Šest večitih marketinških grešaka - Fakultet za menadzment Novi sad

ŠEST VEČITIH MARKETINŠKIH GREŠAKA
SIX TIMELESS MARKETINH MISTAKES
DRAGOSLAV NIKOLIĆ
Fakultet za menadžment Novi Sad
RADOVAN VLADISAVLJEVIĆ
Fakultet za menadžment Novi Sad
Rezime: U poslednjih pedeset godina svedoci smo koliko se svet promenio, ove promene nisu zaobišle ni poslovni svet.
Marketing je nekoliko puta menjao svoje paradigme terajući marketare da koriste nove načine promocije. Stari način
razmišljanja jednostavno nije delotvoran, ovaj rad ima za cilj da na jedan sistematičan i relativno jednostavan način
pruži stručnoj i naučnoj zajednici glavne nedostatke „starog“ marketinga. Ove greške se uvek iznova ponavljaju bez
obzira to o kojoj zemlji ili epohi se radi.
Ključne reči: marketing, marketing graške, uspeh
Abstract: In the last fifty years we are witnesses to great change, those changes affect world of business too. Marketing
has change it’s paradigm couple of time forcing marketing experts to find new ways of promotions. Old ways of
thinking simply is not adequate anymore. Scope of this paper is to give one systematic and relatively simple overview of
main flaws of “old” marketing to academic and expert community. This mistakes are repeated constantly no mater of
what.
Key words: marketing, marketing mistakes, sucess
1. UVOD
Većina start-up biznisa propadne, najvećim delom iz
razloga vezanih za marketing. Procena stope neuspeha
novih proizvoda bez obzira na veličinu kompanije je
između 30% i 80%. Ovakvi rezultati mogu se opisati
jednom izrekom: „Ako ljudi uče na svojim greškama,
mnogi će dobiti veoma dobro obrazovanje“.
Iz ovoga proizilazi da je marketinška strategija izuzetno
rizičan posao. Ne postoji potpuno siguran recept ili plan
za marketinški uspeh. U svakoj takmičarskoj borbi,
postoji granica koja određuje pobednike i gubitnike, a
slobodno tržište nudi tipično takmičenje.
Uprkos tome, dešavaju se gotovo iste vrste konceptualnih
grešaka ili propusta, vezanih za marketing, u formulaciji
poslovne strategije.
Previše često su marketari uvećavali već postojeće rizike
koje su nasledili na tržištu, time što nisu obraćali pažnju
na lekcije koje su im bile dostupne od propalih pokušaja
drugih kompanija.
Na prvi pogled, lista uobičajenih marketinških grešaka se
čini veoma dugom. Ali, naprotiv, duga lista uopšte nije
potrebna. Najveći broj marketinških grešaka vezanih za
strateške greške se mogu obuhvatiti ograničenim brojem
kategorija ili vrsta. Zapravo, postoji samo nekoliko
ovakvih konceptualnih prepreka koje stoje na putu
delotvorne marketinške strategije.
Tema ovog članka je ta da su marketari, koji najbolje
rezultate daju na duži period, oni koji ostaju dosledni
pravom smislu marketinga: Oni nikada ne zaboravljaju na
signale koji ukazuju na zadovoljstvo potrošača, proizvoda
i inovacija usluga. Ova tema je od posebne važnosti u
današnje vreme jer sudeći po „formuli“ koje daju knjige o
upravljanju i marketingu, kao i na osnovu „najsvežijih“
tehnika koje se predaju u poslovnim školama i izvršnim
razvojnim programima, ispada da su „tajne“ uspeha
veoma složene. Bilo kako bilo, detaljnija analiza otkriva
drugačiju sliku. Na primer, kada se sve svede, umeće
japanskog menadžmenta zasniva se na elementarnom
treningu i motivaciji zaposlenih da stvore proizvod koji će
zadovoljiti potrošače jer će oni u tim proizvodima
prepoznati kvalitet i vrednost. U tome nema ničeg
posebno dubokoumnog.
