava

između 72 i 75 stalno zaposlenih. U

ratarstvu je zastupljeno sve što je potrebno

za stočnu hranu, na prvom mestu lucerka,

kao strateška kultura, kukuruz i soja. Ratarstvo

obezbeđuje 100% potreba farme

Radovan Bokić

(15 - 18.000 tona kabaste hrane),

osim mineralnih dodataka

koje ovo podneblje ne obezbeđuje.

S obzirom na delatnost

zadruge bilo je reči i o problemu

s mlekom. „Agro-Klek“ na

godišnjem nivou proizvede oko

pet miliona i 400 hiljada litara

mleka, i spada među tri najbolje

farme u Srbiji po kvalitetu i proizvodnji,

ne i količini. Današnji

nivo proizvodnje je na 15.000

litara vrhunskog, kvalitetnog mleka koje

ispunjava sve standarde.

- Ovo je proizvodnja koja traje 365

dana godišnje. Sada se realizuju planovi

od pre pet godina, a planira se za narednih

10. Naša snaga je u potencijalu koji

imamo. Cena na današnji dan ne znači

nam mnogo. Nas interesuje koja će otkupna

cena mleka biti u avgustu i decembru.

Problem nije u otkupu mleka već u uvozu

jeftinog sira, jer kako će nam

mlekara platiti mleko ako se

uvozi sve i svašta iz Evrope, po

stimulativnim cenama, i to nas

trenutno najviše brine - tvrdi direktor

ZZ „Agro-Klek“.

Jedan od problema ove zadruge

je i krađa ribe iz ribnjaka,

nerešenog unazad 30 godina

zbog nesrazmerno blagih kazni

prema počiniocima.

- Izuzetna nam je čast što

je kod nas u gostima bio predsednik

Međunarodnog zadružnog

saveza koji nam je preneo

iskustva, ne samo iz Evrope,

već i sa različitih kontinenata,

i da nas usmeri u pravcu koji

bi bio koristan i za naše zadruge. Ono što

smo čuli u dosadašnjim razgovorima, je da

su neki od rezultata u našem poljoprivrednom

zadrugarstvu iznad evropskog nivoa,

što me posebno raduje, tako da jesmo deo

sveta, u vezi zadrugarstva ali prostora za

napredak ima još jako mnogo - izjavila je

posle posete ZZ „Agro-Klek“ mr Jelena

Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog

saveza Vojvodine.

58

ZZ Mrkšićevi salaši kvalitetom

grade poverenje

Kraj XX i početak XXI veka obeležila

je ekspanzija aktivnosti vezanih

za razvoj i širenje zadružnog

sektora, kao jednog od najoptimalnijeg

oblika privrednog udruživanja, odnosno

organizovanja. ZZ „Mrkšićevi salaši“ iz

Srpskog Itebeja, jedna od najsavremenijih

kako u Vojvodini, tako i regionu, tipičan

je primer kako se u zadrugarstvu može

uspeti. ZZ „Mrkšićevi salaši“, na 36 km

od Zrenjanina, posluje u okviru sedam

organizacionih jedinica koje podrazumevaju:

ratarsku proizvodnju, skladištenje i

sušenje robe, proizvodnju mesa i prerađevina

od mesa, proizvodnju hleba, peciva

i smrznutog testa, maloprodajne objekte,

ugostiteljstvo (restoran sa prenoćištem,

svečanom i konferencijskom salom, salonom

lepote), benzinsku pumpu sa prodavnicom

robe široke potrošnje.

- Jedna smo od retkih klanica

koja se isključivo bavi

preradom i prodajom mesa

i mesnih prerađevina sa domaćeg

tržišta. Naši potrošači

mogu biti 100% sigurni u naše

meso i mesne prerađevine, pekarske

proizvode i smrznuti

program. Borimo se za visok

kvalitet, težeći tradicionalnom

načinu proizvodnje, izbegavajući

što je moguće više upotrebu

hemije. Širimo mrežu

maloprodajnih objekata, ali

uvek nastupamo isključivo

kvalitetom, poštujući dogovorene

principe naše kuće - kvaliteta

uz odgovorajući nivo cena - rekao

je gospodin Vojislav Mrkšić, vlasnik ZZ

„Mrkšićevi salaši“.

Za 30 godina postojanja zadruge u

nju je uloženo desetine miliona evra. Jedna

od najvećih uspešnih investicija je izgradnja

pogona za preradu mesa i klanje

krupne stoke. Dok su dve faze, prerada sa

pratećom infrastrukturom završene, treća,

klanica, poslednja je faza ovog ogromnog

projekta. Po rečima gospodina Mrkšića,

zadrugarstvo ima ozbiljan smisao, a udruživanje

je ključ opstanka i spasa gazdinstava,

malih, srednjih, velikih zadruga:

Vojislav Mrkšić

- Niko ne može solo opstati na tržištu.

