•

I 

I 

• 

•

ILUSTROVANA ISTORIJA VAZDUHOPLOVSTVA 

Projekat jugoslovenskog lzdanja Zoran Jerin, 

Cedomir Janie, Clril Trcek, Jote Vllfan 

Strucno mlsljenje general·potpukovnlk Zdravko Loncar 

ZACETNICI AVIJACIJE 

Prevod £>or0e Milanovi¢ i Jelka Veni§nik·Eror 

Nova poglavlja Cedom~r Janie (str.28-31, 142-149) 

(ilustrac119 za novo poglavlje 

Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva 1 Daniel Frka) 

Strucna redakclja srpskohrvatskog lzdanja tedom1r Janie 

Srpskohrvatsko lzdan)e prlredlla Jelka Ven1~n1k·Eror 

Urednicl Jelka Ven1~n1k·Eror, VOjln Aneot 1 Dragoljub Stojadlnollie 

Oprema, likovno I tehnlcko ureden)e V1rg11 Dan! 

lzdavacl IRO •Vuk Karadtot• i •Slu!ben1 lost SFRJ•, Beograd 

Za izdavaca Slobodan £>une 1 VOjiSiav Soldatovo¢ 

~tampa Mlad1nska knjoga, Ljubljana 1988. 

Tirai srpskohrvatskog lzdan)a 10.000 pr1meraka 

Prvo IZdanje 

© za JugosfalliJU, Mlad1nska knjlga, Ljubljana t 988. 

© Orbis Publishing Limited, London 1984. 

ISBN 86·307.0087·4 

m'~~~ 

li.Ctl"NICI ~II~ b:OW!ft Jll'l 

...- .,..... V~·l•or , fll....ocl Oo!dlt ~ • 

Jib Vtori$t*·ErorJ - It 110 I e.og,~ · VU.. 

Kw.st:le~ ._I. 1* -180(Illl ""YCTfT 31 em 

........... ~~

LUSTROVANA ISTORIJA VAZDUHOPLOVST 

ICI 

VUK KARADZIC 

SLUZBENI LIST SFRJ 

BEOGRAD

UVODNA NAPOMENA 

Jlustrovana istorija vazduhoplovstva u sest knjiga nastala je kao rezultat saradnje 

i;.davackih radnih organizacija Mladinska knjiga iz Ljubljane, Vuka Karadzica i Sluzbenog 

lista SFRJ iz Beograda. Kao osnova izdanja posluZila je serija od 160 svezaka publikacije 

Krila (Wings), na skoro 3500 stranica, koju je pod zajednickim nazivom Enciklopedija 

vazduhoplovstva objavila izdavacka kuca Orbis iz Londona. 

Kako je literatura o istoriji vazduhoplovstva u nas vrlo oskudna, a interesovanje Citalaca 

t·eliko, smatrali smo da ce biti korisno da im ponudimo ovu vee afirmisanu seriju ali u 

smanjenom obimu, izdvajajuCi one Clanke i poglavlja koji se odlikuju dokumentarnoscu i 

dobrim likovnim prilozima. Tako je formirano sest celina koje prikazuju istoriju ratovanja u 


m zduhu, pionire vazduhoplovstva i ve!ikih /etova, najpoznatije konstruktore i proizvodace 

aviona i najcuvenije vojne i putnicke avione. Kako je prvobitna serija bila namenjena 

engleskom trtistu to je bila prenaglasena uloga britanskog vazduhoplovstva, a zanemareni 

doprinosi vazduhoplovaca nekih manjih naroda i Sovjetskog Saveza. To je u nasem izboru 

donekle ispravljeno dopunjavanjem pojedinih poglav!ja, a posebno su dodata poglav!ja o 

nekim od najznacajnijih dogadaja iz istorije jugoslovenskog vazduhoplovstva. 

Knjiga Zacetnici avijacije posvecena je pionirima vazduhoplovstva i najpoznatijim 

konstruktorima i proizvodacima aviona. 

IzdavaCi 

'

PRVI COVEK KOJI JE POLETEO? 

Svojim avionom na parni pogon i sa krilima »Siepi mis« 

Klement Ader se uvrstio u istoriju vazduhoplovstva 

Prva lctcca sprava tcza od vazduha koja se odlepila od 

zcmljc snagom svog motora i pri tom ~oveku omoguCi· 

Ia vcoma kratak let bila je neobi¢na konstrukcija Francuza 

Klemana Adera (Clement Adcr) koji jc zivco od 

1841. do 1925. godinc. 

Ader. in~enjcr i pronala.za¢. odabrao je za pogon svoje 

ma~inc parni motor sa tctiri cilindra od 20KS koji je 

pokrctao t:etvorokraku elisu promera oko 3.5 metra. 

Sprava je nazvana Eo! (prema starogr~kom bogu vctrova 

Eolu) i imala je raspon krila 14 mctrtra. povrSinu 

krila 28m!. a bila jc dugat:ka 6.5metara. Tetina na 

polctanju bila jc 296 kilograma. a prazan Eo/ imao je 

226 kilograma. Oblikom je letelica jo! najvi!c podset.ala 

na s:lcpog mi§a. a krila su bila na sklapanjc. ali bcz 

povrSina za upravljanjc. 

MiSijenja su·u¢njaka o Adcrovom doprinosu razvoju 

vazduhoplovstva i danas su podeljena. pre svega zbog 

tOga Sto postoji znatna razlika definicije izmcdu »trajuog 

ICl:lc

lako sc smmra da je Ader bio prvi lovck koji se 

pocligao iznad povr'Sinc Zcmljc u motornoj Jetelici, 

njegov jc p•onirski let izveden tajno, 9. oktobra 1890. 

na tcrcnu Sato Pcrer u ArmenviJijeu. Adcr jc tvrdio d~1 

jc tom prilikom ipak preletco pcdcsct mctara na visini 

od oko dvadeset cemimetara. 

Aclcr jc nakon leta konstatovao da sprava nijc bilaclovoljno 

stabilua. bcz sumnje zbog wga Sto nije imala 

povr!ina za upravljanje, i da ce biti potrcbna dalja 

i~tra~ivanja. To je dovelo do nastanka njcgovc druge 

letclicc Avion koja jc, iako jc ostala ncdovrSena, Fran- 

cuzima poslu.tila w oznafavanje rih leteCih ma.Sina. 

Go

nom na dve p3rne ma.~inc . Svaka od nJoh JC omala 

180 KS. a tetina cclokupne let< lice owosola je preko tn 

i po tone. Na prvim probam3 0\3 d\'O~rilna onalona je 

klirila po koloseeima koji je trebalo da JC "'onera' 3JU i 

zadrte na zemlji. ali prilikom jedne probe. ~od brzonc 

od 68km na fas. spra\'3 sc dig)a ..a 1cmlje. ~tetl\li 

sigumosni kolosek koji je upravo to trebalo da spretl. o 

odmah je moral a da se zaustavo. Mak

COVEK-PTICA IZ BERLINA 

Eksperimenti Ota Lllientala predstavljaju kamen medas u istoriji vazduhoplovstva 

Jedan od pl'vih pionira vazduhoplovs1va s kraju dcvclnncstog 

.tkOj 184S. i v.:~ u 

dcta~tvu jc sa bnllorn Gu~lnvom prou~av~10 lctcnjc 

ptica. po~cbno roda. a u dobu od tetrnacst godina 

zapoteo jc ~~' jcdnosmvnim ek,pcrimentima. i to Ulko 

~to je na lcda pri~ rstio krila. l.ihcntal je b1o 1Lf3/IIO 

1nteligenran a uz to je imao 1 spretne ruke i. kada je 

zau~io zan:thku (,kolu u Pot\dnmu i trgovatJ..u akadc· 

rniju u Bcrlinu, 1X>teo je da M! b:wi leteeim modclirna 

sa pok•·ctnim krilima i jcdrilicama. U ~ctku nijc 

imao mnogo u~pcha. ali jc ncumorno daljc i.stralivao. 

Tako jc 1876. iaadio S.:stokrilni ornitopter (mahokri· 

lac) i pnprcm10 ga za letenje U.l pomoC prou' tcgo"a 

Kada je l.•hcntal. prilikom proutavanja leta pt•ca. \37· 

nao da jc dclovanje pok.rctnih krila isuviSe komplikovano 

da bi moglo da sc podrafnva, vratio !l.C jcdrcnju. 

U tom pcriodu jc patljivim posmmranjcm uo¢io zakrivljcno\t 

povr~inc krila i njcn uticaj na lctcnjc. a 

primctio JC. "'o lao i Kejh (Cayle)). da tak\a krila 

,,,·araju ""J"~ otpora. Godmc Jl\89. je Lilicnl31. nakon 

niza ck,pcrimenata. obJavio svoja zapaao prvu jcdrihcu bcz repa, a u\koro i 

drugu. Nijcdna nije bila U>pdM, ali su time ipak dobi· 

jeni a>novni oblici kasnij1h jcdrilica. Ove jednokrilne 

lctc~c 'P'"'c nnlik na >lcpc miS.:,c. zaobljenih krila i 

nosata u obhku L'CZdc. ht1le '" na pra,·e zmaJc,·c koji 

je trebalo Lilicntala da ponc\u u visinu dok bi visio 

okatcn rcmcnima za donji dco naprave. Upravljati je 

mogao jcdino pomeranjcm ceti~ta i to tako ~to bi po· 

krctao kukove i nogc lcvo i desno. napred i na1nd. a u 

vazduhu 1>1 ga odrtavalc 'atdulne strujc. 

U leto IS91 Lilicncal je. od itbeljcnog vrbo,og pru~. 

prekri\cnag v~tanim platnom. izgradio S\Oj trc6 pia· 

oer koji je ,ee imao stabali1 ... 1tor dubinc i pra,ca. a 

ukupna noscta po,rrSina itnMila je devcc kvodrmnih 

mctara. Tnko je Lilicntnl poswo prvi ~ovck koji je u 

Nem11~koj polctco letc~om mnlinom (cinjcnica uz po· 

m~ od>k~nc dnske). Obavio jc vi~ manjih lctova, a 

onda jc poteo da razmiSija o tome kako da sc jcdnosta• 

nijc 'me u vazduh - bez odskotne daskc iii krovova 

'iwkih zgrada na kojc sc pcnjao. U jednom berlinskarn 

predgmdu je napmvio ve~tacki brduljnk visok 

15m sa udubljcnjcm na s~unom vrhu u kornc jc ~uvao 

Dole: Liliewalov dvokrt 

ni planer iz 1895. Lilient 

je ~a }ttlnokrilnih pre:\u 

no d•·oknlne Jete/ice :a k 

Je Je trrdio do su mnog 

swbtlnije. 

8

D '1no: LiHemalleli u Sre· 

• u godine 1893. 

Desno: Jedan od prvih Li 

/iemalovih letova 1896. 

Uskoro zatim on je pogi· 

two leteCi jednim od svo· 

jill jednokrilnih pltmera 1w 

kome je isprobtlvao novi 

natin upravljanja. 

svoje jedrilice. Tako je mogao da startujc u pravcu 

duvanja vetra - nakon kratkog zalcta. vinuo bi sc u 

vazduh i poleteo. 

ldu~e godine. 1892. Lilicntal je izgradio i ~etvrti pia· 

ncr. sa dva puta veCom pov~inom krila od prethodnih. 

a onda i peti, sa zakrivljenom povr~inom krila. Njimc 

je. uz lagani vetar, mogao da prclcti od 90 do 230 me· 

tara. ali je planer bio prevelik da bi bezbedno mogao 

da se koristi prilikom ja~cg vetra. Godino dana kasnije 

izradio je svoju najuspclniju letelicu. Bila je to jedrilica 

sa povrSinom krila od 14m:: i pokrctnim rcpnim 

stabilizatorom koji je spret!avao gubitak br£inc. Uz joS 

neka pobolj!anja. Liliental jc mogao da leti i na daljinu 

do 230mctara. a mogao jc ida upravlja ma~inom. 

NaCin upravljanja 

U to vreme Liliental je izgradio i prvi planer sa motorom 

od 2 KS (na ugljen dioksid). Planer jc leteo. ali ne 

z.ahvaljuju~i rnotoru. Prvi scrijski izradivan planer bio 

je broj 8 iz 1894. Broj 9 Liliental je opremio prigu!iva 

&!m udaraca ~to mu je spasilo Zivot kada jc. tokom leta 

sa Stolnerskih brda u blizini Rinova. izgubio br.£inu. 

Takav prigu~jva~ udaraca je od tOg 1renutka postao 

ncizostavan dco njcgovih konstrukcija. Planer broj II 

je postao •Standardni«, a imao jc stabilizator pravca i 

visine. kao i moderni avioni. 

Godine 1895. Liliental se opredelio za dvokrilne lcteli· 

ce. lzradio je tri takve lctelice i postigao je, kako je 

tvrdio, moogo bolje rczultate no sa jednokrilnim, jer 

su imalc islU povliinu. ali su bile mnogo pokretljivije. 