2. GREŠKA BROJ 1. GRADJENJE BOLJIH
MIŠOLOVKI
Većina najznačajnijih tehnoloških inovacija u prošlosti je
stvorila potpuno nova tržišta na kojima niko ranije nije
postojao. Automobili, avioni, televizija, veštački organi, i
drugi pronalasci slični njima su sami sebe prodali. U
današnje vreme, lek za izlečenje raka, stvoren od strane
biotehnološke industrije, bi praktično stvorio potrebu za
sobom. Ovakva vrsta marketinške koncepcije je usmerena
na inovacije: radikalno novi proizvodi su odgovorni za
stvaranje i razvoj potpuno novog tržišta ili industrije, i
šire se poput požara jer za njima postoji ogromna potreba
ili želja.
Ali tehnološke inovacije ogromnih razmera su malobrojne
i vremenski veoma udaljene. Velika većina kompanija
nikada neće plasirati na tržište potpuno revolucionarni
proizvod ili uslugu. Stoga, pre nego da budu inovacijski
usmereni, oni su orijentisani na tržište (ili bi bar trebalo
da budu). Takve kompanije nemaju drugog izbora nego

da reaguju ili da preduhitre pažljivo vodeći računa o
potrebama i prioritetima potrošača.
„Ako ljudi uče na svojim greškama, mnogi će dobiti
veoma dobro obrazovanje“.
Problemi postaju još veći kad god zahtevni marketari, koji
su dominantni, rade kao da nude proizvod koji je toliko
privlačan, toliko neophodan, i toliko neodoljiv da
potrošači neće moći da mu odole. Oni su toliko
oduševljeni samim proizvodom da im je veoma teško da
ili gotovo nemoguće da uvide iz kog razloga potencijalni
potrošači ne dele njihovo mišljenje. Pronalazači su
poznati po tome što su slepi za realne prodajne izglede
svojih ideja.
Svojom kulturom i iskustvom, Japanci su skloni tome
da se više orijentišu na potrošače i da budu strpljiviji
u čekanju novčanih uspeha/ rezultata.
Uzmimo još jedan primer. Priznati savremeni biznis-tobiznis
marketar je bio neprijatno uzdrman realnošću
konkurencije koja je usmerena na tržište. Ova kompanija
je dugo imala uspeha u razvijanju svojih tehnoloških
znanja i inovacija. Problem je bio u tome što je tržište
veoma sazrelo i konkurencija ojačala. Raniji uspesi su
podstakli kompaniju da osmisli i razvije deo
opreme/uređaj koji košta 300 000 $ po komadu i koja je
realno imala jednog potencijalnog kupca. Kada je došlo
vreme da se oprema pozicionira na tržištu, kompanija je
shvaila da je proizvela proizvod preteranih tehnoloških
osobina.
Proizvod je bio previše sofisticiran u odnosu na zahteve
potošača. Sva ova odbijanja, marketar je morao da otkrije
u fazi razvoja proizvoda ali bi u tom cilju morao da putuje
više puta do potrošača, ili da ih često zove. Umesti toga,
on je samostalno radio na boljoj zamci za koju su njegovi
inženjeri bili sigurni da će se lako prodati. Konkurent je
razumeo interesovanja potrošača i sa cenom od 100 000 $
po komadu, zaista je izašao u susret njihovim potrebama.
Ono što čini „bolji” proizvod ili uslugu, nije određeno
isključivo tehnološkom složenošću i usavršenošću. Šta
više, kupac se možda neće odlučiti za tehnički
najusavršeniji dostupni proizvod.
Trenutno, oni koji se zalažu za pristup „napraviti što bolju
zamku” sve više pristalica nalaze i među proizvođačima
personalnih kompijutera za kućnu upotrebu. Sve dok se
kupcima obraćaju jezikom bajtova, bitova, RAM-a, DOSa,
bejzika, i drugim žargonima trgovine, oni pokušavaju
da prodaju zamke pre nego rešenja za probleme koji ima
većina potrošača na tržištu.
3. GREŠKA BROJ 2:PRIMENA KINESKOG
MARKETINGA
Ovakav način razmišljanja je nešto poput „Pogledaj
koliko je veliko potencijalno tržište za naš proizvod. Ako
sada uspemo da prodamo samo jedan proizvod polovini
tog tržišta, pogledajte koliki će to biti uspeh.” Ovaj
pogrešan način razmišljanja je sa razlogom nazvan
kineski marketing. Na primer, Forbs je rekao da
televizijske kompanije koje naplaćuju pretplatu ustvari
najbolje primenjuju Kineski marketing. Prema Forbsovim
rečima, ove kompanije procenu svojih prihoda i profita
zasnivaju na pretpostavci da mogu da zaintrigiraju svako
domaćinstvo da u toku meseca izdvoji bar 10 $ za
plaćanje TV pretplate.
