Topsrbija br38

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Oktobar 2023. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 38

ISSN 2334-6027

Foto: Svetlana Dingarac

Rad, stvaranje,

zadovoljstvo (uspeh)

Work, Creation,

Pleasure (Success)

Tokom svoje istorije čovek je radom zadovoljavao

svoje primarne egzistencijalne potrebe

(hrana, stanište, zaštita, odbrana teritorije).

Rad je uvek imao društveni karakter jer kad

god su ljudi radili uspostavljali su međusobne

odnose saradnje i živeli u nekom obliku zajednice.

Čovekova vizionarska suština sprečavala

ga je da se kreće u krugu istog (ponavljanja),

provocirajući ga da iznalazi prečice, pospešuju

postojeće. Za francuskog mislioca Voltera „rad

nas oslobađa od tri velika zla: dosade, poroka

i oskudice“. Rad je i posao i igra, odgovornost

i ambicija, koja dovodi do zadovoljstva samim

sobom. Truditi se, imati cilj, biti odan idealima,

samo po sebi je vredno borbe.

Onima koji radeći stvaraju, menjaju, unapređuju,

posvećene su stranice ove publikacije.

Onima koji su svoju ideju razvili pomerajući

granice iskustva.

Postavljajući pred sebe nove i nove izazove,

mnogi od pomenutih stigli su do zavidnih godina trajanja. TO

Zlatibor ove godine obeležava 130 godina zvanične turističke

destinacije; Novosadski sajam 100 godina od osnivanja i 90 godina

rada prestižnog u zemlji i regionu Poljoprivrednog sajma;

Turistička organizacija Vojvodine za 20 godina rada brojnim aktivnostima

je nekoliko puta povećavala broj turista koji posećuju

vojvođansku ravnicu i prestoni grad, u čemu im je promotivnim

programima vezanim za grad i okolinu pomogla TO Novi Sad,

tokom 15 godina rada. Garancijski fond, JP „Vojvodinašume“,

osvrnuli su se na svoje poduhvate i postignuća tokom prethodne

dve decenije, koliko je potrebno „za uspeh preko noći“. Članstvo

GD „Novi Sad“ osnovanog pre 20 godina iz dana u dana je sve

brojnije.

Poljoprivredni proizvođači, njih 1.4 milion u Republici Srbiji, s

jeseni podvlače crtu i svaka godina iznad nje je vredna jubileja.

Njima, kao i ostalim vrednim, preduzimljivim pregaocima redakcija

revije TOPSRBIJA želi puno inovativnih, konkurentnih,

strateški važnih rešenja potvrđenih očekivanim rezultatima, i

diveći im se duže od deset godina, predstavlja ih sa dubokim poštovanjem.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije

TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček

Throughout its history, man has satisfied his

primary existential needs (food, habitat, protection,

defence of territory) through work. Work

has always had a social character because whenever

people worked, they established mutual relations

of cooperation and lived in some form of

community. Man‘s visionary essence prevented

him from moving in the circle of the same

(repetition), provoking him to invent shortcuts,

enhance the existing ones. According to French

thinker Voltaire, „Work spares us from three

great evils: boredom, vice and need.“ Work is

both a job and play, responsibility and ambition,

which leads to self-satisfaction. To strive,

to have a goal, to be loyal to ideals, is in itself

worth fighting for.

The pages of this publication are dedicated to

those who by working create, change, improve,

to those who have developed their idea by pushing

the boundaries of experience.

By setting new and new challenges before them, many of the

mentioned have reached enviable years of standing. This year

Zlatibor Tourism Organisation celebrates 130 years of being an

official tourist destination; Novi Sad Fair celebrates 100 years of

being established and 90 years of operation, of being the prestigious

Agricultural Fair in the country and the region; For 20

years of its work, the Tourist Organization of Vojvodina by performing

numerous activities, has increased the number of tourists

visiting the Vojvodina plain and the capital city by several

times; TOO Novi Sad with its promotional programmes related

to the city and its surroundings, has helped the Tourist Organisation

of Vojvodina during 15 years of its work. The Guarantee

Fund, the Public Company „Vojvodinašume“, looked back on

their undertakings and achievements during the previous two

decades, as much as is necessary „for the overnight success“.

The membership of Mycological Society „Novi Sad“, founded

20 years ago, has been increasing day by day.

Agricultural producers, 1.4 million of them in the Republic

of Serbia, draw the line in autumn, and every year above it is

worth of jubilee. To them, as well as to other hard-working, enterprising

leaders, the TOPSRBIJA magazine editors wish a

lot of innovative, competitive, strategically important solutions

confirmed by the expected results, and, while admiring them for

more than ten years, presents them with deep respect.

Mihailo Berček - Editor - In - Chief

TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 38

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141

Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik:

Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje:

Zoltan Rešnjak

Fotografije: Mihailo Berček,

i materijali oglašivača

Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT

DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad

21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije

Glavni urednik Mihailo Berček

-2023. Oktobar. – Novi Sad

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

2023. – Ilustr.; 30 cm

Četiri puta godišnje

ISSN 2334-6027;

COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI

taxi u koji imate poverenje

021 52 51 50 021 44 55 77

060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI

udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ

Naslovna - Foto: Svetlana Dingarac......................... 1

Garancijski fond Vojvodine...................................... 2

Rad, stvaranje, zadovoljstvo (uspeh)........................ 3

Work, Creation, Pleasure (Success).......................... 3

TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 38 Impresum........ 3

CRVENI TAXI, Novi Sad........................................ 4

TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 38 Sadržaj ........... 5

Garancijski fond Vojvodine snažan, siguran

i pouzdan partner...................................................... 6

Razvojni fond Vojvodine ......................................... 7

Prvih 20 godina Turističke organizacije

Vojvodine............................................................... 8,9

TONS proslavio 15 godina rada na razvoju

i promociji turizma Novog Sada.........................10,11

Prestonica srpskog planinskog turizma obeležila

130 godina organizovanog turizma................... 12,13

Prva Trophy show izložba trofeja lovne

faune Srbije u lovištu Kaćka šuma.................... 14,15

Stvaramo društvo znanja........................................ 16

Dve decenije pravne misli na Pravnom

fakultetetu Univerziteta Privredna akademija........ 17

Dobrodošlica brucošima PMF-a - Uspeh je

zbir malih koraka.................................................... 18

Budućnost svakog mladog čoveka zavisi

od kvalitetnog obrazovanja..................................... 19

Univerzalni poslovni jezik interesa................... 20,21

BEZ SELA NEMA NI SRBIJE......................... 22,23

Zadružna škola ZSV putokaz do pozitivnih

rezultata............................................................. 24,25

Investicije - uslov napretka..................................... 26

Putevi razvoja......................................................... 27

Poljoprivreda sa digitronom.............................. 28,29

Novi ljudi za novo doba.................................... 30,31

U harmoniji sa željama, snovima

i samim sobom................................................... 32,33

FRUŠKE TERME, Vrdnik................................ 34,35

Radosti i muke poljoprivrednika....................... 36,37

Perspektiva razvoja povrtarske proizvodnje........... 38

Futoški je najbolji................................................... 39

Dva u jedan ROGALJ i BEAN fest

odabrali najbolje................................................ 40,41

Cubo fest - otmena oaza dobrih vibracija.......... 42,43

Korak ka prirodi, korak ka sebi i zdravlju......... 44,45

Izazov - Nedostižno, šta je to............................ 46,47

Soul Wine - Duša Južnog Banata...................... 48,49

Koktel od rakije Kaluđerke.................................... 50

Podignut kvalitet turističke ponude

grada Zrenjanina.................................................... 51

Negovanje kulturnog nasleđa Banata................ 52,53

Tršić - vekovni čuvar srpske duhovnosti

i kulturnog nasleđa............................................ 54,55

El Paso - mali grad velikih ideja koji

budi maštu........................................................ 56,57

Miholjski susreti sela Ogar 2023....................... 58,59

Čuvari vrednosti prošlosti za buduće

generacije........................................................... 60,61

Manastir Voljavča - biser Šumadije................... 62,63

Izdvojen trenutak večnosti................................. 64,65

XX Susret gljivara na Iriškom vencu..................... 66

Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja .......... 67

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu... 68

5

Garancijski fond Vojvodine

snažan, siguran i pouzdan

partner

Garancijski fond AP Vojvodine

i Turistička organizacija

Vojvodine obeležili

su u četvrtak, 12. oktobra

2023. godine u Kongresnom

centru Master hale Novosadskog

sajma u Novom Sadu dve decenije

uspešnog poslovanja pod sloganom

„20 GODINA GARAN-

TOVANI USPEH”. Događaj je

održan uz prisustvo brojnih zvanica.

Ovaj značajan jubilej bio je

prilika da se sublimira postignuto,

izrazi zahvalnost partnerima

i institucijama i da se najave dalji

koraci u poslovanju. Obraćajući

se prisutnim zvanicama, Đorđe

Raković, direktor Garancijskog

fonda Vojvodine je rekao:

- Uvaženi predsedniče Pokrajinske

vlade gospodine Miroviću.

Uvaženi predstavnici republičkih,

pokrajinskih i lokalnih

institucija, kolege, saradnici,

dragi prijatelji, dame i gospodo,

želeo bih da Vas pozdravim u

ime Garancijskog fonda APV i

u svoje lično ime. Danas obeležavamo

značajan jubilej - 20 godina

od osnivanja Garancijskog

fonda AP Vojvodine. Fond je

osnovan 2003. godine odlukom

Skupštine AP Vojvodine, po

ugledu na uspešne finansijske institucije

u Evropi a sa željom da

poljoprivrednicima i privrednicima

olakša poslovanje i pristup

finansijskom tržištu.

Ono što je tada bila želja,

dve decenije kasnije, postalo je

deo naše svakodnevice. Pružajući

ruku svima kojima je bila

potrebna pomoć u poslovanju,

postali smo snažan, siguran i

pouzdan partner brojnim privrednicima,

poljoprivrednicima,

damama koje odluče da se bave

Đorđe Raković

preduzetništvom i početnicima u biznisu, koji,

zahvaljujući garancijama koje izdajemo, lakše

i po mnogo povoljnijim uslovima, dolaze do

kredita kod poslovnih banaka. Poslednjih godina,

kada smo svi svedoci nepovoljnih uslova

na finansijskom tržištu prilikom zaduživanja,

misija Garancijskog fonda dolazi do punog

izražaja.

Naša prva garantna linija bila je za kupovinu

poljoprivredne mehanizacije. Međutim, prateći

potrebe tržišta i privrednu politiku Pokrajinske

vlade, kontinuiranim radom na uvođenju

novih linija, danas su našim garancijama

pokrivene sve oblasti privrede. Sa ponosom

možemo da kažemo da smo za ovih 20 godina

izdali oko 1800 garancija čija je vrednost blizu

80 miliona evra, a u periodu od 2016. godine

garantni potencijal fonda je značajno uvećan

zahvaljujući kordiniranim i usklađenim odlukama

Pokrajinske vlade i Fonda.

Na polju međunarodne saradnje treba istaći

da je Fond punopravni član Asocijacije Garancijskih

fondova Evrope, gde je ostvaren veliki

broj kontakata, a u poređenju sa standardima

poslovanja Evropskih fondova, NPL, odnosno

loši plasmani su svedeni na procentualni minimum.

Svako poljoprivredno gazdinstvo ili preduzeće,

koje je uz pomoć naše garancije realizovalo

neku investiciju, deo je naše velike,

uspešne porodice, ali i kockica u mozaiku

privredno snažne Vojvodine i Srbije. Svaka

kupljena poljoprivredna mašina, podignut silos,

svaki zaposlen mladi čovek ili preduzetnik

koji je pokrenuo sopstveni posao, za nas

je novi uspeh i vetar u leđa da ovim putem nastavimo

da koračamo još snažnije i odlučnije.

Zbog toga na ovome nećemo stati, već ćemo i

ubuduće raditi na otvaranju novih mogućnosti

za pomoć i podršku vojvođanskoj privredi i

poljoprivredi.

Još jednom se zahvaljujem svima koji ste sa

nama, ne samo večeras, nego i prethodne dve

decenije - izjavio je gospodin Đorđe Raković.

6

Decenija Razvojnog fonda

Vojvodine

Razvojni fond Vojvodine obeležio

je u maju ove godine vredan jubilej

- 10 godina od osnivanja. O razvoju

Fonda, pre svega, a onda i razvoju

privrede, malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednih

gazdinstava, direktor RFV

Goran Savić kaže:

Goran Savić

- Ako posmatramo hronološki, činjenica

je da se najveća ekspanzija Fonda

desila u periodu od 2016.godine pa sve

do danas, kada je i odobreno najviše kredita.

Danas, smatram Fond kao jednu od

značajnih institucija na polju finansiranja

kako privrede, tako i registrovanih

poljoprivrednih gazdistava u AP Vojvodini.

Velike zasluge za trenutnu poziciju

Fonda na tržištu finansijskih usluga pripadaju

zaposlenima koji sa menadžmentom

Fonda čine jednu veoma jaku celinu.

Takođe, nemerljiv doprinos poslovanju i

razvoju Fonda svih ovih godina je pružila

Pokrajinska Vlada na čelu sa predsednikom

Igorom Mirovićem. Ostvarili smo

značajan doprinos razvoju kako privrednih

subjekata, malih i srednjih preduzeća

i preduzetnika, tako i registrovanih poljoprivrednih

gazdinstava Nadam se da će

se i u budućem periodu nastaviti ovakav

trend.

RFV odobrava sredstva pod uslovima

koji su daleko povoljniji od tržišnih. Svojom

kreditnom politikom koja se ogleda

u povoljnim kamatnim stopama, rokovima

otplate do 7 godina i periodom mirovanja

do 2 godine, Fond je proteklih

nekoliko godina izgradio ime na tržištu

finansijskih usluga koje ga u velikoj meri

izdvaja od poslovnih banaka. Taj benefit

su prepoznali poljoprivrednici i privredni

subjekti sa teritorije Vojvodine kojima je

od strane našeg Fonda omogućeno povoljnije

korišćenje finansijskih sredstava

po znatno povoljnijim uslovima za obavljanje

svojih delatnosti. Početak poslovanja

Fonda nije bio nimalo lak i taj period

do 2016.godine je karakterisao mali broj

odobrenih kredita. Od 2016. godine svake

godine je vrednost odobrenih kredita

je znatno rasla, te smo od tada do danas

finansirali različite projekte vrednosti nekoliko

milijardi dinara.

Imamo veoma dobru komunikaciju i

saradnju sa svim pokrajinskim institucijama.

Kod nekih institucija je ta saradnja

intenzivnija, kao sa Pokrajinskim sekretarijatom

za privredu i turizam koji nam

subvencioniše i sufinansira dve kreditne

linije za turizam. Osim toga, zajednički

nastupi na nekim panelima, sajmovima,

gostovanja u nekim emisijama su takođe

jedan vid saradnje koji praktikujemo sa

pokrajinskim institucijama. Veoma dobru

saradnju imamo i sa jedinicama lokalni

samouprave i savetodavnim službama u

Pokrajini. Oni nam omogućuju nastupe

na mnogim lokalnim manifestacijama,

kao i učestvuju aktivno u organizovanju

prezentacija RFV u svojim opštinama. Te

prezentacije i manifestacije nam koriste

da raširimo svest o Fondu i upoznamo

prisutne o povoljnostima naših kreditnih

proizvoda.

Međunarodna poslovna asocijacija

“Zeleni navigator Zapadnog Balkana”

osnovana je od strane Razvojnog fonda

APV, Garancijskog fonda APV i Garantnog

fonda RS, a nakon toga su nam se

pridružile privredna komore, kompanije

i finansijske institucije Cilj osnivanja regionalne

poslovne asocijacije je aktivno

učešće na smanjenju negativnih uticaja

klimatskih promena i pružanju tehničke

i finansijske podrške transformaciji regionalne

ekonomije i usmeravanju javnog

i privatnog sektora ka klimatskoj ekonomiji.

To je vodeća inicijativa javnog i privatnog

sektora Zapadnog Balkana koja

razvija i implementira sveobuhvatne strategije

i projekte smanjenja emisija koji

pretvaraju klimatske akcije u dugoročne

poslovne prilike za naše kompanije. RFV

je u postupku akreditacije kod Zelenog

klimatskog fonda sa sedištem u Inčonu,

u Južnoj Koreji i to kao prva institucija iz

Srbije, čime bi ostvario pravo na direktno

korišćenje sredstava iz fonda za finansiranje

klimatski odgovornih investicija u

privatnom i javnom sektoru.

Sa zadovoljstvom mogu da kažem da,

kada god smo u mogućnosti, učestvujemo

u humanitarnim akcijama bilo putem

donacija ili sponzorstva nekih manifestacija,

kulturnih događaja, sajmova. Cilj

sponzorstava je da pomognemo održavanju

tih događaja a ujedno da promovišemo

Fond u najboljem svetlu. Donacije

su više humanitarnog karaktera. Poslednja

naša donacija je bila za Dečije selo u

Sremskoj Kamenici. Ne postoji, valjda,

veća satisfakcija od saznanja da smo tim

doniranim sredstvima uspeli da ulepšamo

nekom život. Sigurno ćemo nastaviti

da učestvujemo u akcijama tog tipa i

ubuduće.

RFV svake godine pred sebe postavlja

više ciljeve, a to podrazumeva da ide još

brže i bolje napred i da u što većoj meri

zadovolji potrebe poljoprivrednika i privrednih

subjekata sa teritorije Vojvodine.

Iz tog razloga vršimo prilagodjavanje

uslova i uvođenje novina, a sve u skladu

sa potrebama i postojećom tražnjom.

Samo na taj način možemo biti konkurentni

na tržištu i zadržati nivo vrhunske

institucije - izjavio je gospodin Goran

Savić.

7

Prvih 20 godina Turističke

Jubilej - 20 godina Turističke organizacije

Vojvodine (TOV), proslavljen

je uz prisustvo brojnih

zvanica, predstavnika državnih i privrednih

institucija, saradnika, partnera,

medija, u Master centru Novosadskog

sajma.

Zbog značaja ove krovne institucije

za turizam Vojvodine, koja je otvorila

nove perspektive turističke ponude

Vojvodine, u kojoj se pored dominantno

ruralnog, paralelno razvijao eko i

gastro turizam, manifestacioni i vinski,

verski i kulturni, lovni i ribolovni

i drugi oblici turizma, obeležavanje

godišnjice nije moglo proći kao mala,

intimna zabava.

Dr Nataša Pavlović, u TOV-u od samog

osnivanja, na mestu direktora od

sredine 2016. godine, ovaj trenutak

označila je najvažnijim za sve zaposlene

- „trenutak koji označava dve decenije

rada, truda, predanosti, promocije

naše predivne ravnice“ a zatim prisutne

povela na putovanje kroz vreme, dugo

dvadeset godina.

- Kada smo započeli ovu avanturu

postavili smo sebi nekoliko ciljeva: da

pokažemo svetu sve ono što Vojvodina

ima da ponudi, bogatu kulturnu baštinu,

prelepu prirodu, srdačne ljude i ukusnu

hranu. Danas sa ponosom možemo reći

da smo to ostvarili. Od datuma kada

Dr Nataša Pavlović

smo započeli naše putovanje do danas, broj

dolazaka turista i broj noćenja je utrostručen a

period za nama obeležile su brojne promotivne

aktivnosti - istakla je dr Pavlović.

Minulih godina TOV je predstavila turističku

ponudu na više od 300 međunarodnih sajmova

turizma i organizovala 34 događaja pod

nazivom „Dani Vojvodine“ u zemlji i

reginu; realizovane su brojne promotivne

kampanje i promo ture za medije

usmerene ka domaćim i stranim turistima;

sprovedene brojne analize i istraživanja

marketinških strategija i planova

razvoja turizma Vojvodine; izdato je

40 različitih brošura na srpskom i 15

stranih jezika; na zavidan nivo su podignute

društvene mreže, a ove godine, sa

turističkim organizacijama i privrednim

subjektima TOV je nagradila svoje najvernije

pratioce.

- Svetla tačka poslovanja TOV-a je

otvaranje INFO centra koji je, uz podršku

Pokrajinske vlade, otvorio vrata

za posetioce početkom 2019. godine.

Ista, 2019., bila je rekordna godina za

turizam na teritoriji čitave naše zemlje.

Godina 2022. je premašila čak i ove impozantne

rezultate - rekla je direktorka

a autori teksta dodali: uspešni su oni

koji sami stvaraju svoje šanse.

U prethodnom periodu TOV je aktivno

uzela učešće na osam projekata

prekogranične saradnje sufinansiranih

od strane EU, a ove godine podnela

predloge za pet novih.

Održane su brojne manifestacije koje

su učinile turističku ponudu Vojvodine

nezaobilaznom, kao što je Tour the

Fruška, Festival Grašca, a ove godine

i Fruškogorsku vinsku šetnju „Fruška

8

Prisustvo velikog broja visokih zvanica priznanje radu TO Vojvodine

Zajednički snimak ekipe TO sa

organizacije Vojvodine

Walk&Wine 2023“, kao pokaznu

vežbu kako se organizuje jedan

događaj, sa namerom da unapredi

vinski turizam Vojvodine.

- Nisu samo postignuti rezultati

ono što nas čini posebnim, već

i ljudi koji su stajali iza svih tih

napora. Hvala članovima našeg

tima, prošlim i sadašnjim. njenim

osnivačima i upravljačima, na njihovoj

posvećenosti i radu. Hvala

Pokrajinskoj vladi, gospodinu

Igoru Miroviću, predsedniku, koji

je bio velika podrška za sve naše

poduhvate. Zahvalila bih se svim

partnerima, saradnicima koji su

doprineli našem uspehu. Ovaj jubilej

treba da nas podseti na to da

je svaki uspeh rezultat timskog

rada i posvećenosti. Hvala i TOP-

SRBIJI što je deo ove priče. Neka

ova proslava bude podstrek za dalje

napore i neka nas inspiriše da

zajedno kreiramo nove narative

ravnice - dodala je na kraju dr Nataša

Pavlović.

Vojvođansko veče u ambasadi Republike Srbije u

Budimpešti

Uspešno realizovan projekat Tour The Fruška

kolegama i prijateljima

Sa otvaranja Info centra 2019. godine

9

TONS proslavio 15 godina

turizma

Svečanost povodom obeležavanja

15 godina rada Turističke

organizacije Grada

Novog Sada na razvoju i promociji

turizma Novog Sada, upriličena

je 26. oktobra 2023. godine

u hotelu Šeraton. Tom prilikom

prisutne su pozdravili direktor

Turističke organizacije Grada

Novog Sada Branislav Knežević,

direktorka Turističke organizacije

Srbije Marija Labović i

zamenik gradonačelnika Grada

Novog Sada Igor Crnobarac.

Nakon toga je usledila dodela

zahvalnica, koktel i degustacija

vina Novosadskog vinskog puta

uz prigodan muzički program.

Zamenik gradonačelnika čestitao

je TONS-u jubilej i istakao

uspešnost rada na unapređenju

turističke ponude i njene promocije

u cilju privlačenja što većeg

broja turista u Novi Sad.

- Da se ozbiljno radi na promociji

Novog Sada najviše govori

podatak da je u poslednjih

15 godina naš grad ugostio dva

miliona turista koji su ostvarili

više od četiri miliona noćenja,

a da smo prošle godine imali rekordan

broj noćenja od čak više

od pola miliona, što predstavlja

porast od 247 procenata u odnosu

na godinu kada je TONS

osnovan - rekao je zamenik gradonačelnika.

Direktorka Turističke organizacije

Srbije Marija Labović

pohvalila je rad i dugogodišnju

saradnju TONS-a sa krovnom

organizacijom i podsetila na činjenicu

da je Novi Sad drugi

grad u Srbiji koji posećuje najveći

broj stranih turista.

- Pred nama je ozbiljan i ne

lak put. Dolazi nam „EXPO

2027“, koji iako se zove „Beograd

EXPO 2027“, biće „EXPO“

čitave naše zemlje, ali naročito

Beograda i Novog Sada. Tako

da ćemo u tom kontekstu imati

puno aktivnosti koje ćemo realizovati

u narednom periodu. Još

jednom vam se svima zahvaljujem,

puno uspeha u daljem radu i

da u narednom periodu pređemo

i milion noćenja u Novom Sadu

i da nastavimo sa odličnim rezultatima

u Novom Sadu i čitavoj

Srbiji - izjavila je direktorka

TOS-a.

Direktor Turističke organizacije

Grada Novog Sada Branislav

Knežević osvrnuo se na činjenicu

da je na celom putu bila

najvažnija podrška saradnika iz

TONS-a i svih činilaca turističke

privrede, koji su delili zajedničku

želju za uspehom.

- Kada kažemo da je ovo

proslava naših 15 godina rada,

ne mislimo samo na kolektiv

TONS-a, već na sve vas koji

ste danas sa nama, jer smo sve

postigli zajedno i bez vas nema

turizma u Novom Sadu. Osnova

je bila i jeste terenski rad, i naši

međusobni razgovori, odnosno

saradnja sa privredom, vlasnicima

i menadžerima ugostiteljskih

objekata, vinarima, proizvođačima,

organizatorima raznih

događaja. Pa kada ukrstite potrebe

i utiske turista, sa potrebama,

željama i idejama privrede,

dobijate vrlo jasan put za dalji

rad i razvoj - istakao je direktor

TONS-a.

Novi Sad sa okolinom ima

jednu od najsadržajnijih ponuda

u našoj zemlji, kao što su: staro

gradsko jezgro, Petrovaradinska

tvrđava, Dunav, Fruška gora sa

izletištima, manastirima, vinarijama,

planinarskim stazama,

rezervatima prirode. Veliku celinu,

koju je potrebno konstantno

unapređivati nadopunjuje bogata

gastronomska ponuda sa salašima,

čardama i restoranima, brojnim

manifestacijama i kulturnim

Branislav Knežević

Zahvalnica direktorki Mariji Labović i TO Srbija za

dugogodišnju saradnju

događajima. U tom smislu, sa ciljem razvoja destinacije izuzetno

je važna strategija grada i uključenost svih gradskih

preduzeća i ustanova, kao i udruženja građana.

Za deceniju i po, Turistička organizacija Grada Novog

Sada (TONS) je kreirala, pripremila i izdala više od 100 publikacija

na različitim jezičkim varijacijama, od kojih su neke

objavljene na čak 18 jezika. U želji da turistima i lokalnom

stanovništvu predstavi turističke proizvode Novog Sada i

okoline, terenski se obilazilo, razgovaralo, beležilo, istraživalo

i fotografisalo sve ono zbog čega bi neko trebalo da krene

u otkrivanje Novog Sada i okoline.

S ponosom se može reći da su objavljene publikacije poput

„52 vikenda u Novom Sadu“, „Novi Sad za početnike“,

,,Magija mirisa, ukusa i podneblja“ i „Ženska imena Novog

Sada“. Ne može se izostaviti ni knjiga „Kulturno-turistički

vodič“ koja ističe istorijske, umetničke i druge ponude povezane

sa kulturnim nasleđem i životnim stilom Novog Sada.

Ovo je samo deo publikacija koje je Turistička organizacija

10

rada na razvoju i promociji

Novog Sada

Igor Crnobarac

Velika podrška prijatelja i saradnika i na obeležavanju jubileja

Grada Novog Sada samostalno proizvela i

objavila, a u narednom periodu se očekuju

nove koje će biti plod aktuelnih terenskih

istraživanja.

Godina 2016. bila je za Novi Sad posebna,

jer je grad tokom te godine dobio

organizaciju proslave dve značajne titule

- Omladinske prestonice

Evrope 2019. i Evropske

prestonice kulture 2022.

Kako je za grad to bio

veliki uspeh, kome su se

svi obradovali, nakon početnog

uzbuđenja usledio

je kontinuiran rad u planiranju

što bolje realizacije

obe titularne godine.

Tim povodom TONS je

organizovao brojne promotivne

kampanje, kako

putem digitalnih kanala,

tradicionalnih medija,

tako i kroz tzv. „outdoor“

vidove komunikacije.

Producirano je oko 15

video spotova na teme

koje su se ticale mladih, dok

je tokom Evropske prestonice kulture na

različitim jezičkim varijacijama napravljeno

više od 50 spotova koje su plasirane na

društvenim mrežama organizacije ili televizijama.

Kontinuirano prateći sve trendove u

promociji turističkih proizvoda grada,

TONS je veliku pažnju posvetio promociji

putem digitalnih kanala, onlajn i tradicionalnih

medija. Takođe, poslednjih godina

izuzetnu važnost u promociji turističkih

destinacija imaju blogeri i influenseri, koji

na svojim profilima preporučuju šta posetiti

u Novom Sadu i okolini.