Na svakom novom plancru Liliental bi montirao neku 

novinu za upravljanje, kao, na primer, pretkrilca i 

vazdu~ne kocnice. Liliental je prvi upravljao letclicom 

u vazduhu. Kada je planirao sa brda svojim dvokrilnim 

kliza~ima , postizao jc ugao planiranja I: 10. 

Medutim. 1896, na brduljcima u okolini Berlina. Liliental 

je dofiveo nesre~u, kada je isprobavao novu 

opremu za pri~v~6vanjc pilota na planer - izmcdu 

ostalog imao je i provu¢enu ~icu od visinskog korrnila 

do glave. Jcdrilica jc izgubila brLinu . prclla u bo~no 

poniranje sve do zcmlje i Lilicntal je slomio ki~mu. 

Vet idu~g dana je umro od posledica povrcdc. Pre 

same nesrete radio je na visinskom konnilu z.a vc~i 

planer koji je trebalo da se pokrc~e pomo~u sprave 

no!ene na glavi jedri li~ara. nalik na rc~enjc koje je bio 

predvideo Leonardo da Vin~i (Vinci). Razmi~ljao je i 

o tome kako da se rc~i problem lctenja u zaokrctu. ~10 

mu ina~e nikada nijc uspclo. lzgradio je bio i drugu 

letelicu sa pokretnim krajevima krila i sa mOtorom, 

koju je trebalo da isproba na sam dan svoje smrti. 

Lilientalova smrt je uzbudiJa celu Evropu. a O

- - L -- 

PIONIR NA RECI POTOMAK 

Pokusaji Semjuela Lengleja pre prvog leta brace Rajt 

Jmc Scrnjucla Pirponta Lenglcjn (Samuel J'icrpont 

langlc)) nije tako poznato kao on a drugih tntctnika 

avijacijc. :.tedutim. Lenglej jc ou. 11'34. a 

za letCilJC je preo da -,e interesujc vet sredinom pcdesctih 

godina. Po~co jc da crca i iu:aduje male modele 

lctclica -,a motorom koji su bili tcmclj njegovih kasnijih 

rumi~ljanja o acrodinamici i dolazi za obimnc 

teoriJ>lc proratunc l3 praktirnn prist up tajnama lctenja. 

o,nj na izglcd besmislcn rad dobio je )>Otpuno 

drugu~ iji /ll!H~aj kada \ll dva njegova mode Ia uviona na 

parni pogon sa ra;ponom 4.3 m prcletela daljinu od 

IWlm Tako je Lcnglej pni tl\CO let sa mMonom 

tetom od ,azduha. ialo je bila ret 'amo o modclu. 

Lenglcjcvi prvi modcli imali su motor i u tome se 

njcgov priswp su~tin~ki razlikovuo od onog bn:1Ce 

Rajt. Lcnglcj je bio ubcden da od "'mog potctka mora 

da ratuna na mocor. pa je tako morao da ima u 'idu 

njego' utinak. tet•nu 1 momenat ehse. umcMo da :,e 

posvctio JCdrilici kojn bi biln u stunju da u vatduh 

podignc tovcka. Kado bi do kraja i>rndio jed:m model. 

wpotco bi drugi. j~ ve6. Bio jc ubeden dn tc takvim 

~btematitnim radom pc.htu~a pra'e rezultace. Godinc 

1~'9ll. dobio jc finansij;ku pomoc ,Jade SAO da. na 

o~novu S\'ojih modcla. krcnc u izgr.Jdnju lctclice koja 

bi mogla da poncsc i tovek:a. Tck od tog trcnu1kn. 

n~akon dug.ih godina tajno!t rada. novmari i ja''llOM 

potcli su da ;c tnteresuju za Lengleje'c cl,perimentc 

A "ion sa ljud~ kom posadom 

Lcnglcj jc j~ jcdnom i1grodio ta~an model aviona 

premn svojim tami\lima. kako bi mogao dn inede pr.:1 

let 'pravom kOJu bi vodio pilot. Q,aj model. sa pogo· 

nom na jcdno"avni benzin\ko motor. u;pe~no je prclctco. 

1901. rcku Potomak. Time jc dat ntak ta pocctnk 

korl\lruisanju i izrade pravoi! lWiona. Ra/umc se da jc 

~tampa odmah potcla da \C inreresuje z~~ njcgo" rad i 

Lenglej je po;tao "estan da mora -lao;clretar Smu 

>Onijen instituta (na 10m polota)u bio jc >Ct od 1887) 

dn opravda >voj rcnomc. l'o~c tkom oktobrn 1903. dugo~ckivani 

uvion bio jc 'iprcman za prvi probni let. 

L.ctclica. na7\ ana Aerodrom. imala je d\ a paraleln;.l 

lrila raspona 1~.6metara o bcnzinskt motor od 55 KS 

koJ• je zamhlio o izradio Lcnglejev pomocnik Carh 

Mcnli (Charlc' Manly). Lagani trup sc ;a>tojao otl 

jcdnostnvnc konstrukcije ccvi i fica. a mno,·a pogon· 

Dole le>·o: Aerodrom ft 

h10 pn-1 Ltt~glejel· tnum 

dot·olpiO rtlik do fXJIH'\1 

lm·eka. l'rt- toga on w 

httvio jedino modetiuw t 

pomo(u njih istratw Jt' 

' 

' 

. l 

10

trodinnmttke ZllkOmiO· 

A l'lOIJ je mmo dra para 

*(J\lOpnt/t kn/a (IOU· 

"'' 

ft. Unglt>j jr u·ojt> mo· 

~It' pa ; Aerodrom (na 

11. katapultiroo m /.i.ron 

oje namht>11t> lndjl' IUl 

t Poromak. Gotlmt' 

YIJ.I pnilkom obo poku· 

a do A t>rotlrom poleu 

- pomo< motora otka:ao 

s!ah1 najni trap i tl\.'1011 

STI4U0 II Tt>J..u. 

'-kog ~istcmn bile \U dvc cliM! nalik nn vcsla. povezanc 

~a motorom pomo~u obic!nih kai~C\'3. Sedmog oktobra 

190J. JC At•rotlrom prvi put poleteo '3 krova kabine 

jl!dno!! '·clikog tamca u'idrenog na sredini reke Polo- 

mak Upra'IJao jc Carl\ \1enli. Mcdutim. prilikom 

u1lctanja lagani \laJni trap ncobifne Jete lice se slomio i 

3\iOn je OC\Itl\110 pao u \'odu. 

Ali. Lengle) jc bio mpljh• 1\0\ck. 1\\'l'sto rclen da prohu 

ponO\ 1 \ ct nakon mc\Cc dana. tim avion bude 

popra\ ljcn. Zt>og m7noraznih razloga proba je ipak 

odla~ona "c do It dccembra. a onda jc otka>:ao kat a· 

pult kOJI JC "'•onu dao pre malo l.'llcta i letelica je opct 

'"'~''" u 'od' Na lalo-.t. i !judi koji je trcbalo da 

pomognu da '( 0)\tK)n i.l\ ure. blli su tako nespretni da 

jt: na l..raju A~rotlrom morao sasvim da se orpi~. 

Malobrojni ncpristra~ni posmatro~i 'm:llrali \U da h1 

letelica jo~ mogla da lcti nko bi imala odgo'"'"Jutc 

urcc:'Saje za uzletanje. Medutim. we jc to po~tnlo nC\'31· 

no kada

RODENJE AVIONA 

Godine 1903. braca Vilbur i Orvil Rajt izvrsili su prvi let 

letecom spravom tezom od vazduha, 

pokretanom snagom motora 

0 lntH~i l~njt d:ma:-. 'iC govori kao o legcndi. ali Vilhur i 

Orvil '" hili vcorna roz l i~iti i kao Slo dokatuju ncki 

... aHcmcn• hiografi. Vilbur je bio glavni pronalrua~. a 

Or\'il pr~ '''ega odl i ~an 'mehanifar i pilot. 

Vilbur Rnjt jc odrastao na srcdnjcm 1apadu SAO 

Rodto"' Ill. apnla 1867. na farmi u bli11m :-ljukc,tln u 

lndtJ;InL Onil"' radio ~tiri godine ka")tho' a 

pomdu:n JC hila rcligiolna. ali ujedno ot,orcnog duhoL 

Oba brata 'u 'tckla 'rednje obrazo,anjc i ''c \'ilhuro 

'c nadc da tc u'pcti da ~ upi~ na Jel,ki ""'' crz:llct 

propalc '" onog trenutka kada mu je ula..an udam.: 

hokcJ~kom palicom ralb1o sve zube i 'ilicu. l\akon tc 

nc~rc6: zm"orio \C u ~o,.cbe. JXWukao od ~,·c1a'i potco 

da prou~ava raLnc knjige i napisc. pre S\ega nau~nc . 

Orvil tc bto lakomisleniji i sponlaniji. napustio JC Skolu 

i fl(X!co c.ln radi u ~tamparstvu. 

Zumblto o uprovfjnnju sa zakoScnirn krllimu 

Occcmhra 1892. brata Rajl su u Dnjlonu u Ohaju 

otvorili rnAiu rndionicu za popravku i po7ajmljiv~llljc 

biciknhL Po,no ~ lcpo razvijao i uskoro su potcli da 

i7r~lduju WOJU mnr~u bicikala. a novcem koji bi Laradili 

£inan,1rah (jU (j\Oje sve vcc. il Hila blizu Kitihouka na obah Sc' erne Karoh· 

nc J7medu 1900. i 1903. braca RaJI '" Ce\10 putovali u 

•••J lraj l na pustoj obali izgradlli \U i privrcmcno. 

JCdnostavno prebivali~le. Svojom prvom jcdnlicom rn· 

Dole: lstorijski snimak 

prvo poletanje Stl ""'"''1 

nim 01•ionom bmt'e 

Flajer I sa On·itom 

tom ;:a komandtmw dt.tral 

se so ;:emlje so'""'' ,.,.,iJ 

.nragom. prepotlnt 1- 

ctmbro 1903. kod 1\r/ 

•·il Hilo. i l

,pona krila 5 metara spu~tali su se sa oblitnjih ohrona· 

ka. uz vetar, JeZeti na sredini donjcg krila, i posle 

l.raccg lela sletali na pesak dut obalc. 

l'ro be u acrodinamiCkom tunelu 

Godinc 1901. braCa Rajt izgradila su i isprobflla novu 

jedrilicu rasponfl krila 6. 7 mctara. lna~c. oni su ispiti· 

,ali raznc oblikc profila krila. polazcti od polarc Ota 

Liliemala. Prilikom svojih proba poeeli su da sumnjaju 

u nauC:ne podatke koji su bili doswpni u tada~njoj 

~tru~noj litcraturi. Kao pravi intcnjcri i istrativaC:i. u 

Oajtonu su izgradili svoj sopstvcni acrodinamitki tuncl 

t u njemu ispitivali najboljc oblikc krila mcrcti i odnos 

uzgona i otpora. Godinc 1902. oni su svojc novo poz.navanje 

aerodinamike i iskustvo ste~eno u eksperi· 

mcntima ugradili u novu jedrilicu raspona krila od 

9.7 mctara koja jc irnala i dvc vcrtikalnc povrSinc. a 

i'pred i pozadi krila visinsko kormilo. Pilot. koji je 

letao na sredini donjcg krila. kukovirna je pokretao 

mehanizam za upravljanje po nagibu. 

Takva kornbinacija komandnih povrSina u 10 vrcmc sc 

.. matrala vclikim naprctkom. jer jc na taj na~in bio 

re ~en problem upravljanja lctclicom po svc tri osc. 

Po kazujuCi smisao za poslovnost, koji je i kasnijc odli4 

kovao njihovu delatnost, braCa Rajt su mana 1903. 

zatra!ila za~titu svojih patenata i tehnit!kih rc;cnja. 

'\jihov saradnik. trgovac i mchani~ar iz Dajtona. Carl~ 

Tejlor (Charles Taylor) jc odlu~i o da im pomazc u 

izgradnji motora za njihov avion. Kako nije postojao 

odgovarajuCi automobilski motor. jer su svi bili prete· 

lduce godinc braca su napravila nov avion koji su 

nazvali Flajer 2 i isprobnJi su ga blizu Oajtona. Konstruisali 

su i novi uredaj za katapuhiranjc aviona. a 

lctclica jc opremljena novin1 motOrom. Ujcdno oni su 

pobolj!ali svoje pilotsko umecc i krajcm tc godinc vee 

su savladali letenjc u obliku slova »S«. 

