menadzment, kvalitet i procesi kod preduzeca u današnjem

More documents

Recommendations

Info

zaposlenih postaje deo kulture, u kome se vrednuje timski rad, analiziraju uspesi, ohrabruje preuzimanje odgovornosti i pruža finansijska i tehnička podrška neophodna za kreativan rad. Uklanjanje birokratskih ograničenja i davanje ovlašćenja zaposlenima za donošenje odluka koje doprinose zadovoljenju zahteva korisnika preduslov je za uspostavljanje poverenja i stvaranja produktivne klime u radnom okruženju. 3. KVALITET KAO CILJ ORGANIZACIJE Kvalitet kao cilj organizacije pred zaposlene stavlja maksimalne zahteve, pa organizacije koje žele da ostvare kvalitet moraju maksimalno ulagati u zaposlene i obezbediti uslove za zadovoljavanje njihovih ličnih ciljeva i potreba. Odnos između motivacije za rad i motivacije za kvalitet je takav da organizacija može do izvesnog stepena da reši pitanje motivacije za rad ( u smislu kvantiteta ), a da ne reši pitanje motivacije za kvalitet, ali ako motivacija za rad nije rešena teško da može biti govora o motivaciji za kvalitet. Menadžment organizacije nije u mogućnosti da kontroliše sve ove faktore ali mora da poznaje i upravlja faktorima koji su pod njegovom integracijom kao što su individualne karakteristike pojedinca, karakteristike posla i karakteristike organizacijskog ambijenta. Individualne karakteristike predstavljaju potrebe, vrednosti, interese i stavove koje poseduju pojedinci. Ove karakteristike su različite kod različitih ljudi, a utiču na njihove motive za izvršenje radnih zadataka, tako da su neki ljudi motivisani novcem, neki sigurnošću posla, neki izazovnošću zadatka i sl. Menadžment mora imati u vidu individualne karakteristike zaposlenih da bi podsticao one koji doprinose ostvarenju ciljeva organizacije. Karakteristike posla predstavljaju atribute posla kao što su autonomnost, složenost, odgovornost i sl. Prilikom raspodele poslova mora se uspostaviti sklad između individualnih karakteristika i karakteristika posla. Karakteristike posla se odnose na pravila i procedure uorganizaciji, strategiju i politiku ljudskih resursa, praksu menadžmenta i na sistem nagrađivanja kojim se doprinosi efikasnost organizacije. Motivacija za kvalitet se zasniva na unutrašnjim faktorima, karakterističnim za pojedinca, zatim, na motivu samoaktualizacije i motivu postignuća. Kvalitet traži celog čoveka, potpunu predanost ostvarenju postavljenih ciljeva i standarda i njihovo stalno preispitivanje i unapređenje. Kvalitetu teže zaposleni kojima uspešno obavljanje posla samo po sebi predstavlja zadovoljstvo. U osnovi, unutrašnja Frederic Taylor, tvrdio je da je menadžment odgovoran za iznalaženje najboljeg načina za obavljanje poslova i odgovarajuću obuku radnika. Neprekidno unapređivanje i učenje treba da postanu integralni deo upravljanja sistemima i procesima. Neprekidno unapređivanje ( Continuous Improvement ) odnosi se, kako na inkrementalnamala i postepena, tako i na skokovita-velika i brza poboljšanja.[8] Slika 3 – Menadzer i njegovo okruženje motivacija se može smatrati određenom strukturom stavova i vrednosti, koja predstavlja opštu radnu, a može se reći i životnu orijentaciju ljudi. Ličnost sa izraženom unutrašnjom motivacijom, motivom postignuća i potrebom samoaktualizacije imaju sledeće bitne karakteristike : vole situacije u kojim mogu da preuzmu ličnu odgovornost za rešavanje problema, oslanjaju se na lične sposobnosti i zalaganje, a ne na sreću i slučaj, teže da postavljaju umerene ciljeve i preuzimaju rizik, jer aktivnost bez rizika nije izazov ( ali ne i preveliki rizik koji umanjuje šansu da se ostvari cilj ) i imaju jaku potrebu za povratnim informacijama o postignutom Slika 4 – Menadzer i lider