Drugi primer teorije kineskog marketinga je industrija
personalnih kućnih kompjutera, koja uspeva da
kombinuje filozofiju boljih mišolovki sa kineskim
marketingom. „Svako domaćinstvo, naravno mora da ima
kompjuter.“ Ako se pođe od toga da će vremenom gotovo
svako domaćinstvo imati personalni kompijuter: tada će
biti kao svaka druga sprava.
Još jedan primer koliko su marketari bili povedeni
kineskim marketingom na programima seminarskog
doškolavanja. Većina ovih programa se promoviše putem
direktnog slanja pošte. Uobičajeno je da takve pošiljke
imaju stopu uspešnosti do 2%.
Ako neko pošalje, npr. 10000 brošura, broj uzetih će biti
oko 150 do 200, ali prosek može da zavara i neki
programi mogu da imaju odovor potrošača 6 %, a drugi
blizu nule. Stoga brojevi masovnih pošiljaka su
zavaravajući. Ono što je zaista bitno nisu grupe cifre, već
da li predloženi razvojni seminar zaista ispunjava realne
potrebe ili želje. Produktivnije je poslati predloge jednoj
homogenoj grupi od 1000 ljudi, koji su najverovatnije
zainteresovani za temu seminara, nego grupi od 100 000
različitih ljudi sa potencijalnim interesovanjem.
Kineski marketing ima izobilje uzbuđenja, ovakav tip
marketinga je zasnovan na velikoj zabludi: „Što je veće
ciljno tržište, utoliko bolje. Sigurnost leži u marketingu
brojeva.“
Evidentno je da je srednja klasa ohrabrila način
razmišljanja kineskog marketinga, te su marketari su u
iskušenju da se okrenu masovnom tržištu sa velikom
kupovnom moći.
4. GREŠKA BROJ 3: PREVIŠE POVERENJA U
PROGNOZIRANJE
Piter Druker je rekao da je strateško planiranje od
suštinskog značaja baš iz razloga što je predviđanje
veoma neprecizno.
VEĆINA KOMPANIJA SE NIKADA NEĆE
ODLUČITI DA NA TRŽIŠTE LANSIRA
PROIZVOD ILI USLUGU KOJA JE POTPUNO
REVOLUCIONARNA.
Verovalo se da marketiari treba da se pridržavaju pravila
da „sve drže u glavi“ ili da „misle da je planiranje vežba
koju treba odraditi na digitronu“. Udruženje marketara
predložilo je na osnovi iskustva da se razvija proces
planiranja izgrađen na izazovnim pitanjima koja treba da
podstaknu na razmišljanje, a ne na brojkama. Na primer,
marketing menadžeri bi mogla biti postavljena pitanja o
„starosti“ njihovih proizvoda, o napretku proizvoda u
budućnosti, snazi i cenama kokurenata i o tome šta bi
radili u slučaju da izgube svog nejvećeg klijenta.
Ako razmislimo o ovim istorijskim biserima kao što su:
• „Da li će doći do prestanka otkrića i pronalazaka?

• Zemlja je sada gotovo osvojena.
• Došli smo do Severnog pola...i dokazano je da
nemapotrebe da neko tamo opet ide...
• Veoma je izvesno da neće biti revolucionarnih
otkrića na polju hemije i fizike koji bi značajno
uticali na stanje čovečanstva.“
• „Dolazeća era dosade,“ Nezavisnost, 1912.
• „Ne postoji ni najmanji nagoveštaj da će (nuklearna)
energija ikada biti održiva. To bi značilo da bi atom
morao da se zavešta na razbijanje u milion delića.“
Albert Ajnštajn, 1932.
Na svu sreću po ljudski rod, postojali su pojedini
preduzetnici i kompanije koje nisu obraćeli pažnju na
savete takvih stručnjaka.
Strateško planiranje je od vitalnog značaja upravo iz
razloga što je je predviđanje toliko netačno.