Vilbur je avion ponudio amcril:kom vojnom ministarstvu. 

ali nijc bio voljan da prikate avion, niti da otkrijc 

njcgovc tehni~ke osobine. sve dok sc nc potpiw ugo· 

vor. Godine 1904. bracu Rajt jc posetio engleski pu· 

kovnik Kaper (Capper) koji jc fclco da avion otkupi 

za eng.lcsku vojsku. ali opct pod uslovom da vidi avion 

tokom leta i da ima uvid u tehni~ke pojedinosti. Braca 

Rajt su kasnije bila u kontaktu i sa Francuzima. ali 

mu~no pregovaranjc jc zavrScno onda kada su Rajtovi 

shvatili da su spccifikacije o brzini. visini leta i mogu 

Ccm tcrctu za njihov avion previsoke. 

Onda su dozvoli1i da se avion snimi i u amcri~koj 

ostaloj ~tampi su objavili tcltni~kc detaljc o svojoj 

letelici. U Francuskoj sc odu~cvljcnjc za avijaciju po· 

veCalo kada su shvatili da sc i druge zemlje nalaze pred 

sa mom izgradnjom svog motornog aviona. K rajem 

1906. braCa Rajt su za prodaju aviona z.a.intcrcsovali 

jednog od vodeCih trgovaca oru~jcm C. R. Flinta koji 

je imao poslovnc kontaktc u Londonu. Bcrlinu i Petro~ 

g_radu. Posredstvom &vojc londonske poslovne veze 

lcjdi Dzejn Tejlor (Jane Taylor). Flin je poku~ao da se 

poveZe s.a lordom Haldanom u eng.leskom vojnom ministarstvu 

i lo1·dom Tvidmautom (Twccdmouthom) u 

admiraliletu, ali ipak nijc do~lo do prodajc aviona. 

Vllburov oprczni poslovni duh nlje imao velikog uspe· 

ha u poslovima na drl.avnom nivou. 

i 

Flajer Ill 

Uspcsnc godinc 

Tek 1908. braca Rajt su uspcla da svoj avion prodaju 

ameri~kom vojnorn ministarstvu za sumu od 25.000 

dolara. lstc godinc i Francuz Lazar Veler (Lazare Weiller) 

je sa njima sklopio sporazum da u Francuskoj 

podigne fabriku koja Ce proizvoditi njihove avionc. 

BraCa su ponudiJa svoj a\rion i ncma~koj. it\'lijanskoj. 

japanskoj i ruskoj vojsci a ujcdno su se pobrinuli i za 

patcntnu za.Stitu svojih tchnifkih re~enja. 

'

l.r•·o: Nfljrr Ill jr bit> pm 

m·imr koji jt mo~ttro tla1:.· 

w•tll' du!.i lr1 1 tltl ~t npmr 

UJJrOI'/ja /10 tl'itn Oftutra 

SiHrm :::a upradjtlfiJt bra· 

tr Rajt Jf omogu(ot·oo ·~· 

mntt' praraco 1 ltttiiJ~ u 

:.OtiArrumn. 

--- 

So.n un lt•·o: A nmr roJI .A 

jt UptO/HJI'Off C1 I'OJIIOJ bo· 

~· Fort lltJtT 4od I ·a;m~· 

10110 otl

Dolt' ft•,·a. Rlljto\' unon· 

d:1 mmor \ll (t•Jm nlmdr11 

J,;ojt It• /.;unJu·n na anonu 

FlaJCT 1: 191.13 

Sawmr ,/ole RuJtol· ari· 

ond;.t motor f...dti Jt' prtko 

ltuu1u1 t :.upiwuk.n dcn·ao 

pagan elt.H unom1 FlaJer I . 

Demo: Spomenik u 1\ili· 

houku 1>/i:,u me\ltt gtle .su 

br11t11 Ruj1 Jlfl'i pill polete· 

Ia motommr llllionom. 

Godine 1908. Vilhur jc otputo•ao u E.ropu. gde se 

~w.roo sa pozna tim CHOJ"k•m 'uduhoplo,cima Leonom 

Dclagranlom (Dcla~rangc). Annjom Fanna· 

nom (Fannan). LuJCm Blcnoom (Louis Blenol). U Lc 

\lanu i kasnije u Peju jc prcd,ta,io ~'Oj a\ion koji su. 

IZmeclu ostalih. ra7glcdall 1 cnglc;l.l. llaiiJanski 1 Span· 

sl.i kralj. lzuze1no uspclm lcto•i Vilbura Rajta na•eh 

su Rene Ganjeja (Gasmcr) da ~trcknc misao oda su 

evropski lctafi u pvrcdcnju ~-- Rajtom prava decaec. 

U SAD je Orvil dcmon"'trirao avion ameri~koj vojsci u 

ron Mejeru. Dotivco jc nit pritnanja. ali tokom jed· 

nog od lctova dogodila ;c nc.,·c~a koja jc prouzroko· 

vala prvu !rtvu u i~toriji lctenjn motornim avionima. 

Avion Orvila Rajta jc 'a vi,inc od 22rnetra pao na 

zemlju i tom prilikom JC poginuo porutnik Tomas 

Sclfndt (Thomas Selfridge) l.oji "" nalazio u letelici. a 

sam On il je telko po-reclen. 

\1edutim. ova nc~rcta mje /aU"'Ia,ila plimu oduk,-ljc· 

nja. Braea Rajt '" pnmila broJna odllko•anja. pchare . 

medalje. izmedu • O\lahh 1 llatnu medalju engleskog 

acroklub-3. a n3 ''¢~3ft(l'u u BciOJ kuei talode: su pri· 

mili zlatne mcdaiJc \'.U>ur JC IO.Juna 1909. izaz\ao 

talas oduk' ljcnja lnda jc a\lonom napra' io krug oko 

kipa Slobode. prelctco brod l..lltllamJO i sleteo na Ba· 

vcrnors Ajlend u NJujorlu. pr~likom spstvcnih aviona. Godine 1910. brafu su u DaJt 

nu osnovala VOlduhoplovnu fabriku ali 10. maja 191 ~. 

Vilhur jc umro mtkon Sto se razboleo od tifusa. 

Posle bratovljevc smni Orvil jc ostao u vazduhoplo• · 

noj industriji i godinc 1914. jc po~eo sudski spor "' 

in~litucijom Smit\Onijen kojn jc u svom godi~njcrn 

izvc~taju tvrdila da jc avion Aerodrom Scmjucla L.cnp.· 

leja b•o pr,·i av1on )~banda nosi OOveka u slotxx.l· 

nom letu. Spor ~ LaStrio do te mere da su a' ion 

Flajtr bra~e RaJt odneli iz SAO i iuotili ga u MuLCJU 

naukc u Londono. U Smitsonijen institut vra~n je tel 

19-18, polto je 19~2. in\tilut obja

, 

LETECI DENDI 

Santos-Dimon je Evropu uveo u stolece vazduhoplovstva 

T c:.:.k~a jc u tome« rckao jc maleni. l.i\'ahan mu~ka· 

ra~.. u odclu na pruge sa \isokim tvrdam okoHatnikom i 

Jl

\1cunhe) za pl'\i let od parka kod Sen Klua do Ajfclo· 

\C kule i nat rag. Tih kra1k1h 12 kilometara Ire halo jc 

prcletcti za kraCe od 30 menula. Oba le101 7:wrl,ilol \Use 

pl'inudnim sletanjcm i po1ivom na l>c:,pi~Han obrok. 

Santo-. jc raj let prvi put poku~ao da itvcc.lc I;\, juln 

l90l. lmao je \'Ccar u lcda 1 S\'Ojim pclim ,a,du~nim 

hrodom bez problema je a>la,ljena od 

~~ clcmcnJia lutijas1og zmaJa '\a 11rat:1tim .v.. obh· 

kom. Jo~ JCdan taka• element. kOJI jc mogao .da ;c 

pomcra gore 11i dole. bio jc priC,~en na prednjcm 

delu trupn. tako da je avion iz.glcdao kao ~ ratka« kako 

i zovcmo a\•iunc ~a povrSimlma ta uprnvljanjc na no~u 

uupa. Mol or, koji jc da\'ao pogon poti-,noj elbi. imao 

je ::!4 KS ~' tzro•dila ga je radaomcJ L:t' U\Cr·Antoa.nct 

SantO\ jc namcra\aO d3 u O\Om a\1onu leti stojeCi u 

trupu "prcd "'m1h krila. Pl'\c probe je obaHo na 

neob1can naC111. Kod :-Jcjija JC naml!'uo konopac 1 

pom1C111 lotur 1\pod kojeg JC okaCio avion i pomoeu 

m;:~garca jc ''c 101ajedno vukao naprcd i nazad dok jc 

isprob~wuo kormila. Medutirn. jcd3n jcdini magarac 

nijc hio dovoljno snalan da doeara letenjc, pa je San· 

tos a' ion morao dn okaCi n3 '-'OJ "'32du(na brod. 

Pni u E\ropi 

U medu' rcmcnu. Santos s.e pnj3' 10l3 JO' d' e nagrac.Jc 

i 10 za •a7duhoplovni pehar Ernc,la ArCdikona (Arch· 

deacona) za pr"i let avionom na dalj1nu od 25mcrara 1 

z.a nagradu od 1500 fmnaka (rtHlcu,kog acroklubn ta 

let na duljinu od najmanje lOOmcmrn. Prvi let 21. av· 

gusla nijc pol>udio velike nade. Avion 14 bis nikako 

nije uspe• ao da .,., podigne i tokom lestokog ubnavanja 

~irom h• adc Santos je jedmo u\peO da slomi elisu. 

Kada JC 1du!Xg dana hteo da poleli, polomio mu "' 

stajni trap. Santos je shvatio da jc motor isuvi~ slab. 

pa ga jc 1nmcnio novim. antoanctom od osam cilinda· 

ra i 50 KS i nnkon nedelju dana opel je isprobao avion. 

Ovoga pul:l u:-.pco je da nnpravi krnwk. ncsiguran 

skok. dugaCak 4.7 metara. 

Dvadcscl i treccg oktobra 1906. u o'am Ca;.ova Samo' 

se. ''" dotcran. u prugastoj ko;uljl i wet loci'\ eno1 

kra,·au. \\Ojlm clcklribtim automob•lom o

Demoaze1·19 

Evropi, iako tck nakon vi~e~asovnih i mu~nih poku~aja. 

K ona~no je I-I bis u 16 tasova i 45 minuta uspco da 

se odlepi od zcmljc i da. kako jc primetio jedan od 

gledalaca. poleti kao skakavac nckih 60 metara daleko. 

na visini od 3 do 5 mctara. Ta~na dutina nije izmerena. 

jcr su prcdstavnici aerokluba bili tako uzbudeni da su 

zaboravili na svoj osnovni zadmak. 

Uprkos tome Santos je dobio Artdikonovu nagradu i 

Pariz ga jc prosto obo:lavao. Majkc su po njemu imenovale 

dccu. barmcni svoja pit.a. a momci su podra~avali 

njcgov upadljiv nafin oblac!enja. U njcgovu l!.ast jc 

u Kafe de Pari prireden banket kome su prisustvovali 

svi oni koji su neSto znaC'ili u cvropskom vazduhoplov- 

stvu. Ma gdC iSao. ko

Dole: Samos·Dilnonov ori· 

ginalni demoaze/ /9 luva 

se u Muzeju vat.duhoplov· 

.stva u Parizu. 

San,im dole: Demoa::.el iz 

1908. imao je motor sa tlvo 

ltori:;onwlna cilillllffl. je· 

dtm nusuprot drugom. 

Sa ..n•im desno: Kada je 

Samos·Dimon luo za pi· 

onirske /etove u Americi, 

zaboravio je na vazduSne 

hrodove. No slici pokazuje 

model svoga helikoptertl 

koji je projektovao ali ga 

nikatla nije izgradio u 

prirodnoj veliCini. 

LctcCi motocikl 

Santos sc pojavio sa novim avionom - demoaze/ 19 ( 19 

gospodica) - tek novembra 1908. Bio je to mali jcdnokrilni 

avion raspona 5.48metara i zajedno sa pilotom 

imao je tetinu od samo 109 kg. Bio jc vccim delom 

izgraden od bambusa. a imao jc motor sa dva cilindra 

od 20 KS koji je bio pritvrSccn u korenu krila iznad 

glavc pilota. Santos je scdco ispod krila u platnenom 

scdi~tu . vi~e nalik na letaljku. Visinsko kormilo i kor· 

milo pravca mogli su da se pokre~u i palicom i vola· 

nom. a krilca su sc pokretala tako ~to su bila povezana 

sa palicom a ona je bila \nnetnuta izmcc:'fu lec:'fa i sakoa 

pilota. Kada bi pilot nagnuo tclo. nagnuo bi se i avion. 