Primer iz Srpskog Itebeja, gde je došlo do

osipanja pojedinih, bolje stojećih zadrugara

i kooperanata, koji su pokušali sami

da se pojave na tržištu i sada svakodnevno

gube utakmice. Dok smo zajedno nastupali

imali su daleko bolju likvidnost, video

se napredak.

U obilasku silosa ZZ Mrkšićevi salaši

Mrkšićevi sinovi desna i leva ruka ocu

Naglasio je da je u ovoj branši najbitnija

pomoć države i značajno veća sredstva

za subvencije, tj. povećanje subvencija

po hektaru, jer nijedna država ne drži

ovu branšu prepuštenu slučaju kao što su

srpski poljoprivrednici prepušteni, sa minimalnim

subvencijama i cenama goriva

identičnim onima na autoputu. Dotakao se

i pitanja trenutne nelikvidnosti:

- Ona je izazvana nepromišljenim i

brzim potezima države zabranom izvoza

što je dovelo da smo ostali u robama, a

da nemamo para - odnosno „pored hleba

gladni“. Mislim da ćemo par godina trpeti

posledice takve odluke. Pri tom smo

izgubili tržište i svi koji su bili oslonjeni

na naše proizvode danas neće sa nama da

pričaju, jer smo se pokazali kao neozbiljni

dobavljači, bez obzira što tu odluku nismo

doneli mi, pravni subjekti. Danas smo

ostali bez kupaca i borimo se da dobijemo

neku minimalnu cenu, rasprodajemo

našu robu kada nam zatreba

neki dinar, umesto da nam je

tada država dala da zaradimo i

bar malo oporavimo i stvorimo

malo veću akumulaciju obrtnih

sredstava kada je bio pravi

trenutak.

Gospodin Mrkšić je istakao

da je svaka aktivna zadruga,

kao ZZ „Mrkšićevi salaši“

poluga razvoja sredine u kojoj

posluje. „Mrkšićevi salaši“

zapošljavaju 350 mladih ljudi

koji izdržavaju svoje porodice,

čija deca pune vrtiće i škole.

Iako se zahvaljujući zadruzi,

Srpski Itebej smatra ozbiljnim

naseljem, za potpun oporavak i

podizanje kvaliteta života neophodna su i

ulaganja od strane države, koja su izostala

poslednjih 20 godina. Potrebna je obnova

doma kulture, vrtića, posebno putne infrastrukture.

Osim toga, voda je u mestu loša,

a svakodnevni nestanci struje onemogućavaju

svaku ozbiljniju aktivnost.

- Otvaranjem graničnog prelaza za

putnička vozila, o kojem se godinama priča,

ovaj kraj bi živnuo, kao i sva okolna

mesta, jer „gde god nešto protiče nešto i

ostane“. Iskreno i bez lažne skromnosti,

jedino što funkcioniše ovde je ova zadruga

- tvrdi Vojislav Mrkšić.

59

Imamo li pravo, moralno

i zab

Ivan Brborić

Tradicija jednog naroda je zbir

usmenih predanja, obreda, konvencija,

verovanja... Neiscrpna riznica

koju treba negovati, pokazivati, kojom se

treba baviti, pratiti je i obeležavati, kako

bi se sačuvale neprocenjive vrednosti koje

su oblikovale duh jednog naroda. Značaj

tradicije je u njenoj neponovljivosti. Jednom

izgubljena nikada se ne može povratiti.

Običaji i arhitektura su takođe važni

elementi nasleđa, i oba su zastupljena u

jedinstvenim vinskim selima - poljanama

u Župi aleksandrovačkoj.

Stefan Nemanja rodonačelnik

prvih poljana u Srbiji

- Prvi pisani pomen o župskim

vinogradima iz 1196. godine,

nalazi se u Studeničkoj povelji

kojom Stefan Nemanja, veliki župan

Raške, rodonačelnik dinastije

Nemanjića, sa sinom Savom,

utemeljivač srpske pravoslavne

crkve, daruje manastiru Studenici

nekoliko sela (Kožetin, Popovac,

Raklju, Veliku Kruševicu)

Pogled na aleksandrovačke vinograde

sa vinogradima i podrumima uz obavezu

da manastir snabdevaju potrebnim količinama

vina. Ti vinogradi sa podrumima

smatraju se prvim poljanama, pretečama

onim, koji su se u nama poznatom obliku

razvile nešto kasnije - kaže Ivan Brborić,

istoričar i muzejski savetnik Zavičajnog

muzeja Župe.