Uvek kada se prognoziranje predstavi brojkama,
pogotovo ako je propraćeno odštampanom verzijom,
stvara se opasna aura „naučnih predviđanja“. Isto tako,
navodni stručnjaci-prognozeri poput Deforesta i Ajnštajna
bude poverenje. Činjenica je, da je predviđanje netačno
bez obzira na to koliko naučnih metoda i akreditovanih
ljudi stoji iza njih. Ni smrtnici ni tehnika nisu vidoviti.
Dž. Skot Armstrong iz škole Varton je otkrio da realna
proučavanja tržišta akcija i proučavanje predviđanja u
psihologiji, ekonomiji, medicini, sportu i sociologiji
pokazuju da velika stručnost ne može da dâ bolje
prognoze. Zaista, stručnost iznad minimuma je
beznačajna za promene prognoza.
Vera u predviđanje je odvela mnoge ljude i kompanije na
stazu pogrešnih marketinških strategija. Predviđanje
jednostavno ne može da se zameni sa „šta ako“
planiranjem potencijalnih posledica nastalim ne samo oko
jedne prognoze, već oko nekoliko verovatnih i čak par
neverovatnih budućnosti ili scenarija. Razvoj dobitnih
marketinških strategija je dijalektički, slobodoumni,
obimni kvalitativni proces jer to nije mehanički proces
niti vežba brojeva koja se uči napamet.
5. GREŠKA BROJ 4: OBAVEZIVANJE NA
KONVENCIONALNU MUDROST
Za inovatini i kreativni marketing, marketari gledaju sa
izvesnim skepticizmom. Istorija nas uči da mišljenje
većine ni po koju cenu nije nepogrešivo i statistika je
tema raznih interpretacija. Pretpostavimo da je ta većina
slušala šta su mnogi „stručnjaci“ rekli:
• Kolumbo- „svet je ravna ploča;“
• Braća Rajt- „ako je ljudima suđeno da lete, bili
bismo rođeni sa krilima;“
• Čester Karlson- „kserografija nikada ne može
dovoljno da se usavrši da postane komercijalno
podesna;“ i
• Ronald Regan- „prestar da se kandiduje za
predsednika.“
Studenti na fakultetima su često savetovani da dobiju
izbor predavača jer, ako se javi potreba, „uvek mogu da
predaju.“ Ne mnogo nakon toga, bilo je teško naći posao
predavača. Neko je zaboravio da uzme u obzir da „bejbi
bum“ možda neće trajati zauvek. Rezultat trke za svemir
prouzrokovalo je navalu na inženjerske škole i odeljenja
fizike. Međutim kasnije kad je ova trka prošla smanjilo se
tržište, vazduhoplovni inženjeri i fizičari sa doktoratom su
se mogli videti kao prodavači cipela. Kada se današnji
studenti savetuju da se opredele za neka od zanimanja
povezana sa kompjuterima, ovaj „mudri“ savet gotovo da
garantuje nastanak prezasićenosti ovim zanimanjem
Marketari koji se „pretplaćuju“ na konvencionalnu
mudrost bez podrobnijeg zalaženja u procenjivanje
trendova i gledanja izvan brojki nisu iskusni. Sva ova
pitanja predviđaju probleme koje ažurni marketari trebaju
da postave reše van konvencionalne mudrosti i treba da
razrade formulaciju marketinške strategije uz kreativnost i
nastupe strateške pronicljivosti. Kao što je Ajnštajn rekao
za građenje teorija, „mašta je značajnija od znanja.“
6. GREŠKA BROJ 5: PRODAVANJE
ROŠTILJANJA ... UMESTO PLJESKAVICE
Kao što ga mnogi ljudi shvataju, marketing je sličan
reklamiranju, ličnoj prodaji, ili i jednom i drugom.
(Pokušajte od laika da zatražite definiciju marketinga) S
jedne strane, marketing se poklapa sa imidžom spretnih
psihološki usmerenih media kampanja koje, svesno ili
nesvesno, pokušavaju da „manipulišu“ ljudima i
kompanijama da kupe stvari koje im možda i nisu
potrebne. Kao što se smatra da odgovorni izvršioci u
kozmetičkom poslu misle da „žene kupuju nadu a ne
kozmetiku.“ S druge strane, marketing se često vidi kao
uglavnom lična prodaja i nekad ništa više do čiste
propagande.