Snaga motora menjana jc pedalom. Demooze/ jc u 

stvari bio prvi lcteti motocikl koji je bio vcoma osetljiv 

i tef.:"lk za upravljanje. To je bio i prvi avion »iz kuCne 

radinosti«, a Santos se nije protivio ako bi ga drug.i 

imitirali. Pobolj~anu verziju tog aviona izradivala jc 

£abrika Klcman·Bajar gde su bambus zamenili lakim 

~cli~nim cevima. Demoaze/ je bio jcdini Z..:"lista uspe~an 

Santosov avion. Godine 1910. Santos jc morao zbog 

sve slabijeg zdravlja da sc odrcknc lctcnja, ali je i daljc 

pomno pratio razvoj avijacije sve do smrti. Umro je 

1932. u 59. godini. 

Da li je Santos bio pravi pionjr letenja iii samo letcCi 

klaun? Veliki in:lenjer sigurno nijc bio. jcr jc svc tCh· 

nitke pojedinosti. koje su ga ncrviralc, prcpu~tao brizi 

svog mcltanitara ~apcna (Chapin). Ali. bio je novator. 

nadarcn cntuzijasta. pun ideja. Za svoje avione 14 bis i 

demoaze/ nijc sc uopSte koristio dostignucima brace 

Rajt iii tehnologijom onog vremena. 

Santos je bio tajanstvena. ncmirna osoba. koja sc po· 

nekad nalazila izmcdu osc~ajnc zanesenosti i dubokih 

sumnji. Ali. kada bi lcteo. zra~io je zaraznom radwcu 

~ivljcnja. time je odu~evio Paritane kojima je tudesa 

lctcnja prikazao iznad njihovih krovova. 

20

PUSTOLOVIDZENTLMEN 

~ 

lber Latam je u prvim godinama letenja dao veliki doprinos popularisanju avijacije 

Oa

I 

t 

Gore: Lotam lett' s1•ojim 

(lvionom tuttolm(•t na veli· 

kom vo4,dulroplontom mi· 

tmgu u Rtm.su, m.•gu.sta 

1909. No tom 11t11mgu je 

tt~an·o'l.-·alo J8 ariona i 

brojni 01'1}DIItlm·pioniri. 

uuam je pobedio 11 posriumju 

naj vetc visine. 

/)ole: Latamo, ~ (n•;o,. an· 

toaner i:nad trktll'l!.th .staza 

:.a morocikle u Brukle1Uisu 

/91/. Aerodrom " nalozio 

usred tr~uliJto. 

l>

~ 

BLERIO - COVEK KOJI JE PRVI PRELETEO 

LAMANS 

Avion je poceo da pokazuje svoju prakticnu vrednost 

Luj 131erio (Louis Bleriot) je bio usp~n pro i zvoda~ 

acctilcnskih larnpi za prve serijske automobile i jo~ 

danas ncki automobili-vcterani imaju ugrac.1cne njego 

\C velikc mcsingane farovc. POCctkom sto1cta Blcrioa 

JC privukla avijacija i vcliki dco novca koji jc zaradio 

pro izvodnjom Iampi ulagao je u izradu letetih ma~ina . 

Godim! 1902. imao je trideset godina, bio je malog 

ra..,ta. kukastog nosa. sanjalac!kih OCiju i imao je brko 

\C kakvi su tada bili u modi. Bio jc izuzctno hrabar. 

amb1ciozan i odlu~an. 

'\jcgova prva leteCa ma~ina - iz 1902 - bila je ornitop· 

lcr: lctclica sa pokrewim krilima. Ovu spravu jc izgradio 

joS pre leta braCe Rajt. Razume se. njegov ornitopter 

nijc mogao da polcti. kao ~toni jcdan do sada to 

nije uspeo. Godinc 1904. konslruisao jc hidroavion 

koji jc morao da se tegli. a izgradio i pilotirao ga je 

Gabrijcl Voazen (Gabriel Voisin). Na probnom letu 

~a mac jc vukao hidroavion. medulim. maSina se nagla. 

pala u vodu i potopila sc. a Voazcn sc jcdva spasio. 

Letelica jc ina~ bila uobitajcnc konstrukcijc za to 

Heme . nalik na Cetvrtastog zmaja. I slcdcei avion koji 

1c: Voazen izgradio z.a Blerioa bio je hidroavion. I mao 

ie d va motora antoanet od po 25 KS. Kasnije je preuredcn 

u obitan a\rion. a prednje elipsasto krilo zamenjeno 

jc dvokrilnom konslrukcijom. Ugradcn jc samo 

icdan motor oct 50 KS. ali ma~ina uprkos ovim inter 

'encijama nije poletela. Najzanimljivija su bila krilca 

BlerioXI 

Ciort: Trop anono blt"rro 

X I hro je dugatak omm 

mtftlra. a iz.raden jt bio od 

jawno,•og drvem i ut,•rJtc•" 

ti~tmim z.me~J.mna. 

Krifn je imalo rtUJ)()II otl 

7.8 mttara. Tolko''' \IOJ• 

nog trapa su s~ nala~Jit u 

•l'llju.fkama• od t~htmh 

U''' kojt su blft pnb rUtlit 

::a dn•tnt nosat~ trupa. 

Motor sa tri cilindra anza· 

ni 1ra vaulu§no 11/tulrnjr 

pokretao je elisu §owjrr, 

promera dva metrt1 1 dow 

:ao jt do /41)() obrta1a 11 

muwtu. U:lema tt!ma 

omg a•·iona bila jr Jl)() kg, 

a hr:ma 58 km no la~ . U 

Francuskoj njegow1 rena 

it' rznosilo 32.000 frmwka. 

/J/erioov let preko Ltmumfa 

d01·eo je do ogrom1w 

potra!nje wk,·iJr Clnt>IIO. 

8/mo XI je kons/1/a 1 "I'" 

\kO '·ojska u balknrnlt.mr i 

pn·om ~l'ttskom rmu. 

24 

njihove uspchc ni\u sh\•atali ili 1m m:,u \Cro,ali. 

Sedmi avion Lu1a Blerioa. tre~i tokom 1907, bio je lcp 

i prili~no komplikovan jednokrilac \tl 'utnom clisom 

koji je kasnijc poswo uzor z.a nvionc tc vrstc. Krila su 

na krajcvimn hila sovitljiva i podignutn. trup je bio 

delimi~no prckriven platnom. a avion jc imao kormilo 

pravca i pokretno vi'iinsko kormilo. Cija sc S\3ka polovina 

mogla po~rctali u suprotnom pra,cu.

., ~tnc za razne v:uduhoplovne podvige. Najvetu na· 

.1du - 10.000 funti - rnspisao je britnn•ki Dej/i mtjl 

'" P"'O preletanjc Lnman!a. Takmi~ar koji je teleo da 

.-.H)ji O\'U nagro.du morao je da lcti ma~inom tef.om od 

c~Juha (Laman! jc dotle vc~ prclctclo 36 balona). ito 

lnJU. a let je morao da sc najav1 4S f.asova ranije . 

'n:d•nom leta vaSe pilota se grozni~a'o \prcmalo za taj 

cl Zanimaoje javnosti bilo je upravo neverovatno: 

11davani su dncvni bilteni, a u tcsnoj doverskoj Juci 

JI je trebalo da krcnc za Ameriku jc na lelju putnika 

otio odlauk lzmcdu Kalea i Dovcra usposta•·ljena 

l>eti~a veza za jovljanje o vremcn,kim prilikama 1 

l\O~tima o pripremama takmitara. 

Bkno nije bio favorit. vc~ lber La tam, Francuz engle· 

,~ ng porekla koji jc bio poznat koo Covek koji jc 

l.rajnje bezbritan i ncmaran u poglcdu litne sigurno- 

:OO:jegov avion ontoantt je de~t mchanif.ara pri· 

rcmalo u blizln1 Kalca pod ruko•odstvom konstruk 

•ra. \1edu favorit1ma nalazio sc 1 grof Lamber. Rus 

ancuskog porckla. crvcnkastih brkovn i ociju tclitnug 

\jaja. Lambcr jc za let priprcmio Rajtov dvokrilni 

\ ion. a imao je jo~ jedan avion u rclcrvi. 

01\i je poletco Latnm, jednog julskog dana 1909. u 6 

•...,, a i 42 minuta Prvo je napravto krug iznad •·isog 

d1mnjaka starog zapotetog kanala •spod Laman!a. 

onda je okrenuo na scvcrozapad 1 ubrzo pretekao 

Jlilra~ Arpon koji je francuska ratna mornarica uputi· 

.1 kao pratnju. Mcdutim, Latam niknda nije stigao do 

),era i izveStaji ;u postajali sve uzbudljiviji: •7.23- 

ma Ji i~ta novo?• . •7.46 - nikog nema na vidiku . 