Objašnjava, da su u ta sela, zapravo

vinogradarska naselja u Donjoj Župi, silazili

stanovnici sa okolnih planina: Kopaonika,

Goča, Željina, Jastrebca (tzv.

Poljana Lukarevina

Gornje Župe) prelazeći 30 - 40, čak do

60 km dug put, da bi došli do svojih vinograda,

gde su podizali (vinske) kuće,

sa malim prostorom između, tek da prođu

zaprežna kola puna grožđa. Udaljenost je

uslovljavala izgradnju poljana i stanovnici

nekoliko sela npr. sa Željina imali su jednu

poljanu. Podizane su u koncentričnim

krugovima, 7 - 8 km od Aleksandrovca.

Kako se grad širio, poklapao je jednu za

drugom, urbanizovao i uticao na njihov

nestanak. Stanovnici gradskih naselja

nisu imali potrebu za poljanom, već su

vino čuvali u podrumima svojih kuća.

- Ljudi su u toku radova u vinogradu,

orezivanja, plevljenja, okopavanja, i kao

plod godišnjeg rada i berbe, silazili do

grada konvojima od 50 - 70 konja, što se

može videti na osnovu jedne jedine sačuvane

fotografije iz tog vremena. U grad su

dolazili petkom, kada je u Aleksandrovcu

bio pijačni dan i prodavali proizvode

koje su proizveli u planini: kajmak,

krompir i ostalo. Sedam dana

ostajali su u radovima u svojim

kućama u poljanama, a sledećeg

petka kupovali što im nedostaje u

planini i odlazili. Za mesec, mesec i

po dana su opet silazili. Poljana nije

imala stalnih stanovnika sem jednog,

a to je bilo vino. Svaka kuća

imala je podrume pune vina. Imale

su i svoje čuvare - poljake, non-stop

prisutne, a za uzvrat su dobijali

platu, najčešće u vinu. Oni su boravili

u poljani tokom cele godine

60

i civilizacijsko, na nemar

orav

a svojim kućama odlazili u vreme radova u

vinogradu, najviše mesec do dva godišnje.

Sa sobom su uvek nosili puške, a zbog svog

udela u čitavoj organizaciji pominju ih kao

čuvene župske poljake -objašnjava gospodin

Brborić.

77 poljana Župe aleksandrovačke

Na osnovu zapisa iz 1876., Milana Đ. Milićevića,

književnika, pedagoga, prevodioca,

istoričara i etnologa, koji je revnosno zapisivao

sve što je vredno pomena ostavljajući

nam sliku stanja srpskog naroda u poslednjoj

četvrtini XIX veka, saznajemo da ih u to vreme

bilo 24 (Lukarevina, Kaluđersko Brdo,

Smonica, Raklja, Kruševica, Ježevica, Pribojevac,

Botunjska, Boćka, Pokrep, Crvena

Jabuka Gornja, Crvena Jabuka Donja, Donje

Stanjevo, Gornje Stanjevo, Parčinska, Trnavačka,

Drenačka, Vukov Do, Kumanac, Staračka,

Markovina, Malo Borje, Veliko Borje

i Jaruška), od nekadašnjih 77. One manje,

brojale su 30-40, ona najveća, poljana Kruševica

i do 300 kuća. U njoj je po legendi svoje

vinograde imao knez Lazar Hrebeljanović.

- Poljane su vrlo atraktivna naselja i do

danas gotovo sva ruinirana ili potpuno urbanizovana.

Postoje 2-3 koje imaju šansu

da „prežive“ i budu obnovljene, te turistički

valorizovane kao kulturno nasleđe ne samo

Župe, već i cele Srbije. Godinama pokušavamo

da privučemo pažnju srpske javnosti.

Činilo se da će projekat Zavičajnog muzeja

Župe i Muzeja vina i vinogradarstva iz Aleksandrovca,

izložbom „Župske poljane, blago

koje nestaje” u Muzeju Jovana Cvijića 2019.,

to i uspeti, ali gde je stalo, ne znam. Bilo je

ideja da vinari, u cilju turističke promocije,

podrže obnovu tako što će svoje degustacije

„preseliti“ u taj prostor, ali su sve otišle u

drugom pravcu. Mislim da se ovo može rešiti

tako da se bar jedna poljana obnovi. Obnovom

jedne kuće u Lukarevini probuđena je

nada da je to moguće. Vlasnici ruiniranih

kuća su raspoloženi da ih ustupe na 20 - 30

godina, da se obnove i koriste. Siguran sam

samo da bi država morala da stane iza projekta

obnove poljana kao velikog i značajnog

kulturnog nasleđa ove zemlje - rekao je na

kraju Ivan Brborić.