Svake godine TONS uspešno nastupa

Zajednička fotografija složnogTONS tima

na domaćim i međunarodnim sajmovima

i događajima. Veoma zapaženo predstavio

se na više od 500 sajmova, poput onih u:

Beogradu, Novom Sadu, Ljubljani, Zagrebu,

Pekingu, Istanbulu, Londonu, Berlinu,

Moskvi i dr. Sajmovi su mesto susreta sa

posetiocima, agencijama, turoperatorima,

novinarima i partnerima, te su zbog toga

značajni za promociju novosadskog turizma.

Sa razvojem grada, izgradnjom infrastrukture

i suprastrukture, razvijala se i turistička

ponuda. Kongresni turizam, pored

poslovnih skupova, podrazumeva i dodatne

sadržaje koji upotpunjuju boravak turista

u gradu, a Novi Sad je

destinacija koja može da

zadovolji svačiji ukus.

Petnaest godina predanog

rada Turističke organizacije

Grada Novog

Sada na razvoju i promociji

turizma u našem

gradu, pregršt kreativnih

ideja, inovativnih rešenja,

truda, zalaganja, a

pre svega ljubavi prema

poslu, doneli su rezultate

na koje svi zajedno možemo

biti ponosni. Broj

dolazaka 2009. godine

bio je ispod 100 hiljada,

da bi 2022. godine prešao

200 hiljada. To predstavlja

rast broja dolazaka turista

preko 160 odsto. Što se noćenja turista

tiče, ona su u godini kada je TONS osnovan

iznosila svega nešto više od 160 hiljada,

a u godini koja prethodi ovom jubileju,

domaći i strani turisti su ostvarili više od

pola miliona noćenja. Porast broja noćenja

je, dakle, iznosio 247 procenata - istakao

je Branislav Knežević.

11

Prestonica srpskog planinskog

organizovan

Milan Stamatović, predsednik

SO Čajetina

Svečanom akademijom povodom

130 godina turističke tradicije

na Zlatiboru, a na Preobraženje,

u Kulturnom centru Zlatibor, svečano,

dostojanstveno, uz brojne zvanice, priređen

je omaž vremenu razvoja i dometa

turizma danas ove, predvodnice

planinskog turizma u našoj zemlji.

- Za Zlatiborce važi odrednica da su

druželjubivi i da nisu sebični. Svojim

primerom pokazujemo da hoćemo nešto

da promenimo, da ne čuvamo Zlatibor

samo za sebe, nego da ga darujemo

našim turistima i investitorima koji su

kod nas uvek dobrodošli“ - podvukao

je Milan Stamatović, predsednik opštine

Čajetina dodavši:

- Zlatiborska gondola je pokazala da

smo imali malo te planinske drskosti i

hrabrosti, da smo „izgurali“ taj projekat

i da nećemo da stanemo na tome.

Dugo i čvrsto držimo lidersko zvanje

najposećenije planine Srbije, s tim što

nam je ambicija da zauzmemo i značajno

mesto na svetskoj turističkoj

mapi. Zato smo već uveliko odmakli

u pripremi infrastrukturnih projekata

Marija Labović, direktorka

TO Srbije

za novi centar Zlatibora, za „Zlatni grad“ pored

Ribničkog jezera, sa rezidencijalnim objektima

i drugim atraktivnim i rekreativnim sadržajima.

Uporedo smo krenuli sa tehničkim pripremama

za izgradnju modernih golf terena, a u planu je i

gradnja auto-motodroma koji će tokom zimskih

meseci služiti kao klizalište. Proširujemo mrežu

biciklističkih i pešačkih staza, pazeći da što je

više moguće očuvamo biljni i životinjski svet po

kome je Zlatibor odavno poznat.

Marija Labović, direktor Turističke organizacije

Srbije je, ističući trend dobrih rezultata u turističkoj

privredi, istakla da Zlatibor u turističkom

prometu Srbije učestvuje sa čak 10%:

- Zlatibor postao jedna od najznačajnijih turističkih

destinacija Srbije. Koliko je to značajno

govori podatak da je prošla godina bila rekordna

u turizmu Srbije. Imali smo 3,8 miliona turističkih

dolazaka i čak 12 miliona noćenja i dve milijarde

438 miliona evra deviznog priliva. Za prvih

šest meseci ove godine već možemo da vidimo da

će ti rezultati da budu prevaziđeni jer već imamo

preko 5,5 miliona noćenja.

Uz čestitke domaćina na hrabroj viziji razvoja

ove destinacije, istakla je da sada imamo najdužu

žičaru na svetu, hotele za sve kategorije gostiju,

mnoštvo dodatnih sadržaja da svakom turisti ima

šta da ponudi. Na kraju se zahvalila kolegama iz

TO Zlatibor na zajedničkim projektima realizovanim

u cilju promocije Zlatibora i Srbije.

Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije

Zlatibor prisutnima se obratio rečima:

- Danas je dan podsećanja na Preobraženje

2015., kada smo se predvođeni Milanom Stamatovićem,

predsednikom opštine, okupili iznad

Zlatiborske pijace i krenuli hrabro, odlučno u

borbu koja će nas uvesti u jednu novu eru razvoja

zlatiborskog turizma. I tada smo, na početnoj

stanici gondole, ispisali: „Budućim pokoljenjima

na dar“. Danas smo na početku jedne nove ere,

zahvalni onima koji su nas ovde doveli, a ponosni

što imamo šansu da budemo deo ove planinske

lepotice, sve sa ciljem da svojim delima ostavimo

zavet novim naraštajima našeg malog mesta.

Direktor je iskoristio priliku da pomene neke

od najzaslužnijih koji su doveli Zlatibor do samog

vrha srpskog i regionalnog turizma: inženjera Sekule

Kneževića Čaldovića (1889-1970) najzaslužnijeg

za nastanak „zlatiborskog puta” kojim

je povezano Užice sa Zlatiborom, po kojem je nazvan

prelaz kod zlatiborskog tunela „Ćaldov vijadukt”;

Čedomira Petrovića, najvećeg

ugostitelja Ribnice, u čije se vreme,

po pisanju tadašnje štampe, u sparnim

letnjim danima svaka aktivnost selila u

podnožje Tornika; Mijaila Jevremovića

čija se mehana, i petnaestak koliba podignutih

na Palisadu oko 1905. godine

smatraju prvom turističkom ponudom

Zlatibora; Aleksu Popovića, užičkog

advokata i čuvenog Bega od Ribnika

(1844-1915) koji je postavio temelje

prvog turističkog naselja na Zlatiboru;

Jovanku Jeftanović, Pantu Mijailovića,

Miladina Pećinara i druge velikane

Zlatibora.

- Imena Pećinara, Smiljanića, Đenića,

Tucovića, tih i drugih čuvenih

Prisustvo velikog broja kolega i prijatelja

12

turizma obeležila 130 godina

og turizma

Panorama Zlatibora

Zlatiborska dobrodošlica

Arsen Đurić:

Zlatibor iz mog ugla

Vladimir Živanović, direktor

TO Zlatibor

zlatiborskih porodica, vrednih ugleda

i poštovanja, danas nas obavezuju da

svojim radom još više unapredimo i

razvijemo naš Zlatibor i da njegove

blagodeti i lepote nesebično delimo sa

našim gostima - zaključio je Vladimir

Živanović.

Podsećajući na prošlost, direktor se

osvrnuo i na budućnost:

- Velika i veoma značajna investicija

opštine Čajetina u saradnji sa

Vladom Srbije je i izgradnja 25 novih

fudbalskih terena duž trase gondola,

kao i Кongresni centar „u srcu

planine“ sa multifunkcionalnim objekatima

i salom za kongrese od 2.000

mesta, nizom pratećih sadržaja, sa salama

za prijeme, večere, koktele, kao i

smeštajni deo manjeg kapaciteta.

Nagrade za doprinos razvoju turizma

na Zlatiboru dobili su pokojni pesnik

Mihajlo Ćupović i slikar Božidar

Kovačević, kao i Ljubivoje Ršumović,

pesnik rođen u Ljubišu. Specijalno

priznanje uručeno je Arsenu Đuriću,

nekadašnjem direktoru Turističke

organizacije Zlatibor, danas predsedniku

Skupštine opštine Čajetina.

Ovom prilikom je u Galeriji Kulturnog

centra otvorena izložba starih

Na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja

130 godina od zvaničnog početka

turizma na Zlatiboru, Specijalna

nagrada dodeljena je Arsenu Đuriću. Svedok

promena ključnih, metamorfoze „zlatne planine“

u turistički raj, koje je ispratio, u većini i

sam učestovao, Arsen Đurić dugogodišnji direkto

Turističke organizacije Zlatibor, danas predsednik

Skupštine opštine Čajetina, rekao je da

je ključ uspešnog razvoja što su svi Zlatiborci

deo te duge i bogate istorije, umešno uklapajući

nove vrednosti - hotelska i druga zdanja, vredne

projekte i sadržaje, u blagotvornu prirodu i neponovljivu

lepotu najposećenije planine Srbije.

- Iza ove vazdušne banje je 130 godina turizma, zahtevan i dug put pređen kroz vreme,

u kome smo vrednog traga ostavili i mi, vodeći stazama razvoja već dve decenije

naš kraj. Neumornim radom i voljom, stalnim ulaganjima u modernizaciju, smelim

vizijama i hrabrim odlukama. Tome zahvaljujući, od malog mesta prelepe prirode, ali

skromne ponude i smeštaja, stvorili smo moderan turistički Zlatibor, očuvane prirodne

lepote, a sa impresivnim zdanjima i bogatstvom sadržaja, na ponos generacijama

zlatiborskog kraja - izjavio je dobitnik specijalnog priznanja, gospodin Arsen Đurić,

naglasivši da ponosno živi u vreme jednog novog Zlatibora, koji se prelazeći put uspeha

od malog mesta svrstao u značajne svetske turističke centre, kao i da je pred nama

izazovno doba u kojem ćemo postaviti još ambicioznije ciljeve, i sa jednakom smelošću,

preduzimljivošću i uspesima dočekati nove značajne jubileje.

fotografija „Svetlopisom kroz prvu srpsku

vazdušnu banju“ autorke Snežane Đenić,

istoričara, hroničara zlatiborskog kraja, direktora

biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini.

Povodom ovog događaja, kojem su uz

pomenute prisustvovali Tomislav Momirović,

ministar unutrašnje i spoljne trgovine,

Miodrag Lončarević, direktor Turističke organizacije

Republike Srpske, brojni ugostitelji,

Zlatiborci i njihovi gosti, na Kraljevom

trgu, Simfonijski orkestar i hor RTS-a, pod

dirigentskom palicom Bojana Suđića izveo

je delo Karla Orfa „Karmina Burana“.

13

Prva Trophy show izložba

u lovištu K

Na početku lovne sezone

u lovištu „Kaćka

šuma“ 06. i 07.

oktobra za lovce i sve zainteresovane,

na 35.000m2

otvorena je Izložba trofeja

lovne faune Srbije, odnosno

prva smotra trofeja običnog

(evropskog) jelena - novoustanovljena

dvodnevna

manifestacija nastala u saradnji

JP „Vojvodinašume“,

Pokrajinskog sekretarijata

za poljoprivredu, privredu

i šumarstvo, Lovačkog Saveza

Vojvodine i Novosadskog

sajma.

Izložba dela trofeja lovne

faune Srbije otvorena je

povodom obeležavanja dve

decenije od osnivanja JP

„Vojvodinašume“. Publika

je mogla da vidi trofeje

iz ranijih perioda, ali i iz

ove godine, a kao prateće

aktivnosti organizovana

je promocija Monografije

“20 godina štitimo prirodu

- čuvamo šumu” JP „Vojvodinašume“,

predavanje

o planiranju i gazdovanju

običnim jelenom u lovištima

JP „Vojvodinašume“,

javna rasprava o izmenama

i dopunama aktuelnog Zakona

o lovstvu Republike

Srbije, promocija optičkih

uređaja i savremene opreme

za detekciju i kretanje

divljači u noćnim i otežanim

uslovima vidljivosti, na

kraju i degustacija lovačkih

specijaliteta. Od prezentacije

dermopreparata se odustalo

zbog najavljene kiše.

- Ovom prilikom se mogao

videti 181 trofej običnog

jelena, od toga je 21

zlatni trofej, 58 srebrnih, 54

Kokai Roland, direktor JP Vojvodinašume

Podrška manifestaciji Trophy show

14

trofeja lovne faune Srbije

aćka šuma

bronzanih i više od 40 trofeja

kojima je za malo izmakla

medalja - rekao je Kokai Roland,

direktor JP „Vojvodinašume“.

Меđu izloženim trofejima

jelenske divljači u Kaćkoj

šumi, izložen je i najtrofejniji

primerak ocenjen sa 234,51

CIC poena, jelena odstreljenog

u posavskom lovišu „Karakuša“,

južnom delu rumske

opštine.

Direktor je objasnio da je

zbog otkazivanja tradicionalnog

Sajma lova i ribolova

na Novosadskom sajmu,

rukovodstvo JP „Vojvodinašume“

smatralo neophodnim

da na ovaj način pokaže da

postoji društvena potreba za

građanskim lovstvom, posebno

ako se uzme u obzir

da je u Srbiji 80.000 lovaca,

od toga 20.000 u Vojvodini.

Istakao je da lovci rade ozbiljan

posao, da je najviše u

Srbiji onih koji se etički bave

lovstvom, neguju i čuvaju

prirodu, te smatra da i u narednim

godinama ima smisla

za organizovanjem sličnog

događaja kao uvertiri budućim

„LORIST-ima“.

Napomenuo je da JP „Vojvodinašume“

gazdije sa

svega 17 lovišta posebne

namene, na 109 hiljada ha,

odnosno 20%, od ukupno

dva miliona ha lovišta. Inostrani

lovci odavno su se vratili

u srpska lovišta i prisutan

je hroničan problem manjka

prostora, slobodnih mesta,

kao i da se već sada se ugovara

lov 2025/26. godine.

Ispred Novosadskog sajma,

najstarije sajamske kuće

na ovim prostorima, obratio

se Boris Nadlukač, izvršni

direktor za sajamu delatnost:

- Privilegija je da u godini

kada Novosadski sajam obeležava

jedan vek postojanja

mogu da potvrdim 20-togodišnju

saradnju sa JP „Vojvodinašume“,

i svake godine ta

saradnja predstavlja kvalitet

više. Lepo je reći da smo u

ovoj godini jubileja pokrenuli

jedan novi projekat - Izložbu

lovnih trofeja lovne faune

Srbije, koji je potekao od

strane JP „Vojvodinašume“

a koji smo oberučke prihvatili,

jer svima nama služi na

čast. Ono što je obeležilo ovu

manfiestaciju su edukativne

tribine, komercijalni sadržaji

i sadržaji okrenuti širokoj

publici i verujemo da će ova

dva dana biti pravi mamac za

sve ljubitelje lovstva i ljubitelje

prirode.

Željko Sušec, predsednik

Lovačkog saveza Vojvodine,

partnera „Trophy show-a“,

najavio je da će 10. decembra

LSV proslaviti 101 rođendan,

istakavši da je ova izložba na

najbolji način predstavlja bogatstvo

lovne faune Vojvodine

i Srbije, da je ovo rezultat

jednog odgovornog rada, pristupa

u radu na zaštiti prirode

i zaštiti divljači, Izrazio

je i želju da manifestacija

JP “Vojvodinašume” postane

tradicionalna jer pored

evropskog jelena Vojvodina

i Srbija imaju bogata lovišta

srneće divljači i divljih svinja,

koje treba na jedan ovakav

način da budu prikazani,

i nadu da će naredne godine

publika uživati u još većem

broju trofeja jače trofejne

vrednosti.

Branislav Stanković, direktor za lovstvo JP Vojvodinašume

Veliko interesovanje mladih za izložbu

Predstavljena i trojezična Fotomonografija Okom kamere u srcu

prirode

15

Stvaramo društvo znanja

Tokom maja 2023. godine na Fakultetu

za ekonomiju i inženjerski

menadžment Univerziteta

Privredna akademija u Novom Sadu po

11-ti put odvijalo se svojevrsno takmičenje

maturanata u znanju, tačnije ekipa

sastavljenih od „najjačih u znanju“, maturanata

iz 30 srednjih vojvođanskih škola.

Pozdravljajući manifestaciju „FIMEK

nagrađuje znanje ” prof. dr Marko Carić,

dekan FIMEK-a, istakao je da je cilj ove

akcije afirmacija i promovisanje razmene

znanja, ali i preduzetništva kao ključne

kompetencije i motivisanje srednjoškolaca

da ulažu u sebe, svoje usavršavanje i

obrazovanje i da razvijaju lične preduzetničke

kompetencije.

- Znanje i kompetencije nisu samo sigurne

investicije u budućnost, već predstavljaju

i osnovni preduslov za stvaranje

„društva znanja” gde su znanje i inovacije,

svakako, glavna kreativna snaga

Prof. dr Marko Carić

društva i u funkciji su jačanja prosperiteta

zemlje i blagostanja ljudi. Razvoj preduzetničkih

kompetencija svih građana

podstiče preduzetnički duh u društvu,

rast novih preduzeća i efikasnije korišćenje

kreativnih potencijala i postojećih

znanja i veština.

Ova akcija je samo jedna u nizu koje

organizuje naš fakultet tokom minulih

godina, a sve u cilju afirmacija razmene

znanja, dobrog druženja, povezivanja

srednjih škola, kao i gradova iz kojih

maturanti dolaze - zaključio je prof.

dr Marko Carić, poželevši pobednicima

ovogodišnjeg takmičenja - maturantima

gimnazije „Borislav Petrov Braca“ iz

Vršca, da nastave da izgrađuju svoju ličnost

i sposobnosti kao što su kreativnost,

inovativnost, kritički stav i inicijativnost

i na nagradnom putovanju po sopstvenom

izboru u Evropi koje su osvojili, a koje je

im je obezbedio FIMEK.

Nezaboravno putovanje koje

je omogućio FIMEK

Maturanti gimnazije „Borislav

Petrov Braca“ iz Vršca koji su

u maju pobedili na takmičenju

„FIMEK nagrađuje znanje“ i osvojili nagradno

putovanje po Evropi, na kojem su

bili od 25. avgusta do 2. septembra 2023.

godine, javili su se Fakultetu za ekonomiju

i inženjerski menadžment Univerziteta

Privredna akademija u Novom Sadu, a

ovo su njihovi utisci:

“Putovanje koje nam je omogućio FI-

MEK je nezaboravno. Pregršt lepih prizora,

lokacija, novih ukusa i avantura bile su

nagrada za nas kao pobednike kviz-takmičenja

“FIMEK nagrađuje znanje”. Kulturno

i istorijski smo se obrazovali, počevši

od Praga, pa preko Pariza, a naposletku

i Beča. Svaki grad je imao svoj poseban

šarm, i izobilje turističkih atrakcija koje

smo posećivali. Hradčani i Praški zamak,

Maturanti gimnazije Borislav Petrov Braca iz Vršca

muzej Franca Kafke, poznati Luvr, Versajski

dvorac, Ajfelov toranj i Šenbrun palata

bile su samo neke od njih.

Naravno, pored svih obilazaka, bilo je

puno prostora za druženje, izlaske i uživanje

u atmosferi ovih evropskih prestonica.

Ovo putovanje nas je inspirisalo da nastavimo

da učimo, istražujemo i otkrivamo

novo i nepoznato.

Ovde smo stvorili uspomene koje ćemo

doživotno pamtiti i na tom iskustvu se

puno zahvaljujemo FIMEK-u!“

16

Dve decenije pravne misli na

Pravnom fakultetu Univerziteta

Privredna akademija

Međunarodni naučni skup - Pravnički dani

„Prof. dr Slavko Carić“, pod nazivom „DVE

DECENIJE PRAVNE MISLI“ održan je oktobra

2023. godine u amfiteatru Pravnog fakulteta za

privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija

u Novom Sadu, u radnoj atmosferi ali i obležavanju

jubileja - 20 godina od ustanovljenja ovog skupa. Prof.

dr Milan Počuča, dekan fakulteta je na svečanosti povodom

otvaranja objasnio cilj njegovog održavanja:

- Pravni fakultet za privredu i pravosuđe je po 20 put

organizovao Međunarodni pravnički skup na kome su

vođene rasprave o najaktuelnijim i najvažnijim pitanjima

našeg pravosudnog sistema i međunarodnog prava.

Okupili smo pravnike, kolege, koji se pravom bave

kroz teoriju i praksu, razmotrili sve ono što je interesantno

u svetu i što zanima nas, pravnike. Zavidan broj

učesnika govori o kvalitetu konferencije i poštovanju

domaćih i inostranih kolega tokom svih ovih godina,

Među panelima izdvojio bih temu: “Međunarodno

pravo - mit ili realnost”, kako bi videli kolika je moć

međunarodnog prava i da li međunarodno pravo ima

odgovore na trenutnu situaciju u kojoj se Evropa, pa i

ceo svet nalazi.

Dr Joko Dragojlović, vanredni profesor na Pravnom

fakultetu za privredu i pravosuđe, predsednik Organizacionog

odbora konferencije - Pravnički dani „Prof. dr

Slavko Carić“, značaj ovog međunarodnog skupa vidi

u broju učesnika iz različitih država, u broju radova o

različitim pitanjima iz oblasti prava, nastojeći da daju

odgovore značajne za oblast prava i pravnih nauka.

- Veoma smo zadovoljni učešćem 80 kolega iz 12

zemalja: Francuske, Moldavije, Italije, Mađarske,

Crne Gore, Zambije, Meksika, Bosne i Hercegovine...,

naravno i Srbije, i ukupno 48 radova koji se odnose

na oblast: Vladavinu prava, Međunarodno pravo između

mita i stvarnosti, Razvoj kaznenog prava - teorija i

praksa i Pravo i privreda 20 godina posle.

Dr Marijana Mladenov, vanredni profesor na Pravnom

fakultetu za privredu i pravosuđe, prodekan za

međunarodnu saradnju, istakla je ogroman značaj Konferencije

za fakultet u konktekstu internacionalizacije

fakulteta i njegove pozicije kako na domaćem tako i

stranom tržištu. Osim toga, značaj jednog međunarod-

Po 20-ti put uspešno organizovan Međunarodni pravnički skup

Sa konferencije Pravnički dani „Prof. dr Slavko Carić“

nog skupa ima posebnu „težinu“ za stručnu javnost zemlje domaćina, jer se

pruža prilika da nešto više čuju o aktuelnim temama kako u sektoru međunarodnog,

tako i u svim ostalim granama prava.

Prof. dr Zdravko Petrović je između ostalog, dao retrospektivu 20 godina

Pravničkih dana, o počecima i razvojnom putu ove zamisli, viziji prof. dr

Slavka Carića, ustanovitelja ove manifestacije.

Sa skupa se mogla čuti zahvalnost autorima radova, učesncima, svima

koji su na neki način dali doprinos njegovom održavanju. Posebna zahvalnost

upućena je Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku

delatnost i prof. dr Zoranu Miloševiću na podršci. Saopštenje

sa skupa je štampano u celini, a svi radovi objavljeni u Zborniku radova.

17

Dobrodošlica brucošima PMF-a:

Uspeh je zbir malih koraka

Svaka nova situacija, poput

snalaženja u novom okruženju,

uspostavljanju novih

odnosa, donošenju samostalnih

odluka i sopstvenog izbora, može

se okarakterisati nekom vrstom

krizne situacije. Krizne situacije

su svojstvene razvoju svake individue

i deo su procesa životnog

puta zvanim odrastanje. Jedna od

tzv, kriznih situacija je i početak

studija, nastavak obrazovanja u

nekoj usko-stručnoj oblasti. One

nužno podrazumevaju stvaranja

novih navika, adaptaciju i učenje,

stres izazvan ozbiljnošću trenutka

u kojem se mlad čovek nalazi

i treba umeti suočiti se sa njima i

nadvladati ih.

Nastavnici Prirodno-matematičkog

fakulteta Univerziteta u

Novom Sadu, vizionari i ljudi sa

misijom da pruže najviša znanja,

ali i pomognu u prevazilaženju poteškoća

stupanja u svet „odaslih“

na neizbežnoj „prekretnici“ životnog

puta, su i ove, kao i svih prethodnih

godina, u Amfiteatru „Mihajlo

Pupin“, priredili svečanost

povodom prijema brucoša školske

2023/24. g.

Dobrodošlicu brucošima, u ponedeljak,

02. oktobra požela je dekan

Prirodno-matematičkog fakulteta,

dr Milica Pavkov Hrvojević,

Prof. dr Milica Pavkov

Hrvojević, dekan PMF-a

Željana Ilić, student

prodekan PMF-a,

poželela je dobrodošlicu

novim kolegama

koja je prusutnima čestitala na svim koracima koje su do sada

učinili da bi stigli na početak svog akademskog obrazovanja.

- Danas je dan kada profesori počinju da vam persiraju i da

vam se obraćaju sa koleginice/kolega, ne iz puke formalnosti,

već pokazujući poštovanje i uvažavajući sve što ste do sada

prošli. Vaš indeks je dokaz vašeg truda i dugog puta koji ste

do sada iskoračali. Od osnovne, srednje škole, pa do izbora fakulteta,

i sam prijemni ispit. Neka vaš indeks bude pasoš za

neka nova, uzbudiljiva putovanja i ulaznica za sigurnu i srećnu

budućnost. Svaki početak, susret sa nepoznatim i neizvesnim,

ma koliko uzbudljiv bio, je težak. I zato vas pozivam da tremu

i strah ostavite iza sebe i da sa poletom i radošću iskusite

ovaj prvi akademski dan, jako važan, jer predstavlja prvi dan

ka karijeri i samostalnosti. Neka bude lep i svečan i kao takav

nagoveštaj svih budućih dana provedenih u ovoj kući izazova -

poručila je dekan Milica Pavkov Hrvojević.

Nova generacija željna novih znanja

U nastavku obraćanja, brucošima je pokušala da približi izuzetno

mesto, Prirodno-matematički fakultet, sa vrhunskim kadrom, opremom,

i svim onima koji su na ovom mestu stekli znanje i doplomu,

kao i svim prisutnima, koji čine budućnost ove visokoobrazovne

ustanove, od kojih se takođe očekuju vrhunski rezultati.

- To jeste velika odgovornost - dodala je u obrazloženju dr Pavkov

Hrvojević - ali i put ka sigurnoj budućnosti. Vi mladi ljudi koji ste

se opredelili da se bavite prirodno matematičkim naukama, znajući

da su vaša zanimanja jedna od najtraženijih u savremenom svetu.

Većina od vas ne zna čime će se baviti, ali za to imate vremena. Savetujem

vam da vredno radite, da saznate što više o svetu, i o sebi,

i iz toga velikog korpusa znanja izaberete ono što najviše volite.

Jer, možete imati uspeha samo u onome što najviše volite. Na tom

putu nećete biti sami. Možete da računate na nas, vaše profesore i

asistente, ali računajte i jedni na druge. Prijateljstva koja ovde steknete

možda će biti najvrednije veze koje ste ostvarili tokom života.

Prijatelji su tu da vas podrže u izazovu i teškim trenucima,

zato negujete te veze. Vredno radite i ispunjavajte svoje obaveze,

ali ne zaboravite da je balans između privatnog i profesionalnog

života izuzetno važan. Vodite računa o svom telesnom i mentalnom

zdravlju i dozvolite sebi da se opustite. Ponekad je vreme za

odmor jednako važno kao vreme posvećeno radu. I na kraju, savet

koji sam davala prethodnim generacijama, lako se pamti, a rekla

bih da je recept zagarantovanog uspeha: SVAKO JUTRO KADA

SE PROBUDITE, ZAPITAJTE SE ŠTA JE TO ŠTO MOŽETE DA

URADITE, DA UČINITE SVOJ ŽIVOT BOLJIM. Odgovori će se

nizati sami, od toga da raspremite sobu, pripremite doručak, pročitate

50 strana novog udžbenika, i odete na trening. Male stvari koje

ponavljate svakog dana dugoročno dovode do uspeha. Bez straha,

opušteno i vredno iskoristite sve vaše potencijale i sve ono što mi

možemo da vam pružimo. Želim vam puno sreće u budućem školovanju.

I uživajete u životu - poručila je dr Milica Pavkov Hrvojević,

punom amfiteatru mladih ljudi sa velikim očekivanjem i prema sebi

i prema onima od kojih očekuju da im otvore jedno novo poglavlje

i „otkriju“ drugačiji pogled na svet.

18

Budućnost svakog mladog

čoveka zavisi od kvalitetnog

obrazovanja

Prof. dr Lazar Lazić, dir.

Departmana za TGH

Za novu generaciju budućnost je počela

Drage kolege ovde sam da vam poželim

dobrodošlicu na početku vašeg

akademskog putovanja na Prirodno-mamatičkom

fakultetu - rekao je u svom

roditeljskom obraćanju dr Lazar Lazić, direktor

Departmana za geografiju, turizam i

hotelijerstvo Prirodno-matematićkog fakulteta

Univerziteta Novi Sad. U istom manirau

je i nastavio: - Ovde smo da vas „otrujemo“

znanjem jer znanje je „otrov“ koji u velikim

dozama leči, a u malim ubija. Znanjem koje

će vas štititi - ukoliko ste bogati, hraniti - ukoliko

ste siromašni. Od znanja do stvaralaštva

postoji ogroman ponor između kojeg treba

izgraditi most, jer nije dovoljno znati, treba

to znanje jednog dana i pravilno upotrebiti.