.,.,limo pomoc. nb.'lr;~i brodo•i zapoCnitc traganje.• 

'00 ~ veoma ~mo zabrinuti. Ne vidamo ni torpedni 

tmnc. ni Latama. Vidite li vi iSta'l• Tek fetiri saw 

tkon Latamovog polctanja u Oovcru su saznaH do 

mu jc otkazao motor nn ncki h 'cdilm milja isprcd 

obale i da je morao da sleti na povr~anu mora. Spw .. to 

ga jc Arpo11, ~ Latnm ga jc f

Dnno. l'prm ljultJt po 

IWS:thu m umom hlt•rw .\"I 

mrlll..m ulo I'' ,,, mw J..ojt 

'II prm~t·IJJtWII ,,.,,, Rujt. 

~~~ 'm '''"''' m l..ttltt ()c· 

moll\twt I Ill l..oJU It \ 'llbur 

RaJI '"'' pt1111 1:' ,·o \U J 'ekundi. 1na~i sa 

prosef110m brtinom od ~ kilomctnril nata,. Prilikom 

1og lela z.adohio jc jake opckotlnc nn lcvoj no1i zbog 

vrclc izduvnc ccvi, ~to mu jc JlrOU?I'Okovalo jake bolovc 

i morao je dr~ kori,li \Hike. 

>~Ko Cc prvi biti ~prcmt~n 1~ lc1 I Olllm iii Blcrio?« 

1 ... 1pitao sc 25.jula UO\'inar Oc•jlt mejla. Prvi je bio 

spreman Blcrio. Polctco jc u 4 -ll uju1ro. u7 ~:oam iz.la· 

zak :mnca. Bilo jc mo1glc. a lllcrw nljc 1mno kompa~. 

U

- 

... 

50.000 rumi. Cinjcnic~J jc da jc Blerio ''OJOJ 1cni olc·: 11/,·,.io.\'1 Jt'f"''If'UI 

polcJt•o .?3.Jmuu~ru /W/9. 

u IHju. 7 mla Jt' umw Jtw~ 

tor 111.1' od 1111>;.\. t1 prt 

Ina pr('/,(1 I tmumCa m.:m· 

tlt·n IIIUJt'motor mr:mu ml 

1~ A\ 1/n' d

PIONIRI JUGOSLOVENSKOG 

VAZDUHOPLOVSTVA 

Edvard Rusjan je avionom svoje konstrukcije poleteo 

svega sest godina nakon prvog leta brace Rajt 

Sve ~to se !)OCetkom ovog vcka dogadalo na polju avijacije 

imalo je trajnog odjeka i u naSim krajevima. Znatna 

ponctost ovom revolucionarnom novinom narOCito 

sc odraZavala na srranicama ~tampc 

koja jc budno 

pratila. sve uspehe i neuspehc prvih avijati~ara. stvaraju6 

atmosfen• koja je podsticala !jude smela duha da 

se i sami posvete vazduhoplovstvu. SreCom, za izgrad· 

nju letelica rada jo~ nisu bila potrebna velika materijalna 

sredstva. a mnogi na~i !judi raspolagali su potrcbnim 

tehni~kim znanjima koja su. pored cntuzijazma . 

c!inila bitan preduslov za uspe~nu izgradnju lctelica. 

Jos od 1900. u Sloveniji. Vojvodini i Hrvatskoj zabclei.eni 

su primeri izradc lctcCih modela, ~to je za mnogc 

buduce konstruktore prcdstavljalo prikupljanje ncophodnih 

iskustava za docniju izgradnju pravih lctclica. 

Ovakav razvoj mofemo da pratimo kod pan~cva~kog 

lekara Vladimira Aleksica koji jc od 1907. usp~no 

startovao leteCe modele sa terasc svoga sanatorijuma, 

a 1908. ot!)OCeo je izradu dvokrilne jedrilice koja jc 

bila gotova u jesen 1909. Probni let izv~en je 17. oklobra 

pomoC:u starta zatcgnutim gumenim u.tetom i jcdri~ 

lica je postigla visinu od oko 15 metara a.li zbog snaznog 

vetra iii nedovoljne stabilnosti sruSila se na zemlju 

i oStetila sc. Aleksic je tom prilikom lak~c povreden ali 

je uskoro nastavio sa ekspcrimcntima, nameravajuCi 

da u jedrilicu ugradi motor. U tome ga je sprc~ila 

prcrana smrt. U lciO 1909. na padinama kod Ormo.ta u 

Prckomurju pravio jc kracc lctovc jcdrilicama-planerima 

i scdamnacstogodi~nji Otmar Kanet. 

Sli~an razvojni put od modelara i zanesenjaka do kon~ 

struktora i letata prdao je i Slovenac iz Gorice. Edvard 

Rusjan. Zajedno sa svojim bratom Josipom. jo~ 

kao jedanaestogodisnji dctak gradio jc lctece modele 

sa elisom na samom potetku ovog veka, a od 1908, 

pored modcla projektovao je interesantan helikopter 

koji je leta~ mogao da nosi na ledima. Poeetkom 1909. 

braca su sag.-adila jedrilicu koja jc po svcmu sudcti 

posluzila kao sklopna makcta za buduce avione. U 

jcsen istc godine. poslc posctc vclikom mitingu u itali· 

janskom gradu Brc~i. na komc su ih impresionirali 

Jctovi Luja Blcrio~•. Kertisa i drugih poznatih pionira 

avijacije. braCa Rusjan su pristupila izradi sopstvenog 

aviona za koji su nabavili motor auzani od 25 KS. 

To je bio papirom prcsvuteni dvokrilac tipa patka kod 

koga jc vcti

l.t't 'IC' trajao S\ ega de5etak ~kundi i za to '\Teme 

Ru .. Jan JC U\pc!O da preleti 60 metara dO\tigav~i visinu 

od "'" metra. Vee posle Cetiri dana prelctco je razda- 

IU ud oko 500 metara sa mak~irnalnom ,·ic;inom od 

: mct;m•. o posmatra~ i su occnili do jc nvion postigao 

to r11nu 11111Cdu 50 i 60 kilomctara ml ~a..;, io jc prcdstav~ 

..-lo liWt:m u.;;pch narOCito :tko ~tc imn u vidu ~injcnica 

JC Ru,jnn u tom trenutku bio jcdini pilot koji je u 

•. 1ru tada~nje Austro-Ugarskc u;pc~no lcreo a vi 

. •m "'P'r' ene konstrukcije. 

\! ~Jut1m. u poredenju sa rezultatima koje 'iu u to vreme 

po-.u1-ah naJpoznatiji letati u Francu\kOJ i drugim raz. 

'""""'"' zemljama zapadne E'TOpe 1 SAD. Rusjano'i 

· '" '" predsravljali joo uvek skoro p

Levo: Ecltl· \II, \•erOI.-'(ltno 

najuspdniF tnoion bmtt• 

Rusjan it. goriCkog gradireljskog 

perioda, koji J

crod1omu lraj Parrz..1 Uf'H.un;•o Luja Blenoa. A' 1()111 

:J ~a '""OJili i krijuCi 'c ext Cuvarn ~nimio JC ~n.:.om 

BlcruKl\ monoplan. pril.upio neophodnu litcrawru i 

Sl. ,,hccanjcm prijmclja da ~c dohiti motor :uuani po· 

luno JC u Suboticu. Vee l.rnjcm 1009. a'ion JC bio 

gla' num !1010\·. litio jc n~1 BlcriclO\ monoplan ah 'C 

~ d1m~nzijama i mnog.m rc'-«.!nj1ma od njcga huno 

"'Ull~()\.tll. P~c lcto"c Sane jc 1£\00 mcdutim tel kra· 

m JUna 1910. kada J< u;pco da prcleu celo Lon)'Lo 

r,.ah.:.tc. a krajem jula U\pc,no jc pra,•io 1 zaol.rclc. 

r Idol jc. kao i Rusjan. U~lanovio da slabi motor :1111:1111 

rrcJ,t:Wija prcprcku lH O\IVnth 1 alljC vcCih lctovn, i 

"'•"\.o nijc imao srcdstnvn da \.upi sna!niji motor cJdlu · 

.. 1c da ga 'agradi ~.am. u.1 pomot subot i ~kih mnj\IO· 

D.L O\i btlo po'ero,au da jc 

"an t1~lln~ki porezmk u VOJVOdanskoj patanci u'pco 

J'II{J nn~ini taka' tchntf~t podvtg. 

' OO\IIn motorom. koji jc ratvijao 50 KS. lctovi Ml 

'"'" hili dovoljno dugi pa :-c Suri~ odvatio da ta ~voje 

·r~u.fnnc priredi ja"·ni let koji jc 7akazan ta 16. okto· 

~r Prcd oko 7000 ljudt SJrtC jc na visini od oko 20 

t t.tr~t 

oblctco cclo trkali(tc bumo pozdra,ljcn uc.J 

-.uplj&.:nog ~'eta . .Sa 1\ti 3\IOn 1911. ugrad1o jc \.Cd· 

l\:llmdritni mOtor. OJatao \lHJfll trap i usa' rpco da tl\ede pctlju (luptngl • 

... o1u jc, pored Rusa Ne"tortwa i Francuz.a Pcgua. do 

n.ta iJ,ciO '3-rnO j~ nckolilo pilota u ~\·ctu . Viktor 

'-l•>huCar jc godine 1912. pobcdio na jednlilar..kom 

1\.ln1CCnju koie je odrtnno na Scmeringu blilu Beta. 

31

PIONIR AKROBATIKE- PEGU 

Njegovi pokusaji nisu bili zabava, vee nauka 

SelcstettAdolf Pegu (Celestin·Adolphe Pegoud) jc ro· 

den 1889. u otmenom skijaSkom ccntru Val Dizer u 

blizini Mon Slana. Prva leta~ka iskustva stekao je za 

vreme slu~enja vojnog roka kada jc leteo kao mehani· 

tar na jednom od jcdnokrilnih aviona REP (REP - 

Rober Esno·Peheri). To je letenje duboko uticalo na 

Peguov tivot. Posle izJaska iz armijc ot i~ao je u pilot· 

sku Skolu Luja Slerioa u Siku. jufnom prcdgradu Pari· 

ia. Blerio je bio vcoma imprcsioniran Peguovim prirodnim 

letatkim sposobnostima tako da ga je. nekoli· 

ko nedelja nakon njegovog prvog leta, posta,•io za 

probnog pilota svoje kompanije. 

Nau.ka omoguCava napredak 

Pcgu je nau~no pristupio probnom letenju i zapoceo 

scriju eksperimenata sa ciljem da poboljSa bezbcdnost 

lctenja na koju se tada nife ni mislilo. Tako je 19. av· 

gusta 1913. polcteo sa aerodroma Bik starim. dotraja· 

lim jednokrilcem blerio X I , i popeo se na visinu od 

230m u mirno vc~e rnj e nebo. lskljulio je motor, po· 

stavio avion u horizontalni let i isko~io lz aviona, spu 

Stajuti se Jagano pomocu svilenog padobrana koji je 

konstruisao Bone (Bonnet)- on je i sam vee bio sko~io 

1912. padobranom iz balona kod Sen Klua. 

Pegu sc srecno prizemljio mada ne i elegantno jer je 

pao na kroSnju jednog drveta, oduSevljeoo pozdrav- 

ljen od mnogobrojnih posmatrafa medu kojima se na· 

lazio i jedan major. koji jc intcrvcnisao kada jc !andarmcrija 

pokuSala da spre~i ovaj opasni eksperiment. 

Pegu je bio prvi pilot koji je skocio iz aviona u letu i 

njegov eksperiment je utro put upotrebi padobrana u 

ratnim uslovima. 

Medutim. pona!anjc napuStenog aviona blerio jc osta· 

vilo na Pcgua jo~ vcCi utisak. Dok sc spu~tao padobra· 

nom on jc posmatrao letelicu kako bez pilota polazi u 

vertikalno penjanje, onda gubi brzinu i okreCe se na 

leda. izvodi neku vrstu lupinga pre nego !to se bczbed· 

no spustila na travnati aerodrom. Pegu jc pOCco da 

razmi~lja o tome da bi vdt pilot mogao da poku~a da 

izvcde isto takve figure. Tokom sledeCih nedelja Pegu 

je poja~ao konstrukciju stajnog trapa aviona blerioXI, 

sa motorom od 50 KS i duplirao gomje i donje zatege 

na kr11ima. Montirao je i dvostruki sigurnosni pojas za 

pilota, a onda jc avion u hangaru okrcnut na lcda, a 

Pcgu. vczan za scdi ~ t c, privikavao sc na ncobi~an po· 

lofaj pri letu na ledima. 

Oemonstriranjc lctcnja u Zivisiju 

Na dan 1. septembra 1913. mala grupa pozvanih prija· 

telja okupila se na aerodromu Zivisi. Pcgu jc poleteo 

svojim avionom blerio i popco se na visinu od 900 m. 

Po~to je isklju6o motor anzani obr..Sio se vertikalno i 

Dole: Ado/fa Pegua bum• 

poz,dravljaju u Bruklend· 

.ru u Engleskoj. nakon sit'· 

tanja posle uspdno i;;•-t'· 

denog lednog leta, 25. sep· 

tembra 1913. s .. ega neko· 

liko nedelja ranije on je 10 

prvi pw izveo u EngleskoJ. 

Strast za vazduhopJo,•nlm 

akrobacijama je kao wlca 

zohvarila avijatiCare i tO· 

kom narednih meseci uslt:· 

dilo je vi!e uspeSnih. all i 

tragiCnih, eksperimenma. 

32

potom krutio na lcdima. Jedrio je iznad zapanjcnih i 

upla!.emh pcxmatra~ kOJima je iz kabioc vc;,elo rna· 

hao pre nego ~to je ponovo krenuo u poniranje i pre· 

\(,.'() avton u horizontalan lei. 

Pegu je napra;no po;tao junak. Zapanjio je 100.000 

Parilana 1 bto JC odu'ie,ljeno pozdra,·Jjeo u ~tampi. U 

Panskom po;.ordw uwesa je kasniJa sa podiu.njem 

tvari. on to nijc uwdio. Prvi htping izveo jc poru¢· 

nik Pcwr Nikolajevi¢ Ncstorov. pilot ruskog carskog 

vazduhoplovstva. 20. avgusta 1913. Medutim. manevnr 

uspravnog •S• koji je priknzno Pcgu. zahtevao je dale· 