Jedina obnovljena u Lukarevini kuća vinara Bratislava Rakićevića

Jedinstveno kulturno nasleđe propada

Baveći se podrobno fenomenom

župskih poljana, Tomislav Ivanović,

vinski kritičar i autor www.vinopedia.

rs, u naslovu teksta iz aprila 2019., parafrazirao

je naziv izložbe „Župske poljane

- blago koje ne sme da nestane“

koji zaključuje rečima: „Krajnje je vreme

da čitava vinska scena Srbije, lokalna

vlast u Aleksandrovcu i republički

organi prekinu stanje hibernacije koje

traje već decenijama i shvate da jedino

očuvanjem našeg kulturno-istorijskog

nasleđa možemo izgraditi autentičnost

i prepoznatljivost u regiji i u svetskim

okvirima. Vinopedia iskreno podržava

te napore.“

61

Jedinstveni

Iznenađenje, neverica, a potom i potvrda

da znanje, posvećenost i radinost,

bez obzira na životnu dob, može iznedriti

vrhunski rezultat. Slušati i kada

zapne, pitati one koji znaju više. Na kraju

sve odluke donositi sam i stati iza njih. Jer

tako rade pobednici. Aleksandar Stanković

iz Cvetojevca jedan je od njih. Destilerija/podrum

Pevac u prelepom šumadijskom

selu nadomak Kragujevca, lepog

imena Cvetojevac, jedna je od onih koja

se ne da opisati jer nedostaju reči. Produkt

promišljanja bračnog para, Aleksandra

Stanković i Ivane Nikolić Stanković,

koji dizajniraju svako u svom domenu, jedan

ono što je u bocama, drugi boce i oko

njih, doveo je do kompleksne i na našim

prostorima, jedinstvene kuće rakije, vina,

vinjaka i piva, i sve to na jednom mestu.

Ovako je počelo

Ime je preuzeto iz stare porodične

kragujevačke kafane, jedne od tri u kojima

se i sam do 2008. gospodin Stanković

bavio ugostiteljstvom. Jedan od razloga

je taj što je u svim kulturama sveta pevac

simbol sa pozitivnom konotacijom u

značenju sreće, početka, plodnosti, novog

života..., svega pozitivnog. Drugi simbol

ovog mesta je Fića, pre maskota destilerije,

iz 1980-te, godine rođenja domaćina, u

foajeu objekta pod čijim krovom se kreira

paleta vrhunskih pića.

Podrum Pevac zasnovan na modernim

principima i tradicionalnim osnovama

od osnivanja, 2008. se bavi proizvodnjom

rakija, a od 2017. i proizvodnjom

vina, i za sada, još uvek iz hobija, kraft

pivom. Paralelno razvija se i turistička

delatnost u restoransko-degustacionom

prostoru u okviru objekta.

Salonski foaje, trenutno barrique podrum,

budući rakijsko-vinski shop, u kojima

su se u vreme naše posete nalazila

dva proizvoda na odležavanju. Jedan u

burićima od 500 litara Šumadijska šljiva

Ranka, sa oznakom geografskog porekla,

zahvaljujući Udruženju „Šumadijska rakija“,

čiji je jedan od osnivača gospodin

Stanković i vlasnik jedne od pet destilerija

u Šumadiji, Kragujevcu koji je na ovaj

način zaštitio svoj proizvod.

Aleksandar Stanković

Šumadijska šljivovica

- Te 2018. godine „podigli smo prašinu“

da vratimo naše autohtone sorte šljiva

na tržište Srbije i reprezentujemo kvalitet

naših starih sorti. Kod zaštite oznake

geografskog porekla šljiva mora biti sa

Ivana Nikolić Stanković

područja opštine Kragujevac, burići od

srpskog hrasta zapremine 500 litara, a

minimum odležavanja rakije 18 meseci.

I ako sve te zahteve ispunite onda možete

da dobijete sertifikat - Šumadijska

šljivovica. Niko od nas, naravno, nije se

odlučio da takav proizvod na tržište pusti

nakon 18 meseci i još uvek su te rakije na

odležavanju. Drugi proizvod je naš konjak

iz berbe, 2017, 2018. i 2019-te. Konjak

iz prve berbe se krajem 2022. prvi

put našao na tržištu - objašnjava gospodin

Stanković, potomak pradede Velička,

pintera, čiji je prvi posao bio u Kraljevoj

vinariji u Topoli, za čega postoje i dokazi.