Vi ste avangarda ovog društva, akademski

građani, i od danas treba i da se ponašate na

taj način, shvatite značaj toga šta ćete jednog

dana biti. Ono što nikada ne treba da zaboravite,

onoliko koliko ćete vi biti srećni zbog

vaših uspeha, bar 50% će biti srećni vaši roditelji,

jer su oni, osim ljubavi u vas uložili

očekivanja, i ovo je napor koji bi trebalo da

napravite da postanete ljudi. Ovo nije više

školovanje u trajanju od četiri godine ili duže,

ako ga nastavite na višim nivoima. Ovo treba

da razumete kao vaše zanimanje, kao posao,

pa dajte svu svoju energiju da ovo završite i

sebi obezbedite kvalitenu sutrašnjicu i obradujete

svoje roditelje - poručio je brucošima

dr Lazar Lazić..

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo

za 61. godinu trajanja, razvijao se

infrastrukturno i kadrovski,

i danas je i u zemlji i regionu

jedna od najpoznatiih visokoškolskih

ustanova koja

se bavi edukacijom u oblasti

geografije, turizma, hotelijerstva

i gastronimije, od skora

i geoinformatike (4 godine,

242 ESPB). Skroman početak

od samo jedne katedre,

danas obuhvata osam: za

fizičku, društvenu, regionalnu

geografiju, geoekologiju,

turizam, hotelijerstvo, lovni

turizam i gastronomiju.

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo

trenutno broji 87 stalno zaposlenog,

nastavnog i nenastavnog osoblja, u cilju pružanja

što funkcionalnijeg i boljeg obrazovanja,

uz angažovanje honoranih i gostujućih

profesora. Obuhvata nastavno-obrazovnu,

istraživačku i izdavačku delatnost, kroz

osnovne akademske, master i doktorske studije.

Trenutno Departman pohađa oko 1.200

studenata na osnovnim studijama, 200 studenata

na master i čak 60 na doktorskim studi-

Index koji život znači

jama. Do sada je diplomski rad na

Departmanu odbranjeno bezmalo

5.500 radova, preko 1.000 master

radova i 203 doktorske disertacije.

Duži niz godina na Departmanu

se značajna pažnja posvećuje studentima

- istraživačima, koji deluje

u tri grupacije: Društvo mladih

istraživača „Branislav Bukurov“

kao najstarija, Udruženje studenata

turizma i ugostiteljstva „Pavle

Tomić“ kao najmlađa, i odeljenje

Evropske geografske studentske

asocijacije „EGEA” u Novom

Sadu. Međunarodna aktivnost bitno

je uticala na prepoznatljivost ovog

Departmana u čitavom regionu.

Međunarodna aktivnost se odvijaja

i kroz programe mobilnosti profesora

i studenata kao što su Erasmus

Mundus Joint Master Programmes

(EMJM), Campus Europe

(CE) i mnoge druge.

Tokom poslednjih 10-tak

godina mnogo studenata je

deo svojih studija provelo

na inostranim univerzitetima

sa kojima je PMF potpisao

Ugovor o saradnji.

Topla preporuka profesora

je da svi to pokušaju i bar 1

- 2 semestra provedu u inostranstvu,

kako bi upoznali

krulturu drugih zemalja i

time postali bogatiji, tolerantniji

i lakše razumeli

neke stvari u životu.

Departman za geografiju, turizam

i hotelijerstvo izdaje i tri naučna

časopisa. Najdužu tradiciju

od 26 godina ima Zbornik radova

Departmana za geografiju, turizam

i hotelijerstvo, Međnarodni naučni

časopis Geographica Pannonica, i

poslednjih desetak godina Međunarodni

naučni časopis Turizam,

svi izlaze na engleskom jeziku.

19

Univerzalni poslo

Privredna komora Vojvodine

(PKV), uz Ambasadu Japana

u Republici Srbiji, u svojstvu

jednog od domaćina poslovnog

susreta, ugostila je 25. oktobra u

prostorijama PKV, u Novom Sadu,

preko 20 privrednika japanskih

kompanija koje posluju u AP Vojvodini,

koje je predvodio NJ.E. gospodin

Akira Imamura, ambasador

Japana u Republici Srbiji i time još

jednom potvrdila mesto nezaobilaznog

činioca okupljanja privrednika,

spone vojvođanskih privrednika

sa međunarodnim privrednim delegacijama.

- Nakon 14 meseci, ovo je drugi

susret koji PKV organizuje sa ambasadom

Japana. Nadam se da će

saradnja biti nastavljena i postati

tradicionalna - izjavio je prilikom

susreta Boško Vučurević, predsednik

PKV, zahvaljujući se odzivu

70-tak japanskih i domaćih privrednika.

Predsednik je tom prilikom

poželeo da uspostavljeni kontakti

i razgovori otvore prostor za dalje

produbljivanje poslovnih veza dve

zemlje.

Gospodin Vučurević je podsetio

na značajan jubilej, 140 godina diplomatskih

odnosa Srbije i Japana,

obeležen prošle godine i spremnost

da taj odnos dve zemlje zadrže i u

budućnosti.

Takođe je napomenuo da Srbija i

Japan ostvaruju značajne rezultate

u privredi i da japanske komapnije

sve više uviđaju prednost poslovanja

u našoj zemlji, koja se odnosi pre

svega na stručnost kadrova, uslove

poslovanja i samog položaja severa

Republike, na razmeđi istoka i zapada.

U cilju produbljivanja te saradnje

predsednik je izrazio spremnost

PKV da u svojstvu organizatora nastavi

sa okupljanjem i povezivanjem

kompanija, pružanjem informacija

od privrednog značaja i na taj način

utiče na razvoj ekonomije obe države.

Ukupno ostvarena spoljnotrgovinska

robna razmena između Republike

Srbije i Japana u periodu ja-

Privredna delegacije Japana u gostima kod Privredne komore Vojvodine

Obraćanje Boška Vučurevića i Nj.E. Akira Imamure na KZN

nuar - avgust 2023. izosi preko 205 miliona

evra, što je za 16 % više od razmene ostvarene

u istom periodu prethodne godine. Vrednost

stranih direktnih investicija iz Japana

u AP Vojvodinu, zaključno sa septembrom

2023., iznosi preko 272 miliona evra. Najveća

među investicijama je Japan Tabacco International

AD Senta,, iz oblasti agrobiznisa

(proizvodnja duvana i duvanskih proizvoda),

sledi kompanija za proizvodnju guma

20

vni jezik interesa

Goran Pekez,

predsednik borda

direktora Japanske

poslovne alijanse

u Srbiji

Toyo tires, Nidec Eletric Motor Serbia i dr. Za sada to

nisu veliki brojevi ali, na osnovu rezultata koji iz godinu

u godinu beleže porast, predsednik je uveren da postoje

realni uslovi i zajednički interes za produbljivanje spoljnotrgovinske

saradnje.

- Ovaj skup posmatram kao jedan od zamajaca unapređenja

svih oblika privredne saradnje naše dve zemlje i

siguran sam da će ova poseta doneti nove ideje za nove

poslovne poduhvate - rekao je Boško Vučurević.

Ambasador Japana NJ.E. Akira Imamura istakao je

da mu je drago što Privredna komora Vojvodine drugu

godinu za redom okuplja japanske privrednike u Novom

Sadu.

- Vojvodina je motor razvoja Srbije zahvaljujući blizini

EU, veoma obrazovanim kadrovima na vašem Univerzitetu,

i Privredna komora Vojvodine tu ima veoma važnu

ulogu. Napredak u našim odnosima ne bi bio moguć bez

podrške Vašeg predsednika, premijerke i Pokrajinske

vlade - izjavio je, između ostalog, NJ.E. Akira Imamura.

Goran Pekez, predsednik borda direktora Japanske poslovne

alijanse u Srbiji (JBAS), samostalnog, dobrovoljnog

i neprofitnog udruženja osnovanog sa ciljem unapređenja

saradnje između Japana i Republike Srbije, kroz

razvoj privrednih i kulturnih odnosa ovih zemalja, radi

postizanja zajedničkih interesa njegovih članova, izrazio

je zadovoljstvo nakon ovog uspešnog poslovnog susreta.

Posebno je ukazao na činjenicu da je skup u Privrednoj

komori Vojvodine organizovan na pravi način - da se privrednici

međusobno predstave i povežu u neposrednom

kontaktu. Činjenica da je na skupu prisustvovalo preko

70 privrednika - predstavnika domaćih kompanija, kao i

japanskih koje posluju u Republici Srbiji, je dobar znak

da će srpsko-japanska privredna saradnja ići uzlaznom

linijom.

Osim domaćina, gospodina Boška Vučurevića, i NJ.E.

gospodina Akira Imamura, poslovnom skupu Srbija - Japan

prisustvovali su: Ivana Popović, državni sekretar u

Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,

zvaničnici Pokrajinske vlade i Novosadskog sajma, Japanske

poslovne alijanse u Srbiji - JBAS, direktori pokrajinskih

fondova, agencija, privrednici, predstavnici

poslovnih zajednica i agencija.

Nj.E. Akira Imamura zadovoljan poslovnom saradnjom Japana i

Srbije

Poslovni susret privukao veliki broj zainteresovanih privrednika

Jedinstvena prilika za neposredni kontakt i razgovor

21

BEZ SELA NE

Upozorenje iz naslova

ovog teksta često s razlogom

izgovara Milan Krkobabić,

prvi ministar za brigu o

selu u istoriji Srbije. I zaista, sela

Srbije su najvitilniji deo države.

To su

danas, to su bila juče, a ostaće

i za generacije koje dolaze! Ili

kako kaže slavni pesnik Ljubivoje

Ršumović - Ršum u Himni

seljaku: „Dok je sela i seljaka,

Srbija će biti jaka”.

Nažalost, sela su se decenijama

praznila i propadala, usled migracije

selo-grad i selo-inostranstvo.

Pomenuti ministar, takođe,

podseća da mladi ljudi svuda, pa

i kod nas, imaju pravo izbora, a

na državi Srbiji je da ponudi i

obezbedi bolje uslove za život

ljudi na selu. Upravo zato je strateški

cilj Ministarstva za brigu o

selu (osnovano u oktobru 2020)

da uslove života u selima približi

uslovima u gradovima. Iz takvih

sela ljudi neće odlaziti.

Prvi korak u revitalizaciji i

preporodu sela Srbije načinjen je

2017. godine kada je ustanovljen

program oživljavanja zadrugarstva

„500 zadruga u 500 sela“

koji se realizuje u saradnji s Akademijskim

odborom za selo Srpske

akademije nauka i umetnosti

na čelu s akademikom Draganom

Škorićem. Tada je Milan Krkobabić

prvi na političkoj i javnoj

sceni Srbije, pokazao razumevanje

za višedecenijska upozorenja

Akademijskog odbora SANU da

sela Srbije propadaju i da mnoge

zadruge stavljaju „katanac

na vrata“. Rezultat je očigledan:

vraćeno je poverenje u udruživanje,

o čemu svedoče podaci da se

do 2017. godine gasilo i po 100

zadruga godišnje, a da je za pet

godina osnovano 1.100 novih zadruga.

Bespovratnim sredstvima

pomognuto je 207 zadruga, uključujući

i tri sa teritorije naše južne

pokrajine Kosova i Metohije.

Godine 2019. osnovan je Nacionalni

tim za preporod sela Srbije,

kao kruna saradnje ministra

Milana Krkobabića sa svojim timom

i Akademijskog odbora za

selo SANU. Čine ga 80 eminentnih

stručnjaka iz raznih oblasti,

različitih nacionalnosti, veroispovesti

i političkih uverenja. Već

sledeće godine taj tim je sačinio

Nacionalni program za preporod

sela Srbije, koji predstavlja jasan

naučno utemeljeni putokaz

za praktično delovanje u procesu

preporoda sela Srbije.

Pokrenuto je više programa s

ciljem podizanja kvaliteta života

u selima Srbije, čime je Akademijski

odbor za selo SANU, kako

ističe akademik Škorić, prvi put

od osnivanja u poziciji da menja

stvarnost Srbije.

Izuzetno veliko interesovanje

je izazvao Program dodele sredstava

za kupovinu seoskih kuća

sa okućnicom. Za samo dve i po

godine useljeno je 2.320 kuća sa

6.500 odraslih građana Srbije i

3.200 dece. Veoma važna je činjenica

da su novi stanari seoskih

kuća mlađi od 30 godina, kao i

da je trećina njih iz grada prešla

na selo. Time se prvi put posle

Drugog svetskog rata migracija

Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu

selo-grad odvija u obrnutom smeru: grad-selo. Naseljavanje

praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilja: populacioni,

ekonomski i bezbednosni. Time se u kratkom periodu

menja demografska slika Srbije, podmlađuju se seoske sre-

22

MA NI SRBIJE!

SOCIJALNA GARANTOVANA PENZIJA

Inicijativu za uvođenje socijalne garantovane penzije u

iznosu ne manjem od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti,

nedavno je Ministarstvo za brigu o selu uputilo radnoj grupi

za izradu Predloga strategije za unapređenje položaja starijih

lica u Republici Srbiji za period 2024-2030. godina. Socijalna

garantovana penzija, kao institut nove pravednije socijalne politike

za koju se godinama zalaže Milan Krkobabić sa pozicije

PUPS-a - Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i

proletera Srbije, namenjena je starijima od 65 godina (muškarci)

i 63,5 godina (žene), koji nemaju penziju, niti bilo kakve

druge prihode. Ima ih i u gradovima i u selima. Među njima je

najviše žena - i to žena sa sela.

dine, oživljavaju zamrle škole... Ekonomski smisao ogleda

se u tome što se u funkciju stavlja neobrađeno poljoprivredno

zemljište, a mladi ljudi od znanja i veština oživljavaju

privredne aktivnosti. A sa vojno-bezbednosnog stanovišta je

veoma bitno da nijedan deo Srbije ne sme da ostane pust,

bez ljudi.

Interesovanje mladih za naseljavanje praznih seoskih kuća

se ne smanjuje. Stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića

je da će novca biti toliko – koliko bude i zainteresovanih.

Ministarstvo za brigu o selu znatno je povećalo mobilnost

seoskog stanovništva. Za dve godine dodeljeno je 35 mi-

nibuseva za besplatan i redovan

prevoz meštana iz 847 sela. Posle

ovogodišnjeg konkursa, broj jedinica

lokalnih samouprava koji će

posedovati minibuseve za besplatan

prevoz iznosiće 61.

Manifestacija „Miholjski susreti

sela“, na kojoj samo u 2023.

godini učestvuje sela iz 95 opština,

probudila je stanovnike

sela Srbije, koji se druže, pevaju,

igraju, takmiče se u tradicionalnim

sportskim disciplinama i, pre

svega, neguju vrednosti zavičajne

tradicije. Za tri godine bilo je

400.000 učesnika i posetilaca.

Svi pomenuti programi planirani

su i u 2024. godini. A ministar

Milan Krkobabić, koji ih je osmislio

i relizuje u saradnji sa Akademijskim

odborom za selo SANU,

za sledeću godinu je najavio i dva

nova: pokretanje privrednih aktivnosti

(obnova starih i uvođenje

novih zanata, otvaranje zanatskih

i drugih radnji koji nedostaju

određenoj seoskoj sredini, razvoj

seoskog turizma) i adaptacija ili

rekonstrukcija domova kulture,

kao i zadružnih domova u moderne

i multifunkcionalne objekte.

Jer, kako ministar često ističe,

selo je više od poljoprivrede. Selo

je zajednica ljudi kojima je potreban

ne samo krov nad glavom i

siguran izvor egzistencije, već

i putna infrastruktura, vodovod

i kanalizacija, primarna zdravstvena

zaštita, obdaništa i škole,

stabilan napon električne mreže,

internet...

Autor teksta: Kristina Antić

23

Zadružna škola Zadružnog

do pozitivn

Mr Jelena Nestorov Bizonj

Podrška školi od strane Ministarstva za brigu o selu

Treća zadružna škola

„Bač, Bački Gračac,

Doroslovo 2023“ održana

je 17. oktobra, u organizaciji

Zadružnog saveza

Vojvodine obilaskom ZZ „Zadrugar“

Bač, ZZ „Agrolika“

Bački Gračac i ZZ „Nagy Ret“

Doroslovo, koje su u minulom

periodu uspešno poslovale.

Na svečanosti povodom

otvaranja Zadružne škole prisutnima

su se obratili Milan

Krkobabić, prvi čovek Ministarstva

za brigu o selu,

Petar Samolovac, pomoćnik

pokrajinskog sekretara za

poljoprivredu, vodoprivredu

i šumarstvo AP Vojvodine.

Boško Vučurević, predsednik

Privredne komore Vojvodine

(PKV), a u ime domaćina Miloš

Vuković, direktor Zemljoradničke

zadruge „Zadrugar“

iz Bača.

Mr Jelena Nestorov Bizonj,

predsednica Zadružnog saveza

Vojvodine, naglasila je da je

na ovom zadružnom skupu akcenat

stavljen na obilazak kapaciteta,

posebno skladištenih

prostora i navodnjavanju, kako

bi polaznici škole mogli da sagledaju

primere dobre prakse

u zadrugarstvu, i informišu se

o drugim aspektima rada tih

zadruga, a da je umesto klasičnih

predavanja profesora, ovog

puta njihovo učešće planirano

na okruglom stolu koji se održava

u okviru zadružne škole.

- Upoznavajući se sa radom

ovih zadruga polaznici škole

imali su priliku da sagledaju

konkretne osnove na kojima

su ove zadruge ostvarile svoje

uspehe. Ovo smatramo posebnim

aspektom zadružne škole

jer se iz praktičnih primera sa

lica mesta najbolje uči, mogu

se razmeniti iskustva sa direktorima

tih zadruga na terenu,

što su učesnici i iskoristili, raspitujući

se oko stručnih pitanja,

investicija u poljoprivredu

i o efektima tih ulaganja - saopštila

je mr Jelena Nestorov

Bizonj.

U okviru ZŠ 2023. održan je

Okrugli sto na temu: „Stanje i

izazovi u poljoprivredi i zadrugarstvo“.

- Na ovaj korak ZSV se

odličio zbog situacije u poljoprivredi,

a time i u zemljoradničkim

zadrugama, koja je

izuzetno složena i komplikovna.

Poljoprivrednici su u vrlo

teškoj situaciji iz razloga što

su tržišne cene njihovih poljoprivrednih

proizvoda ispod

troškova proizvodnje, odnosno

niske cene finalnih proizvoda

i sve skuplja ulaganja

u proizvodnju trend je koji se

nastavlja već drugu godinu.

To dovodi do toga da su mnogi

poljoprivrednici zaduženi,

mnogi kooperanti se jako teško

razdužuju u zadrugama, mnogi

od njih nisu to ni uspeli učiniti

ove godine, što sve stavlja pod

pitanje kakva će biti i jesenja

setva i svi naredni radovi u poljoprivredi

- dodala je mr Nestorov

Buzonj.

Sa stručnog predavanja u Baču

U uvodnim izlaganjima čula

se reč stručnjaka iz različitih

oblasti, koji su dali svoje viđenje

aktuelne situacije i moguća

rešenja. U diskusiji su učestvovali

vrhunski autoriteti: prof. dr

Žarko Ilin, stručnjak za oblast

povrtarstva; prof. dr Vitomir

Vidović, stručnjak za oblast

stočarstva: prof. dr Aleksandar

Sedlar, stručnjak iz oblasti

poljoprivredne mehanizacije i

savremenih tehnologija, svi sa

Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta

u Novom Sadu.

Rezime Okruglog stola, nakon

izlaganja učesnika, potvrdio

je ozbiljnost situacije u

24

saveza Vojvodine - putokaz

ih rezultata

Izuzetna posećenost Zadružnoj školi

Zajednički snimak dela učesnika u ZZ Zadruagr u Baču

Poseta ZZ "Agrolika" u Bačkom Gračacu

poljoprivredi, kao i slaganje sa ranijim predlozima upućenim

državni, od strane ZSV, kako bi se zadrugarstvu i poljoprivredi

vratila polazna osnova za rad, poremećena usled teških tržišnih

okolnosti.

- Svi naši predlozi su usmereni na pomoć sveukupnoj poljoprivredi,

kako kroz subvencionisanje kamata na kredite, koji

su trenutno izuzetno potrebni primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji,

a istovremeno i veoma skupi; povećanje podsticaja do

granice koja je moguća u agrarnom budžetu; da se kod zadruga

i zadrugara subvencionišu kompletne površine bez obzira na

broj hektara, jer zadrugari kao fizička lica, i zaduge kao pravna

lica, poslujući u legalnom sistemu svojom celokupnom proizvodnjom

doprinose budžetu, a istovremeno dobijaju najmanje

podsticaja iz istog budžeta u odnosu na njihove površine

- objasnila je predsednica.

Ukazano je i na neophodnost investicija u zadrugarstvo, kao

i neophodnost podrške države, posebno u aktuelnim uslovima

kada zadruge niti imaju sopstvenih sredstava za osnovne delatnosti,

a kamoli za novo investiranje. Predsednica ZSV, mr

Jelena Nestorov Bizonj je ukazala na potrebu za što većom podrškom

za investicije u zadružnom sektoru, bez koje je danas

teško razmišljati o novim ulaganjima, a bez njih nema razvoja.

Ministar Krkobabić je tom prilikom najavio nastavak programa

podsticaja zadrugarstvu u narednom periodu, koji su do

sada imali dobre efekte.

U skladu sa idejom Zadružne škole, njeni polaznici imali

su priliku da dobiju informacije „iz prve ruke“ o iskustvima

zadruga koje predstavljaju primere uspešne prakse, da steknu

nova znanja, razmene nove informacije, ali i ono na šta stalno

ukazujem, da se radi na daljem produbljivanju međuzadružne

saradnje, jer svi ovi skupovi su mesta i načini za uspostavljanje

novih poznanstava i nove saradnje, o čemu svedoče i iskustva

iz prethodnih zadružnih škola, kroz koje su započete neke saradnje

među zadrugama - istakla je mr Jelena Nestorov Bizonj.

Prvu zadružnu školu za mlade stručnjake iz zadruga, sa ciljem

unapređenja znanja i usavršavanja u njihovim oblastima

rada, ZSV organizovao je u ZZ „Mrkšićevi salaši“, Srpski Itebej

2020. godine. Osim ZZ „Mrkšićevi Salaši“ polaznici su

posetili i ZZ „Agro - Klek“ iz Kleka, ZZ „Voćar“ Slankamen

iz Novog Slankamena i ZZ „Agrodunav“ iz Karavukova, kao

pozitivne primere poljoprivrednog razvoja pod okriljem zadruga.

Druga zadružna škola za mlade zadrugare i zaposlene

u zadrugama održana je 2022., a osim stručnih prezentacija,

predstavnici DDOR osiguranja i pokrajinskih fondova, predstavili

su svoje programe vezane za poljoprivedu. Tom prilikom

upriličena je poseta ZZ „Mrkšićevi salaši“ Srpski Itebej,

ZZ „Plast“ Srpska Crnja, ZZ „Beška“ Beška, OZZ „Srem“ Inđija

i ZZ „Agrosoj“ Neuzina. Kroz do sada održane zadružne

škole, polaznici su imali priliku da obiđu jedanaest zadruga

koje predstavljaju primere uspešne poslovne prakse u zadrugarstvu.

25

Investicije uslov napretka

Obnovi mehanizacije

svojim konkursnim linijama

značajno je doprineo

Pokrajinski sekretarijat

za poljoprivredu. Nije izostala

ni podrška poljoprivrednicima

kada je u pitanju obezbeđivanje

podsticajnih sredstava što

kroz IPARD program i program

Svetske banke 50/40/10,

što kroz nacionalne mere. Ove

godine budžet Ministarstva

poljoprivrede je rekordan i

iznosi 114,4 milijardi dinara.

Ivana Popović, državini sekretar

u Ministarstvu poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede,

je na tematskom skupu,

koji drugu godinu za redom

organizuje Zadružni savez

Vojvodine (ZSV), na temu:

Uz zadruge do savremene mehanizacije,

odabrala nekoliko

segmenata na kojima je Ministarstvo

trenutno angažovano.

- Ministarstvo podrobno

radi na tome da na svim nivoima

budemo u mogućnosti da

pomognemo, od najmanjeg do

najvećeg poljoprivednika i zadruga.

Mali treba da se obrate

lokalnim samoupravama, nešto

veći nama - Ministarstvu,

Pokrajinskom sekretarijatu, a

oni najveći IPARD fondovima.

Danas razgovaramo o pametnoj,

preciznoj poljoprivredi,

jer je to budućnost i način

da prenepregnemo razne probleme,

od klimatskih do svih

drugih, i postignemo što veće

prinose, a naši poljoprivrednici

što veće prihode od svog

rada - rekla je gospođa Ivana

Popović.

Prisutne je obavestila da će

u Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede

nakon analize Strategije poljoprivrede

i ruralnog razvoja

Republike Srbije za period

2014 - 2024, pripremiti novu,

kojom će biti prevaziđeni postojeći

propusti, i našoj poljoprivredi

doneti vidljiv boljitak.

Zahvalila se Zadružnom savezu

Vojvodine, jer organizuje

jako dobre i korisne skupove,

koji mnogo znače zadrugarima

i poljoprivrednicima da se

okupe svi relevantni akteri iz

ove branše:

Državna sekretarka Ivana Popović u obilasku atara ZZ

Paprika u Martonošu

Na prikazu savremenih mašina u radu

- Postoji potreba da svi koje

to interesuje, čuju ove informacije

koje smo svako ponaosob

preneli iz svoje oblasti, domena

rada, itekako znače svima a

meni posebno jer volim da vidim

greške koje smo možda napravili,

na koji način da ih ispravimo.

Ove godine Ministarstvo ima

rekodni budžet, Trudili smo se

koliko smo mogli na našem nivou

da pomognemo što se tiče

subvencija. To nikada nije dovoljno,

nije lako da se pokrije

ovako teška godina, ali je važna

da ispred Vlade Republike Srbije

za naše poljoprivrednike 45%

svih davanja ide u poljoprivredu.

I to je poruka da Vlada Republike

Srbije poljoprivredu smatra

prioritetnom - naglasila je Ivana

Popović.

26

Putevi razvoja

Redak primer dobrog poslovanja Opšta zemljoradnička

zadruga „Zadrugar“ Bač, pokazan je

udruživanjem ove zadruge sa Opštom zemljoradničkom

zadrugom „Nizine“, Plavna, osnivanjem zajedničkog

preduzeća radi kupovine silosa (od privatnog

lica). Ovaj ne tako čest slučaj za naše prilike, pokazao

je kako zadruge mogu da krenu napred i nešto urade, ne

samo udruživanjem kooperanata u zadruge već i samih

zadruga.

- Niko od nas nije bio finansijski solventan da bi sam

uzeo silos, ali udruženi smo u tome uspeli. Razlog je bio

obostrani interes, da obezbedimo skladište, delimično

i proizvodni prostor dok je radila mešaona stočne hrane.

Ovim potezom obezbedili smo dovoljno prostornog

kapaciteta smeštaja što sopstvene robe, što otkupa od

poljoprivrednih proizvođača, ne samo merkantilnog kukuruza,

već i uslove za njegovo sušenje, u zavisnosti od

dogovora dve zadruge, ko će i koliko skladišnog prostora

zauzeti - objasnio je Miloš Vuković, direktor OZZ „Zadrugar“.

Uverenja je da se uvek može očekivati viši nivo povezivanja,

takođe i međuzadružnog, ali sve zavisi od

interesa:

- Nije ovo jedini prostor kojima raspolažu naše zadruge.

„Zadugar“ ima još dva silosa, ovaj je bio potreban za

sušenje i skladištenje isključivo kukuruza. Soju i drugu

robu skladištimo u našim postojećim silosima.

Po njegovim rečima mogućnosti u poljoprivredi su

ogromne ali, bez obzira na probleme u pogledu klime,

neizvesnih, niskih cena otkupa, previsokih cena repromaterijala,

nedostatak strategije razvoja poljoprivrede

od strane najviših državnih instanci ozbiljna je kočnica

kako individualnim, tako i poljoprivrednim proizvođačima

u sistemu zadruga.

- Treba neko da nam pokaže put. Ne možemo mi da

uđemo u stočarstvo, a da nas sutra uvoz mleka sve upropasti.