U stvarnom svetu, ljudi mogu da kupe roštiljanje umesto
pljeskavice, ali većina odnosa kupac-prodavac nije
ovekovečena roštiljanjem. Kroz istoriju trgovine, a i
danas, mnogi prodavci nisu dobili ideju već su se oslanjali
na komunikaciju. Naglašavanje roštiljanja na račun
kvalitativnog izgleda je dovelo veliki broj firmi u veliku
nevolju.
Ako se setimo svakog neprijatnog iskustva sa kojim smo
se lično susreli kao potrošači sa nekim od proizvoda ili
uslugom koju smo pokušali da kupite. Većina kupaca ne
bi imala nimalo poteškoća u brzom nabrajanju liste
nevaspitanih, osionih ili neinformisanih prodavaca, koji
stvaraju zabune, ili otvorenih prevrtljivih prezentacija,
bezosećajnih kompanija, proizvoda koji nisu radili od
prvog dana, garancija koje nisu ispoštovane, proizvodi
„laki za sklapanje“ za čije je sklapanje i upotrebu ustvari
potreban pravi tehničar, i čisto dranje do gole kože.
Marketing i marketari ne mogu da proizvedu čuda. Dobro
osmišljene marketinške strategije i marketinški pristup ne
mogu da nadoknade vrednost proizvoda koji imaju loš
učinak.
Kvalitet proizvoda izrađenih u fabrikama ili usluga
razvijenih u kompanijama koje nisu proizvođačke je
pokazatelj marketinškog uspeha koliko i reklamiranje,

samostalna prodaja, i potrošačka istraživanja. Marketari,
na ono što fabrika proizvede, dodaju vrednost i naravno,
malo roštiljanja. Ali kvalitet i sve ono što on označava i
na šta sugeriše je bukvalno definisano još u fazama
razvoja i proizvodnje.
Znači, marketing nije samo prodaja i reklamiranje već je
zaista prodorni udruženi energični rad. Uobičajena greška
je da se na marketing gleda kao na nešto što započinje
samo kada dođe vreme za istraživanje potrošačkih
potreba, reklamiranje i bavljenje obavezama vezanim za
prodaju.
7. GREŠKA BROJ 6: MEŠANJE
FINANSIJSKIH I MARKETINŠKIH UZROKA
I POSLEDICA
Svet biznisa je orijentisan na „krajnji rezultat“ što dovodi
korporativni menadžment u poziciju da previše naglašava
finansijska pitanja, a nedovoljno naglašava strategiju za
potrošače.
Konceptualno, marketing je zavaravajuće nerazvijen
proces
Nigde se ovaj finansijski usmeren pristup strategiji ne
može bolje videti nego u pažljivo proučenim biznis
planovima za start-up firme, posebno u planovima
pripremljenim za prezentacije riskantnom okruženju.
Uopšteno, uobičajeni izveštaji o godišnjem prihodu i
zaradi su u najmanju ruku optimistični. Uopšte nije
neuobičajeno videti projekcije godišnje stope rasta
između 50% i 100%. Mnogo češće, ova predviđanja se ne
mogu potkrepiti realnim procenama položaja firme na
tržištu i njene perspektive. Financijske cifre su uglavnom
zasnovane na pretpostavkama „iz vedra neba“ koje daju
start-up firme, koje vrlo malo brinu za usklađivanje
pretpostavki sa realnom situacijom na tržištu.
Marketinška strategija često pokazuje finansijski kraj
firme. Obrti i zarade srazmerno zavise od toga koliko
dobro izvršni ljudi u kompaniji raspoznaju potrošačke
probleme i potrebe i koliko im izlaze u susret. Na
razvijanje tržišta ili industrije može se gledati iz dve
perspektive, prva po kojoj se ciljevi postavljaju na
dugoročne staze, ili korporativni ciljevi koji naginju ka
tome da se fokusiraju na brzo ostvarive finansijske
mogućnosti. Svojom kulturom i iskustvom, Japanci su
skloni tome da se više orijentišu na potrošače i da
budu strpljiviji u čekanju novčanih uspeha.