U ulaznoj prostoriji, kao muzeju, u vidu

eksponata izložen je njegov alat star preko

100 godina.

Da li je ispravno razdvajati ovu vinsko-rakijsku

priču s obzirom da sve leži

na plećima jednog čoveka? Verovatno

nije, ali radi lakšeg snalaženja krenućemo

tim putem.

U destileriji se proizvodi 16 vrsta rakija:

tri tipa rakija od dunje (klasična bela,

žuta - kraći vremenski period odležava u

drvetu, i najpoznatiji proizvod destilerije

- ZLATNI PEVAC, selekcija dunje sa

jestivim 23-karatnim zlatnim listićima

- nešto najkvalitetnije na našem tržištu,

odležava godinu dana u hrastovim burićima);

dva tipa šljive, dva tipa kajsije, loza,

rakija od maline, vilijamovka; u pripremi

za tržište je konjak pet godina star; pet vrsta

likera: od višnje, maline, pelinkovac,

liker od oraha i dunje. Za kvalitet PEVAC

rakija osvojene su brojne nagrade. Domaćini

će reći da su najsjajnije one koje su

osvojila „srca ljubitelja rakije“, ali tu su

i konkretna zlata: Zlatni Pevac, Žestival

Užice 2017; Pevac „Desetka“ šljiva, Spirit

Fest Sarajevo (2017); Pevac „Debeljko“

liker orah, Kajsija...

I vino i rakija

Najdražu nagradu, duplo zlato, ujedno

i prestižnu nagradu, osvojilo je vino

ZAGRLJAJ (berba 2019), gde je proglašeno

među 10 najboljih svetskih vina u

Bergamu, specijalizovanom takmičenju

za vina od sorti Merlot i Cabernet. Radi

se o vinu koje je dve godine odležalo u

62

Pevac u Srbiji

Najsavremenija oprema za proizvodnju rakije

Vino u korak sa rakijom

srpskom hrastu, od grožđa iz sopstvenih

vinograda u Rekovcu, gde

se gaje sorte Cabernet Sauvignon,

Merlot i Cabernet Franc, spojeni u

ZAGRLJAJU. Krajem 2022. godine,

sa najvećeg takmičenja, AWC

Vienna, stigla je vest o zlatnoj

medalji za limitiranu etiketu Gušt

Barrique Vinarije Pevac.

U vinskoj ponudi ove vinarije

nalaze se: tri etikete belih

vina: Tamjanika IZAZOV GUŠT

Chardonnay i GUŠT Charodnnay

barrique, dve etikete rose vina od

Ceberne Franc, Kukuriku (za koju

je etiketu radila njihova ćerkica) i

Kokoda, dve etikete crvenog vina:

ZAGRLJAJ i autohtona srpska sorta

PROKUPAC.

Vinarija Pevac 60% proizvodnje

izvozi u zemlje od SAD do

Australije. Najviše u SAD i Crnu

Goru, u kojoj su prisutni 10 godina,

i „oni objekti u kojima nas nema

imaju neki problem, ili ne plaćaju

ili su loši“ - dodaje domaćin.

Susret sa Aleksandrom Stankovićem

bila je i prilika da se napravi

paralela između proizvodnje vina i

rakije.

- Dok rakija traži svog gazdu,

vino traži svog gospodara. Rakijski

posao zahteva veliki prostor,

jer od 50.000 kilograma voća koje

preradimo, dobijamo 5.000 litara

rakije. Puno je zahtevnije raditi sa

vinom. Kada ispečem rakiju „zaboravim“

na nju. Sa vinom vodim

stalnu borbu sa vremenom, klimom

i tajmingom, u vinogradu, a potom

i podrumu. Dok rakija voli kiseonik,

pomaže u njenom starenju i

oplemenjivanju, vinu je oksidacija

najveći neprijatelj. Ali je zato obrt

novca za razliku od rakije neuporedivo

brži. Od završetka berbe za

mesec i po dana mogu da flaširam

Tamjaniku, Rose i za tri meseca

imam spreman proizvod. I još ako

sam dobar u prodaji, do sledeće

berbe sam ispraznio podrum. Obrt

novca je kod rakije uslovljen dužinom

puta od ploda do finalnog

proizvoda u trajanju od tri godine.

Za jednu litru rakije potrebno je 10

puta više voća u odnosu na vino,

gde je za jednu buteljku potreban

jedan kilogam grožđa. U procesu

proizvodnje sa rakijom je manje oscilacija

i neke korekcije su moguće,

kod vina ne - objašnjava gospodin

Stanković.