ko vete optcre~enjc i pilotu i aviona no obi¢an luping. 

3 zahlcvao jc i mnogo hrabrosti. 

"• dan 21. septembra 1913. Pegu je za javnost izveo 

akrobatski program u vazduhu koji se sastojao od: 

upinga ~ preturanJcm na leda i valjkom. ran\'ersma· 

na. njcgove figure •S•. kovita i figure opisane kao 

oreturanje preko lrila. To preturanje preko krila JC 

molda bto pok~j da se obme blerioXI. ali upra,•lja· 

nJe .aVJjanjem kraJe,·a krila nije omogu~valo da "" ta 

Jkrobacija izvede do kraja. Saeuvane fotografije poka· 

zuju dn je Pegu jedino uspeo da se vertikalno post a vi u 

polot.aj za preturanjc. i da se opet ispravi. 

Ova predstava nni~l a jc na podeljena reagovanja: ne· 

\'Cricu kod nckih avijati~arn i oduScvljcnjc francuske 

J3vnosti. koja jc obotavala mladog pilota niskog m· 

'lorn. okruglog lien sa uvrnutim brkovima i vcsclim 

plavim otimn. Mcdutim, pcxtojali su i oni ~to su ga 

prez.irali jer su smntrnli da jc. •bezumni Pegu• nanco 

PILOT SA DIVLJEG ZAPADA 

Sem Kodi je mozda bio najsllkovitija licnost medu pionirima vazduhoplovstva 

v -rcme kada JC 'azduhopiO\'Sf\0 Sl' aralo Clla' niz 

1\Clda. u Eoglcskoj sc poJavio tovek komc '" ,e divili 

zbog njegovc us1rajno~11. hrabrosli i vedrog ra;.polote· 

nja - bio jc to Scm Ko(li komc je z:vanil!no pri1nnc prvi 

let motornim avionom u Velikoj Britaniji. 

Semjucl Frenklin Kodi (Samuel Franklin C'ody) bio je 

daleki rodak leg~ndamog Bufalo Bila i rodio sc 1861. u 

1rskoj porodici. OdraMao jc na OCe\Om ran~u u Tcksa 

'" 1 uskoro poslao odli~an jaha~. Osno>ao J< pulujuCi 

cirkus sa Divljeg zapada i 1ako s1igao do Engloske gdc 

JC kupovao konjc. Tamo mnjcvi mogli da nose i ~oveka. 

Tako jc 1903. konwui\ao nekoliko divovskih zmajcva 

- najveCi je imao raspon od 11 mctara. Kako bi privulao 

pa1nju vojn1h krugo' a leteo je zmaje' ima koje je 

vukao motomi mmac od Kalca do Dovcra 

"•lon uspeha sa zmajcvima Kodi je za~o gradnju 

modcla jedrilica. 810 jc ubeden da ce problem lc1enja 

sa mo1orom reSiti 1ako Slo te koristili osnovnu koncepciju 

konmukcijc zmaja. Godinc 1904. briwnsku voj 

>ka jc odlu~ila da upo1rcbi Kodijeve zmajcvc lll osmatranje 

aniljerijskc vatrc. Tnko je Kocti sa sinovima 

Lconom i Vi\'ijanom krcnuo u izradu zmajc..,a z.a vojsku 

u nekoj fabrici balona. Na bclom kOnJu. koso duge 

do ramena ispod \Chkog kaubojskog ~1ra. u fiLmama 

'a srebmim marnuz...'tma. uskoro je svima postao poz· 

na1. dok je nadzirao pu~lanje zmajeva i s1rpljivo i pun 

dobrc volje hrabrio oficire koji je 1rcbalo da sc po 

jakom vetru podignu na visinu od 400 mctora. 

ldute godine Kodi jc izgradio svoju prvu jedrilicu. 

raspona 15.5 metara. te~ku svega 53 kilograma. Njcgova 

lerelica je pr>o pole1ela ispred Kris1alnc pala1e u 

Londonu. pa u Alder!olu gde je Kodi ofie~rc brilanske 

annije poduea,·ao piloliranju. U roj so jedrilici nn kraju 

~ru~io njegov sm Vivijan i tom prilikom z.adobio 

IC~ke povredc. 

Nulli Secundus 

Kada se saznalo za u;.peSan le1 braee Raj1 u Americi. 

Kodi je ~o-da ubeduje predstavnikc >OJ•ke da mu 

dozvole da ujcdan od zmajeva ugradi molor. Medutim. 

nadlelne vlasti su u 10 vreme bile veoma S1cdlj1vc i ono 

malo novca ~to je bilo na raspolaganju namcnile su 

ISklju~ivo razvoju malih vodenih lelelica. Kodi je mogno 

da se zadovo1ji time dn razvijc motor i nove su\bili~ 

zatorc za novu vojnu lctclicu koja je n:uvana Nulli 

Stcwulus. Ona je prvi pu1 poletela 10. scplcmbra 

1907. a u njoj su so nalazili pukovnik Dton Kaper 

(J . Capper) i kapetan King. dok je Kod1 •brinuo o 

mo1oru•. malom an1oanc1u od 50 KS. 

Kodi je stekao priliCno 1skustava sa bcn7inskim molorom 

radeci na 1oj lelclici. a uz ro je bioi jedmi oovck u 

Engleskoj koji je imao ncko prak1icno znnnjc o profilimn 

krila. Nulli SecmtdtH' jc

\ledutim. tck 16. oktobra. Kodi jc. u prisustvu pukov 

,ka Kapcra. vi~cg intcndanta fabrikc balona. avioom 

preleteo 420 metara na prose~noj visini od 6 

-netara. Kada je pokuSao da izvede zaokret. opct je 

:-trilitno o~tctio avion. Kodi se. kao i obitno. izvukao iz 

upina sav odu~cvljen ~to ima avion koji leti. nimalo 

zabnnut za to ko tc njcgovc prctpostavljcnc da utc~i 

zbog Stete koju je pretrpeo prvi vojni avion. 

L'red pilotskog scdi~ta. a tada je preme~ten pozadi, a 

:...-ostor za pilota i jo~ jcdnog putnika pomeren je una 

~ed . Mcdu prvim putnicima hili su Kodijcva Wna i 

""'Ukovnik Kaper. 

8ritanski krug 

vOdine 1910. Kodi je nesumnjivo bio najiskusniji pilot 

• Englcskoj. iako je pilotsku dozvolu Kraljevskog 

..erokluba dobio tek 7. juna 1910. Njcgova dozvola 

• Ia je de veta po rcdu. 1stc godine stekao je i britansko 

'iavljanstvo i tako je kao naturalizovani Englez svo· 

.m avionom osvojio Mi~lenovu oagradu. a uz to je 

oostavio novi cngleski rekord u trajanju leta - leteo je 

: sata i 47 minuta i preleteo je 298,4 kilometara. 

to vreme u Engleskoj pilotske Skole su nicalc kao 

~ rkc poslc ki~e. Pi loti su leteli na novim avionirna i 

rganizovali su vazduhoptovnc mitinge . Novinske re· 

.:.a\.:cije su raspisivalc mnogobrojne nagrade i tako daa1e 

podstreka ovoj dclatnosti. Dejli Mejl jc. na pri 

"""''· raspisao nagradu od 10.000 funti za trku oko 

3ntanijc, za tzv. Britanski krug, koji je trebalo da se 

~rii jula 1911. Za ovu maratonsku prugu. dutu od 

1600 kiJometara, prijavilo se mnogo poznatih pilota - a 

mcdu njima i Scm Kodi. 

Jnteresovanjc za ovu trku jc bilo toliko da sc na Hcndonu 

okupilo vire od pola miliona glcdalaca. Uprkos 

masovnom odu!evljenju, britanski avioni su biti mno· 

go stabiji u poredenju sa onima iz kontinentalnog dela 

Evropc. Od svih britanskih aviona jedino je oovi Kodijev 

dvokrilni avion prclctco ~itavu prugu. iako mu je 

usput prvo pukla cev za hladcnje. pa su onda nastupili 

Gore: Kodi sedi u svom 

jednokrilcu koji je imao 

motor ausrro-dajmler od 

120 KS. Iuadio ga je kao 

odgovor na konkurs za i:. 

bor vojnih aviona 1912.

Dolt A.'odt rodi no n·om 

d,·oJ..nlnom anonu. koJim 

JlrO·dnjmler od 120 KS i kado jc popravio avion 

pobcdio jc na dva takmitenja zn M i~lcnovu nagradu i 

postavio novi rekord u tmjanju lctn- od 5 tasova i 15 

minuta. Krajem januara l9L2. u nvion je ugradio i 

dodotnn ~di~ta za t!ctiri putnikll i sa njima prelcteo 

11.20 kilometara oko Lafcn> PlcJnn na pro-.ctnoj visini 

od 30 metara. 

Kodt se onda posvc1io konkursu kOJI JC ra•pisalo \Ojno 

m1"'''""''o kako bi se dob1o. odgovarajuti a' ion za 

no,·oformirani le1afki korpu.s. Koch je 11radio novi jednoknhu 

avion ~a istim pogonom kao njcgov prcthodni 

avion. oli za vrcmc probnog leta udnrio jc u jednu 

kravu i nvion jc bio jako o~1ctcn. Kodi nijc zapteo 

popravku nviona. ve~ je motor ugrndio u svoj stari 

dvokrilni avion i tako izaSao prcd konkursnu komisiju. 

Vojni izbor 

Za prvu probu u Larkilu. jula 1912. prija,iln '" se 32 

u~e~nika. ali blagonemeno je .ta\rlcno S\ega 25 a'·iona 

Sa konkursnom takmitcn)u "probavani su brzi· 

na. dole!, pcnjanje. poniranjc. sletanJe. uzle!anjc. t\'T· 

srina kon"~rukcije i pokrctljivo'l avionn. Medu 3\ioni· 

ma u konkurcnciji bilo je nckoliko nnJboljih aviona iz 

kontincrualnog deJa Evrope kao i cngleskih - m'r, 

btisrol. vikers i martin·hentlasid. Mcdu pilotirna su se 

nala.tila vcoma poznata imcna ll. Pikston (Pixton). 

T. Sop,•il (Sop"ilh). G.lngland (England). F. Rejn· 

hem (Raynham). V. Park (Parke). A. Bnstid. !shod je 

biO polpuno neocekivan, jer je pobediO Kodijev Slari 

dvoknlm nvion. U oceoji,anJu bntnc. dole1a, potroSnJC 

ulja • kotenja na travi U\'f'Stio sc na drugo mesao. ;,). 

u pcnJOnJU 1 lctcnJU na maloj brzm1 na trccc. u lctu b.:z 

motora i po"11zanju naj,·eCe brtme nrt tctvno. po iz· 

drtljivo~ll nn pcto. a u brzini penjanja na k'\IO mesto. 

Vazduhoplovni !ttrutnjaci Sirorn svcta bili su prili~n

ALKOK I BRAUN 

Preko Atlantskog okeana za 16 casova i 27 minuta 

Pr"og aprila 1913. lord Nordklif (Nordcliffe), vlasnik 

:-ta Dejli mejl, objavio je da nudi nagradu od 10.000 

-unti sterlinga prvom pi lotu (iii pilotima) koji bude 

•releteo Atlantski okcan. Ova ponuda je objavljcna 

...amo dcsct god ina nakon ~to su bra~a Rajt izvriila prvl 

¢t avionom na motorni pogon i uprkos ogromnim 

~dkoCama koje su bile vezane za ovakav let, bilo je 

... ilota i graditelja aviona koji su prihvatili izazov. 

Pocetak prvog svctskog rata prouzrokovao je odlaga 

'-le i >Jordklifova ponuda jc mirovala za vrcmc ncpri 

Jteljstava. Ali jula 1918. kada se ve~ nazirala pobeda 

-.a,eznika. Nordklif je opel istakao svoju ponudu. Celn 

dana nakon primirja novembra 1918. Srampa je 

'>bjavila da sc takmi~enje konatno ponovo otvara. 

_ da bi stimulisalo proizvodnju znatno jatih mot ora 

mnogo podesnijih lctclica«. Evcntualnim takmi~ari· 

-na bili su postavljeni ta~ni uslovi. uklju6uju6 i ograni· 

.Xno vreme od 72 Casa za izvr~enje preleta, s tim da je 

~lo dopuSteno jed no medusletanje na more. a strogo je 

"'tlo zabranjeno bilo kakvo u~e~~e lctelica iii posada 

•OJe su bile • ncprijatcljskog porckla•. Takmitenje je 

~lo otvoreno samo za takmifare koji nisu bili u aktiv .. 

,_,j vojnoj sluZbi, a kao nepristrasni sudija odreden je 

"'\ritanski Kraljevski aeroklub. Smer leta nije bio odrexn 

i piloti su mogli da lete bilo u pravcu istok-zapad. 

"'lo zapad-istok - jer jc pre svcga bio cilj da se prelcti 

"'~ kontinenta na kontinent. 

l.alo su pojedini britanski i ameri~ki proizvodati ,z.apo· 

.:di izgradnju specijalnih aviona za ovaj poduhvac 

Vikersova fabrika aviona jc vc~ raspolagala odgovarajuCim 

avionom: bio je to dvomotorni bombardcr "ik.ers 

vimi. Prvi takav avion je polctco novcmbra 1917. 

a serijska proizvodnja ~cia je 1918. Sticajcm okolnosti 

samo je jed an vimi stigao u Francusku u oktobru 

1918. ali nije bio u opcnuivnoj upotrebi pre primirja. 

Sio jc opremljen motorima rols rojs igJ VIII od po 

360 KS. Taj avion , bez vojne opremc. posebno jc pripremljen 

za let preko Atlantika. Ugradeni su dodatni 

rezervoari za gorivo. tako da je ukupno mogao da 