Velike sume novca se mogu zaraditi u žurbi prilikom
finansijskih dogovora prilikom aktivnosti kao što su
neprijateljska preuzimanja, moćni otkupi i preuzimanje
privatnog vlasništva razvijenih firmi u korist javnog
vlasništva. Ali samo nekoliko ljudi i kompanija može
učestvovati u tome. I takve finansijske transakcije se
dešavaju jednom ili nekoliko puta u životu. Nakon duge
borbe, najsigurniji put put do korporativnog uspeha je da
se kompanije fokusiraju na potrošače i na to kako njihova
kompanija može da im bude od koristi. Mnoge kompanije
i smeli proizvodi su propali jednostavno zbog toga što je
top menadžment proučavao finansijske izveštaje onda
kada je trebao da proučava potrošače. Li Ajakoka je
govorio o potrebi za jakim finansijskim menadžentom, ali
ipak ne previše jakim.
Konceptualno, marketing je još uvek nerazvijen proces.
Nenašminkani bez žargona, ezoterije i hiperbola,
marketing je razvijanje proizvoda i usluga koje ciljna
grupa potrošača vidi kao nešto za šta su spremni da daju
novac i čime će biti zadovoljni. Legendarne kompanije,
IBM, GE i druge, nastale su i postale uspešne zahvaljujući
pravilu o zadovoljstvu potrošača.
Marketing se najvećim delom svodi na ljude odnosno
fundamentalna marketinška filozofija „usmerena na
ljude“ je odgovorna za uspeh brojnih kompanija koje su
istrajale u poslu.
Tabela 1: Zbog čega kupci odlaze
Zbog čega kupci odlaze
1% Zbog smrti
3% Jer se odsele
5% Druga prijateljstva
9% Zbog konkurencije
14% Nezadovoljstvo proizvodom
68% Zbog indiferentnog odnosa prema
mušterijama od strane nekog zaposlenog ili
zaposlenih
Marketinške greške se gotovo uvek prave iz razloga što
marketari izgube iz vida potrošače. Neki ljudi na izvršnim
pozicijama gledaju na eksterno poslovno okruženje i vide
potencijalna tržišta umesto potencijalnih kupaca. Reč
„tržište“ je za njih suviše bezlična i prebrzo odvlači
njihovu pažnju sa ljudi od krvi i mesa na bezlične robote.
Majstorski marketari vide ljude koji na neki način imaju
problem ili potrebu u čijem razrešenju kompanija može da
im pomogne ili da je ostvari, i to može da uradi bolje od
konkurentske firme. Potrošači, potrošački segment, i
kupci su jedina osnova za slavne uspešne marketare
usmerene na ljude.
8. ZAKLJUČAK
Zadovoljenje potrošača sastoji se u ponudi onoga što
potrošači žele i smatraju dobrim vrednostima, pre, tokom
i nakon kupovine. Naravno, marketing je takođe zasnovan
i na psihološkom ubeđivanju kroz reklamiranje, i
otkrivanju prioriteta kupaca putem raznovrsnih
istraživanja, izgradnji i održavanju sistema distribucije i
ekonomski i psihološki dobijenih strategija za određivanje
cena. Ali, za uspeh u marketingu nisu potrebne ni
ultrasofisticiranost ni misteriozne teorije i metode.Sad već
pokojni Sem Valton je izgradio Vol-Mart pre svega na
konceptu otvorene i jasne provincijske trgovine, i kao
rezultat, lansirao je sebe do samog vrha Forbsove liste
najimućnijih Amerikanaca.

Večite marketinške greške će ostati večne. Istorija će se
ponoviti kada dođe do građenja boljih zamki, kineskog
marketinga i ostalog. Ipak, kompanija ne mora neizbežno
da bude deo stvaranja te istorije. Najbolji način da firma
umanji šanse pravljenja grešaka je da i misli na potrošače,
potrošače, potrošače. Toliko jednostavno u teoriji, tako
teško u praksi.
LITERATURA
[1] Kotler F. (2006) Marketing menadžment, Data status,
Beograd.
[2] Levindon Đ. K. (2008) Gerila marketing, IPS Medija,
Beograd.
[3] Nikolić, D, (2006) Menadžment u marketingu,
Fakultet za menadžment, Novi Sad, Cekom books.
[4] Ristić, D, i saradnici, (2005) Osnovi menadžmenta,
Fakultet za menadžment, Novi Sad, SR: Cekom books.
[5] Ristić, D, i saradnici, (2008) Strategijski menadžment,
Fakultet za menadžment, Novi Sad, SR: Cekom books.
[6] Lee, S, Pauschine, T. (2001) Are we a Nation of
Spendthrifts, Forbes, 2001.