Domaćinska kuća

Stankovića

- Ja sam sve radio naopako.

Prvo sam se zaljubio u rakiju, a

onda, u kafani uz lepu muziku, i

u lepo vino. Godine 2014. želeći

da proširimo posao, tražili smo

imanje i ovo je bilo jedino koje je

odgovaralo našim zamislima i imalo

regulisane vlasničke odnose, pa

smo tako, kao rođeni Kragujevčani,

ja sa završenim turizmom, moja

supruga umetnošću, bez ikakvog

kontakta sa proizvodnjom rakije,

postali proizvođači rakija, vina i

drugih pića - kaže domaćin.

Važno je naglasiti još nekoliko

stvari. Podrum Pevac ima 6 hektara

pod vinogradom, dok se voće još

uvek kupuje. Nabavka je sve teža

jer Srbija izumire i sa voćem i sa

ljudima.

Podrum Pevac poseduje Veselu

mašinu ili kazan, jedan jedini te

vrste u Srbiji. Celokupna destilacija

se radi u kolonama uz uštedu vremena

i energije. U tom zatvorenom

procesu destilat se prečisti, prepeče

bez da se gubi miris, ukus i količina,

i na kraju dobija nešto bolje, a

da se ništa ne pogorša. U tom procesu

se ne radi prepek već se dobija

ljuta rakija. Na izlasku, kada jačina

rakije dođe na 50 stepeni, tzv. srce

rakije, proces se prekida. Ovo ima

prednosti posebno kod izvoza, jer je

metil alkohol sveden na minimum.

U Podrumu Pevac se vodi računa

i o očuvanju životne okoline:

sve staklo i papir se recikliraju, a

na krovu objekta se nalazi solarna

elektrana instalirane snage 35kW.

63

KAFA

uživaj u

trenutku

64

Merkurovi Pansioni

- za svakog po nešto

Deo Merkurovog tima na Sajmu turizma u Beogradu

Merkur je predstavio Pansione za period od 01. marta do 31.

decembra 2023. godine koji pružaju mogućnost svima koji

budu želeli da se tokom ove godine odmore, prekontrolišu

i unaprede zdravlje u Vrnjačkoj Banji, učine to u SB Merkur. Specijalno

kreirani Merkurovi pansioni kombinuju komforan smeštaj,

najsavremeniju dijagnostiku, terapije, tretmane mineralnom vodom

i visoko specijalizovan tim lekara.

Živeti sa dijabetesom - novi pansion specijalno kreiran za pacijente

obolele od dijabetesa pored usluga smeštaja u komfornim sobama,

uključuje i terapije, dijagnostiku, edukaciju, pravilnu ishranu i

fizičku aktivnost, prilagođenu zdravstvenom stanju pacijenta. Više od

100.000 dijabetičara je tokom poslednjih 15 godina boravilo u Merkuru

kako bi održali svoj nivo šećera u krvi pod kontrolom, regulisali

svoju težinu i izbegli ozbiljne komplikacije koje dijabetes nosi.

Pokret bez bola - pansion koji kombinuje modernu fizikalnu

terapiju, korišćenje mineralnih voda i stručni tim lekara i terapeuta,

namenjen svima onima koji odmor u Vrnjačkoj Banji žele da iskoriste

kako bi uklonili bol u leđima, zglobovima i oporavili svoj koštano -

zglobni sistem uz kinezi, magnetne, elektro terapije i tretmane koji

koriste lekovitu mineralnu vodu.

Opšti Medicinski pansion i Banjski pansion - kreirani za kontrolu

i unapređenje zdravlja uz banjske terapije i tretmane, mogućavaju

gostima lečenje i odmor uz otkrivanje lepota Vrnjačke Banje i okoline,

kao i prijatnu atmosferu i gostoljubivost osoblja Merkura. Ovo

su samo neki od novih Merkurovih pansiona dostpnih posetiocima.

Projekat SI4CARE

Specijalne bolnice Merkur je partner na projektu SI4CARE. Projekat

SI4CARE - Društvene inovacije za integrisanu zdravstvenu

zaštitu starije populacije u regionu ADRION - podržan je od strane

Interreg ADRION programa, finansiranog iz Evropskog fonda za re-

gionalni razvoj i IPA II fonda. Sa budžetom od 2,3 miliona

evra, ima za cilj da doprinese stvaranju transnacionalnog

ekosistema za društvene inovacije u integrisanim zdravstvenim

uslugama za starije stanovništvo širom ADRION zemalja.