Mora da postoji strategija sa jasnim ciljevima,

metodama i kapacitetima kojima se taj plan ostvaruje da

bi pojedinci i ZZ, kao fundamenti poljoprivredne proizvodnje,

trasirali svoj put. Da je „Škola zadrugarstva“

počela pre 30 - 40 godina ova država bi što se tiče poljoprivrede

bila u potpuno drugoj situaciji. Jer, sve što smo

čuli, o čemu su profesori pričali možda nisu novine, ali

bitno je da se čuje. Što budemo glasniji više će obraćati

pažnje na nas. Da nismo bili tako glasni ni ovaj Zakon o

zadrugama ne bi donešen 2017., a svi znamo da smo ga

12 godina čekali. Stalno treba ponavljati o bitnosti zadrugarstva,

bitnosti udruživanja - rekao je između ostalog

direktor Vuković, stanovnik opštine Bač koja je sa

20.000 stanovnika spala na jedva 12.000, ako i toliko.

Opšta ocena učesnika „Škole zadrugarstva“ je da se

poljoprivreda u celini nalazi u izuzetno kompleksnoj situaciji

i zadrugarstvo zajedno sa njom. Izlaz iz ove teške

situacije može se naći jedino udruženim snagama, u zadrugama.

Kako bi predupredili loš scenario ako se nešto

Miloš Vuković, dir. OZZ Zadrugar Bač i

Janika Mesaroš, dir. OZZ Nizine Plavna

Udruživanjem do dragocenih kapaciteta

ne preduzme, zadrugari su rešili

da ponude nacrt, koji će ubrzo biti

spreman da o njemu razgovara što

veći broj iskusnih zadrugara i potom

definisan u vidu sugestija za

unapređenje stanja u poljoprivredi

i zadrugarstvu, uputi relevatnim

državnim i drugim organima.

ZZ „Zadrugar“ iz Bača, osnovana

1946., da bi rad nastavila juna

1990., pod novim uslova poslovanja,

okuplja poljoprivrednike

i obezbeđuje poljoprivrednicima

najbolje uslove, kako repromaterijala

tako i najbolje cene otkupa.

Razvoj zadruge je prevolinijski,

bez ozbiljnijih turbulencija. Danas

ima 70 zadrugara i preko 300

kooperanata. Osnovna delatnost

zadruge je ratarstvao, na 386 hektara

zadružne zemlje i 180 ha u

zakupu, kao i 2.000 ha ugovorenih

sa kooperantima. U setvenoj

strukturi dominira soja. Zahvaljujući

skladištenom prostoru većina

prinosa soje se lageruje i čeka prolećno

pomeranje cene, u nadi da će

od marta ta cena biti nešto veća.

ZZ „Zadrugar“ od proleća najavljije

početak proizvodnje voća,

konkretno trešanja, na oglednih tri

hektara, zahvaljujući bespovratnim

sredstvima dobijenim na konkursu

Ministarstva bez portfelja

zaduženog za regionalni razvoj i

koordinaciju javnih preduzeća.

27

Poljoprivreda

Nije dovoljno voleti zemlji i raditi

na njoj. Nasleđena znanja su prevaziđena

a nova, koja se odnose

na praćenja naučnih i stručnih saznanja,

znanja iz agrarne politike, agrobiznisa, iz

oblasti finansija, upravljanja rizicima..., o

klimatskim promenama i promenama na

tržištu hrane..., samo su segmenti korpusa

znanja kojima savremeni poljoprivrednik

treba da ovlada kako bi uspešno vodio

proizvodnju. Često ni obrazovanje ni znanja

nisu dovoljni.

Izbor dobitnog rešenja

- Treba misliti, kalkulisati i izabrati dobitno

rešenje - poručuje Zvonko Banjeglav,

dipl. agronom, direktor ZZ „Agrolika“

Bački Gračac, bezmalo dve i po

decenije, stručan, radan a pre svega realan

u sagledavanju odnosa potrebe i tražnje.

ZZ „Agrolika“ osnovana je pre dvadeset

godina kao legitimni naslednik zadruge iz

1946, sa osnovnim opredeljenjem za ratarsku

proizvodnju. Zadruga je nekada imala

i do 260 zadrugara, danas 82 i 68 zaposlenih.

Vlasnik je 1.950 hektara. U sklopu zadruge

je silos sa sušarom kapaciteta 8.000

tona i podno skladište kapaciteta 4.5t, sve

podignuto u zadnjih 10-tak godina. Odlični

uslovi lagerovanja zadrugarima obezbeđuju

sigurnost.

Mašinski park je kompletno opremljen

novom mehanizacijom „poslednje generacije“,

a čine ga: teški i srednji traktori,

samohodna prskalica, sve što je potrebno

za površine koje se obrađuju, kako kažu

„prilično opušteno“.

U sastavu zadruge bila je i farma, ugašena

pre 10-tak godina, koja nije bila rentabilna,

bez obzira na želju i trud zadrugara

da je održe.

- Iako smo farmu ugasili, stočarske proizvodnje

se ni danas nismo odrekli. Na

temeljima starih, u poslednje dve godine

podigli smo nove objekte, i čekamo da se

„desi“ vreme da obnovimo i tu proizvodnju.

Za sada objekti imaju funkciju skladišta

- objašnjava gospodin Banjeglav, koji

dodaje: - Imamo i mešaonu stočne hrane

kapaciteta 50 tona. Zbog problematičnog

tržišta, teško naplativih računa i gubitaka,

ne radimo za spoljno tržište, već isključivo

za potrebe sela, a prodaju vršimo u našoj

apoteci.

Zvonko Banjeglav, dir. ZZ Agrolika Bački Gračac

Preporod nakon postavljanja Sistema

za navodnjavanje

Poduhvat „zlata vredan“ urađen je pre

sedam godina postavljanjem sistema za

navodnjavanje na površini od 1.000 hektara

iz sopstvenih sredstava. Sistem se snabdeva

vodom iz Velikog bačkog kanala,

ima 12 centar pivot uređaja i pravljen je sa

mogućnošću proširenja. Osnovni energent

je struja, što daje isplativost ovog sistema.

Iz razloga što je čak 1.500 hektara zadružne

zemlje jedna celina, imali smo mogućnost

da postavimo crpnu stanicu u sredini

i izgradimo hidrantsku mrežu. U prvoj fazi

postavljeno je 12 centar pivota, a u drugoj

fazi, pre tri godine, još dva na 185 ha njiva,

sa pokrivenošću od oko 160 ha. Cilj

je bio postizanje uslova za konstantno visoku

proizvodnju, maksimalne prinose, da

im nisu krivi ni sunce, ni suša, a da krajnji

rezultat što više zavisi od njih samih.

Crpna stanica obezbeđuje navodnjavanje 1160 hektara

28

sa digitronom

Silosi i deo skladišta Zadruge

Prodaja proizvedenog isključivo preko sopstvene apoteke

Zadruga pruža i oslonac zadrugarima,

zasnovan na ličnom kapitalu 82 zadrugara

u ZZ „Agrolika“ od preko četiri miliona

evra. Svaki pojedinac ima 50 hiljada kapitala

koji stoji u zadruzi kao njegov ulog,

stvoren tokom 15-16 godina rada. Ostvarena

dobit nije deljena već prenošena na

lična konta i vraćana na udele unutar zadruge,

kako zadruga ne bi bila oštećena,

a „da je drugačije poslovala, možda ne bi

postojala“.

Zadruga je svela svoju proizvodnju na

tropolje, sa kukuruzom kao primarnom

kulturom na 1.100 - 1.200 ha; sojom na

oko 300 - 400 i ječmom na 300 - 350 hektara.

Pivarski ječam se seje zbog ranije

žetve, kako bi se mogla odraditi soja, kukuruz,

a poslednje dve godine i boranija

za hladnjaču.

ZZ Agrolika čuva selo Bački Gračac

pa smo “ugasili” šećernu repu, semensku

proizvodnju, sve što je trebalo da donese

ekstra profit, posebno u uslovima kakve

mi imamo za navodnjavanje. A mi to ne

radimo jer je za neverovati da ovo donosi

više novca, reč je o neto, a ne bruto zaradi

- rekao je gospodin Banjeglav, dodavši

da su uprkos gradu i ogromnoj šteti koju

je pretrpeo čitav atar, prinosi od 5.5 do 11

tona. Ali ne vremenske uslove već cene

na tražištu ocenjuje katastrofalnim, pa sve

požnjeveno stoji u magacinima u očekivanju

velikih, pozitivnih promena.

Zadruga u jednom selu, koja zapošljava

gro njenih stanovnika, uvek se posmatra

kao mestom oslonca, podržavaocem svih

zbivanja. ZZ „Agrolika“ je jedna od najistaknutijih

donatora, epitet koji je zaslužila

podizanjem mesne crkve. Sve u selu

funkcioniše kao i ranije, a pomaže se onoliko

koliko se može, u realnim granicama.

Pod jednim uslovom, da to za šta se daju

sredstva funkcioniše.

- Pre 5 - 6 godina sami smo podigli crkvu

Sv. proroka Ilije, od početka do kraja.

Stanovnici odlaze, neki mlađi se vraćaju.

Uglavnom nas ima oko 1.800, nekada je

bilo i 3.000. Na to ne možemo da utičemo

ali u selu treba da postoji fudbalski klub,

KUD, šahovski klub. a stanovnici nemaju

za koga da se uhvate nego za nas. I sam

sam se dugo bavio sportom, znam njihove

potrebe i pratimo ih koliko možemo. Nije

ni nama lako - kaže gospodin Banjeglav.

- Ova godina je malo specifična zbog

cene kukuruza, ali mi smo svih ovih godina

prolazili dobro, jer smo mogli da

sačuvamo robu i plasiramo je po visokim

cenama. Dobro smo živeli sa malo rada.

Ali, nije uvek bilo tako. Nekada smo imali

600 hektara pod repom, semenskim kukuruzom,

lucerke preko 300 - 400 vagona

prinosa, 600 grla stoke, 300 muznih

krava, radili danonoćno i sve to bez posebnog

efekta. Sve smo to imali u svojim

analizama ali dok je razum išao na jednu,

srce je išlo na drugu stranu, i nismo se lako

mogli odreći, sve do momenta odluke da

sve brišemo što nije isplativo. Ja jesam

agronom, ali ne živimo od agronomije već

od toga da li nešto vredi ili ne vredi raditi,

Crkva Sv. proroka Ilije

29

Novi ljudi

Mozaik uspomena, slika,

mirisa, emocija od kojih

je satkan život nije nešto

čega se čovek može odreći. A i zašto

bi? Hollo Roland, direktor ZZ

„Nagyret” (Veliki rit) jasno se seća

mesta gde je pre četvrt veka prvi put

ašovom zahvatio zemlju i osetio njen

miris. To mesto, do dana današnjeg

njegovo omiljeno, bilo je presudno

za dalji put, odluku da ostane na

zemlji i profesionalno joj se posveti.

Četvrt veka ranije

- Pre 25 godina ovde nije bilo

puta, niti jednog objekta sem male

sušare u koju smo, moja braća i ja

prikolicama dovozili kukuruz. Isto

tako, spontano i polako ušli smo i

u svinjarstvo - kaže Hollo Roland,

direktor zadruge, koja obuhvata površinu

od blizu 2.000 hektara, plus

1.000 ha od kooperanata, sa oko

1.000 krmača visoko proizvodne

plemenite rase - Jorkšir, u jednoj od

najmodernijih farmi u Srbiji, organizovanoj

po najvišim evropskim

i svetskim standardima. Zahvaljujući

saradnji sa holandskim stručnjacima

2015. osnovan je Centar

za proizvodnju semena za vrštačko

osemenjivanje krmača - „Topigs

Norsvin AIM Doroslovo”,

i zajednički deo Centra

koji pokriva 80% prodatih

semena nerasta.

ZZ „Nagyret“ osnovana

je 2002. godine udruživanjem

sa ZZ „Doroslovo“

koja je zapala u teškoće,

kako zaposleni ne bi ostali

bez posla i da dočekaju zasluženu

penziju, a selo bez

plodnih površina u svom

ataru. Ova porodična zadruga

trenutno zapošljava

51/2 radnika sa visinom

plata - prosečne plus 30%

i premije.

Ideja se rodila iz potrebe poljoprivrednika

iz Doroslova, koji kao

izrazito poljoprivrivredni kraj, nisu

imali mesnu otkupnu stanicu, već se

do prve išlo 20 - 30 km, pola dana

čekalo za predaju jedne, zatim vraćanje

po drugu prikolicu itd, iziskivalo

puno napora. Gospodin Holo,

kao jedan od tih poljoprivrednika,

rešio je da okupi 10 - 15 najjačih

proizvođača iz Doroslova i podigne

otkupno mesto u Doroslovu. Dogovor

je podrazumevao da se napravi i

silos ili podno skladište, ali je za to

trebalo izdvojiti po pet hektara svoje

zemlje, pa je zbog nemogućnosti

dogovora, ta akcija propala. Tražeći

model kako da svima bude dobro,

godine 2011. osnovana je „Hollo

Company“ i podignuto skladište,

koje je izdato zadruzi, a njegove

kapacitete su, zbog povoljnih uslova

skladištenja, osim Doroslovčana,

koristili i poljoprivrednici susednih

sela.

Primer da se iz svake situacije

može izaći kako pobednik, porodica

Hollo potvrdila je i ove godine:

- Naša soja je bila jako lošeg kvaliteta

i iz tog razloga 800 tona nismo

mogli da prodamo. To nas je nateralo

da je preradimo, nabavili smo ekstruder

za ekstrudiranje, usitnjavanje

i termičku obradu sojinog zrna

i ekspandiranje, proces pri kojem se

eliminišu štetne materije iz zrna i

Hollo Ronald

aktiviraju proteini koji daju osnovni kvalitet stočnoj

hrani. Videli smo da to i nije tako loš biznis, i sa dve

prese od oko 1.500 kg možemo estruditari i cediti

2.5 tone soje dnevno.

Proizvodnja Hollo se trenutno nalazi na tri lokaci-

30

za novo doba

je: „Hollo Company“, Stara zadruga sa skladištem i

mešaonom za stočnu hranu (sedam tona), podignuta

pre tri godine, i Farma svinja. Na sve tri lokacije u

planu su, ili se već sprovode nove ideje, i dok sve ne

bude završeno, neće se početi sa novim investicijama.

A da je lako nije. Nedostaju kadrovi.

- Prošle godine izgorela nam je sušara i rekao sam

da više neću da radim. Trebala je da

počne sa radom jedna kapaciteta 20

tona, što se nije desilo i zbog čega

ne spavam dve nedelje. Ali, ko me je

terao da rudarim - našalio se na svoj

račun Hollo Roland.

Porodica Hollo širi svoju

proizvodnju

Svi od stočarstva beže, posebno

svinjarstva, a porodica Hollo širi

svoju proizvodnju.

- Prve dve-tri godine je bilo veoma

teško, poslednjih meseci je mnogo

bolje. Svoj prvi mobilni sam zaradio

tako što sam jedne zime otišao kod

dede da „pripremam“ svinje. Kada

je prodao, dao mi je ceh od jedne

i verovatno sam tada shvatio da se

rad isplati. Nekoliko godina kasnije

preko projekata, poznanstava sa „jačim“

ljudima iz Evrope, video sam

velike mogućnosti u ovoj oblasti,

daleko veće nego u ratarstvu. Shvatio

sam i neophodnost bezuslovnog

pridržavanja redu, satnici, ukratko

disciplini, da neke stvari koje smo

naučili treba zaboraviti, i početi

malo drugačije razmišljati. Kada se

to usvoji, mislim da je mnogo lakše

nego ranije -objašnjava naš sagovornik,

nezadovoljan što godinama

svoje iskustvo nastoji da prenese

drugima, ali kao da ne žele da ga

slušaju pa zbog „sitnih“ (uslovno,

jer su u stočarstvu sve važne) faza

prave veliku, nepopravljivu štetu -

sa žaljenjem kaže naš sagovornik

dodajući:

- Dok ne otvorite exell tabelu i ne

pratite protokole, nema napretka.

To što pričamo svi znaju, ali niko

ne primenjuje, preskačući jednu po

jednu operaciju. Banalan primer paljenja

i gašenja svetla u određeno,

optimalno vreme, da bi se dobili

bolji rezultati, velikoj većini se čini

nevažnim. Ali imamo i mi veliki rizik

koji nam niko ne može nadoknaditi,

ako se desi, a to je afrička kuga.

Država nadoknadi samo materijal, a

dok farma ne radi šta ćemo sa radnicima,

prostorom... To je posebna

priča...

Pre tri godine, na osnovu subvencija

od ZSV Zadruga „Nagyret” je

dobila sredstva za nabavku samohodne

prskalice, prve u somborskoj

opštini. Pre toga primećeno

prisustvo plamenjače kod kukuruza,

i sigurno 20% manje prinosa je

otklonjeno njenom upotrebom. Po

mišljenju ovog domaćina, zadružni

tim će puno značiti tokom narednih

godina, jer su poljoprivrednici

nakon desetak lepih godina, jedva

preživeli dve loše, i samo jake zadruge

će uspeti da finansiraju dalju

proizvodnju.

Susret sa Hollo Ronaldom

je uvek veliko zadovoljstvo,

jer je on čovek

- paradigma koji ne preza

pred novim izazovima,

već „mozga“ kako da prevaziđe

problem na jednoj,

i prihvati nešto novo, na

drugoj strani. Zagovornik

je teze da se do uspeha

dolazi isključivo radom,

disciplinom i odgovornim

ponašanjem. I da se

u poljoprivredi sve mora

ispoštovati da bi uzvratila

istom merom.

31

U harmoniji sa željama,

Složna braća Miloš (levo) i Nemanja Petrović

Na oko 200ha livada slobodno pase stotinak grla

Krajem 2021. godine Zemljoradničkoj

zadruzi „Agročoka“

uručen je sertifikat „Farma

dobre poljoprivredne prakse“ za

uspešno uspostavljanje odgajivačkog

centra goveda rase Limuzin. U organizaciji

Udruženja „Agroprofit“, koje

se bavi unapređenjem i afirmacijom

tovnog govedarstva, priznanje je uručila

mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica

Zadružnog saveza Vojvodine,

uz obrazloženje da ova ZZ predstavlja

dobar model u praksi jer je za nekoliko

godina poslovanja zabeležila

izuzetne rezulate.

Iako ni Milošu Petroviću, direktoru

ZZ „Agročoka“, niti drugim članovima

porodice, ambicija nikada

nije nedostajala „svako priznanje za

uložen trud i postignuće prija“. Ova,

moglo bi se nazvati porodična zadruga,

osnovana je oktobra 2018., sa ratarstvom

kao primarnom delatnošću.

Potreba za stajnjakom odvela ih je ka

govedarstvu i nakon brojnih problema

(sa nabavkom grla, uvozom ...),

odredila za uzgoj po modelu “krava-tele”.

- Nakon tri i po godine od kako

smo prihvatili ovaj koncept rada perspektivu

razvoja zadruge vidimo pre

u stočarstvu nego u ratarstvu. Uzgoj

tovnih goveda je rentabilniji, ulaganja

su manja, kao i udeo ljudskog

rada, a podrazumeva držanje životinja

na otvorenom - objasnio je Miloš

Petrović, domaćin samo po godinama

mlad.

Zadruga raspolaže sa 900ha površina

njiva i oko 200 hektara livada na

kojima slobodno pase stotinak grla

Limuzin rase, sve prisutnije na severu

Bačke. Limuzin goveda su poreklom

iz francuskih provincija Limuzin i

Marche, selekcionisana posebno za

proizvodnju mesa visokog kvaliteta.

Grla limuzinske rase postižu zadovoljavajuće

priraste, a nakon odbijanja

i uz intenzivnu hranu, sa 10 meseci

postižu težinu od 350 do 400 kg, sa

12-14 meseci pola tone.

Farma obezbeđuje dobre uslove za

održivost stada - objekat za smeštaj

životinja na 1248 m2, kao i kompletnu

logistiku dok se dalji tov muških

grla obavlja na odvojenom salašu u

Tornjošu koji je u vlasništvu porodice

već 8 decenija.

Na poljima ZZ „Čoka“ u setvenoj

strukturi zastupljeno je sve od pšenice,

ječma, uljane repice, kukurza,

suncokreta, do soje, repe i proteinskog

sirka.

- Seje se spram dobrobiti zemljišta

i ekonomske logike, potrebe za

slamom i sigurnosti, jer je sve više

sušnih godina. Iako smo ranijih godina

svoju proizvodnju u velikoj

meri bazirali na uljaricama, one su

vremenom postale neisplative, pa je

ove godine suncokret „doživeo“ pad cene od 60%

u odnosu na prethodnu. Vrlo je upitno kolika će u

Vojvodini, Srbiji, biti površina pod ovom uljaricom

naredne godine - zapitao se naš sagovornik.

Po njegovim rečima i pored odličnih prinosa ove

godine na nekim kulturama ne može se izvući nikakva

dobit. Nada se da će cene primarnih proizvoda

doživeti skok s obzirom na stalno prisutan disbalans

između cene repromaterijala i merkantilne robe u ratarstvu,

cene hraniva, najviše koncentrata i cena žive

vage u stočarstvu, I na kraju između cena žive vage

i mesa i mesnih prerađevina. Trenutno subvencije

iznose 40 hiljada dinara po grlu, što je zadovoljavajuće,

međutim, ta mera nije korigovana od 2016.

godine a repromaterijal je poskupeo više nego dvostruko

od tada i bilo bi primereno da se podsticaji

koriguju u odnosu na ostale cene, čemu se i nadamo.

Da ih nema, mi ne bi bili rentabilni, a njihovo uvećanje

bi direktno uticalo na rapidan porast broja grla

- saopštio je mladi poljoprivredik.

Pašnjacima, koji se prostiru na oko 200ha, mogu

se videti rasuta stada krava, kako slobodno pasu, sedam

- osam meseci godišnje. Prizor koji se retko gde

može videti.

- Druga je mikroklima na otvorenom, druga u štali.

Krave ne vole zatvoren prostor i gužvu, draža im

je priroda i otvoreno nebo. To su površine koje su

većinom pod zakupom, ali nam dosta znače. Kada

“skinete” kravu osam meseci sa jasala to je velika

ušteda, pri tom su zdravije i zadovoljnije - kaže ovaj

poljoprivrednik, dodajući da je stočarstvo zahtevno,

traži angažman 365 dana godišnje, a pre teljenja prisustvo

puna 24 sata.

Unazad dve-tri godine Zadruga radi sa domaćim

klanicama, najviše sa klanicom „Trlić“ iz Uba i po-

32

snovima i samim sobom

Limuzin rase

Povratak sa paše

država sadašnje uslove na tržištu koje je

dobilo smisao i nada se da će se u tom

pravcu i nastaviti.

Vizija daljeg širenja ZZ „Agročoka“

je realna. Cilj, zavisan od brojih faktora,

teško sagledljiv, da je samo do njega. Plan

se ne zasniva na uvećanju površina, već

površina pod sistemima za navodnjavanje.

Ali se računa na uvećanje stočnog fonda,

paralelno sa podizanjem objekata, štala,

kompletne logistike za kvalitetan rad bez

velikih kikseva. Nade se polažu u Ugovor

o pravu prečeg zakupa državne zemlje na

15 godina, kako bi se to zemljište maksimalno

mogli privesti nameni.

Limuzin rasa goveda sistem “krava-tele”

služi isključivo za proizvodnju mesa,

odnosno teladi, a sve mleko koje krava u

laktaciji proizvede tele posisa. Nema viškova,

nema muže. Jedini proizvod u toku

cele godine je tele, zato su podsticaji države

veoma značajni.

Dodaje, da je Ministarstvo za brigu o

selu pomoglo nabavku junica i na taj način

zasnivanje ove stočarske proizvodnje.

Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski

sekretarijat za poljoprivredu su takođe

putem konkursnih linija pomogli razvoju,

kao i Razvojni fond Vojvodine obezbeđivanjem

kredita u nabavci traktora. Sledeća

investicija biće usmerena ka proširenju

smeštajnih kapaciteta, jer se po planu očekuje

proširenje stočnog fonda.

Kako prebroditi loše godine, napore,

iskušenja, danonoćne brige, držanje svega

Pomoć i savet oca Veselin uvek

dobrodošla

pod kontrolom? Odgovor je jednostavan -

uz pomoć i podršku porodice. U porodici

Petrović se svi oslanjaju jedan na drugog.

Iako se zadruga se formalno vodi na Miloša,

koji je zadužen za finansije, prodaju

i stočarstvo u Čoki, Nemanja vodi nabavku

i stočarstvo u Tornjošu, a roditelji, iako

još uvek aktivni u štampariji, kada god

mogu uskaču: majka Evica kao glavni administrator,

otac Veselin aktivan u svim

segmentima rada, čak i oko popravke mehanizacije.

Porodica ima i baštu i bavi se proizvodnjom

hrane za svoje potrebe. Neprskana,

ničim tretirana, završava na njihovoj trpezi,

a viškovi se podele familiji, prijateljima.

Plastenik je već nabavljen i njime će

biti omogućeno da povrće „duže traje“, a

ne samo tokom dva-tri letnja meseca. A tu

se nadovezuje i ideja o mogućoj turističkoj,

pre svega toliko popularnoj i opšteprihvaćenoj

gastronomskoj ponudi, što bi

bio sled svemu onome čime se porodica

Petrović bavi danas.

Farma obezbeđuje dobre uslove za održivost stada

33

Resort Fruške Terme

Vaše toplo more

u srcu Fruške gore

Kompanija “Promont Group” 2012. godine otpočinje lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno

Kompanija „Promont Group“ 2012. godine otpočinje

višegodišnji ciklus investicija u hotelcija

za decu.

otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrak-

višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo

Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći

ske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do

vodeno

Nakon

carstvo

opuštanja

koje čine

u

dva

termalnim

bazena,

bazenima,

pećina, tobogan,

Vašem odmaranju

termalni

2025. razvije

spa rizort

vodeći

u

termalni

Jugoistočnoj

spa rizort

Evropi.

u Jugoistočnoj

Presek a tokom letnjih

nije kraj,

meseci

jer

i

Resort

Aqua fun

„Fruške

zona na

Terme“

otvorenom

omogućavaju

pet svojim vrsta tobogana gostima korišćenje i petnaest Sauna vrsta atrakcija sveta kojeg za čine

ostvarenja Evropi. Presek u hotelskom ostvarenja biznisu u hotelskom u periodu biznisu 2012-2021: u periodu

2020 - 300 2021: soba sagrađeno i apartmana, 300 soba 12 i otvorenih apartmana, i 12 decu. čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna

sa

sagrađeno

zatvorenih otvorenih i bazena zatvorenih sa bazena termalnom sa termalnom vodom, 12 vodom, vrsta 12 relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom

sauna, vrsta sauna, 14 restorana 14 restorana i barova, i barova, 17 konferencijskih 17 konferencijskih sala, Nakon koja okružuje opuštanja hotel, u termalnim biramo cveće bazenima, najlepših Vašem mirisnih

bogata sala, bogata ponuda ponuda za aktivni za aktivni odmor odmor i još mnogo i još mnogo toga. toga. odmaranju nota, pažljivo nije kraj, ih ubiramo jer rizort na „Fruške proplancima Terme“ Fruške omo-goregućava

a potom svojim ih apliciramo gostima korišćenje u aromatične Sauna i relaksirajuće sveta kojeg well-

INTEGRISANA PORODIČNA I I WELLNESS & SPA & SPA čine ness čak tretmane. 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i

DESTINACIJA

unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani

NOVO prirodom - TERMALNA koja okružuje RIVIJERA hotel biramo cveće

Fruške Resort Terme „Fruške Resort Terme“ 4* na 4* svega na samo 30 minuta 30 minuta od od najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na

međunarodnog aerodroma Nikola Tesla, Beograd, po-

proplancima Termalna Fruške Rivijera gore, predstavlja a potom novi ih apliciramo sadržaj najvećeg u

poseduje 200 200 luksuzno opremljenih soba i i apartmana i za aromatične Wellness & i relaksirajuće Spa centra u wellness Srbiji. tretmane. Ovaj kompleks otvorenih

„water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa

i vrlo za vrlo kratko kratko vreme vreme će postati će postati vaša vaša omiljena omiljena destinacija, destinacija,

kojoj ćete kojoj se ćete iznova se iznova rado vraćati. rado vraćati.

NOVO staklenim – TERMALNA zidom i panorama RIVIJERA pogledom na Banju Vrdnik,

poluolimpijski bazen, dečji bazen sa prskalicama

Grandiozni Grandiozni izgled izgled Wellness Wellness&Spa & SPA centra, centra, površine površine

od od preko preko 10.000m2, 2 kao kao i brojnost bazena bazena, (osam (osam dostupnih

pnih tokom tokom cele cele godine) godine) stvoriće stvoriće osećaj osećaj da Vam da more Wellness postojećim & SPA vodenim centra sadržajima, u Srbiji. „Fruške Ovaj kompleks Terme“ od

Termalna i tri vrste Rivijera tobogana predstavlja za goste novi svih sadržaj uzrasta. najvećeg Zajedno sa

dostu-

Vam

nikada

more

nije

nikad

bilo

nije

bliže.

bilo bliže.

otvorenih

juna 2022.