primi 3927 litara goriva. time jc. teoretski. njegov 

dolet bio 3920 kilomctara. Uobicajcni broj tlanova 

posadc aviona bio je tri. ali u ovom vimiju bilo jc 

mcsta samo z.a dvojicu, a pilotska kabina jc tako prcuredcna 

da posada scdi rame uz rame. Preostalo jc joS 

jedino da sc odabcre odgovaraju~a posada. 

Dvojico dobrovoljaca 

Jcdanacstog marta 1919. bivSi pilot RAF-a Dfon Alkok 

(John Alcoc)-demobilisan iz aktivne slufbe samo 

dan pre toga - prc~ao je na dufnost u Vikersov servis u 

Bruklendu. i uskoro jc ubcdio rukovodioca firme da je 

upravo on pogodna osoba za taj lcL Roden u Man~estcru 

1892. Alkok je bio intenjer, a 26. novcmbra 1912. 

je dobio diplomu broj 368 pilota Britanskog aerokluba 

. U narcdne dve godine stckao je glas hrabrog i 

veStog pilota.' Potctkom rata sc prijavio u Kraljcvsko 

pornorsko vazduhoplovstvo gdc je tri godinc radio kao 

instruktor. Kako je uporno trazio da bude prcbatcn u 

Dole: Neslovtm uwrSewk 

istorijskog lew - vimi st 

nosom zario u ;rsko blaro. 

37

Doff Pogled " ptlol\411 

Jwbmu saCrn:anog muz.

~an·nn dol~: D"·omotorm 

u k~r~ \'tml Alt.oS.a 1 Brorma. 

so~·uuki smmaJ,;. ~~ 

•rrot: \'rtmtna obrotlatt 

O\nO'-IIt t/tmtntt Q\'iOJIQ_ 

£NDICATOR HEAD 

' • 

\fauritanija. dok je rn~klopljcni nmt prevcz:cn ne~to 

kasnije teretnim parobrodom Glendei'On. Na :\jufaundleod 

su stigli 13. maJa a mm 26. maja. Alkok i 

Braun su imali pote~ko&: u pronalatenJU pogodnog 

terena za aerodrom. pa i za sklapanje a'10na. sve dok 

im konkurenti nisu velikoduSno ponudili da koriste 

njihov teren za montiranje "'llluja. Odmah je pOCclo 

sklapanje aviona i celokupna monta1n je obavljena 

pod vedrim nebom. snmo su koristlli platnenc pokrivafc 

da zaStite letelicu od ncvremenn. 

I problem sa odgovaraju~om stotom za poletanje je 

reSen kada im jc wonoSnji fanner Lester ponudio svojc 

zconljiSte, pa je 9. juno D1on Alkok mogao da izv~i 

kratki probni let na ponovo montiranom vlmiju. Tri 

dana potom je izv~io svoj drugi let. odnosno zav~ni 

probni let. pred pokuSaj za prelct Atlnntskog okeana. 

Konatno. u subotu 14. juno 1919. ta~no u 13 fasova i 

2~ minuta. AJkok je pu.stio motor u r3d i svctJoZ.uti 

dvokrilac je sa potetka •Lcstero\e livade• krenuo u 

zalet. U 13 fasova 1 45 mtnuta po lolalnom vremenu 

UPP£RWING 

' 

( 16.15 po Grinvieu). tcSko natovareni vimi je zapi0\10 

kroz ,azduh i poeeo da se penje, a 15 minuta kasnije je 

prclcteo ot>alu Njufaundlenda. okrenuvSi se u pravcu 

istoka. Cilj mu JC t>tla Jrska. ~to su takmie>rska 

pra,·ila donolj;l\nla •lctanJe na bilo koji deo Ujcdinjenog 

Kralje"l\a. ukiJUtUJU6 i lrsku. Takmie>ri su koristili 

i pogodan 'ctar koji am JC duvao u lec.1a brzinom 

od oko 50 k•lometarn na Cas. lznad njihovih glava 

nalazio se be~konaCni hladni bedem sive magle, kroz 

koji jc Alkok penjao u mldi da tc izbiti na neki deo 

vedrog ncba i time omogu6iti nnvigatoru Braunu da 

vodi nnvigacijuuz pomo

I 

Sh11ri ne idu kako bi trebalo 

Kako se let nastavlj~o . po¢elc su da se nitu manje 

nclgode. Njihovi pojo>cvi za spasavanjc i lctatki kombinczoni 

po¢eli su da -.c krute od hladnoec ida oncmoguf 

a,aju pokrete: unutra!nja itduvna ccv i prigu~i,· a~ 

dcMtog motorn su napukli i izgoreli. ~to jc prouuokovalo 

utasnu l>uku kojn je prinudila l)r-Juna da -.c do 

za, r\etka leta dopisuJC -.a Alkokom kon>1eCi s•·oJ navigacioni 

dnevnik. Ah nnjgOrc cc~koCe su tck nailnzile. 

Nukon desct ~asova leta kre. 

No.!tom u ztmlju 

Konatno su

LET OKO SVETA 

Major Frederik Martin vodio je, 1924, na let oko sveta 

avlone americke armije 

Nagli razvoj ovijacijc za vrcme prvog svetskog rata 

dovco jc do vclikih os1varcnja u poslcra111om pcriodu. 

(im je nmcri~ki rnornnritki hidroavion NC·4 uspc~no 

prclc1co Alltuuski okcnn 1919. po&llo je razmmmnje 

~li3 prcdvodenje lakvog komplikovanog 

poduhvllln. Martin je diplomirao prirodnc 

naukc i kao in!cnjer mehanike 1908. je postuvljcn l:l 

drugog porufnika u armijskoj grupi obalnc aroiljcrijc. 

Tokom prvog svc1skog ra1a. Maroin jc iskoris1io priliku 

z:• prcla•nk u slu~bu veze, koja jc oada bila odgovornn 

za rad \iOjnc avijacije. ZavrlHo jc osnovnu pilm~ku 

obuku u Bolingu i Karlstrom Fildu. a polom je upu~n 

na daljc mavrl:lvanjc u Keli Fild. Jula 1920. Frcdcrik 

"1:artin je unapredcn u majora avijacije amerit:kc arm•· 

je. a u \Teme masovnih demobilizacija nakon rata 

os1ao jc jcdan od re1kih oficira u VazduSmm

Oaglasov Svelski pulnik 

Daglasov avion bio jc duga~ak 11.12 m. sa rasponom 

krila od 15.24 m. a potpuno optereCen i u verziji hidro· 

aviona bio jc teZak 37l0kg. Svaki avion je imao posadu 

od dva Clan a. u otvorenoj kabini. A vion je bio 

oprcmljen mo1orom Iiberti od 400 KS sa 12 cilindara, 

koji je letelici omoguCavao najveCu brzinu od 166 km 

na Cas. Dag.lasov Svetski rmmik., kako jc nazvan ovaj 

model. imao je dolct od 3550km u kopncnoj verziji. a 

2660 km kada jc twion bio oprcmljen plovcima za slecanje 

na vodu. Vet u vreme pedantnog planiranja leta. 

odluCcno jc da se rezervni delovi i alat pakuju u sanduke 

izradene od omorike, jasena i ~pcrplo~c koji bi sc 

kasnije mt>gli koristiti kao drvenj matcrijal za rezervne 

delove, ako bi bilo potrebno. 

Majoru Martinu i njegovom mehaniC-aru. ~tabnom narcdniku 

Alva Harveju (Alva Harvey), su sc priklju~ile 

i posade: poru~nik Loel Smit (Lowell Smith) i narcdnik 

Artur Tamer (Arthur Turner): poru~nik Li Vcjd 

(Licgh Wade) i narcdnik Henri Ougdin (Henry 

Ogden) i poru~nici Eric Nelzon (Erik Nelson) i Own 

Harding (John Harding). Poru~nici Lcsli Arnold (Leslie 

Arnold) i Lcklcr Sulc (Le Claire Schultze) bili su 

rczcrvni piloti. i poru~nik Arnold je tako u poslednji 

c!as zamcnio obolelog narednika Tarnera. 

Odabranc posade su potom upucene u vazduhoplovnu 

bazu Lengli u Virdtiniji da bi pOCele sa uvefbavanjcm 

za let. Prototip Oaglasovog Svetskog puwika jc stigao 

u dcccmbru 1923, u vremc kada su zaista i po~ele 

pravc priprcmc. Vojni piloti nisu imali poteSkoCa sa 

Daglasovim avionom kopnene verz:ije, medutim, kada 

je do~lo vreme z.a uvefbavanje polctanja i sletanja na 

vodi, pi loti su morali da produ dodatnu trcna~u u lctcnju 

hidroavionom sa jcdnim mornari~kim pilotom koji 

jc inatc lctco torpcdnim hidroavionom dog/as DT, 

koji jc bio osnova za razvoj Svetskog pwnika- DWC. 

U Daglasovoj fabrici izgradeno je pet aviona DWC, itO 

retiri za izvr~enje lem i jedan za rezervni avion. U 

fabrici u Sama Moniki

D•mo: Sl1ka tlaglasa Nju 

Orlms 1 C1kago koji su pn·i 

obltrtll so'tl. 

Dol.: Preostala do•a dagla· 

3'tl u:imnj11 gorivo na ne· 

kom amerilkom aerodro· 

mu. {t prrllstoji im jo§ lei 

do z11p11dnt obalt SAD. 

/ 

- 

jednoj od poslednjih etapa leta. rezen·m a-.on je naz· 

"an Bmton If o preleteo je sa Njufaundlenda ~a~o bi sc 

iskori\tio u zavrlnici leta. A\ioni 'u \C 2S. \Cptembrn 

1924. vratili u Sijetl, nakon 44.340km leta o~o S\eta. 

Amerika je \lavila ~voje vazduhopiO\'CC. mcdutim. Z.1· 

slugc •11ajora Martina su bile uskoro zaborovljcnc. Pot· 

puno ncprnvcdno su Z.C:'lpostavljcni njcgovi gigantski 

napori oko orgonizovanja i uvcfbavanja posado ~to jc 

sve vrlo u4ipc~no sprovcdcno. 

Martin jc ostno u armijskom vazduhoplov,tvu i napre· 

dovao je do tina general-majora. Mcduhm. opct sc 

ume!.ala zla kob. ion je za,TSio svoju korijcru u scnci. 

Naomc. boo JC ~omandant poznate ,a.zduhoplo,ne ba· 

ze na lhkam fildu na Ha,ajima. kada JC japanska 

ratna 3\ijacijoa 7. deccmbra 1941. i7vcla i1nenadni na· 

pad. kOJI jc Amcriku uveo u drugo S\Chko rat. General 

Manin jc nakon napada kritikovan t::to nijc rnsucsi1o 

rnsporcdio svoje nvionc i rime ih utinio mnnjc rnnjivim 

prilikom ncprij:ucljskog vazduSnog napnd~. Martin jc 

opct utonuo u Zllborav i umro jc 1954. u 72. godini. 

Dole: ltdun od ttton da· 

glasa nasralo o: DT·l kojo 

su obanla ltl oko s•·~1o. 

A •:ionom Nju Orlms pilo· 

liroli su J>OrubllCI 1-Jarding 

i Nel'lon. Avion ft' donas 

Cuva u Muuju mrrer;Ckog 

vazduhoplovMvtl 11 0/wju. 

43

»DUH SENT LUISA« 

Carls Lindberg je 1927. sam preleteo Atlantski okean 

Dole: Car/, LriiCiberg 

ispretl jt•dnokrilta mjtm 

NYP kojim je oiJllvio prvi 

let bez medusleumjil itme· 

tlu Se~·emt• Amrrikt i 

£ l'rOpt, -'0• I ' ... '1, lllhjil . 

1917. l.r•t otl ,\'Jujorktl c/o 

Pliri,u friiJIIO 1• 31 {u>OCeo da leu. POC.o jc kao akrobat prikazivanjcm 

hodanja po krilu i skakanja padobranom. a 1923. jc 

iz, Nio '' oj pn·i '~moMnlni let. Onda je kao kadet 

stupio u rc1cr' 111 'a1duhoplovni puk i obavio pilotski 

ispit - inko jc ta wcrnc trcnaf.c do:tiveo sudar sa dru· 

gim avionom pll jc mor:10 da se lolpasava padobranom. 

Kada jc 1926. :uncriCka po~tanskn sln7.ba potcla dn 

sklapa ugovorc 1:1 PI'C\Ol \a/du~nc po~tc. Vazduho· 

plovnn kompnnijn RotM:I'hOil jc obcdlCdila pravo na 

prevo1 po~1c i1rncdu Sc111 Lu1~1 i Cikaga. Lindbcrp, Jc 

postao gla,ni pilot I poi po'tansk1lct oba,io IS. :•prilii 

1926. d'oknhum /)1/.4 letcu jednomotornim a'ionom 

redo' nom hnijom nt,Cu. bc1 radija. bio jt:- 1ZU· 

zetno 1d .... 1k '~'d.ltak koj• JC 7ahte\aO '"eliko znanjt:- 1 

44

Rajan NYP Duh Sent Luisa 

tskustvo. Tokom jednog nocnog leta, po mese~ini 

dobroj vidljivosti, Lindberg je prvi put pomislio dn bi 

mogao da izvoii let od Njujorka do Pnriza. U to vreme 

imao je vet oko 2000 ~asovn letcnja izn scbc n bio jc 

ubeden dn vremenske prilike iznad scvcrnog Atlantskog 

okeana ne mogu biti gore od onih kojc jc ve~ 

iskusio na ~tanskim lctovima. A bio jc svcstan oci· 

gledne potrebc da se javnosti dokate dn su lctovi avionom 

sigumi i pouzdani. 

Rcjmond Onig (Raymond Orteig) jc u to vrcmc ponudio 

nagradu od 25.000 dolara za prvi let bcz sletanja 

tzmedu Njujorka i Pariza i odmnh sc jnvtlo vi~ pilota 

~ rsto odlu~enih da dobiju nagradu. Da bi mogao da 

u~st,uje u tom podvigu. Lindbcrgu su btli potrebni 

3\ion i no,·ac. Nekolicma pcxiO\mh ljudt i< Sent Luisa 

obcOpst,emm JCdnokril· 

nim a'ionima .If-/, pa je ' Lindbcrgov avoon izgraden 

na osnovu !If-/ ~iji je konstrultor bto Donald Hal 