SI4CARE je počeo u decembru 2020. i završiće se u

maju 2023. Između 10 partnera iz osam zemalja, Specijalna

bolnica Merkur iz Vrnjačke Banje jedini je partner iz Srbije

koji je uključen u projekat SI4CARE, uz podršku Ministarstva

zdravlja i Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja.

Pilot projekat Telemedicina

- U ovom trenutku SB Merkur je u petom, završnom

periodu realizacije projekta Telemedicina, izabranog nakon

uvida u najnovije primere dobre prakse iz okruženja i Evropske

Unije. Ovaj pilot projekat se sprovodi u Merkuru da

bi se stečena iskustva pretočila u kasnije politike, kako bi se

starim licima u Srbiji poboljšali uslovi lečenja - rekao je dr

sci. med. Dejan Stanojević direktor SB Merkur, i dodao da

u projektu trenutno učestvuje 50 pacijenata iz cele Srbije,

koji su u anketi izrazili zadovoljstvo što mogu kontaktirati sa

lekarima i nakon povratka kući i dobiti adekvatne savete ili

terapiju putem mobilnog telefona. Rezutati ukazuju da među

pacijentima obolelim od dijabetesa postoji interesovanje da

sa lekarima iz Merkura budu u kontaktu i nakon odlaska kući

i na taj način drže svoju bolest pod kontrolom.

SB Merkur u Vrnjačkoj Banji

- Važni rezultati ovog projekta su razbijanje predrasuda

o korišćenju telemedicine među lekarima, kao i razvijanje

svesti kod pacijenata, posebno dijabetičara, o upotrebi telemedicine

za daljinsko upravljanje zdravljem. Nacionalni akcioni

plan za Srbiju predviđa i nastavak projekta Si4CARE

u SB Merkur, koji će pomoći u pripremi institucionalnog i

pravnog okvira za uvođenje telemedicine u Srbiji, a ovi rezultati

biće odlična osnova za to - potvrdio je je projekt menadžer

Srđan Kožetinac, govoreći o konceptu i rezultatima

koji se odnose na daljinsko lečenje dijabetesa.

65

Resort Fruške Terme

Vaše toplo more

u srcu Fruške gore

Kompanija “Promont Group” 2012. godine otpočinje lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno

Kompanija „Promont Group“ 2012. godine otpočinje

višegodišnji ciklus investicija u hotelcija

za decu.

otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrak-

višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo

Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći

ske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do

vodeno

Nakon

carstvo

opuštanja

koje čine

u

dva

termalnim

bazena,

bazenima,

pećina, tobogan,

Vašem odmaranju

termalni

2025. razvije

spa rizort

vodeći

u

termalni

Jugoistočnoj

spa rizort

Evropi.

u Jugoistočnoj

Presek a tokom letnjih

nije kraj,

meseci

jer

i

Resort

Aqua fun

„Fruške

zona na

Terme“

otvorenom

omogućavaju

pet svojim vrsta tobogana gostima korišćenje i petnaest Sauna vrsta atrakcija sveta kojeg za čine

ostvarenja Evropi. Presek u hotelskom ostvarenja biznisu u hotelskom u periodu biznisu 2012-2021: u periodu

2020 - 300 2021: soba sagrađeno i apartmana, 300 soba 12 i otvorenih apartmana, i 12 decu. čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna

sa

sagrađeno

zatvorenih otvorenih i bazena zatvorenih sa bazena termalnom sa termalnom vodom, 12 vodom, vrsta 12 relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom

sauna, vrsta sauna, 14 restorana 14 restorana i barova, i barova, 17 konferencijskih 17 konferencijskih sala, Nakon koja okružuje opuštanja hotel, u termalnim biramo cveće bazenima, najlepših Vašem mirisnih

bogata sala, bogata ponuda ponuda za aktivni za aktivni odmor odmor i još mnogo i još mnogo toga. toga. odmaranju nota, pažljivo nije kraj, ih ubiramo jer rizort na „Fruške proplancima Terme“ Fruške omo-goregućava

a potom svojim ih apliciramo gostima korišćenje u aromatične Sauna i relaksirajuće sveta kojeg well-

INTEGRISANA PORODIČNA I I WELLNESS & SPA & SPA čine ness čak tretmane. 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i

DESTINACIJA

unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani

NOVO prirodom - TERMALNA koja okružuje RIVIJERA hotel biramo cveće

Fruške Resort Terme „Fruške Resort Terme“ 4* na 4* svega na samo 30 minuta 30 minuta od od najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na

međunarodnog aerodroma Nikola Tesla, Beograd, po-

proplancima Termalna Fruške Rivijera gore, predstavlja a potom novi ih apliciramo sadržaj najvećeg u

poseduje 200 200 luksuzno opremljenih soba i i apartmana i za aromatične Wellness & i relaksirajuće Spa centra u wellness Srbiji. tretmane. Ovaj kompleks otvorenih

„water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa

i vrlo za vrlo kratko kratko vreme vreme će postati će postati vaša vaša omiljena omiljena destinacija, destinacija,

kojoj ćete kojoj se ćete iznova se iznova rado vraćati. rado vraćati.