„water

godine

fun“

imaju

sadržaja

14 bazena

obuhvata

sa preko

infinity

2.500m2

Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness

bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na

ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite

čarima najvećeg Wellness & Spa centra u regionu.

korisnika.

Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa

ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepu- prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta.

Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termomineralnom

vodom od 29-32°C, sa nestvarnim pogledom

DESTINACIJA ZA SVA GODIŠNJA DOBA

stite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu.

Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa Terme od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko

Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške

na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu Da je iza Resorta uspešna godina dokazuju i vredne

termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 2.500m 2 vodenih površina i istovremeno primaju

između zdravlja, lepote i dobrog osećaja celog organizma.

Specijalno

nagrade na koje su veoma ponosni. Orden „Ambasador

32°C, sa nestvarnim

za naše

pogledom

najmlađe

na

goste

prelepe

napravljeno

pejzaže

je

1.200 wellness

dobre usluge

korisnika.

i reda“ za gospodina Milinka Cicmila,

Fruške pravo malo gore i vodeno uspostavite carstvo ravnotežu koje čine između dva bazena, zdravlja, pećina,

tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na znanje koje se dodeljuje jednom pojedincu u okviru

osnivača i direktora „Promont Group“, najveće je pri-

tu-

34

rističke industrije u našoj zemlji. Takođe, za ostvarene

vrhunske rezultate u razvoju i afirmaciji turizma Srbije,

osvojena je „Zlatna amfora“, kao i „Kapija uspeha“ dodeljena

od strane Privredne komore Vojvodine. Turistička

organizacija Srbije dodelila je Hotelu Fruške Terme

„Turistički cvet“ u kategoriji najbolji Ugostiteljski objekat

za smeštaj - Hotel, titula Apsolutnog lidera kvaliteta

za hotelske usluge stigla je sa 53. Međunarodnog

sajma turizama u Novom Sadu, a iz Liona (Francuska)

priznanje Piscine Global Europe - 1. mesto u kategoriji

„Najbolji novi bazenski kompleks“.

Postignuti rezultati su, prema rečima CFO-a kompanije,

Aleksandra Cicmila, vetar u leđa i oni ne bi

bili mogući bez vernih gostiju: - Potrudićemo se da i u

2023. godini nadogradimo naš već bogat spektar turističkih

proizvoda i pružimo odmor iz snova za naše cenjene

goste - izjavio je gospodin Cicmil, dobitnik nagrade

„Kapetan Miša Anastasijević“ za najboljeg mladog

menadžera u Srbiji za 2022.

Malo je mesta na svetu gde se zaista može doživeti

vrhunac gostoprimstva. Sa filigranskim pristupom detaljima,

Resort „Fruške Terme“ personifikuju savršen

život, stvarajući savršene trenutke za ceo život. Sve

navedeno učinilo je da Hotel Fruške Terme od januara

2023. postane deo Movenpick Hotels & Resort lanca,

tako da postaje Movenpick Resort & Spa Fruške Terme.

Dobro došli!

Za više informacija posetite www.frusketerme.com

ili pozovite +381 22 21 55 240

35

Radosti i muke

Toša Matić,

direktor ZZ "Paprika" Martonoš

Značaj savremene poljoprivredne

proizvodnje u nacionalnom

sistemu privrednog

razvoja jedan je od strateških prioriteta

svake zemlje, sa ciljem da

ima modernu, efikasnu i ekonomsku

isplativu poljoprivredu, i zadovoljnog

poljoprivrednika.

Toša Matić, dikrektor Zemljoradničke

zadruge „Paprika“ iz Martonoša,

opština Kanjiža, u vreme

obavljanja poslednjih poljoprivrednih

radova pred zimu, kaže da je jedan

od najvitalnijih sektora privrede

već duže vreme u nezavidnom stanju:

- Stalno odgovoram na pitanje:

Da li je godina teška? Bezmalo sam

40 godina u poljoprivredi i mislim

da od ove, a ni od naredne, neće

biti teže. Ono što sam davnih dana

zaključio, da sve vreme kao mantru

ponavljamo: “E samo ovu da

preguramo pa će sledeća valjda biti

bolja”. Nažalost i ove godine isto to

kažemo. Mislim da bi naša država

i Ministarstvo poljoprivrede, Pokrajinski

sekretarijat za poljoprivredu

sa svojim pratećim organima i servisima

trebali malo drugačije da se

bave poljoprivredom, jer je Srbija

primarno poljoprivredna zemlja a

ne industrijska. Hrabri me naš entuzijazam

i naša volja da sačuvamo

ovo što smo do sada postigli, i više

sam nego siguran da ćemo u tome

uspeti, ali me, pre svega, plaši cena

goriva, koja stalno raste. Nekada

smo za litar mleka imali šest litara

dizela. Sada je to malo više, ali obrnuto.

Toša Matić samo što nije rođen u

ovoj zadruzi na severu Bačke. Danas

je ponosan što kao direktor jedne

uspešne zadruge može da pokaže

sve što je postignuto, na poljima, u

kapacitetima, kadrovima, voznom

parku. Ipak, ne propušta da naglasi

da je za sve to zasluga i njegovog

tima i svih zaposlenih.

Zadruga gazduje na 800ha zemljišta

i iako se zove „Paprika“ ona se

gaji na svega 20 do 30ha. Proizvođači

su ove godine ostvarili solidne

prosečne prinose, ono što je još važnije,

proizvedena paprika je zdrava i

ima dobar sadržaj boje i odnos suve

materija u njoj. Otkupna cena koju

plaćaju prerađivači za prvu klasu

je 80 dinara, ali ulaganja su i preko

1.500 evra po hektaru. To pokriva

proizvodnju ali uz maksimalno

obraćanje pažnje na ceo proces.

- Problem je što svi veći proizvođači

zaobilaze zadruge i idu direktno

kod raznih dobavljača. U naravi

je našeg naroda da svako hoće da je

svoj gazda. Mislim da tu mnogi greše

jer rabati mogu biti od koristi za

svakoga - objašnjava gospodin Matić,

dodajući da generalno gledajući,

dolazi do smanjenja proizvodnje,

čak i u Martonošu, prestonici aleve,

začinske paprike, i zbog nedostatka

radne snage, koja je skupa i nema

je dovoljno, a da je u berbi za samo

jedan hektar potrebno najmanje 50

ljudi. Problemi koji muče poljoprivredne

proizvođače odnose se i na

nestabilnost, velike nepoznanice,

od cene dizela do cene veštačkih

đubriva i semena, i svih inputa koji

ulaze u proces proizvodnje. Tu je i

veliki rizik pošto može da oboli, razne

vremenske nepogode mogu da

prepolove čak i da unšte prinos.

Nažalost, poslednjih godina

„mali“ seljak je nestao. Nekada je

ovo selo bilo okuženo vencima paprike,

radilo se manufakturno, kod

kuće, u malim količinama. Danas su

primat preuzeli veliki prerađivači i

to rade industrijski. Mali proizvo-

đači su silom prilika morali da se povuku iz te priče

pošto paprika najvećim delom iz Martonoša završava

na evropskim i svetskim tržištima, i teško je sa malim

proizvođačima ispratiti sve standarde koje zahtevaju

strani kupci (HACCP-a i dr.) - kaže naš sagovornik.

Osim paprike, u ZZ „Paprika“ prozvodi se peršun lišćar,

kao dominanatan, na površinama od 100-120 ha u

zavisnosti od plodoreda i partnera/otkupljivača; spanać

za list, i mirođija. Povrće se isključivo suši, i nije za

konzumnu upotrebu. Strateški partner ZZ „Paprika“ od

2005. je „Telek Paprika“ d.o.o., takođe iz Martonoša,

čija je osnovna delatnost sušenje i prerada začinskog

bilja - peršuna, mirođije i spanaća i prerada mlevene

začinske paprike, koja otkupljuje sve proizvode ove

zadruge.

36

poljoprivrednika

ZZ “Paprika” obnovila

Zadružni dom

ZZ „Paprika“ poznata je po aktivnom

učešću u svim događajima

u mestu, i kada god je potrebno pomaže

održavanje sportskih, kulturnih

ili obrazovnih manifestacija. Tako

je 2022. godine, nakon stogodišnjeg

postojanja kompletno obnovljen Zadružni

dom u Martonošu iz sredstava

ZZ “Paprika”.

U okviru Zadružnog doma se nalazi

i biblioteka, a koristi se za različite

namene od strane zadrugara i drugih

meštana Martonoša.

ZZ „Paprika“ gaji i pšenicu, ali isključivo

radi plodoreda. O zaradi se ne razmišlja

već da se najmanje izgubi. Takođe,

strategija celokupne proizvodnje ne ide u

pravcu povećanja obima, već je zasnovana

na preciznoj poljoprivredi: da se sa što

manje ulaganja ostvari isti ili veći prinos,

što polako pokazuje rezultate. Jer „precizna

poljoprivreda nije od danas za sutra,

nego proces koji traje“.

U fokusu ove zadruge je i savremena

poljoprivredna mehanizacija, zahvaljujući

kojoj su ostvareni zavidni benefiti.

- Svi paramentri u poljoprivredi su važni,

ali od 800ha na kojima gazdujemo

90% je ritskog, i nama je veoma važno da

imamo „udarnu snagu“ u momentu kada

je najpovoljnije obraditi, posejati, izvršiti

bilo koju operaciju. Jako puno smo

ulagali u opremu, od zalivnih sistema

do prevoznih sredstava i samih traktora,

odnosno radnih mašina. Najviše nam se

dopala „zelena“ boja John Deere, kompanije

KITE DOO Srbija sa kojima imamo

odličnu saradnju, jer su mašine pouzdane,

dobro pokrivene servisnom službom,

i veoma „ugodne“ za rukovanje. Najvažnije,

daju veoma dobar efekat u njivi, što

znači da raspolažu dovoljnom snagom.

Između ostalih, imamo traktor 8R/RT serije

sa gusenicama, što je po nekima neracionalno,

ali moramo da vodimo računa

da u najboljem mogućem trenutku odradimo

potrebne operacije, što je za nas

ključ uspeha. Sa preciznom poljoprivredom,

jakom mehanizacijom spremnom

i sposobnom da radi u datom momentu,

vidimo mogućnost da utičemo na našu

rentabilnost - objasnio je naš domaćin.

Zadruga je i oslonac kooperantima, i u

zavisnosti od njihovih zahteva, obezbeđuje

repromaterijal, kupce i sve ono za

čim kooperanti imaju potrebu, mogu da

traže od zadruge.

Uspešnih poljoprivrednika, zadruga i

sl. će uvek biti i to zahvaljujući individualnom

i kolektivnom radu, znanju, disciplini,

pre svega vizionarstvu. Generalno

gledajući u poljoprivredu se ulaže manje

nego što je neophodno i shodno tome,

dobija manje nego što je to moguće.

Rešenje je da što pre osvestimo ono što

već znamo: da „nema svrhe saditi seme

nakon što postaneš gladan“, kako kaže

stara japanska poslovica, već reagovati

na vreme.

37

Perspektiva razvoja

povrtarske proizvodnje

Prof. dr Žarko Ilin

Za povrtare u proizvodnom, ekonomskom i tržišnom

smislu, nezgodne i mračne godine su

prošlost, a zadruge i poljoprivredna gazdinstva

koja se bave povrtarstvom, primer su uspešnosti

i modernizacije. O stanju i izazovima u sektoru povrtarstva

govorio je dr Žarko Ilin, redovni profesor na

Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog

fakulteta Univerziteta Novi Sad, izneo je svoje

viđenje i perspektive razvoja povrtarske proizvodnje

u domenu svojih ingerencija.

- Sektor povrtarstva u poslednje dve godine, bez

obzira na teškoće, u daleko je boljoj poziciji od nekih

drugih sektora. Troškovi proizvodnje su enormno

porasli, u zavisnosti od biljne vrste od 30-50%. Uzgoj

povrća po hektaru košta od 3-10.000 evra, 10ha od 30-

70.000, 100ha do 700.000 evra. Ulaganja su izuzetno velika zbog

enormnih troškova đubriva, najmanje tona i po do dve t/ha, za

100ha 1.000 evra (sada je pala na 600-620). Troškovi goriva od

214 dinara, uz neku minimalnu subvenciju su 190 dinara, a ako

se tome doda i cena zaštitnih sredstava, koja je viša za 10-30%, u

zavisnosti da li je za korove, prouzrokovače bolesti ili štetne insekte,

govori o visini troškova u proizvodnji. Međutim, zahvaljujući

velikoj tražnji u izvozu (Rumunija, Bugarska, Makedonija,

Albanija, BiH, Hrvatska), smanjen je pritisak na domaće tržište,

a cene poljoprivrednih proizvoda znatno više. Uprkos ekstremno

velikih ulaganja po jedinici površine, profit u svežoj proizvodnji,

za svežu potrošnju, što je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije,

kreće se između 6.000 i 15.000 evra, zavisno od učešća

prve klase, jer nije isto da li je učešće prve klase 10, 25 ili 90%, U

preradi za prerađeno povrće, bez obzira da li je u pitanju hladna

prerada, biofermentacija ili kišeljenje, topla prerada, sušenje ili

dehidracija, prihodi se kreću čak i dva, kod nekih povrtarskih vrsta

i tri puta više od svežeg. Na taj način nije zaposlen samo vlasnik

porodičnog komercijalnog gazdinstva, zadrugar ili zadruga,

zaposleni u firmi ili kompaniji, već i radnici na liniji prerade, do

pakovanja i distribucije. Naravno, tu su značajno veći i troškovi.

Mi, povrtari, uvek gledamo pre svega onu rashodnu stranu i racionalno

pristupamo tehnološkom procesu proizvodnje

kompletnog sortimenta, što podrazumeva racionalno

korišćenje đubriva, u datom vremenu i načina primene

(najmanje 20% od tone i po do dve puta broj hektara);

racionalizaciju potrošnje goriva; zamenu starih

agregata u sistemu navodnjavanja novim, ostvarila bi

se značajna ušteda - objasnio je dr Ilin.

Pitanje je, ostaje li nešto profesionalnom proizvođaču

za dalje ulaganje u razvoj i tehnologiju, prerađivačke

kapacitete? Profesor je lično veliki zagovornik

zadruga i mogućnosti da na naše uslove primenimo

ono što je ustaljena praksa u poljoprivredno razvijenim

zemljama, pre svega Evrope.

Naime, sistem organizacije je da zadruge u Evropi

imaju primarne proizvođače i od 100 proizvođača 10

proizvode brokoli, 10 karfiol, isto toliko papriku, paradajz, na

površinama ne većim od pet hektara. Sem razvijene primarne

proizvodnje, u svakoj toj zadruzi zaposleni su inženjeri, masteri,

doktori nauka koji se bave njenim razvojem. Svaku zadrugu

prati skladišni prostor ili prerađivački centar i sopstvena banka.

U takvim zadrugama (primer Italije), sav PDV od poreza (24%)

ostaje zadrugama za slučaj problema, teškoća i njihovog lakšeg

prevazilaženja. Primenjeno na naše uslove to znači, da bi pri ceni

pšenice od 19-20 dinara, kukuruza od 15 dinara, i ulaznom cenom

đubriva od 1.000 evra/ha, zadruge bi mogle brzo da intervenišu.

To je još značajnije u najintenzivnijim granama kao što je

povrtarstvo i voćarstvo.

Po rečima dr Ilina, primena samo najracionalnijih mera u okviru

tehnologije, ide u prilog ostatku čistog dohotka namenjenog

isključivo daljem razvoju.

- Pouzdano znam da je sve ono što je u minulom periodu država

kroz Ministarstvo o brigu o selu u Vojvodini uložila, dalo

vrhunske rezultate - saopštio je profesor, predlažući za još bolji

efekat na povrtarsku proizvodnju, uključivanje pet drugih ministarstava

kao podršku ukupnoj biljnoj proizvodnji. Jer, kako je

istakao, nije skupo povrće. Problem je što su plate i penzije male.

Da su veće povrće i voće ne bi bilo skupo.

38

Futoški je najbolji

Perjanica očuvanja autohtonih biljnih

vrsta u Srbiji Futoški kupus

prošao je trnovit put od autohtonog

do brenda koji je prešao granice naše zemlje.

Uspešno, zahvaljujući pregaocima

okupljenim u „Udruženje proizvođača i

prerađivača Futoškog kupusa i Futoškog

kiselog kupusa“ (2007), koji su već maja

2008. izvojevali prvu pobedu, zaštitu

oznake geografskog porekla. 2012., Futoški

kupus je postao prvi u Srbiji nosilac

kontrolne markice oznake geografskog

porekla, potvrda da je pravi, originalni

Futoški sveži i kiseli kupus srpski brend

i mogućnost da se predstavi na svetskom

tržištu. Pojavljivanje na prestižnim međunarodnim

sajmovima hrane, odličnim

marketingom, sveprisustvom, postignuta

je njegova prepoznatljivost na tržištu nekolicine

evropskih zemalja. Njegov primer

pokušali su mnogi da slede, neki su u

tome i uspeli.

Svojevremeno u ne lakoj borbi da se izgradi

brend, danas u nastojanju da se isti

odbrani, kraj godine „kupusari“ po 24 put

obeležili manifestaciju - „Futošku kupusijadu“,

ove godine 04. novembra, koja

objedinjuje gastronomiju, kulturu, narodno

stvaralaštvo, privredu, i svake godine

privuče veliki broj posetilaca. Gde je Futoški

kupus danas?

- Oseća se opšta devalvacija interesovanja

ljudi za zdrav i kvalitetan proizvod,

koji ne postavljaju pitanje povezanosti

zdravlja sa kvalitetom onog čime se hrane,

namirnica koje unose u svoj organizam

- objašnjava Miroljub Janković,

predsednik Udruženja „Futoški kupus“,

dodajući: - Futoški kupus je neuporediv

sa drugim vrstama kupusa, jer se radi o

prirodnoj biljci koja je kroz vekove (na

području Futoga, kraj Novog Sada, duže

od pet vekova), sama sebi stvorila ugled

i reputaciju. Iako ga je mnogo teže proizvesti,

a na jedinici površine rađa manje

od bilo kojeg hibrida, što je njegova

nesreća, pošto velika većina populacije

razmišlja o novcu. Nisu mu dobra preporuka

ni prodavci, od kojih je samo 10%

onih koji prodaju Futoški, dok ostali prodaju

onaj drugi, ali i dalje sa pričom da

je to Futoški. To je ružna slika te priče,

ali ima i ona lepa. Futoški kupus je nenadmašan

u kvalitetu. To je, u svežem i

kiselom obliku, „živa“ hrana i treba je

konzumirati što je više moguće jer pomaže

organizmu u celini, sadrži enzime za

varenje samo u svežem i kiselom obliku.

Za razliku od njega konzumiranjem svake

drudge vrste mrtve hrane ( obrađene

termički ili hemijski ) organizam mora

da troši enzime iz sopstvenih rezervi za

varenje. pri čemu se organizam zakišeljava

i brže stari. Pravi Futoški, bogat je

mineralima,raznim drugim supstancama

i mikroorganizmima,

Na sve to, naš sagovornik otkriva nimalo

sjajnu ovogodišnju sudbinu Futoškog

kupusa, tešku za proizvođače, a posebno

za sam kupus, koji je u nekoliko navrata

pretrpeo štetu. Prvo ga je udarao led, posle

ga je oluja izlomila, gotovo satrla, a

posle nepogoda lepo vreme, visoke temperature

naterale da sazri pre vremena.

A kupcima ni na kraj pameti nije bilo da

prave zimnicu, pa on jadan prezreo i počeo

polako da truli.

Ne tako davno Futoški kupus je bio toliko

poštovan da je svaka porodica imala

pozamašno bure kiselog kupusa, a do

vremena kišeljenja, na meniju puno jela

od kupusa. Po rečima predsednika, treba

vratiti svest konzumenata, potrošača o

njegovoj blagodati i životvornosti. Zdrav

je u svežem stanju, zdrav je i kiseli koji

prođe proces fermentacije i dobije neka

Miroljub Janković

druga korisna svojstva, kojh nema u svežem

kupusu.

Udruženje „Futoški kupus“ čine vredni

domaćini, seljaci, vlasnici malih gazdinstava

koji većinom od toga žive. Specifični,

jedinstveni viskokokvalitetni proizvodi

sa malih poljoprivrednih gazdinstava, moraju

da image višu cenu u odnosu na industrijske

proizvode jer jedino tako mogu da

obezbede svoje mesto na tržištu. Pomoć,

subvencije od lokalne zajednice i šire,

usmeravaju se ka tim proizvođačima, ne

bi li zadržali i tu proizvodnju i svoja gazdinstva.

Jer sve je više onih koji to rade iz

entuzijazma, a sve manje onih iz interesa,

što bi u projektovanoj budućnosti pomoć

zajednice trebala da bude objedinjena nagrada

za njihovu izdržljivost i adekvatna

zarada.

Za kraj par sugestija za kupce jedinstvenog

Futoškog kupusa: najbolje je da kupci

nađu svog proizvođača i direktno kupuju

od njega (www.futoskikuspus.org), da

prate oznaku Udruženja proizvođača i prerađivača

- Futoški (takođe na sajtu)... Ove

godine proizvođačima su podeljene majice

sa logom Udruženja, a u sledećem koraku

imaće jedinstvene zimske uniforme,

sve u odbranu brenda i povećanja poverenja

kupaca, da svaki proizvođač/prodavac

izgleda unikatno kao i Futoški kupus.

39

Dva u jedan: ROGALJ i BE

Zajednički snimak nagrađenih sa organizatorima ROGLJA 2023

Prvog dana oktobra u prelepom ambijentu

Salaša 137, u prestonici

salaša - Čeneju, održana je Manifestacija

svih vojvođanskih manifestacija

- IX ROGALJ i čuveno takmičenje u

kuvanju pasulja, XIX BEAN fest. Skup

organizatora najprestižnijih gastro, turističkih

i etno manifestacija u Vojvodini, ili

Festival vojvođanskih festivala, okupio je

organizatore preko 30 manifestacija različitih

profila, sadržaja ali i jake stvaralačke

energije.

Nakon sagledavanja uloženog truda i

rada, dobrog pristupa i prikazivanja Ogranizacioni

odbor je izabrao dobitnike ovogodišnjih

Zlatnih plaketa ROGALJ 2023.

Zlatnu plaketu za najbolju manifestaciju

godine dobili su - DANI LUDAJE, Kikinda;

Zlatnu plaketu Seoskog Neimara

manifestacija - DANI VESELE MAŠINE

iz Kljajićeva; Zlatnu plaketu za najbolju

novu manifestaciju - Ukusi Deliblatske

peščare.

Gradska Uprava za privredu Grada No-

Učesnici panela o važnosti sinergije turizma i medija

vog Sada je podržala ovaj festival što predstavlja specifičnu obavezu i odgovornost organizatorima

za dalji razvoj ovog događaja kao mesta okupljanja, druženja, ljubavi i

zabave, ali i sticanja novih znanja i iskustava.

40

AN fest odabrali najbolje

Najbolja manifestacija -

Dani ludaje, Kikinda

Zlatna plaketa Seoskog

Neimara - DANI VESELE

MAŠINE, Kljajićevo

Najbolja nova

manifestacije Ukusi

Deliblatske peščare,

Deliblato

Dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za

privredu i turizam je zvanično otvarajući festival

istakao da je preko 1.000 manifestacija, koliko se

u Vojvodini trenutno organizuje, po njegovom mišljenju

malo, jer svako mesto ima pravo da istakne

neku svoju specifičnost, posebnost, ono po čemu

će biti prepoznato i privući goste. U tom pravcu

je i budući potez Sekretarijata, raspisivanje Konkursa

u vrednosti od 40 miliona dinara, po prvi

put unapred za manifestacije koje će biti održane

2024. godine, iz razloga da organizatori istih budu

sigurni da će imati sredstva za kvalitetniju i orginalniju

promociju i nastup.

- Na ovoj manifestaciji se vidi pravo bogatstvo

Vojvodine i Srbije, a to su ljudi, osmeh koji vidite

na ulazu u Salaš 137, kod predstavnika obezbeđenja,

i kod svih izlagača. Molim vas da budemo

prepoznatljivi po tom osmehu i dobrodošlici bez

obzira da li smo došli u Suboticu, Novi Sad, Kikindu,

Zrenjanin, Čenej, Kać, Pančevo, Deliblato.

Najveće bogatstvo su ti divni ljudi, ova divna hrana,

osećaj pripadnosti i uživanja u ambijentu, druženju,

ukusima domaćih proizvoda. Razgovarali

smo sa svima koji su ikada kročili na tlo Srbije,

kako se osećaju, ne u vreme boravka u Srbiji, jer

znamo da se osećaju fantastično, prihvaćeno i dobro,

već kada napuštaju Srbiju, i listom su odgovorili

da će se vratiti - rekao je u svom obraćanju

dr Ivanišević.

Paralelno sa 30 ekipa koje su kuvale pasulj u

zemljanim loncima i kotlićima, limitiran zbog

svinjske kuge u okruženju, i prisutnost veterinarske

inspekcije koja je pratila čitav događaj, tekao

je ROGALJ, koji je okupio organizatore manifestacija

i priredio zanimljivu panel diskusiju na

temu Mediji i manifestacije. Premisa da možete da

napravite naj-naj događaj ako nemate odgovarajuću

promociju, teško da će ista biti uspešna, obrazložena

je brojnim primerima iz prakse iskusnih

medijskih vedeta.

Kraj dana obeležilo je izbor i proglašenje pobednika

u kuvanju pasulja. Četvoročlani žiri u sastavu:

Radmilo Bumber, Aleksandar Veselinović,

Mihal Madacki i Dušan Morina, u teškoj i neizvesnoj

borbi, i razlici od svega tri boda za prva tri

mesta, proglasili su najbolje za ovu godinu, a svi

ostali imaju priliku da to ostvare već sledeće godine.

A i vredi, jer su trećeplasirana i drugoplasirana

ekipa osim diploma, medalja i pehara dobile

zemljane ćupove, a pobednik šporet - smederevac,

na kojem je skuvan pasulj najbolji. Sve nagrađene

ekipe dobile su i besplatno učešće naredne godine.

Organizator BEAN festivala je Ekocentar „Vodomar

05“, a organizator ROGLJA Agencija

BEAN marketing i Udruženje G POINT Novi Sad.

Dragan Vukotić

Dragan Vukotić je svoj potpis stavio

iza nekolicine manifestacija koje su dostigle

zapažen renome po prepoznatljivoj,

ali uvek drugačije osmišljnoj ambijentalnoj

celini u kojoj se manifestacija

dešava. Tokom dugog niza godina bavljenja

ovim poslom, vojvođanski motivi

su postala njegova specijalnost, kojima

je osvojio i publiku u Podgorici, Republici

Srpskoj, Hrvatskoj, BiH, ukratko

gde god se pojavio u, nadasve inspirativnoj

ulozi organizatora.

- Ova dva festivala smo pre nekoliko

godina spojili jer se izlagački deo RO-

GLJA, njegova različitost, masovnost,

šarenilo ideja ponude vojvođanskih

manifestacija i takmičarski duh BEAN

festivala, jedne od najpoznatijih vojvođanskih

gastro-turističkih manifestacija,

koncepcijski nadovezao i uspešno

ispunio celodnevni program ovog druženja

- objasnio je gospodin Vukotić, uz

napomenu da imamo dobar potencijal

manifestacija ali da mora još mnogo

toga da se nauči i uradi. Stoga je ove

godine tema stručne tribine bila “Mediji

i turizam”, prošle „Značaj seoskih

sredina za očuvanje tradicionalnog načina

života ljudi na selu“. ROGALJ nagrađuje

najbolje manifestacije, one koje

su napravile najveći iskorak u prethodnoj

godini, ali i nastoji da podeli neka

znanja, pre svega iskustva stečena kroz

višegodišnju praksu.

41

Cubo fest - otmena

Jedan od događaja na dobrom glasu,

koji se sa nestrpljenjem očekuje je

jesenji, dvodnevni Cubo fest. Dok

se prvog dana odvija jedinstven event za

hedoniste, koji znaju da uživaju u nečem

jedinstvenom, kada je reč o hrani, vinu i

posebno kreiranom ambijentu koji oslobađa

stresa i utiče na dobro raspoloženje,

drugi dan je namenjen intimnijem druženju

sa vrhunskim umetnicima. Ove godine

publici se predstavio neponovljivi Branko

Đurić Đura sa autorskom predstavom

„Đurologija“.

Drugog dana Cubo je privukao rekordan

broj posetilaca, koji su se smenjivali

od ranih popodnevnih sati do kasno u

noć, probajući, degustirajući ono što im

je Cubo tim, predvođen Vladimirom Baštovanovim,

menadžerom, nakon dugog

i posvećenog traganja za novim ukusima,

pripremio.