ezultatu. Menadžer je u preseku tri skupa koja čine interesne grupe, a to su: • Klijenti kompanije • Menadžment kompanije i predstavnici kapitala • Tim, direktno radno okruženje menadžera ( slika 3. ). Menadžer balansira interese grupa, pokušavajući da neprekidno uskladi eventualne protivrečne zahteve. Odličan menadžer uspeva da balansira interese grupa čak i kada se suoči sa konfliktom.[11] Lider, sa druge strane, zastupa interese svih grupa ( slika 4. ). Lider se može naći u tri bitno različite situacije konfrontiranja. To su : tokom kojeg jedna osoba utiče na druge članove grupe radi ostvarenja definisanih ciljeva grupe ili organizacije, i to bez primene faktora prinude. Lider poseduje ideju i ima snagu da utiče na zaposlene da ostvaruju ciljeve preduzeća. Kreira viziju i na taj način utiče na budućnost organizacije. Lider svojom predstavom o pravcima i mogućnostima delovanja preduzeća u određenom privrednom ambijentu obavezuje saradnike na akciju i pretvara sledbenike u pokretače promena. Jedan od najsigurnijih načina da neko postane lider jeste da posmatra i analizira dela uspešnih ljudi, a potom i da ih sam primeni.[15] Stereotip je da je lider usamljen na samom vrhu organizacione piramide, da su ispod menadžeri koji upravljaju, a da su na samom dnu ostali zaposleni. Realnost je drugačija, jer u savremenom preduzeću može biti na hiljade kompleksnih i povezanih poslova, a odlični lideri mogu biti i u timovima na najnižem nivou ( slika 5. ). Ljudi su čvršće povezani ne samo zbog međuzavisnosti timova unutar preduzeća, već su direktno povezani i sa kupcima i sa ostalim akterima iz okruženja, a dobro liderstvo je od presudnog značaja za uspeh organizacije na tržištu. Slika 5 – Realnost i stereotipi o pozicijama u preduzeću • Kada je suočen sa interesima kompanije, on brani i predstavlja interese klijenta i tima • Kada je suočen sa interesima klijenta, on brani i predstavlja interese kompanije i tima • Kada je suočen sa interesima tima, on brani i predstavlja interese kompanije i klijenta.[12] Okruženje savremenih preduzeća odlikuju stalne promene. Imajući u vidu ambijent u kojem kompanije ostvaruju svoju misiju veliki je značaj lidera i njegovih vizionarskih sposobnosti u vođenju preduzeća. Liderstvo predstavlja proces Menadžment je povezan sa efikasnim funkcionisanjem preduzeća, a liderstvo sa promenama. Kompanije upravljaju kompleksnošću planiranja, dok vođenje preduzeća počinje razvojem vizije. Dok menadžment ostvaruje planove organizovanjem, ekvivalent u liderstvu je komunikacija između onih koji se nalaze na putu ostvarivanja svoje vizije. Konačno, dok se u menadžmentu ostvarenje plana osigurava kontrolom, u liderstvu sevizija postiže inspiracijom. Liderstvo je proces u kome pojedinac utiče na sledbenike kako bi se postigli utvrđeni ciljevi. Pri tome on koristi različite modalitete uticaja koji se, uglavnom, ne zasnivaju na prinudi. Sledbenici prihvataju uticaj lidera, jer ga poštuju ili mu se dive, a nikako zato što su na položaju iz kog proističe zvanični autoritet.
Page 1 and 2: MENADZMENT, KVALITET I PROCESI KOD
Page 3: Zaposleni, takođe, primećuju da t
Page 7 and 8: Slika 9 - Automatizacija u proizvod
Page 9 and 10: 7. ZAAKLJUČAKK Unaprređivanje kkv

menadzment, kvalitet i procesi kod preduzeca u današnjem

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?