NOVO staklenim – TERMALNA zidom i panorama RIVIJERA pogledom na Banju Vrdnik,

poluolimpijski bazen, dečji bazen sa prskalicama

Grandiozni Grandiozni izgled izgled Wellness Wellness&Spa & SPA centra, centra, površine površine

od od preko preko 10.000m2, 2 kao kao i brojnost bazena bazena, (osam (osam dostupnih

pnih tokom tokom cele cele godine) godine) stvoriće stvoriće osećaj osećaj da Vam da more Wellness postojećim & SPA vodenim centra sadržajima, u Srbiji. „Fruške Ovaj kompleks Terme“ od

Termalna i tri vrste Rivijera tobogana predstavlja za goste novi svih sadržaj uzrasta. najvećeg Zajedno sa

dostu-

Vam

nikada

more

nije

nikad

bilo

nije

bliže.

bilo bliže.

otvorenih

juna 2022.

„water

godine

fun“

imaju

sadržaja

14 bazena

obuhvata

sa preko

infinity

2.500m2

Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness

bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na

ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite

čarima najvećeg Wellness & Spa centra u regionu.

korisnika.

Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa

ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepu- prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta.

Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termomineralnom

vodom od 29-32°C, sa nestvarnim pogledom

DESTINACIJA ZA SVA GODIŠNJA DOBA

stite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu.

Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa Terme od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko

Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške

na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu Da je iza Resorta uspešna godina dokazuju i vredne

termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 2.500m 2 vodenih površina i istovremeno primaju

između zdravlja, lepote i dobrog osećaja celog organizma.

Specijalno

nagrade na koje su veoma ponosni. Orden „Ambasador

32°C, sa nestvarnim

za naše

pogledom

najmlađe

na

goste

prelepe

napravljeno

pejzaže

je

1.200 wellness

dobre usluge

korisnika.

i reda“ za gospodina Milinka Cicmila,

Fruške pravo malo gore i vodeno uspostavite carstvo ravnotežu koje čine između dva bazena, zdravlja, pećina,

tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na znanje koje se dodeljuje jednom pojedincu u okviru

osnivača i direktora „Promont Group“, najveće je pri-

tu-

66

rističke industrije u našoj zemlji. Takođe, za ostvarene

vrhunske rezultate u razvoju i afirmaciji turizma Srbije,

osvojena je „Zlatna amfora“, kao i „Kapija uspeha“ dodeljena

od strane Privredne komore Vojvodine. Turistička

organizacija Srbije dodelila je Hotelu Fruške Terme

„Turistički cvet“ u kategoriji najbolji Ugostiteljski objekat

za smeštaj - Hotel, titula Apsolutnog lidera kvaliteta

za hotelske usluge stigla je sa 53. Međunarodnog

sajma turizama u Novom Sadu, a iz Liona (Francuska)

priznanje Piscine Global Europe - 1. mesto u kategoriji

„Najbolji novi bazenski kompleks“.

Postignuti rezultati su, prema rečima CFO-a kompanije,

Aleksandra Cicmila, vetar u leđa i oni ne bi

bili mogući bez vernih gostiju: - Potrudićemo se da i u

2023. godini nadogradimo naš već bogat spektar turističkih

proizvoda i pružimo odmor iz snova za naše cenjene

goste - izjavio je gospodin Cicmil, dobitnik nagrade

„Kapetan Miša Anastasijević“ za najboljeg mladog

menadžera u Srbiji za 2022.

Malo je mesta na svetu gde se zaista može doživeti

vrhunac gostoprimstva. Sa filigranskim pristupom detaljima,

Resort „Fruške Terme“ personifikuju savršen

život, stvarajući savršene trenutke za ceo život. Sve

navedeno učinilo je da Hotel Fruške Terme od januara

2023. postane deo Movenpick Hotels & Resort lanca,

tako da postaje Movenpick Resort & Spa Fruške Terme.

Dobro došli!

Za više informacija posetite www.frusketerme.com

ili pozovite +381 22 21 55 240

STIPENDIJSKI PROGRAM ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;

• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);



Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs

ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs

ili na: 021/469 513

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;


• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu


Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision

srednja_skola_mc_vision

52

Akademac

Topsrbija br36

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?