Jedinstvena zamisao Cubo Concept

Bar& Restauranta, na lokaciji Sunčanog

keja, u neposrednoj blizini novosadskog

kupališta Štrand, unazad devet godina

traži pomoć vernih (redovnih) gostiju u

izboru jela koja će se u narednoj sezoni

naći u ponudi restorana. I treba

naglasiti da ova ponuda nije uobičajena,

a jela su proizvod mašte, kombinacija

poznatih ukusa, boja i mirisa,

sa egzotičnim primesama, koje za

proizvod imaju jednu novu dimenziju.

Jela koja možete probati u Cubo

restoranu ne možete ni na jednom

drugom mestu.

Zamišljen da degustatori novih

jela, zbog ograničenog zatvorenog

prostora i na terasi restorana, unapred

rezervišu mesta, u bašti se istovremeno

organizuje mini susret vinara iz

svih krajeva Srbije, takođe i distributera

inostranih vina, koji privlači širu publiku.

Neke vinarije su kao „prijatelji kuće“ stalno

prisutne, a menadžment nastoji da svake

godine uvede i neke nove, mlade vinarije,

kako bi se osvežila ponuda, a publici

pružio širi izbor.

Ilustracije radi, prisustvo najstarije

sremskokarlovačke Vinarije „Kiš“, koja

je izlagala još davne 1930. godine na

Izložbi grožđa i vina na Novosadskom

sajmu, o čemu ima i zapis, Vinarije „Tikveš“,

najstarije i najveće u regiji, Vinarije

„Matalj“ iz Negotina, čije je vino

„Kremen Kamen 2017“ u izboru respektabilnog

magazina „Vino&Fino“ proglašeno

za vino decenije, govori o kriterijumu

organizatora. Svoja vina predstavile su vinarije

Fruškogorskog vinogorja, Vinarija

„Erdevik“ i garažna Vinarija „Chichateau“

Šišatovac, „Molovin“, „Kovačević“,

„Vinum“, „Bjelica“, „Tri međe i

oblak“, kao i Vinarija „Jovac“, selo Jovac

iz okoline Jagodine i Vinarija „Vukoje“

iz Trebinja. Svoja vina predstavila je

Vinarija „Plavi Perun“ iz Donje Šatornje

(Šumadija). Po prvi put vinoljpci su imali

priliku da upoznaju venčačko-oplenačku

Vinariju „Legat 1903“ Banja, Aranđelovac,

nastalu na temeljima obnovljene

Venčačke zadruge, čiji su članovi bili i

kraljevske glave, Petar I Karađorđević i

Aleksandar Karađorđević, koja je od četiri

etikete (berbe ’21 i ’22) tržištu ponudila

tri, i to belih vina: Muscat Petit Grain, Viognier

i Chardonnay, dok se Pinot Noir na

tržištu očekuje krajem godine.

Petogodišnje prisustvo Vinarije „Doja“

(Donja Jošanica, Blace) na Fest-u, govori

da Vojvođani vole Doja vina. Iako

autohtona sorta Prokupac predstavlja

ličnu kartu, pečat vinarije porodice

Todić, sa zasadima na 10 od ukupno

36ha, najprodavanija je suva, lepršava,

sveža i sa dosta citrusnih nota, izbalansirana

Bela Tamjanika. Od ostalih

sorti za proizvodnju belih vina:

chardonnay, pinot grigio i sorte za

proizvodnju crvenih vina: cabernet

souvignon i merlot. Publika Cubo festa

najviše traži Caberne Sauvignon,

što je još jedna potvrda visokog kvaliteta

etiketa iz ove vinarije.

Fruškogorska boutique Vinarije „Veritas“,

drugu godinu za redom se druži sa

Cubo publikom. Maja Drljača, somelijer i

menadžerka vinarije, prezadovoljna je prijatnom

atmosferom bašte restorana koja

ovu degustaciju čini posebnom i za izlagače

i za posetioce. Ovoga puta „Veritas“ je

ponudio etikete: Bela Harmonija, Domina

Rose i Veritas Monte Karlovci, a u pripremi

su i čekaju svoj „debi“ nove etikete:

42

oaza dobrih vibracija

Grašac 2022, i Rose (Cabernet 50%, Merlot

50%).

- Velika je čast biti među ovde okupljenim

vinarijama, jer je „Veritas“ na uzlaznoj

putanji izgradnje brenda i u procesu

traženja mesta u vinskom miljeu Srbije.

Biti ovde znači veliki korak na tom putu -

komentarisala je Maja Drljača.

Iz Palićkog vinogorja došle su Vinarija

„Reljić“ i Vinarija „Zvonko Bogdan“.

Vinarija „Zvonko Bogdan“ prisutna od početka

na ovom događaju, na vinskoj karti

restorana zastupljena je sa sedam etiketa,

još toliko u „Aqua Dorii“, ali po rečima

Jovana Dameskog, brend ambasadora ove

vinarije, mnogo je važnije da je ova vinarija

jedna od tri, čija su dva vina proglašena

za „vina kuće“ i toče se „na čaše“,

što je bitnije od broja etiketa. Na festivalu

je ponuđeno devet preostalih od 12 etiketa:

Pino Grigio, Chardonnay, Pino blanc,

Rosé Sec, premium linija Icon Campana

Rubimus i dr, izostale su Život teče 2022 i

Cuvée No.1 2021.

- Filozofija kuće pre mog dolaska je bila

da treba birati festivale. Pre pet i po godina

taj pravac je promenjen i želimo da

budemo svuda, na svakom festivalu koji

nešto znači. Cubo je sinonim restorana sa

stilom, i novosadska i beogradska publika

je dva dana prisutna na degustaciji, što

nam daje mogućnost direktnog kontakta

sa kupcima. Ovo je restoran koji posećuju

ljudi koji osećaju dobru hranu i znaju

da vrednuju kvalitetna vina - kaže Jovan

Dameski.

Radovan Jović, menadžer Podruma

„Džervin“ Knjaževac, godinama prisutan

na vojvođanskom tržištu, je izjavio:

- Novi Sad voli Džervin - Džervin voli

Novi Sad. Ovde smo da podržimo Cubo

koncept, otvoreni za saradnju, namerni

da Novosađanima i Cubo publici ponudimo

naša lepa vina. Slovimo za vinariju sa

idealnim odnosom cene i kvaliteta. Ovo

je jedna prelepa priča, za goste restorana i

publiku koja degustira sva ponuđena vina

koja se nalaze ili će se naći na vinskoj

karti, u predivnoj atmosferi uz pratnju

odličnog muzičkog nastupa Aleksandar

Dujin Orchestra, je poseban doživljaj,

proporuka kako treba organizovati vinsku

manifestaciju - poručio je gospodin Jović,

i dodao da je „Džervin“ na Cubo fest-u

nastupio sa jednom novom etiketom, aromatičnim

Džervin Sauvignon-om 2022., i

još dve etikete koje još nemaju ime. Reč

je o Sauvignon barrique i Cabernet Sauvignon,

koji je posle godinu dana u hrastovom

buretu odležao dve godine u boci

pre ne što je krenuo put čaša radoznalih

vinoljubaca.

Comp Comerc distributer predstavio

je Vina Fantini, Abruco, Italija, a Corp

JVJV - nacionalni HoReCa lider, neke

od, za ovu priliku odabranih brendova alkoholnih

pića.

43

Korak ka prirodi, ko

Dobrodošli na Vršačke planine

Tatjana Palkovač

Pogled na

Priroda je svuda oko nas

ali da li smo toga svesni?

Prirodni, zeleni turizam,

ekoturizam, turizam prirodnih

bogatstava jedne turističke destinacije

je za turiste potreba,

za turističke radnike ozbiljan

izazov, turistički proizvod u

zamahu poslednjih godina, koji

stavlja na ispit obe strane.

Turistička organizacija Vršac

godinama sprovodi kampanje

predstavljanja prirodnih resursa

atraktivnim programima.

Osim što može da se pohvali

najčistijom vodom, najčistijim

vazduhom (i vinom), dva lokaliteta

„na dohvat ruke“: Vršački

breg (641m) i Deliblatska

peščara daju im realne osnove

za maksimalnu uključenost i

promociju ovog vida turizma.

Park prirode „Vršački breg“

je poznat je po šumama bagrema,

jasena hrasta, graba, divljem

voću, cvetnim livadama a

najviše po endemskim vrstama

lekovitog bilja. Sa 130 vrsta ptica

od kojih su mnoge zaštićene

kao prirodne retkosti, označile

su Vršački breg značajnim međunarodnim

staništem ptica u

Evropi (Important Bird Area);

Kao poslednja i najveća oaza

peščarsko-stepske, šumske

i močvarne vegetacije,, SRP

„Deliblatska peščara” je jedan

od najvažnijih centara biodiverziteta

u Srbiji i Evropi i

najznačajnije stepsko područje

kod nas.

- Svako ko dođe u Vršac

prvo obiđe grad, upozna se sa

kulturno-istorijskim znamenitostima,

otisne se na put vina,

i često ne stiže da ode do Vršačkih

planina na koje se grad

naslanja, a stepenicama i do

jednog od brojnih vidikovaca

- Crkve kod Krsta, sa kojeg

se, po mnogima pruža najlepši

pogled na grad - kaže Tatjana

Palkovač, direktor TO Vršac.

Zahvaljujući jedinstvenom

položaju u banatskoj niziji, raznovrsnosti

flore i vegetacije,

bogatih šumskih ekosistema,

od spektakularnih do mirnih

pejzaža i vidikovaca rasutih

po planini, na svakoj stazi više

njih, turistička organizacija

grada se već neko vreme intenzivno

bavi osmišljavanjem

turističkih tura obilazaka Vršačkih

planina i Deliblatske

peščare. Za to postoje uslovi,

jer je na Bregu obeleženo 15

pešačko/biciklističkih staza

raznih težina, dužine 62km,

od „Staze zdravlja“ do uspona

na Gudurički vrh i jedan od

najlepših vidikovaca na ovoj

planini, gde se, zahvaljujući

Wiener Städtische osiguranju,

priprema zamena drvene konstrukcije

novom, čeličnom.

U pripremi su i novi predlozi

planinskih ruta za ljubitelje

ptica i lekovitog bilja. Za avanturiste

dva sportska društva,

koja deluju na ovom prostoru,

organizuju susrete ljubitelja ekstremnih

sportova u amaterskoj

i profesionalnoj konkurenciji,

sa svim uslovima i potrebnom

opremom: penjanje uz stene,

paraglajding... Za „istraživače“

i tragaoce za nečim novim,

Vršački breg je pun ostenjaka,

figura, oblika koje je priroda isklesala

u kamenu ili odlazak do

nekih od stena/vidikovaca, kojima

se ni broja ne zna, a sa kojih

se pruža neverovatan pogled.

Vršac grad vina, vetra i vidikovaca

44

rak ka sebi i zdravlju

Vršačku kulu sa stadiona FK Vršac

Pogled sa jednog od brojnih vidikovaca

- Želja nam je da raznim akcijama

probudimo interesovanje

svakog ko dođe u naš grad.

Za Vrščane Breg, koji koriste

365 dana u godini, predstavlja

izletničko-rekreacionu zonu.

Čuvena vršačka Trka uz stepenice

održava se krajem maja

i svake godine sve veći broj

Vrščana savladava 430 stepenika

koji vode od Hotela „Villa

Breg“ do Crkve kod Krsta.

Zbog platoa, klupa i ambijenta

u celini, na tom mestu, a uoči

Deliblatska peščara predeo nestvarne lepote

najveće vršačke manifestacije -

Grođebala, organizujemo feštu

uz tamburaše, zdravicu Vinka

Lozića i pečene kobasice. Planiramo

da akcenat stavimo na

programe za decu, ekskurzije,

kako bi se od najranijih dana,

kroz igru, druženje, „zaljubila“

u prirodu i nastavila da uživaju

u njoj tokom života. Sigurna

sam da ćemo na ovaj način

pridobiti i one goste koji nisu

ni razmišljali o mogućnostima

turizma na ovaj način - objasnila

je gospođa Palkovač.

Isto važi i za SRP „Deliblatska

peščara“ 30-tak km od

Vršca, takođe lako dostupnu.

Tu je ušuškano selo Šušara, sa

dva seoska turistička domaćinstva

koja se ozbiljno bave

turizmom, sa odličnom gastro

ponudom i kategorizovanim

smeštajnim kapacitetima. U

selu postoji i raritetni Muzej

telefona, koji se obavezno mora

obići pre nego što se krene do

bajkovitih Zagajačkih brda,

niz loptastih brežuljaka, ostacima

drevnih peščanih dina,

krajolika koji se mora doživeti.

Uređene staze, odmorišta, obilje

biljnog i životinjskog sveta

Deliblatsku peščaru čini životnijom

od njenog imena.

- Deliblatska peščara je pod

ingerencijom pet opština, ali

zahvaljujući jedinstvenosti i

dobroj saradnji svih pet TO,

na njoj nisu iscrtane granice. I

sa bilo koje strane da dođete,

ona je toliko lepa, izvan svih

poznatih iskustava, da ostavlja

bez daha, a mi se smatramo

privilegovanim što ovaj prostor,

jedinstven u Evropi možemo

da koristimo. Poteškoće

ima sa vodičima, jer TO Vršac

ima dva licencirana turistička

vodiča maksimalno angažovana,

a za potrebe turista koji

žele da obiđu Vršačke planine

koristimo usluge licenciranih

vodiča planinarskih društava,

specijalizovanih za te staze. Za

sada nedostaju vodiči za ture

u Deliblatskoj peščari, i za to

koristimo usluge meštana, ljudi

koji odlično poznaju terene,

koji su godimana sticali svoja

znanja, neka nasledili od starijih.

Imamo problem da uključimo

mlade ljude, vodiče, jer

potreba postoji a perspektiva je

velika - objašnjava direktorka.

Izgleda da smo shvatili da

je došlo vreme da obnovimo

„Ugovor sa prirodom“ jer smo

većim delom tokom svoje istorije

vodili borbu protiv nje.

Poslednja dva veka počinjemo

shvatati da joj je potrebna zaštita

od nas samih kako bi preživela.

Turizam okrenut prirodi

nije masovan, ne onaj koji nije

sklon da vodi računa o njoj.

On je zapravo namenjen onima

koji je vole. I to turistički

radnici i te kako znaju.

45

Izazov - Nedos

Moglo bi se nazvati odmorištem,

na stazi zdravlja, a ustvari je

poziv na „glavolomnu“ akciju

koliko to telo dozvoljava. Mesto u kojem

vreme ne postoji, samo poziv na pokušaj

pomeranja granica sopstvenog tela, i duha,

zasigurno. Snack bar & klub ekstremnih

sportova „Izazov“, od 2007. godine u nadležnosti

porodice Lazarević, na zapadnoj

strani Vršačkog brega jeste stanica za sve

hrabre velikog srca, koji savladavanjem

ekstremnih prepreka bruse snagu svog karaktera.

Za neke doživljaj, za druge ludost.

Za njih osećaj savršene sreće.

Miloš Lazarević Laza, adrenalinski

zavisnik i pionir ekstremnih sportova u

Vršcu, i prvi čovek koji je paraglajdingom

poleteo sa Vršačke kule, a da se nije

ni znalo da li je to moguće. Kumovao je

mnogim idejama kao i nazivu Kluba, svojim

životom obojenim izazovima, kojima

je uspeo da „zarazi“ i svoje ukućane i sugrađane.

Dok se mlađi sin Stefan, potrudio da porodični

izazov ima ko da nasledi, trenutno

pliva u nekim drugim vodama, stariji

Mihailo vodi ugostiteljski deo UR „Izazov

013“ (važan broj koji i njma i gradu, prema

numerologiji, donosi brojne promene

različitih vrsta) i desna je ruka ocu, još

uvek vrlo aktivnom u organiizaciji i sprovođenju

brojnih događaja koji se održavaju

na ovom čarobnom mestu, okruženom

šumom, u blizini grada i sa pogledom na

njega.

Ovo mesto postavljeno u sred ravnice

iz koje izranja planina u kojoj postoje savršeni

uslovi za ovaj i druge adrenalinske

sportove, epicentar je održavanja brojnih

XC cycling, downhill, enduro... trka, paraglajding

takmičenja, letova zmajevima

(kiteboarding, kitesurfing) - motornim i

bezmotornim... Trenutno je u fokusu free

climbing ili bouldering, slobodno penjanje

uz stene do tri metra. Takmičenje u

ovoj disciplini, 9. Boulder Fest, održano

je sredinom oktobra na boulderima koji

se nalaze pored Kluba „Izazov“ u kojem

je učestvovalo 25 prijavljenih takmičara i

40-tak pratilaca, iz Srbije i Rumunije.

- U krugu neposredno oko Kluba nalaze

se stene za Free Climbing ili Bouldering

- penjanje uz stene do tri metra bez

naveza, ali sa postavljenim sunđerima, za

Miloš Lazarević Laza (desno) sa sinom Mihailom

svaki slučaj. To je jedna od trenutno „in“

disciplina, nastala iz alpinizma, za koje na

Bregu postoje savrešeni, prirodni uslovi.

Sistem je takav da takmičari sakupljaju

poene kvalifikujući se za dalja takmičenja.

Od Olimpijskih igara u Tokiju (2021) Bouldering

je olimpijska disciplina - objašnjava

Mihailo Lazarević, naš domaćin.

Pored pomenutih, u svetu, kao i kod nas

aktuelni su „slackline“ (traka za hodanje)

i „skyrunner“ (kengurove noge)... Klub

„Izazov“ živi i radi zahvaljujući brojnim

izazovima, u kojima novine potiskuju

neke isprobane, ali zapravo svi žive dok

god za njih ima interesovanja. Na Brdu je

Slackline trenutno u najvećem usponu, jer

je jednostavan za upotrebu, traka po kojoj

se hoda može da stane u ranac i razapne

npr. između dva drveta.

A tu je i rafting divljom rekom Karaš,

U ambijentu Snack bar & kluba ekstremnih sportova „Izazov“

46

tižno, šta je to

još nezaposednutim predelom

posebnih odlika. Da ih ničim

ne naruše, Klub godišnje organizuje

od 10 - 15 vožnji kanua

i kajaka, i zbog kapaciteta reke

i zbog očuvanja prirode, tako

će i ostati. Put dužine 15 km i

trajanja oko pet sati, vodi pored

nekoliko naseljenih mesta,

a u delovima gde reka prolazi

netaknutom prirodom mogu se

videti retke ptice i veliki broj

vidri, poznatih da žive samo u

čistoj vodi.

Paralelno sa ekstremnim

sportovima, odvija se dinamičan

život u snacke baru, koji

osim organizacije „dana hrane“

i sličnih gastro akcija, kada to

vreme dozvoljava, priređuje

projekcije u šumskom bioskopu

i extra žurke, verovatno zbog

sklonosti samog vlasnika.

Ovo mesto je „otkrio“

Švajcarac dr Arnold Rikli

(1823-1906), zagovornik helio,

aero i aqva terapije, koju u

drugoj polovini XIX veka, zahvaljujući

Društvu riklijanera,

sprovodi u Vršcu. Ovom društvu

pripadalo je stotinak uglednih

Vrščana koji su svakog

dana, pre svitanja, dolazili na

Vršački breg, da bi se nagi nadisali

čistog vazduha, njihovo

telo upilo prve zrake sunca, da

bi tretman završili u vodenim

kupkama, smeštenim u obližnjoj

zgradi (na mestu današnjeg

Kluba „Izazov“), tada sedištu

Društva. Osim opipljivih

dokaza postojanja tzv ženskih

i muških stena, na kojima su

svoja tela jačala odvojeno žene

i muškarci, pomenuti objekat je

sagrađen između 1893. i 1895.

godine, a ovekovečen na triptihu

čuvenog Vršćanina Paje

Jovanovića, koji je naslikao

krajem 1895, uoči Milenijumske

izložbe u Budimpešti. Na

njegovom središnjem delu, sa

beračima grožđa, prepoznaje se

bela kuća „riklijanera“.

Savršeni uslovi za ovaj i druge adrenalinske

sportove

Čarobni pogled na Vršac sa Izazova

Provera svoga limita

47

Soul Wine - Duša

Biljana Paunov

Jedinstveni kôd, poput otiska prstiju,

znak je izuzetnosti. Vršačka Vinarija

„Soul Wine“ je svoj kôd izgradila

na originalnim idejama i stilu svojih vina.

Zahvaljujući tome, Biljana Paunov, enolog

Vinarije „Soul Wine“ svoj posao smatra

najdivnijim na svetu, jer okruženje i ljudi

sa kojima radi čine da se oseća srećnom.

Početak neuobičajan, sa nagradama

na festivalima vina tek osnovane vinarije.

Kada je na svom prvom pojavljivanju

osvojila Zlatnu medalju za najbolje belo

vino (Pinot Blanc) na prestižnom BeoWine

Callenge Cup-u 2016. vinarija je izašla

iz anonimnosti. Kada je isto ponovila

i treći put bilo je to očekivano. Priča se

ponovila i na vršačkom VinoFest-u, gradu

vina u kojem nema stanovnika koji se ne

razume u kvalitet božanskog pića.

Ozbiljna i kreativna vinska priča Vinarije

„Soul Wine“ započinje 2015. idejom

Zorana Spasojevića, koja vrlo brzo biva

prihvaćena od Čedomira Živkovića, kada

ovaj dvojac vođen nepogrešivim instinktom

za vino, posvećeno i vizionarski

usklađuje svoj koncept sa potencijalima

kraja. Tako je Južni Banat, koji slovi na

„najvinskiji“ u našoj zemlji, jer se prošlost

pamti i trenuci slave ne zaboravljaju,

već 2016. dobio vinariju sa podrumom za

koji je nabavljena najsavremenija oprema

za proizvodnju vrhunskih vina. Od samog

početka okupljena je ekipa posvećenih i

prosvećenih ljudi spremnih da rade na razvijanju

početnog koncepta i oblikuju vina

sa identitetom „Vinarije sa dušom“.

- Te 2016. godine smo se pojavili na tržištu

i uspeh naših vina imao je jak odjek

i na poznavaoce vina i one koji u njemu

uživaju. Prva etiketa i zaštitni znak ovog

dela Vojvodine i Vršca – Muscat Ottonel

i danas je primarno vino naše vinarije. Od

tada do danas, odani smo svom prvobitom

cilju i tradiciji kraja nastojeći da kvalitetom

izborimo mesto među daleko većim,

iskusnijim vinskim kućama - objašnjava

Biljana Paunov dodajući da sa samo hektar

i po vinograda u sopstvenom vlasništvu

i zasadima sorti: muscat, pinot noir, rizling

rajnski, frankovka, vinarija nema dovoljno

grožđa za svoje potrebe, pa se ono dokupljuje

(charonnay), isključivo sa terena

Južnog Banata, od vinogradara sa kojima

saradnja traje duži niz godina. Planovi u

smislu proširenja vinograda, na još jedan

plac u nastavku postojećeg, sa zasadima

Muscat Otonela i Chardonnay-a, tek će

sledeća godina pokazati da li su bili realni

ili ne.

Počasno mesto Muscat Ottonela slede

Mona - Pinot Noir Rose, Red Soul (Frankovka),

Pinot Blanc, Cabernet Sauvignon,

Poeta, uglavnom sortna vina. Uveliko se

sprovode novine kada je u pitanju Chardonnay

Soul Wine, koji uz novo ime dobija

Paleta Sol Wine vina

i novu priču. Sledeće 2024., Chardonnay i

Muscat će se naći u zagrljaju u istoj boci

pod nazivom Bejbi pleše – vinu nastalom

iz inspiracije na muziku i ljubav. Planira se

i vraćanje Rajnskog Rizlinga, kojeg se starije

generacije još sećaju po vinogradima i

u bocama, dugo godina zanemarenog, nepravedno,

jer su uz Muscat Ottonel i Pinot

Blanc, Rajnski Rizling, a donekle i Italijanski,

bila tipična vina ovog kraja.

- Među novinama spreman je i nov dizajn

etiketa naših vina, čime natojimo da

budemo aktuelni ali i prepoznatljivi. Ponosni

smo na naš Muscat Ottonel, sa kojim

nas poistovećuju, jer smo pored „Vinarije

Drašković“, jedini koji ga imamo u svojoj

ponudi. Sa 20.000 boca Vinarija „Soul

Wine“ pripada boutique vinariji koja nema

drugog načina da se nametne tržištu već

kvalitetom i jedinstvenom ponudom –

kaže naša sagovornica i donekle objašnjava

razlog dvogodišnjeg „nestanka“ „Soul

Wine“ sa vinske scene. Naime, vinarija još

nije završena i degustaciono uređena, vlasnici

su pribegli drugačijem modelu njenog

rasta i razvoja. Otvaranjem objekata,

moderno dizajniranog retro stila – „Soul

Caffe“ u centru grada i „Sport Soul Caffe“

u blizini pomoćnog stadiona, obezbedili su

prijatan jazz - wine ambijent, jedinstvenu

promociju i siguran plasman svojih vina,

istovremeno sprovodeći praksu u ugostiteljstvu,

kako bi jednog dana, nadaju se

vrlo brzo, svoje iskustvo preneli u vinariju.

48

Južnog Banata

Vinogradi kod manastira Mesić

Slast vršačkog kraja

U ambijentu Soul Caffea u centru grada

Duša vinarije osim ideje, vina i stila, je i soul tim, koji osim

pomenutih Zorana Spasojevića i Čedomira Živkovića, te enologa

Biljane Paunov, čini Goran Pelivan, direktor, komercijalista,

podrumar i sve drugo po potrebi, te Saška, supruga

gospodina Živkovića, zadužena za dekor enterijera, cveće,

ukrase i sve ono što jedan prostor čini autentičnim, različitim

od drugih.

- Drugi prioriteti naterali su nas da usporimo. Mnogo energije

je otišlo na opremanje lokala, i zato je 2023. godina simboličan

povratak na vinsku scenu Srbije, sa dve, tri nove etikete,

da ljudima pokažemo da smo tu, i dalje vrlo dobri, i da

možemo da pariramo tržištu kao dostojni reprezenti bogatoj

vinskoj kulturi grada Vršca – kaže Biljana Paunov napominjući

da se soul vina osim u njihovim lokalima, nalaze u Etno

kući „Dinar“ i Kući vina „Rab“ u Vršcu, te Podrumu pića

„10“ u Beogradu.

Širenje distributivne mreže takođe je jedan od zadataka.

Dovršetak degustacione sale, u Vinariji „Soul Wine“, na 4 -

5 km od centra grada, na putu ka manastiru Mesić, sigurno

je nešto što vinoljubci Vršca i svi gosti ovog prelepog grada

željno isčekuju. Jer, vino koliko god da je dobro, svoje najbolje

ja pruža u prirodi, na mestu gde je rođeno.

49

Koktel od rakije Kaluđerke

Kokteli, primamljivo-omamljive

kreacije

koje nastaju

mešanjem, miksanjem, blendiranjem

žestokih alkoholnih

pića, šećera, vode, voćnih

sokova, leda, mleka, začina,

citrusa..., jedinstveno-atraktivnog

ukusa, ekspresivnog

vizuelnog efekta i iskustvom

koje se pamti. Prvi koktel

poznat pod imenom The Sazerac

(brendy, gorko piće, šećer,

absint, usitnjen led), napravljen

je u New Orleansu,

sredinom XVI veka.

Ne prvi, ali sasvim originalan,

na srpskom tržištu

se nedavno pojavio koktel

dvojice preduzimljivih ljudi,

Aleksandra Kolarevića, preduzetnika,

borca za zaštitu

kruške Kaluđerke i Aleksandra

Mojkovića, bartendera,

iz sela Vlakča, podno planine

Rudnik, kod Kragujevca, koji

su iz želje da naprave nešto

jedinstveno, drugačije, udružili

snage i „kreirali“ koktel

koji je, uprkos našem urođenom

nepoverenju, oduševio

sve one koji su imali kuraži

da ga probaju.

Aleksandar Kolarević je u

centru sela vlasnik 364 preostallih

stabala kruške Kaluđerke

u voćnjaku starom sto

godina, čiji se plodovi ručno

beru i ne prskaju. Od 2008.,

destilerija „Kolarević“ peče

rakiju Kaluđerka, u proseku

do 1.000 litara godišnje. Na

tržištu je tek od 2022., zasnivana

na lokalnoj priči, u skladu

sa idejom vlasnika „rakije

u voćnjaku“. Istina da „proizvod

vredi onoliko koliko

ga tržište prepozna“ gurnuo

ju je testu publike. Danas se

služi na kultnim mestima u

Kragujevcu jer vlasnici svojim

klijentima žele da ponude

nešto drugačije i prepoznatljivo.

