26. DECEMBAR 2009. - Novosti.rs
26. DECEMBAR 2009. - Novosti.rs
26. DECEMBAR 2009. - Novosti.rs
- TAGS
- decembar
- novosti.rs
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
GODINA, A VODA [IKQA SA DUBINE OD 128 METARA<br />
vida du{u<br />
sportistima<br />
priznawa<br />
„JAZAK“<br />
VODU<br />
POMIWE<br />
I CRWANSKI<br />
VEKOVIMA poznato izvori{te ~udotvorne<br />
vode opisao je i Milo{ Crwanski<br />
u svom delu „Seobe“, u kome<br />
glavni lik Vuk Isakovi~ ka-<br />
`e: „Vratite me na Jazak da<br />
se napijem vode“.<br />
zapreminama od 0,5l, 1,5l i 5l. Voda se puni<br />
u svom prirodnom, netaknutom stawu,<br />
dok se u procesu proizvodwe gazirane<br />
izvo<strong>rs</strong>ke vode koristi tehnolo{ki postupak<br />
za dodavawe(impregnirawe) ugqen-dioksida.<br />
Bez ograni~ewa<br />
Brinu o<br />
`ivotnoj<br />
sredini i<br />
otpadnim<br />
vodama<br />
DVE linije za proizvodwu fla{irane vode<br />
„jazak“ paralelno rade u pogonu. Kapacitet<br />
linije za proizvodwu fla{irane<br />
prirodno-izvo<strong>rs</strong>ke vode, gazirane i negazirane,<br />
je 9.600 , dok sa druge linije svakih<br />
sat vremena „iza|e“ 1.800 boca.<br />
Fru{kogo<strong>rs</strong>ka voda „jazak“ pobrala je<br />
mnoga priznawa: `ig „zelene jabuke“. Znak<br />
„zdrave hrane“ voda „jazak“ nosi od 2006.<br />
godine, a zlatnu medaqu dobila je i na Me-<br />
|unarodnom poqoprivrednom sajmu u No-<br />
vom Sadu 2008. godine. Iste godine, ova voda<br />
je dobila znak „Najboqe iz Vojvodine“.<br />
Voda „jazak“ spada u grupu slabomineralnih<br />
voda, sa ukupnom mineralizacijom<br />
od 400 mg/l. Ono {to je izdvaja od ostalih<br />
voda je idealan odnos kalcijuma i magnezijuma<br />
u odnosu 2:1 Zahavaquju}i ovim svojstvima,<br />
idealna je za sve generacije, ali i<br />
za sportiste...Mo`e se piti u neograni~enim<br />
koli~inama, jer od we ne postoji talo-<br />
`ewe minerala i kamenca u bubrezima i<br />
mokra}nim kanalima. �<br />
13<br />
BREND<br />
ZA<br />
IZVOZ<br />
Oleg [vec, savetnik<br />
generalnog direktora<br />
za specijalna pitawa<br />
POGON za proizvodwu pija}e vode<br />
„jazak“ je u sastavu Naftne industrije<br />
Srbije, ~iji je ve}inski vlasnik od<br />
februara <strong>2009.</strong> godine „Gaspromweft“.<br />
Nakon preuzimawa Naftne industrije<br />
Srbije, „Gaspromweft“ se opredelio<br />
da biznis sa fla{iranom prirodnom<br />
izvo<strong>rs</strong>kom vodom stavi u vrh svojih<br />
prioriteta.<br />
U skladu sa tim, u planu za 2010.<br />
godinu obezbe|ena su sredstva za nove<br />
investicije, a po osnovu istra`ivawa<br />
svakog pojedina~nog segmenta u domenu<br />
fla{iranih voda. Planira se<br />
lansirawe novih proizvoda u<br />
pakovawu od 0,33 l, sedam litara<br />
sa standardnim ~epom i sedam<br />
litara sa ~epom koji omogu}ava<br />
upotrebu na takozvanim<br />
kulerima.<br />
U okviru strategije za 2010. godinu je,<br />
pre svega, pove}awe tr`i{nog u~e{}a<br />
fru{kogo<strong>rs</strong>ke vode „jazak“ na tr`i{tu<br />
Srbije, i to pozicionirawem u<br />
velike markete na teritoriji<br />
Vojvodine i Beograda, pozicionirawem<br />
u dr`avne institucije<br />
putem nabavke uz primenu<br />
Zakona o javnim nabavkama,<br />
prometom preko lokalnih distributera<br />
pi}a, pozicionirawem<br />
na benzinskim stanicama<br />
NIS-Petrola, Luk Oila,<br />
Intermola, i saradwom sa<br />
Srpskom pravoslavnom crkvom.<br />
Pored pove}awa tr`i{nog<br />
u~e{}a u Srbiji, u okviru<br />
strategije je izvoz vode „jazak“ na<br />
tr`i{te zemaqa u okru`ewu i onih<br />
zemaqa sa izuzetno visokim potrebama<br />
za<br />
fla{iranom vodom. Ugovori<br />
koji su ve} potpisani<br />
za realizaciju plana izvoza u<br />
2010. godini su sa partnerima iz<br />
Australije i Bosne i Hercegovine.<br />
S obzirom na to da je u toku izrada<br />
elaborata dobijawa oznake za{tite<br />
geografskog porekla proizvoda,<br />
sigurni smo da }e nam doprineti<br />
u realizaciji strategije vezane za<br />
izvoz na{ih proizvoda.<br />
Poznato je da svi proizvodi koji<br />
imaju oznaku geografskog porekla<br />
imaju boqi plasman na inostranom<br />
tr`i{tu, ali i ve}u cenu i do<br />
30 odsto.
Change language