Kaluđerka se može naći i

u nekolicini specijalizovanih

mesta za prodaju alkoholnih

pića u Beogradu i Kragujevcu,

može se poručiti i direktno

od proizvođača.

„Svež miris tipičan za sortu,

mineralan profil, kristalno

čist i osvežavajuči karakter,

a na kraju suv finiš. Prijatan

naknadni deo ukusa ne traje

dugo, ali sasvim dovoljno da

traži još jedan gutljaj. Manje

sladunjava od rakija od divljih

krušaka, ne tako otmeno

aromatična kao vilijamovka,

ali posebnih kvaliteta koji zadovoljavaju

sve kriterije najtananijih

čula ljubitelja rakija“

- piše u lifleti namenjenoj

rakijskoj publici. Ta i takva

rakija danas čini osnovu, u

vreme razgovora „no name“

koktela. Kvalitet rakije Kaluđerke

potvrđen je brojnim

nagradama na MPS u Novom

Sadu, festivalima rakija u

Pančevu, Kragujevcu...

Aleksandar Mojković je

nakon dvogodišnjeg vrlo intenzivnog,

nadasve pozitivnog

iskustva u „Bazar“ baru

u centru Kragujevca gde je

iskusio sve lepote bartending-a,

profesije za koju su

presudni kreativnost i prilagođavanje,

pozvan od Kolarovića,

da sve svoje znanje o

koktelima primeni i prilagodi

rakiji Kaluđerki.

- Do sada nikada nismo

sarađivali, ali smo pre par

meseci došli na ideju da ovdašnjoj

rakiji, ispečenoj od

voća iz voćnjaka u Vlakči,

dakle posebnog kvaliteta, s

obzirom da ovo područje slovi

za „najvoćarskiji“ kraj u

Srbiji, damo novu dimenziju.

Premisa je bila da iskoristimo

što više domaćih sastojaka,

pa tako uz krušku Kaluđerku

sastav koktela čine i domaći

sirup na bazi smeđeg šećera

obogaćen ruzmarinom i

Aleksandar Kolarević (desno) i Aleksandar Mojković

đumbirom. Dodali smo i vanilu,

jer se dobro slaže sa kruškom

Kaluđerkom, limun, kao

standardni agens kiseline i za

završnicu sodu, sa kojom ništa

nismo izgubili, a dobili smo na

volumenu i pojačali osvežavajući

aspekat koktela, koji mu je

dao letnju notu, da može da se

kaže da je „lagan za piće“. Ali

nemojte da se prevarite i popijete

više, pogotovo kada vozite

- objašnjava Aleksandar Mojković,

tvorac originalne recepture,

kako ističe, ne i prve na našem

prostoru, jer je dosta mladih destilerija

počelo da se orijentišu

ka toj priči.

Pozitivan pokušaj širenja

spektra konzumiranja domaće,

srpske rakije postignut je,

u ovom slučaju, prezentacijom

uvećavanja njene upotrebne

vrednosti. Još jedan svetao

primer rešenosti upoznavanja

javnosti sa koktelom od domaće

rakije, od kruške Kaluđerke,

pokazuje neograničene mogućnosti

njene primene. Važno

zbog dodatne vrednosti proizvoda

koji se nudi tržištu.

Sve počinje i završava sa

idejom. Svaka dobra biva prihvaćena,

a prema doživljaju

onih koji su ga degustirali, „no

name“ koktel je položio prvi

test. Sve informacije će uskoro

biti dostupne na društvenim

mrežama, kao i na oficijelnom

sajtu, koji je u pripremi.

50

Podignut kvalitet turističke

ponude grada Zrenjanina

Turistička organizacija grada Zrenjanina je i ovog leta imala

pregršt aktivnosti koje su za cilj imale promociju turističkih

potencijala grada i predstavljanje njenih žitelja kao srdačnih,

gostoprimljivih ljudi. O tome u kojoj meri su uspeli u svojim namerama,

govori v.d direktora Sanja Petrović.

- O tome koliko smo uspeli u našim namerama tokom letnjih meseci,

najbolje govori zadovoljstvo naših posetilaca, koje je nemerljivo.

Letnja sezona počela je tradicionalnom manifestacijom Banatska

bajka gde je u ambijentu Gradske bašte svake večeri realizovan raznovrstan

i sadržajan program za naše sugrađane i goste. “Korzo

fest” u starom gradskom jezgru, u glavnoj ulici Kralja Aleksandra I

Karađorđevića, bio je mesto susretanja generacija od 7 do 77 godina.

Svi programi su bili izuzetno posećeni, a ovogodišnja manifestacija

je prevazišla sva očekivanja.

Brend manifestacija Zrenjanina - Dani piva, ove godine 38. po

redu, privukla je u naš grad preko 400.000 ljudi. Svi smeštajni kapaciteti

i ugostiteljski objekti su bili popunjeni tako da se u Zrenjaninu

tražio krevet više, mesto u restoranu više, što dovoljno govori o

uspešnosti ovog događaja.

Po prvi put ove godine, na jednom od najlepših kupališta u Vojvodini

organizovana je

“Peskarijada”, manifestacija u koju su se na prvi pogled zaljubili

mališani, kao i njihovi roditelji.

Niz aktivnosti učinio je leto u Zrenjaninu nezaboravnim: Aqva

bajk - moto jet na reci Tisi takođe je privukao veliki broj zainteresovanih

koji su se oprobali u vožnji skuterima. Tokom leta organizovano

je i panoramsko razgledanje grada Open Top autobusom,

Takođe i Panoramsko razgledanje grada sa reke Begej organizovanjem

besplatnih brodskih vožnji. Turistička organizacija

je bila domaćin brojnim producentskim filmskim

ekipama i neizostavna pomoć u logistici na terenu,

Tokom veoma uspešnog i radnog leta 2023. zaposleni

u Turističkoj organizaciji su pokazali timski duh i

uspešno realizovali najrazličitije programe koji su bili

sadržajni, zanimljivi za posetioce, čime je u značajnoj

meri podignut kvalitet turističke ponude grada Zrenjanina.

Sa aktivnostima nastavljeno je i tokom jesenjih meseci,

Kao i uvek sa radošću su realizovane manifestacije:

“Izađi mi na teglu”, “Cvetna pijaca”, “Noćni

bazar”, uz učešće na Turističkom forumu, kao i mnogobrojnim

promocijama, Kruna ovogodišnjeg rada se

očekuje na 38. Međunarodnom sajmu turizma na

Novosadskom sajmu od 30. novembra do 2. decembra

- obavestila je Sanja Petrović, uz napomenu da su

Zrenjanin tokom ovogodišnjih lepih jesenjih dana posetile

brojne turističke grupe iz regiona, kao i da zima

učini da grad na Bečeju postane čaroban kao iz bajke,

po stoji poziv zainteresovnima da ga posete i dožive.

Sanja Petrović (desno), Svetlana Mihajlović

i Jaroslav Stevanov

Zlatni i srebrni

“Kofer slova” Zrenjaninu

Turistička organizacija grada Zrenjanina osvojila je “zlatni kofer”,

odnosno prvo mesto u kategoriji “turistička mapa” i “srebrni

kofer” u kategoriji “najbolji sajt” na 19. Međunarodnom festivalu

turističkih pubikacija „Kofer slova“,održanom 13. i14. 2023. u Kruševcu.

„Kofer slova“ je jedinstvena turistička manifestacija ovoga

tipa u Srbiji koja promoviše opštine, gradove, regije i ustanove, koje

se trude da celokupnu bogatu ponudu upakuju u turističku publikaciju

i na taj način prikažu svu lepotu i autentičnost krajeva iz kojih

dolaze.

Sanja Petrović, v.d. direktora Turistička organizacija grada Zrenjanina

izrazila je veliko zadovoljstvo u svoje lično ime i ime svih

zaposlenih u TO Zrenjanina, jer su nagrade osvojene u konkurenciji

više od 40 Turističkih organizacija iz Srbije i Republike Srpske.

51

Negovanje kultur

Turistička organizacija opštine Novi

Bečej ima jedinstven položaj u

svojoj branši, jer osim posredničke

uloge, planiranja, istraživanja, promocija

u domenu turističke privrede, u okviru

svojih ingerencija nad Muzejem „Glavaševa

kuća“, Hostelom „Stara Vranjevačka

opština“, Marinom „Gradište“, preuzela je

odgovornost ali i mogućnost šireg korišćenja

poverenog joj prostora.

Zavičajni muzej „Glavaševa kuća“,

pod zaštitom države, sa velikim dvorištem

i drvećem na čijim se granama mogu

videti sove tokom cele godine, primer je

brige i čuvanja tradicionalnog srpskog

graditeljstva i građanske kulture s početka

XIX veka. Postavljena između dve crkve,

vranjevačke pravoslavne crkve Roždestva

svetog Jovana Preteče, i katoličke Sent Ištvana,

delimično daje objašnjenje načina

života kojim je Vladimir Glavaš, doktor

pravnih nauka i veliki dobrotvor živeo,

poštujući obe vere, posećujući oba hrama,

kao i sinagogu u centru Novog Bečeja,

pored pijace, koje više nema. Nakon smrti,

bez naslednika, kuću i sve pokućstvo,

prostrano dvorište sa pomoćnim zgradama,

zaveštao je pravoslavnoj, a kompletnu

ušteđevinu, koja nije bila mala, katoličkoj

crkvi. TOO Novi Bečej, želeći da sačuva

ovo vredno zdanje, uzima u zakup od crkve

i 2009. godine, nakon renoviranja, na

stogodišnjicu smrti dr Glavaša otvara muzej,

od kada je njen domaćin Koso Janoš.

Muzej je tokom cele godine mesto održavanja

najrazličitijih turističkih i drugih

događanja.

Novi sjaj Hostela u Vranjevu

Sa tradicionalne Muzejske berbe grožđa u Glavaševoj kući

Prema rečima Saše Dujina, direktora

TOO Novi Bečej, svakog meseca u kompleksu

„Glavaševe kuće“ organizuje se po

neko dešavanje, kao što je nedavno održana

Muzejska berba grožđa 2023, gde će

berbom muzejskog grožđa biti napravljeno

muzejsko vino ili rakija „Muzejevača“,

„Mobe“, paljenje i preskakanje vatre

veče uoći Lazareve subote, Novogodišnje

čarolije i Noć muzeja, Godišnji skup zavičajnog

kluba Novobečejaca i Vranjevčana

za Gospojinske dane, Likovne kolonije i

izložbu slika, „Disnator“- banatski svinjokolj

po starinski, na način kako se nekada

radilo i živelo u Vranjevu i Novom

Bečeju, samo su neke ideje koje se sprovode

u ovom prostoru.

U Hostelu, u adaptiranoj zgradi Stare

vranjevačke opštine, privedenom turističkoj

nameni, pre svega zbog potreba

biciklista na ruti EuroVelo11, koja nije

zaživela u očekivanom obimu, ove godine

renovirane su tri sobe: moderno opremljen

studio, jedna dvokrevetna i jedna

trokrevetna soba, kapaciteta sedam ležaja.

Adaptacija ostatka prostora će biti nastavljena

u skladu zahtevima savremenih turista,

s tim što će jedna soba sa krevetima na

sprat biti ostavljena u sadašnjoj kategoriji.

Kao upravitelj Marine „Gradište“, u

kojoj se nalazi autokamp sa 10 stalno prisutnih

prikolica, 200 vezova, kompletnim

video nadzorom, TOO Novi Bečej je počeo

ograđivanje dodatnih 4.000m2, čijim

proširenjem će se obezbediti spremište za

tzv. zimsko čuvanje i remont čamaca. U

pojasu uz reku, zasađeno je sedam stabala

brzorastuće vrste drveća, da bi se što pre

obezbedio hlad i dalji razvoj camping-a,

što će uz redovne priključke za struju i

Gosti Glavaševe kuće se dočekuju sa

sopstvenim vinom i rakijom

vodu, kao i obezbeđenu filter vodu za

piće, odvojene muške i ženske toalete sa

kupatilima, protočnim bojlerom sa stalno

toplom vodom, zajedničke kuhinje i

upotrebe roštilja/ražnja, spoljnih tuševa

Marina „Gradište“ prerasti u ozbiljnu turističku

ponudu ispunjavajući sve uslove

za udoban boravak ljubitelja nautičkog i

camping turizma.

52

nog nasleđa Banata

Marina Gradište prerasla svoju namenu

- Marina je i ranijih godina korišćena

za održavanje brojnih manifestacija, ali

je prostor vremenom postao tesan, ograničavajući

za sve poklonike ovakvog

načina druženja, kojem su Novobečejci

posebno skloni. Proširenje će omogućiti i

neke druge vrste događaja i već je stigao

poziv od Udruženja ljubitelja starovremenskih

vozila Bečej - Novi Bečej i Oldtimer

tuning kluba, koji su za svoju buduću

manifestaciju posvećenu ljubiteljima

četvorotočkaša, planiranu krajem maja

sledeće godine, odredili bezbedan i dobro

organizovan prostor marine.

Koristeći sve raspoložive prostore za

različite namene, TOO Novi Bečej vredno

radi na promociji turističkih proizvoda

i popularizacije destinacije. Jedna u rangu

posebnih je srednjovekovno utvrđenje

„Stari grad“, važan deo istorije Novog

Bečeja i panonske ravnice. Građeno je između

1300 - 1320., na površini od 2.231

m2, dužine bedema 280m, tokom istorije

imalo je zaštitnu ulogu odakle se vršila

kontrola plovidbe Tisom i naplaćivanje

carina za prevoz robe iz Banata u ostale

delove Austrougarske. Utvrđenjem su

gospodarili Stefan Lazarević, Đurađ Branković,

Sibinjanin Janko, Matija Korvin,

Osmanlije.

Njen značaj kao i njena sudbina povezani

su sa bogatom istorijom srednjovekovne

benediktinske opatije Arača, 12 km udaljene

od Novog Bečeja, podignute 1230.

godine na temeljima crkve iz XI veka. Pod

komandom Mehmed paše Sokolovića 19.

septembra 1551. godine Osmanlije osvajaju

tvrđavu, ruše je kao i okolno naselje,

koje do danas nije obnovljeno.

Iz tog vremena datiraju i dva Bečeja, jer

su ljudi u strahu od odmazde 3 - 4 kilometra

uzvodno prešli reku i formirali današnji

Bečej. Više puta ranjena tvrđava

je odlukom Karlovačkog mira, kao i sva

druga utvrđenja na Tisi, doživela konačni

kraj. Rušenje je počelo marta 1701. a završeno

05. maja iste godine. Njeni ostaci

smetali su plovidbi, pa su naknadno minirani

1911.. Prema legendi, između Arače

i Tvrđave postoje podzemni tuneli koji ih

povezuju, što potvrđuje (ili budi maštu) i

mreža podzemnih hodnika pronađena prilikom

postavljanja temelja za hotel „Tiski

cvet“ 1985. godine.

Poslednjih godina Arača i prostor oko

nje ponovo živi zahvaljujući „Srednjovekovnom

pikniku na Arači“ u kojem će

od ove godine učestvovati čuvari tradicije

i kulture iz Mađarske, kojima je razlog

okupljanja dolazak Huna u Panoniju, a ne

bitka vođena na Arači u XVI veku, dok je

u organizaciji TOO Novi Bečej početkom

oktobra održan srednjovekovni turnir, gde

je centalno mesto imala bitka iz 1551. godine,

koja je iste godine vođena i na Arači,

u kojoj su i Arača i Tvrđava razrušene pod

komandom Mehmed paše Sokolovića.

Život na Tisi

Turističkaa organizacija oživela

prostor oko benediktanskog

manastira Araća

53

Tršić - vekovni čuvar Srpske

Vukova spomen kuća u Tršiću

Miroslav Terzić, istoričar i kustos Muzeja

Najpoznatije selo u Srbiji - Tršić,

jedinstven je etno kompleks posvećen

jeziku, pismu, a pre svega

čoveku, reformatoru, filologu, sakupljaču

sveukupnog narodnog stvaralaštva, koji

je objavio narodne umotvorine, epske pesme,

napisao prvi „Srpski riječnik“ (1818)

- Vuku Karadžiću.

Ovaj muzej na otvorenom je imitacija

srpskog sela iz XIX veka, podignut 1987.

godine, na 200. godišnjicu rođenja Vuka

Karadžića. Sa 35 drvenih kućica, među

kojima je: Dositejev muzej, Muzejska

postavka Vukovih sabora, Muzej jezika

i pisma, Galerija, Kaligrafska radionica,

Gostinska kuća, Spomen dom seoskom

učitelju, vajati u kojima su radionice sa

54

starim zanatima, Vukova spomen škola,

kao i Crkva svetog Arhangela Mihaila,

sve što je selo u tom periodu imalo, ima

i danas.

Na stogodišnjicu Vukove smrti, 1964.

godine, izgrađeno je Saborište, centralno

mesto održavanja Vukovog sabora, najdugovečnije

kulturne manifestacije u Srbiji.

Najmasovniji je održan na stogodišnjicu

od Vukovog rođenja (1987) kojem je prisustvovalo

10.000 posetilaca iz čitave Jugoslavije.

Od 1972. održava se i Đački Vukov

sabor, posvećen stvaralaštvu mladih.

U okviru kompleksa izdvaja se Vukovo

imanje i Vukova spomen kuća, do koje

se stiže stazom uz rečicu Žeraviju. Centralno

mesto ima odeljenje sa otvorenim

Mesto održavanja brojnih kulturnih manifestacija

ognjištem, i predmetima, kao što su gusle,

sto, krevet, klupa, ikone, Vukov portret

autora Pavela Đurkovića.

O tome neumorno govori i istinu pronosi

Miroslav Terzić, istoričar i kustos Muzeja

jezika i pisma.

Po njegovim rečima, prvu kuću je podigao

Vukov deda Joksim, koji je sa Durmitora,

iz sela Pećnice, opština Šavnik, „iz

kojeg potiču svi Karadžići koji na ovom

svetu postoje“, došao u Tršić. U njoj se

rodilo dete i dobilo ime Vuk. Budući radoznao

i bistar mladić, pohađao je prvu

lozničku privatnu školu, koju je zbog bolesti

prekinuo, a dalje školovanje nastavio

u manastiru Tronoši, 4 km hoda od Tršića,

preko brda. Tamo je više čuvao stoku

a manje učio, pa je i to prekinuo, a za Gimnaziju

u Sremskim Karlovcima je bio

prestar... Sve to ga nije sprečilo da bude

proglašen najznačajnijom ličnošću srpske

pisane reči.

U vreme Prvog ustanka desetak puta su

Turci palili kuću, poslednji put 1813., kada

je Ustanak propao. U to vreme Vuk je bio

u Kladovu, radio na mestu upravnika carinarnice,

i po propasti Ustanka otišao je

u Beč, gde je živeo do smrti (1864). Iako

je dolazio u Srbiji, u svoje selo došao je

samo šest puta, i to sve u starosti, od 60-te

godine pa nadalje, mada je često svojim

rođacima na selu slao novac, da pokose

travu i brinu o voću.

I sve dok je Vuk bio živ znao se red.

Kada je umro, njegov sin Dimitrije je rasprodao

svu imovinu, i u Tršiću i u Loznici.

Kućno imanje je prodao čoveku po

imenu Petar Đukanović. On čak nije ni

bio Tršićanin, i imanje je dalje prodao Pe-

duhovnosti i kulturnog nasleđa

Manastir Tronoša

Muzej ranog Vukovog školovanja u Manastiru Tronoša

rićima, prvim komšijama. Pošto su ljudi

bili domaćini, seljaci, imanje su pretvorili

u njivu, drveće iskrčili i sejali kukuruz, da

bi se došlo do toga da 30 godina od Vukove

smrti u njegovom rodnom mestu skoro

niko nije ni znao gde mu je bila rodna

kuća. Osim Perića i par starijih. Velika je

sreća što su ti Perići sačuvali kućno ognjište.

U to vreme narod je smatrao strašnim

grehom ako se nečije ognjište uništi. Posebno

ako se preore s namerom. Njegovi

posmrtni ostaci preneseni su iz Beča u

Beograd 12. oktobra 1897., i tada su dva

čoveka iz Tršića napravila veliki krst od

hrastovine i zaboli ga na mesto ognjišta.

Taj krst je sačuvan i 1931. godine, kada je

u Loznici, od strane najviđenijih ličnosti

iz kraja toga vremena, osnovan Odbor za

obnovu Vukove kuće, njihova namera je

bila da kupe ovo kućno imanje a potom i

obnove kuće. Međutim, druga generacija

komšija Perića je znala vrednost imanja i

tek uz podršku celog sela otkupljen je njegov

središnji deo.

Prvi Sabor održan je na dan otvaranja

obnovljene Vukove kuće, 17. septembra

1933. godine, koji je imao karakter velike

narodne svetkovine. U vreme Drugog

svetskog rata okupatori kuću nisu dirali,

a narod se i dalje redovno okupljao pred

Malu Gospojinu. Posle rata, u novoj državi

vladaju druga pravila i otkupljeno je celo

imanje Karadžića po ceni koju je odredila

komisija. Godine 1971. Odbor Vukovog

sabora je u Tršić doveo stručnjake za naše

narodno graditeljstvo koji su išli po selima

u okolini kupujući pomoćne objekte i prenosili

ih. Gledalo se i razmišljalo o tome

da svemu ovom vrati izgled od pre nego

Tršić - najlepše etno selo u Srbiji

što je bilo uništeno. Od objekata koji su

u ono vreme postojali a nisu obnovljeni,

su oni u kojima su držane domaće životnje,

malo gore iza kuće, gde je ravniji deo

dvorišta, ali sve ostalo što je danas tu postojalo

je i u Vukovo vreme. I to ne samo

u njihovom, već i u svakom domaćinstvu:

mlečarnik, gde je svako domaćinstvo držalo

mleko, pravilo sir, surutku; dva vajata,

„drvene garsonjere“, u vreme kada

su porodice bile velike i važilo pravilo da

koliko sinova toliko vajata, u koje su se

čim se ožene, selili mladi par. Najveći od

pomoćnih objekata je bila kačara, gde su

čuvane šljive i od njih pekli rakiju. U čardaku

su držali kukuruz, u ambarima druge

žitarice. Ljudi koji su u sve ovo bili uključeni,

osim što su želeli da obnove Vukovu

kuću cilj je bio da obnove i sve pomoćne

objekte kako bi posetioci mogli da steknu

uvid kako se u Srbiji živelo u XIX veku na

selu. I u tome se uspelo.

Predeo izuzetnih odlika „Kulturni predeo

Tršić-Tronoša“ u sistemu zaštićenih

područja nalazi se od 2019. godine kao dobro

proglašeno za područje izuzetnog značaja,

odnosno I kategorije, i prvi Kulturni

predeo koji uvažava interakciju prirodnog

i kulturnog nasleđa.

Znamenito mesto Tršić i ove godine je u

konkurenciji za najbolje turističko selo na

svetu i tim povodom snimljen je promotivni

film o Tršiću u produkciji Turističke

organizacije grada Loznice.

55

- mali grad velikih

Milija Čumić

Još jedna atrakcija na Zlatiboru koja

mami turiste željne novih doživljaja

koju obavezno treba posetiti. Originalni

El Paso je grad u američkoj saveznoj

državi Teksas, na reci Rio Grande. El Paso

city je kaubojsko selo smešteno u Vodicama,

14 km od turističkog centra Zlatibora,

pored magistralnog puta koji vodi za Crnu

Goru i već četiri godine privlači posetioce,

radoznale da vide nešto kulturološki drugačije,

novo, izazovno.

Milija Čumić, rođen na Zlatiboru, živeo

u Beogradu, pre devet godina želeo

je da odgovori izazovu i u srcu „zlatne

planine“ na prostranom imanju podigne

etno srpsko selo, karakteristične arhitekture.

Nakon dve-tri kuće, neko je pomenuo

kaubojski grad, a on, s obzirom da je pri

svojoj poseti O.K. Corral-u dobio želju da

nešto tako bude i u Srbiji, proširio je svoju

probitnu zamisao, sproveo ideju koja je

postala biser zlatiborske ponude.

- Želja mi je bila da napravim nešto što

će zainteresovati turiste i probuditi im maštu,

da predstavim način života kauboja

i američkih Indijanaca u intervalu 1865-

1900., i Srbiju iz toga vremena. Da svaki

gost ima priliku da uporedi tri kulture,

načina života, različite stilove graditeljstva

- objašnjava gospodin Čumić.

Ova vizija izrastala je punih pet godina i

ni u čemu se nije štedelo. Puno je majstorstva

trebalo, ali i filinga da se napravi nešto

ovako autentično, nešto što ima priču,

istorijsku podlogu. U „američkom“ delu

postoji kaubojski grad sa 13 - 14 objekata,

poput saluna, šerifove kancelarije,

zatvora, muzeja Coca-Cola, doktora, berberske

radnje, hotela sa recepcijom koja

funkcioniše i za srpski deo, još nekih lokala

koji predstavljaju vernu repliku kakvu

možemo videti u starim dobrim vestern filmovima.

Tu je i karavansko naselje i indijansko

selo sa vigvamima, gde se često

noću, priređuju okupljanja, iz logorsku vatru

u samom centru, uz gitaru i malo vina.

Ovaj deo je rekom razdvojen od dela sa

srpskim kućama, pravog malog srpskog

zaseoka, sa crkvom, restoranom, poslastičarnicom,

ali i teretanom i bilijar salom,

salom za konferencije. Od sadržaja tu je

i igralište za odbojku, košarsku, basket,

mali fudbal: a ni mehanički rodeo i jahanje

konja, luk - strela, stesomer, pucanje iz

56

ideja koji budi maštu

pištolja, bacanje potkovica, nisu izostali.

Sve za dva-tri sata intenzivnih zabavnih

aktivnosti.

Gosti imaju mogućnost i da ručaju u

restoranu, popiju piće u salonu, a oni

koji odluče da prespavaju biće ugošćeni

po najvišim standardima i po sopstvenom

izboru u jednom od pet različitih smeštaja:

udobno opremljenoj srpskoj kući, jednoj

od četiri kuća na drvetu, u hotelskoj

sobi, u kočiji karavana (kupatilo, kreveti

na sprat) koji ispunjava zahteve savremenog

gosta. Selo može da primi ukupno 120

gostiju leti i 80 u zimskim uslovima.

Osim gospodina Čumića, iz čije glave je

proizašlo sve što se u El Pasu može videti,

velike zasluge za izgled sela ima Rade

neimar iz sela Velike Pčelice, kod Kragujevca,

koji što očima vidi rukama napravi.

„Napravio je skoro sve diližanse, i zahvaljujući

njemu uštedeo sam puno para, jer je

pravi majstor“. Iz SAD su uveženi šatori,

dve diližanse, konji, jer se nije moglo drugačije.

- Radimo četvrtu godinu i po posetama

i osmesima ljudi vidimo da je El Paso nešto

što još uvek izaziva pozor, nešto što

intrigira svakog turistu Zlatibora da dođe

i upozna se sa ovom ponudom. Posetioci

su iznenađeni autentičnošću sela, srećni

što ne moraju da idu u Ameriku i potroše

brdo para i pređu hiljadu milja, da bi od

kulisa kaubojskog grada došli do prvog indijanskog

rezervata - objašnjava gospodin

Čumić.

I mada problemi izgradnje, održavanja

nisu naivni, uz veliki problem sa radnom

snagom i odsustvo bilo kakve podrške,

Milija Čumić ne pomišlja da odustane, jer

poput pravog biznismena zna da mora da

ide napred. Projekat za izgradnju bazena

je u izradi, a plac obezbeđen. Takođe je

pri kraju proces pribavljanja tehničke dokumentacije

za građevinsko zemljište na

kojem će, ako postojeći kapaciteti budu

puni, nići novi hotel, koji bi ovu celinu

zaokružio u jedinstveni kaubojsko-indijansko-srpski

Resort.

I deo koji svakom turisti izgleda završen,

stalno se dopunjava. Poslednji eksponat

koji je krasi srpsko selo je replika

prvog automobila, marke Nesselsdorf,

koji je „stigao“ u Srbiju 03. aprila 1903.

godine. Pripadao je uglednom beogradskom

trgovcu i bankaru Boži Raduloviću,

a vozio ga je Sreten Kostić, zvanično prvi

srpski vozač, koji je upravljao „kočijom

bez konja“, kako su komentarisali Beograđani.

Milija Čumić ide i korak dalje i predlaže

lokalnim vlasima da razmisle o formiranju

jednog obrazovnog centra u Vodicama

za ugostitelje, kadar koji je, rastom

destinacije i izgradnjom brojnih novih

hotela i apartmanskih naselja u ozbiljnom

deficitu. Polaznici bi mogli da uz nastavu

ovde obavljaju i praksu, a sve bi to dovelo

do rešavanja akutnog problema koji muči

turistički Zlatibor. Ideja je na pretek, a

realizacija kaska, posebno kada zavisi od

drugih.

■

57

Miholjski susret

Promocija nematerijalne i mate

Sa jedinstvenog praznika kukuruzu u Aksentijevom kućerku

Kompleks „Aksentijev kućerak“

u Ogaru bio je mesto održavanja

„Miholjskih susreta sela“, ranije

„Kurzovina festa“, koje je po šesti put

organizovala Turistička organizacija opštine

Pećinci. Ova manifestacija ima za

cilj očuvanje kulture i tradicije i nekadašnjeg

načina života ljudi ovog podneblja, a

kao poveznica poslužila je jedna od najzastupljenijih

poljoprivrednih kultura u

ovom delu Srema, proizvodnja kukuruza.

Jedinstven Kurzovina fest

Manifestacija je, nadrastajući lokalne

okvire, poslednje tri godine stari naziv

zamenila novim, i po rečima Ljubice Bošković,

direktorke Turističke organizacije

opštine Pećinci, od strane Ministarstva

za brigu o selu prepoznata kao manifestacija

od regionalnog značaja, uvrštena u

program Ministarstva „Miholjski susreti

sela“.

Veliki broj dece i mladih, udruženja

žena, među kojima i svih deset iz ove

opštine, ali i iz regiona, zatim udruženja

građana, umetnika, zanatlija - izlagača

svojim proizvodima/radovima uspeli su

da privuku pažnju publike, a najviše delicijama

od „kurzovine“ i projom, tog sunčanog

i toplog oktobarskog dana. Postioci

su mogli da učestvuju u interaktivnim

radionicama, koje su obuhvatale stare zanate,

pustovanja vune, šatvorisanja suvih

tikava, veštinu izrade grnčarije, takmičenjima

u pravljenju čardaka od čokanja i u

brzom ručnom krunjenju kukuruza.

Za dobru atmosferu zaslužna su i folklorna

i pevačka društva iz opštine Pećinci,

učenici Osnovne škole i vrtića iz

Ogara. Bane Rosić „Leteća gitara“, a kao

začin na ovaj prelep događaj, „Garavi sokak“

je održao koncert.

Da se zna da smo bili u Sremu potrudile

su se Sremice, koje su pripremile „brda“

najraznovrsnijeg slanog peciva, starinskih

kolača, domaćini su na kraju za sve goste

pripremili ukusan sremački paprikaš. Tek

da se iz Srema, donjeg - svinjskog, ne ode

gladan.

Ova manifestacija je primer kako se na

studiozan i dovitljiv način, angažovanjem

svih stanovnika mesta, domaćina manifestacije,

može napraviti uspešan događaj,

dovoljno interesantan da privuče veliki

broj publike iz cele opštine i okolnih mesta,

čak i većih emitivnih centara. I sve

to zaslugom TOO Pećinci, pod pokroviteljstvom

opštine Pećinci koji su, uz Ministarstvo

za brigu o selu, pokrovitelji ove

manifestacije. Istu su podržali MZ Ogar,

Udruženja žena „Ogarčanke“, Udruženja

građana „Ogarnizacija“ i Kulturni centar

Pećinci.

Aksentijev kućerak

- Ono što ovaj događaj čini izuzetnim

je mesto njegovog održavanja - Aksentijev

kućerak, „jedan od najznačajnijih

turističkih lokaliteta u opštini, spomenik

kulture od izuzetnog značaja, koji svake

godine posećuje sve više turista“. Pored

toga što je ovo nezaobilazni lokalitet na

našoj turističkoj ruti za organizovane grupe,

ekskurzije i individualne posete, goste

pozivamo kroz zanimljive događaje i manifestacije,

od kojih je najveća „Miholjski

susret sela“, kao jedan od načina promocije

ovog blaga, ne samo za opštinu Pećinci,

već i celu Srbiju, ponajviše za Ogar, nešto

čime se svaki stanovnik ovog mesta diči -

58

sela Ogar 2023:

rijalne kulture na jednom mestu

rekla je Ljubica Bošković.

Po njenim rečima, ova kuća ima dušu,

ona je šarmantna, sa izuzetno vrednim

delovima, kao što je zabat, otvoreno

ognjište, nameštaj i pokućstvo.

- Trudimo se da joj udahnemo novi

život, a sačuvamo duh starine. Kuća je

sagrađena u bondručkoj konstrukciji, drvene

strukture sa ispunom od pletenog

materijala (granja, šiblja i pruća). Osnovni

trodelni oblik kuće, ovde je dobio novi

oblik, jer se na ulazu u kuću nalazi trem

koji povezuje sve tri prostorije. Centralno

mesto pripada kuhinji koja narušava pravougaonu

osnovu kuće, jer je spoljašnji zid

kuhinje pomeren u polje i dobijen deo koji

se zove - kućer. Sposobnost narodnih graditelja

toga perioda posebno je izražena u

obradi drvenog uličnog zabata, na kome

su rezbarene grede, šalukatre za provetravanje

i zrakasto raspoređene daščice

u centralnom polju, u kome se ističe drvena

ploča sa reljefnom predstavom grba.

Pričamo priču od pre oko 200 godina, a

znanje tadašnjih neimara i danas izaziva

pažnju, jer iako se kuvalo na otvorenom

ognjištu, kuća nije bila zadimljena, već

topla a usput, u odžaku se sušile šunka,

slanina, kobasica i sve drugo proizvedeno

u domaćinstvu. Vremenom, ognjište je

zamenio zidani štednjak, starosti oko 100

godina. Da bi sačuvala jedan tako vredan

objekat, opština ga 2002. otkupljuje, a

2014. Zavod za zaštitu spomenika kulture

u Sremskoj Mitrovici sprovodi opsežne

konzervatorsko-restauratorske radove na

obnavljanju autenitičnosti. Pre nekoliko

godina obnovljen je i ovaj štednjak - objasnila

je direktorka, otkrivajući i poreklo

nameštaja muzejske vrednosti u spavaćoj

sobi: - Radi se o originalnom nameštaju

deda Aksentija, i ne zna se kolika mu je

starost i od kog pretka je nasledio. Ali se

zna, da je žena koja se brinula o njemu u

starosti, njegova sestričina, baka Dragica

iz Ogara, kada je kuća prodata, donirala

i deda Aksentijevu spavaću sobu, među

kojima i stolice od drveta i kože.

Dok Aksentijev kućerak čeka posetioce,

prostrano dvorište sa dečjim igralištem

i pratećim mobilijarom, je stalno

otvoreno za svu decu iz ovog mesta.

Kompleksu pripada i „letnjikovac“, podignut

pre svega za sprovođenje „nastave

na otvorenom“ za predškolsku i školsku

decu.

I umesto zaključka konstatacija da su iz

TOO Pećinci, upravitelja ovog jedinstvenog

prostora, razumeli da se najbolje čuva

ono što se na pravi način koristi.

59

Čuvari vrednosti prošlos

Godišnja skupština Predsedništva

Saveza kulturno-umetničkih društava

Srbije, održana je nakon pauze,

oktobra 2023. godine u Novom Sadu,

u njegovom sedištu. Od konstituisanja,

15. februara 2016. godine, na Dan državnosti

Republike Srbije do danas, strategija

razvoja Saveza ostala je dosledna pravcima

višesmernog delovanja: u smislu

reprezenta i koordinatora zajedničkih programskih,

umetničkih i kulturnih, društveno-vaspitnih

sadržaja i poboljšanja

položaja kulturno-umetničkih društava

Srbije. Uključivanje u njihov rad što većeg

broja mladih, bio je i jeste put čuvanja i

negovanja nematerijalne kulturne baštine.

prošle godine Heineken Srbija d.o.o. Zaječar

izdvojio 23 hiljade evra, usmerenih

za društva na teritoriji jugoistočne Srbije,

ove godine 30 hiljada, na nivou Saveza.

Svim članovima podeljenim u četiri regiona

(jugoistočna i istočna Srbija, centralna

i zapadna, teritorija Beograda i Vojvodina),

dodeljena su sredstva od 58 do 230

hiljada dinara.

Neki od najvećih događaja u organizaciji

Saveza je Svetski dan srpskog kola,

u koje se uključuju i fokloraši i građani.

„Najveće kolo na svetu“ sa Folklornim

ansamblom „Vila“ i SKUD „Železničar“,

kao organizatorom, uvršteno je 2017. godine

na UNECO Reprezentativnu listu

nematerijalnog kulturnog nasleđa.

- Ovom manifestacijom našeg kola koje

se igra na trgovima grada, želeli smo da

privučemo pažnju na naš rad i damo doprinos

negovanju nematerijalnog kulturnog

nasleđa - objasnio je gospodin Lonić.

Od strane grada Novog Sada, pokrajinskih

i republičkih institucija, podržan je

i Festival zlatnih ansambala, koji će ove

godine biti održan po XV put druge nedelje

decembra, kojim se na reprezentativan

način nastoji ispoljiti naša tradicija.

U okviru festivala po prvi put je demonstrirana

jedinstvena forma - minijature

na temu srpskog kola, koja će od naredne

godine biti proširena na teme svih eleme-

Zajednički snimak prdstavnika Saveza kulturno-umetničkih

društava

Svim članovima Saveza dodeljena finansijska sredstva

Za prvog predsednika Saveza izabran

je Milorad Lonić, predsednik KUD „Železničar‘‘

iz Novog Sada, predsedavajući

skupom u Novom Sadu.

- Tokom proteklih godina potrudili

smo se da sve ciljeve koje smo definisali

na Osnivačkoj skupštini pokrenemo i u

maksimalnom obimu realizujemo. Po završetku

Skupštine podneli smo Izveštaj u

kojem smo sumirali naš rad u proteklom

periodu čime smo pokazali našu doslednost

i dobili potvrdu 40-tak članica Saveza

- istakao je predsednik.

Bez pomoći države kultura teško može

da opstane. U podizanje kulture, njenog

nivoa i ponude uključen je širok spektar

insititucija i organizacija: od gradskih do

Ministarstva za kulturu i Pokrajinskog

sekretarijata. Humani karakter Savez pokazuje

realizacijom pomoći sadržanoj u

ciljevima Osnivačke skupštine, za koje je

Minijature na temu srpskog kola sve prihvaćenije

60

ti za buduće generacije

nata zaštićenih na nacionalnoj listi nematerijalne

kulturne baštine, kao svojevrsan

doprinos svim budućim generacijama.

Godišnja skupština je i prilika kada se

nagrađuju zaslužni. Za prezentativni deo

kulturnog nasleđa, koji se odnosi na minijature

uvedena je kategorija laureata I,

II i III stepena, Nagradu „Zlatno pero“,

za negovanje kulture i sećanje, koje je

prošle godine uručeno dr Milanu Miciću,

generalnom sekretaru „Matice srpske“,

ove godine, na predlog „Matice srpske“

i drugih relevantnih institucija iz kulturnog

miljea dobitnice su dve dame, članice

Muzikološkog instituta SANU, akademik

dr Jelena Jovanović i dr Danka Vlajić Mihajlović.

U obrazloženju je rečeno - zbog

ogromnog doprinosa (dr Jovanović kroz

pesmu i muzički deo, dr Vlajić Mihajlović

zbog zaštite pevanja uz gusle u UNES-

CO), koje su kroz pisanu formu, ostavile

materijale potrebne za održivi razvoj nematerijalnog

kulturnog nasleđa.

„Tradicionalne igre u novo doba“, za

podsticanje negovanja tradicionalnih igara

u želji privlačenja mlađih generacija,

manifestacija, lepo prihvaćena od svih

generacija.

Savez je u proteklom periodu intenzivno

sprovodio edukaciju KUD-ova,

kadrovskih potencijala, organizacijom

radionica i seminara. Radionicu „Pevanje

iz vika“ vodio je dr Dimitrije Golemović

i prerano preminula prof. dr Selena

Rakočević, uz učešće pevača sa terena;

Radionice srpskog kola imale su za cilj

objedinjavanje na nivou komunikativnog

fenomena lokalne varijantnosti, istih

igara na različite načine, što naš kulturni

opus čini još bogatijim; Radionice „Rumenke

- igre u kolu“ koje još uvek žive u

svojoj matici, u svrljiškom okrugu, organizovane

su sa željom da se sačuvaju na

što širem području.

- Zahvalni smo gradu Novom Sadu, AP

Vojvodini, Sekretarijatu za kulturu APV,

Obraćanje Milorada Lonića na Svetskom danu srpskog kola

Najbolji igrači srpskog kolca

Nastavljeno negovanje tradicionalnih igara u Srbiji

Ministarstvu za kulturu RS koji su prepoznali

i podržali naš rad, možda ne u

očekivanom obimu, ali smo i ovom Skupštinom

pokušali da istaknemo naš rad i

vrednosti, da organizujemo naša društva,

da napravimo određena pravila koja neće

dopustiti zloupotrebe u bilo kom segmentu.

Obavezali smo se i da ćemo nematerijalno

dobro koje ima ljudsku opštost

sačuvati od propadanja za buduće generacije

srpskog roda i svih onih koji bi mogli

da to prihvate, i stavimo u jedan humaniji

odnos. Namera nam je da budemo partner

svim institucijama Republike Srbije - rekao

je na kraju Milorad Lonić.

Tradicija i kulturno nasleđe nisu muzejski

eksponati. Nisu konzervirane vrednosti.

Tradicija i kulturno nasleđe pružaju

priliku za nove narative, i za modernije

čitanje i shvatanje kulturne istorije i njeno

povezivanje sa savremenim dobom.

61

Manastir Voljavča

U ambijentu manastira Voljavča

Mnogo je razloga zašto treba posetiti manastir Voljavču nadomak Stargara

(Kragujevac), uživati podno planine Rudnik u prelepom prirodnom

okruženju i duhovnom i istorijski značajnom centru.

Na skrovitom mestu, u gustim šumama, uz Voljavački potok, pet kilometara

od centra Stragara smešten je kompleks manastira Voljavča.

Tačno vreme osnivanja manastira nije potvrđeno, ali se iz osnivačke povelje

manastira godina 1050. navodi kao moguća godina njegovog osnivanja. Prema

podacima zasnovanim na starijim manastirskim dokumentima, navodi se da

je obnovljen 1551. godine, na temeljima starijeg. Njegov ktitor bio je Mihailo

Končinović, vojvoda despota Stefana Lazarevića, koji je na brdu Ljubičevac

iznad Stragara, samo dva kilometra od manastira Voljavča, uz reku Srebrnicu,

podigao grad Srebrnac (danas vidljivi samo ostaci), gde je Đurađ Branković

zvanično proglašen i prihvaćen za naslednika despota Stefana Lazarevića. Uz

manastir, Mihailo Končinović je manastiru darovao 350 ha zemljišta (šuma) i

tri vodenice.

Godine 1759. manastir je teško postradao od

Osmanlija i tri godine ostao zapečaćen. Godine

1765. izgrađen je konak sa istočne strane crkve, u

kojem će 1805. kraće vreme biti sedište prve sprske

ustaničke vlade - Praviteljstvujuščeg sovjeta

srpskog. U znak sećanja na zasedanje Karađorđeve

vlade sa protom Matejom Nenadovićem kao predsedavajućim,

povodom 200-godišnjice tog događaja.

2005. zasedala je tadašnja srpska vlada na čelu

sa Vojislavom Koštunicom.

Sto godina nakon prvog, podignut je sa nad podrumom

sa južne strane, pored potoka nov konak.

Prema urezanom zapisu na ploči u hodniku podigao

ga je „nastojatelj Josif uz pomoć naroda, za vreme

knjaza Mihaila Obrenovića, za 408 dukata cesarskih.

Kao i mnoge druge srpske svetinje, manastir

je puno puta pljačkan i paljen. Jedno od najvećih

stradanja doživeo je u vreme austrijsko-turskog

rata (1787 - 1791), a njegovo obnavljanje je izvršio

arhimandrit manastira Blagoveštenja Grigorije

1796/7. godine.

Nakon Drugog svetskog rata i Zakona o agrarnoj

reformi, zemljišni posed manastira sveden je na 15

ha (10 šuma i pet oranica). Nešto kasnije manastir

sa Karađorđevim konakom stavljen je pod državnu

zaštitu. Godine 1960. u manastir je dovedena električna

struja, iste godine podignuta velika zgrada sa

prostranim tremom.

Današnja crkva je skromnih dimenzija, sa trikonhalnom

osnovom u obliku lista deteline, dužine sa

pritvorom 14m, širine 4 i visine kubeta osmougaonog

oblika, oko 10 m. U manastiru je danas pohranjeno

nekoliko relikvija, ali nema starih ikona veće

umetničke vrednosti. Mnogo šta drugog iz domena

istorijskog, kulturnog, duhovnog čine ga posebnim.

U manastirskoj crkvi pohranjena je glava Tanaska

Rajića, čuvenog barjaktara ustaničke Srbije,

čiji spomenik danas krasi centar Stragara, njegovog

rodnog mesta. Tanasko Rajić je rođen 1754. godine.

Nakon vojevanja se vratio u svoj rodni kraj i pored

toga što je bio čuveni vojskovođa vodio je Srbe

u borbi sa Turcima, okupljao hajduke Šumadije i

narod podno Rudnika i vodio u srpske čete, nikada

nije učestvovao u formiranju vlasti. Odazvao se

pozivu Miloša Obrenovića i tada već vremešni Tansko

Rajić ponovo je predvodio hajduke iz ovih krajeva.

Istorija beleži da je na brdu Ljubić kod Čačka,

gde su Šumadinci otišli da brane čačansku nahiju

od Osmanlija, isukao svoj jatagan i rekao da svoje

topove ne ostavlja, a Turke pozvao da ga poseku.

Oni su to i učinili. Njegova glava je pohranjena kraj

leve pevnice u manastiru Voljavča.

Voljavča je danas ženski manastir. Igumanija,

mati Evgenija, dočekuje namernike, osvetljavaju-

62

- biser Šumadije

ći njegovo jedinstveno mesto u zajednici srpskih pravoslavnih

svetinja. Zvonila je više od pedeset puta crkvenim zvonima da bi

oterala kišu koja je nemilice padala da bi dočekala grupu novinara.

Tik pred manastirom kiša je prestala, a grupi je upriličeno

nadahnuto iskustvo.

Do manastira vodi uzan, strmi put, pored banje Voljavče, uz

potok (od manastira udaljenog 1.400 m). Mogu se nazreti ostaci

nekadašnjih bazena (muškog i ženskog) i tri kade za one koji nisu

smeli da se kupaju u hladnoj lekovitoj vodi. Banja je podignuta

1928. godine zauzimanjem igumana Aleksija Jovanovića. Ova

banja se ne nalazi na listi priznatih lečilišta jer njene vode nikada

zvanično nisu ispitane, ali su efekti nadaleko poznati. Prema

svedočanstvu dr St. Dimitrijevića, predratnog banjskog lekara,

„banjska voda leči akutni i hronični reumatizam zglobova, mišića

i živaca, lake tuberkuloze pluća i kostiju, stomačne i crevne poremećaje,

oboljenja bubrega, jetre i žučne bešike, razna zapaljenja

plućne i trbušne maramice i jajnika, živčana oboljenja, malokrvnosti

teže i lakše. A naročito reumatizam“ (iz Letopisa manastira

Voljavče, Kragujevac 2010). Nedaleko od prvog, uz samo korito

reke nalazi se drugi izvor, radioaktivne vode, kaja se kao lekovita

preporučuje gostima banje za piće.

Opasana gustom šumom, ova banja je jedina u Srbiji koja nosi

naziv po manastiru kojem je nekada pripadala. Pod manastirsko

okrilje vraćen je veći deo šume, ali ne i banja.

U ovom kraju osim manastira Voljavča nalaze se još dva nadaleko

poznata manastira. Na osam kilometara od Stragara je

manastir Blagoveštenje sa jedinstvenom drevnom relikvijom,

duboreznim krstom sa Hristovim raspećem. U blizini je i manastir

Petkovica sa jednom od najstarijih crkava šumadijske

eparhije.

63

Izdvojen tren

Nema ničeg na ovom svetu jednako

vrednog prirodi i samo njeni najveći

poznavaoci, oni koji joj se

najviše dive i poštuju je, imaju privilegiju

da joj se umile, primire njenu ćudljivu narav

i „zgrabe“ neponovljivo. Ako se ona

usprotivi, trud je uzaludan.

Radomir Perin Raša podčinjava joj se 45

Radomir Perin alias Raša Traper

godina. Usredsređenost na pojavu koja će

ispričati priču, strpljivost da se takva desi,

uz ljubav, pokretača iskonskog nagona na

akciju, dovodi do beleženja vrednih zapisa

flore i faune u iskonskim oblicima. Tu

istu ljubav pamti od vajkada, od vremena

kada mu sećanje seže. Intenziteta istog,

neumornog, nezasićeno konstantnog. I do

kada tako? “Do kraja”, jednostavno odgovara

Radomir Perin, alias Raša Traper.

Za svakog fotografa - umetnika, kao i za

posmatrača, fotografija ima drugačiji smisao.

U njoj su sadržane percepcije sveta,

fantazije i životni stavovi, svake individue

ponaosob. Zato, iako ugao posmatranja

biva isti, utisak viđenog je neizostavno

drugačiji, personalan.

Njegova kvalifikacija fotografija je jednostavna:

kvalitetne, odlične i vrhunske.

Sa ovim poslednjima, u trenutku intervjua,

nastupao je kao specijalni gost samostalnom

izložbom fotografija velikog formata

(70 x 100 cm) u lovištu „Kaćka šuma“ na

obeležavanju „20 godina JP „Vojvodinašume“.

Paralelno sa izložbom u Lovačkoj

kući „Sokolovac“ u Križevcima (Republika

Hrvatska), kojom je pravdao izostanak

nekih radova, samo njemu znano kojih.

Sa križevačkim radovima, nedelju dana

kasnije je nastupio pred publikom u Mađarskoj.

Njima je prethodila, po prvi put u

istoriji Subotice, izložba u Velikoj većnici

Gradske kuće, otvorena krajem maja.

Šta je važno za fotografiju? Iskustvo

fotografa veličanstvene, „divlje“ prirode,

64

utak večnosti

tragaoca za retkim zapisima kazuje

da je to „približavanje“. Ne

samo fizičko, već i ono unutrašnje,

celovito spoznavanje načina

života, navika, karaktera, predmeta/objekta

interesovanja. Pronicanje

u dušu onoga sa druge

strane objektiva.

Dužina druženja sa aparatom

jednaka je dužini njegovog bavljenja

lovom:

- Morate biti dobar, čak odličan

poznavalac prirode da biste se

upustili u foto lovačku avanturu.

Pasionirani sam ljubitelj prirode,

lova i rezutat dugogodišnjeg rada,

upornosti vidljiv je na fotografijama

na kojima je moje viđenje lepog.

Ja sam univerzalac, jer beležim

sve: biljke, gmizavce, ptice,

visoku divljač, koja je ipak dominantna.

Nosim iskustva foto lova

iz Afrike, Amerike (Kanada),

Azije (Kazahstan). Velikim stvarima

prethode opsežne pripreme.

Čovek mora da savlada načine

prilaženja nekoj divljači, mora

znati šta da uradi da bi dobio

rezultat sa kojim je zadovoljan -

istakao je gospodin Perin, uveren

da je budućnost ovim čime se on

bavi u živim fotografijama, koje

oslikavaju trag nekog vremena.

- Fotografija je slika zapisana

u vremenu. Iako je ovo rudarski

posao, doživeo sam sate stajanja

na jednoj nozi na grani u zimskim

uslovima, u hladnoj vodi pod invazijom

komaraca i nemoćan da

napravim i najmanji pokret... I

posle gotovo pola veka druženje

sa „kamerom“ u prirodi me potpuno

ispunjava i sa istom strašću

„odlazim na zadatak“, neizvestan

i pun iskušenja.

Potvrda toga je odgovor na pitanje:

Šta najviše voli da fotografiše?

- Prelepe ptice pčelarice; šakal

je neprikosnoven, ozbiljan predator

i štetočina; kroz objektiv

volim da posmatram i lisice, koje

nisu toliko štetne koliki ih bije

glas, i njihova brojnost je velika,

od mladih, starijih, raskošnih do

onih najraskošnijih; jelen, naša

najkrupnija divljač je nešto izuzetno

i otvara posebnu temu o

kojoj bi se moglo pričati danima,

počev od toga šta znači imati fotografiju

jelena u parenju, u rici,

prići mu sasvim blizu ugrožavajući

svoju bezbednost (na koju se

u tim trenucima i ne pomišlja);

tu su i divlje svinje, veprovi, jelen

lopatar... Međutim, jednoj

životinji pridajem puno značaja, a

to je srndać. Nasuprot izgledu srndaći

su izuzetno ratoborni, uporni

i radoznali, divljač sa kojom

možeš da se družiš i isprovociraš

je. To je životinja koja razmišlja

- kaže ovaj Subotičanin, rođen u

Martonošu, otkivajući da je gro

fotografija nastalo na nepreglednoj

martonoškoj pustari.

Nešto bez čega bi sve prethodno

bilo uzaludno je adekvatna

oprema bez koje nema vrhunske

fotografije. Njegov trenutni izbor

je Canon EOS R3, silom prilika,

jer se Canon EOS R5 „okupao“

prilikom povlačenje iz uspešne

akcije na riku jelena, i nesmotrenog

upada u rupu koju je u vodi

verovatno napravio vepar. Uzgredna

napomena, da je sa aparatom

stradao i celokupan foto

materijal.

Povod za storiju o Raši Traperu,

između ostalog bila je i Foto

monografija “Okom kamere u

srcu prirode (Subotica, 2023)”,

luksuzno opremljeno izdanje na

344 strana i bezmalo 700 fotografija

o prirodi, sa pratećim tekstom

opisa flore i faune na srpskom,

mađarskom i engleskom jeziku.

Sve napred navedeno, o filozofiji

pristupa, stavu prema fotografiji,

neprestanom procesu traganja za

„savršenim“ trenutkom, iskazani

su na stranicama ove vredne knjige.

Tim fotografijama Radomir

Perin nam nedvosmisleno saopštava

da je fotografija kreacija

kojom može da se uhvati i trenutak

i večnost, na kojoj se zapaža i

ističe ono što je oku običnog posmatrača

neuhvatljivo.

65

XX Susret gljivara na

Iriškom vencu

Dr Ljubomir Jovanović Đorđe Vojnović Stevan Baluban Momčilo Daljev Dr Eleonora Čapelja

Druženje za gljivarima

podrazumeva

nešto zdravo, lepo

i novo. Ove godine, 29. oktobra,

Gljivarsko društvo

„Novi Sad“, obeležilo je jubilarni

XX Susret gljivara

na Iriškom vencu uz Izložbu

gljiva i prisustvo velikog broja

GD iz cele zemlje, članova

Mikološko-gljivarskog saveza

Srbije. Događaju je prisustvovao

i Zoran Jelenković,

predsednik MGSS.

Na platou Informativnog

centra NP „Fruška gora“,

pored izložbe determinisanih

samoniklih gljiva, sa

Fruške gore i drugih terena,

gljivarima se pridružila

i publika, koja je sa velikim

interesovanjem ispratila bogatu

ponudu proizvoda od

gljiva, gljivarsku literaturu,

kao i lep izbor svežih, gajenih

gljiva. Ljubitelji prirode

su mogli da degustiraju

specijalitete od gljiva, kao

i čuveni gljivaš. U okviru

Susreta prof. dr Maje Karaman

održala je predavanje

na temu: „Mikoze i njihov

značaj u oočuvanju šumskih

ekosistema“.

Formiranjem prvih gljivarskih

drušava u Srbiji, krajem

90-tih godina prošlog veka,

rađa se ideja o formiranju GD

„Novi Sad“, zvanično realizovana

oktobra 2004., kada

je održana prva samostalna

Izložba na Iriškom vencu.

Za prvog predsednika Društva

izabran je dr Ljubomir

Jovanović. Po isteku mandata

njega je zamenio Đorđe

Vojnović. Svake četvrte godine

Društvo je biralo novog

predsednika, i na toj funkciji

su se našli: Stevan Baluban,

Momčilo Daljev i dr Eleonora

Čapelja, današnji predsednik,

svako dajući poseban

doprinos razvoju Društva.

Ovo je bio lep povod njihovog

okupljanja.

Godine 2012., Društvo je

realizovalo prvu „Malu letnju

izložbu“ pod nazivom

„Gljivari gradu za zdrav

život daju nadu” u Dunavskom

parku, koja je vremenom

prerasla u tradicionalnu.

Društvo ulože velike napore

u edukaciji stanovništva, posebno

dece, o značaju i ulozi

gljiva u prirodi nizom izložbi

i predavanja.

Prof. dr Maja Karaman, Jelena Obradović Milošević i

Zoran Jelenković

Tradicionalna Izložba gljiva GDNS na Iriškom vencu

66

STIPENDIJSKI PROGRAM ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;

• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);



Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs

ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs

ili na: 021/469 513

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;


• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu


Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision

srednja_skola_mc_vision

52

Akademac

Topsrbija br38

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?