( Donald Hull). Avion JC dobio oznaku Rnr \ YP (:-le" 

York-Paris). a Lindberg ga je naz,·ao Dull Stilt Lwsa. 

Rajanov jednolrilac 

\ 'YP je bio jednokrilni avion. visokokrilac 'a upomicama. 

trupom od dobro spojenih ~elifnih cevt i drvenim 

krilima. lmao je mo1or rajt-vajcrvind od dcve1 

cilindara na vazdu~no hlndenje jn~inc 2001220 KS. U 

krilima i trupu su se nalazili rezcrvonn ~oj1 \u primali 

1700 litarn goriva. Pilotskn knbina jc biln potpuno 

Latvorena i smdtena ispod i7hMne ivice krila. tako da 

pilot nije ni!ta mogao da vidi unnprcd. Zato jc po\tavljen 

periskop koji jc mogao do ~~ ~·~i i1 dc!tnc Mnme 

tntpa. Ryan je obctao da izgradi NYP u mku od 60 

Gore: Lindberg (u srttdini) Ml d1•a brito11.dw ~·ojmt pi· 

low. koji su gn svojim lovcima prm;J; jwut /927, ka· 

da se sa tmgleskog aerotlroma Ktmli •·rttlao na parl 

\ki Le Burte. 

Oe.sno: .. Dulr Sem Lulsa• jr konffruktor Do11oltl 1-ltll 

~oncipirao na owm•u m •iom1 rujtm M·l. Slm'lli t1won je 

\O

dana za dogovorenih 12.500 dolara. Dulr Scm Lm

L"o: Carls Lmtlbtrg mt· 

Ju jugos/o,·tnskun ''o:.dultoplo"·cimo 

pnh4om po· 

"" logr

Dole: Lindberg u kabini 

aviona sikorski S-38 pred 

jedtm od leto,•a koji su 

prethodili uvotlenju redovnih 

fJWniCkih linija. 

NeoCekivani naprcdak &V'ijacije 

Nakon dolaska u Pariz. Lindberg jc odlctco u Britani· 

ju. Pratio ga je vcliki broj aviona, uklju~ujuCi i purni~· 

ki avion kompanijc Imperijel ervejz. do Krojdona. Na 

acrodromu ga je pozdravila masa odu~evljenih ljudi. 

Gotovo preko noei. Lindbergov uspeh jc prouzroko· 

vao veliki raz:voj avijacije u Sjedinjcnim DrZavama: 

stvaranc su putniCke kompanijc. a putnilki saobra~aj 

je izuzetno narastao. Tada jc osnovana i prva jugoslovenska 

kompanija Aeroput. Vlada Sjedinjenih Ortava 

poslala je krstaricu Memfis po Lindberga. a predsed· 

nik ga je unapredio u 6n pukovnika i dodelio mu 

visoko odlikovanje. 

I Dull Sr. Luisa jc prevezen brodom u SAD a Lindberg 

je njime odlcteo na tromesetnu rurneju po zemlji. 

Svuda je priman sa istim oduSevljenjem kao u Lc 

Burfeu i Krojdonu. lstorijsk.i avion je izlofcn u Muzcju 

vazduhoplovstva i kosmonautike u Va~ingtonu. a 

pored originalnog Duha St. Luisa postojc i brojne kopije. 

Jednim od tih aviona ponovljcna je rurneja po 

SAD da bi sc svctano obelefila njena pedesctogodi~· 

njica . Tom prilikom je izdata i specijalna po~tanska 

marka sa ~uvenim Rajanovim visokokrilccm. 

Pre nego ~to je Duh St. Luisa bio prcdat u muzej. 

Lindberg je njime odletco u Mcksiko i na kru~nu 

turncju po Latinskoj Americi. U Mek&iku je upoznao 

En Morou (Anne Morrow), kcerku ameritkog amba· 

sadora. Ventali su sc u maju 1929. i onaga jc praula 

na njegovim dugim lctovima. 

Lindberg je postao predsednik tchnitkc komisije pr· 

vaz.duhoplovnoj kompaniji Lmcrkontinentalni vazdut. 

ni transport (TAT) koja jc uspostavila prekokominen· 

talni vazdu§ni saobraCaj. koristeCi danju avionc for,; 

trimOtor a noCu su putnikc prevozili vozom. Naslednil 

TAT-a, kompanija TWA. dugo je bila poznata ka


I• 

BORBA ZA SNAJDEROV PEHAR 

Za osvajanje ovog trofeja borlli su se samo najbrzl hidroavioni toga doba 

L:ak Snajder (Jacques Schneider) je voleo bl'7ine, morei 

odu!evljavao se za letenje. OvaLva intercsovanja 

dovela ~u do toga da je. na banketu povodom uke za 

pehar Gordona Beneta 1912. objavio takmitenje za 

pehar Zal Snajder- trofeja koji b• se dodeljivao svake 

godinc najbr1cm hidroavionu. uz no\·fanu nagradu od 

1000 funti

Supermarin S6 B 

li da Jete oko trougla sa stranama od po 20 naut•~~ih 

milja i to u dc>et krugova. Na dan takm•~nJa, 10. 

septembra. cclo podrutJC l>ilo JC prckrivcno dcbchm 

IO da leu po mar

Svanagen uo~te msu videle.Kasnije se pokarolo da je 

halijan zbog odljo>osti proma,io marl:rutu ikon· 

trolnu tatku i da je okretao iznad rezervnog 'UdiJ

kompanije Sel i Dteneral Stirn navigej!en. bile su im 

pokrovitelji i obetale su date prevcsti avion za trku do 

ltalije i nazad. Doneklc zastareli avion supermarin si 

Ia jon II sa motorom od 450 KS napije lion nijc bio 

dorastao brzim i snafnim italijanskim avionima. pa ga 

je konstruktor Redfinald Mi~el (Reginald. Mitchell) 

tako izmcnio da je mogao da dosti.fc vctc. bninc - 

smanjio jc raspon krila za 1.2 m. uklonio svu dodatnu 

oprcmu, sve nosa!!e je tako oblikovao da imaju ~to 

manji otpor vazduha. Dva francuska hidroaviona 

CAMS-36 povu&na su vee pre pofetka takmifcnja i 

Mi~elov modifikovani supermarin jedini jc mogao da 

ugrozi pobedu ltalijaoa. 

Ttalijani su prijavili tri takmi~ara. dve letelice maki 

M 17 i sasvim novi avion lepih linija, savoja S51, sa 

motorom hi spa no suiza od 300 KS. Medutim, ltalijani 

nisu imali sreCe sa ovin1 avionom. jcr jc jo~ u prcdtak· 

mi~enju, na jednom od probnih navigacionih letova, 

zakaCio pov~inu vodc i prcvrnuo sc. Prema pravilima 

avion bi trcbalo climinisati ali vodja Supermarinove 

ckipc Hubert Skot-Pejn (Hubert Scon-Paine) poneo 

se sportski , ne protiveti se da budc popravljen. Tako 

su sva ~etiri aviona bila sprcmna na startu tog sun~.a· 

nog jutra 12. avgusta 1922. Henri Bajard (Henry Biard), 

glavni probni pilot Supermarinove ekipe leteo jc 

avionom si lnjon; Kornjoli i Zaneti su ponovo lctcli 

svojim avionima moki, dok je Alcsandro. Pasaleva 

(Aiesandro Passaleva) lcteo savojom. Pasaleva nije 

leteo maksimalnom snagom svog motora , jer se zbog 

nesre~e u prcdtakmi~enju smocilo drvo elise koja jc 

pofcla da sc raspada, a avion da se tresc. Ipak. on je 

uspco da dostigne engleski avion, pa fak i da ga prcs:tigne, 

ali kako su se vibracije povc~avalc, Pasaleva je 

morao da smanji brzinu i na kraju je zauzeo drugo 

mcsto, 122,6 sekundc iza Bajarda. koji je pobedio 

prosc~nom br.zinom od 234,48 km na ~as. 

Britanska neodluCnost 

Prijavljivanje za sedmo takmifenjc. godine 1923. blizu 

Kovisa na ostrvu Vajt bilo jc predvic!eno do L. marta 

1923. Do tog datuma prijavilo se tri ~merifka, ~est 

£rancuskih i tri italijanska aviona, ali nijcdna britanska 

letclica. Prijavljivanje je produ1eno do 1. avgusta, mcdutim 

i dalje nije bilo takmifara iz Velikc Britanije. U 

Donjem domu je postavljeno pitanje zbog ~ega vlada 

ne daje svoju pod~ku za ufestvovanje u takmi~eoju. 

jer je to pitanje nacionalnog prestiu? Konafno je 

vlada pristala da pobedni~ki a vi onako bude britanski 

- otkupi za iznos od 3000 funti. U poslednjem trcnutku 

fabrika Supennario je prijavila svoj si /ajon i nakon 

&tvrtog produ1etka prijavljivanja, Robert Blekbern 

(Robert Blackburn) je prijavio svoj pelet, a Hari Houker 

jc preuredio svoj fnajder iz 1919. i nazvao ga 

Duga, ali taj se avion razbio jo~ pre takmifenja. 

Amerikanci su prijavili dva aviona kertis CR·3 i jedan 

rajt NW·2. Verzija kopnenog kenisa sa stajnim tra· 

porn jc dobila Pulicerov trofej za trku 1922. prosc~nom 

brzinom od 331.2 km na ~as. pa su kertis( smatrani za 

vcliku pretnju, premda su mnogi posrnatnl~i zakljuCili 

daCe Siroki plovci jako da smanjc njihovc performan· 

se. ltalijani su poslc du~cg kolebanja odustali od takmil!cnja 

jer nisu mogli da pravovremcno obezbcdc 

motorc vc~c sna.gc za avionc sovoja SSJ. i aako su 

prcpustili priliku da dobiju trofej u trajno vlasniStvo. 

Ma~ruta je hila duga 37,2 nautifkc milje sa pet krugova 

isto~no od Kovisa do Sislcj Bila i nazad u pravcu 

zapada. dot obale Jutnog mora , do ostrva Vaj1. Ova 

francuska aviona su climinisana joS tokom 1avigaci· 

onih letova. a amcril:ki NW·2 je eksplodirao i pao u 

more. Blckbcrn jc poginuo. 

52 

Za nagradu su se dakle takmi~Hi si /ajon sa jal:im 

motorom od 550KS. francuski CAMS38, CAMS- 

36bis, i latam L.l; amcrifki kertisi CR-3. Njih su 

pilotirali porufnici Ratledz Irvin (Rutledge Irvine) i 

Dcjvid Ritcnhauz (David Ritenhouse). Amerikaoci su 

prvi startovali, nakon njih Bajard i Moris lrel {Maurice 

Hurel) avionom CAMS38, dok su druga dva Francuza 

OO:tetila avion tokom mane\•risanja pre starta i morali 

su da odustaou. Hiljade gledalaca okupilo se na obali 

da prate takmiCcnjc i uskoro su shvatili da su dva 

najveca favorita ameri~ki avioni kertis D-12 sa 465 KS. 

To se i obistinilo. jer prva dva mesta su pripala Amcri· 

kancima - Ritenhauz je pobedio sa proscfnom brzioom 

od 285.5km na fas, a Irvin jc dostigao 279,2km 

na fas. Englez Bajard je bio treti sa prosetnom brzinom 

252,9 km na ~as . 

Evropski takoliCari 

Ubedljiva ameri~ka pobcda u Kovisu jasno je pokazala 

da ako felc da sc trofej vrati s one strane Atlantika. 

cvropski takmiCari i konstruktori treba da se svojski 

zalofe za dalji razvoj aviona. Sretom po evropske 

takmic!are. Ameritko nacionalno acronautic!ko udruzenje 

je sportski otkazalo takmifcnjc 1924. u Bahimoru. 

jer osim njihovih nije bilo drugih izazjvaCa. 

ldu~e god inc u Britaniji jc u~injen ozbiljan napor da sc 

dobro pripreme za takrni&!nje. Ministarstvo vazduho· 

plovstva je anga!ovalo kompaoiju Gloster i Supcrmarin 

da za njega izgrade brze hidroavione koje bi onda 

ministarstvo pozajmilo uc!csnicima trkc za Snajderov 

pehar, opel planiran u Bahimoru od 24. do 29. oktobra 

1925. Rcdzinald Mi&l je konstruisao potpuno novi 

jednokrilac supermarin S 4, koji je tajno izraden u po· 

gonima fabrike blizu Vulstona kod Sautemptona. 

Tako je nastao i jednokrilni hidroavion gloster Ill, sa 

motorom lajon. Hjubert Brod (Hubert Broad) i Bert 

Hinklcr jc trebalo da sc takmi~e ovim glosterima, a 

Bajard opet avionom supermarin S 4.Svi ovi avioni su 

prevezeni brodom do Bahimora u Merilendu, gdc su 

Amerikanci veC spremili tri potpuno nova kertisa 

R 3C-2, koji su bili prilifno manji. a pre svega i ~istije 

konstrukcijc od pobednika 1923. ltalijani su bili u konkurcnciji 

sa parom hidroaviona maki M 33. 

Ma~ruta je polazila iz zaliva Cesapik, jugoistocno od 

Baltimora. Ova nova i brza britanska aviona veoma su 

brioula Amerikance, ali tri dana pre trke dogodila se 

nesre~a koja jc jako oslabila britansku ekipu. Bajard. 

koji se pre samog takmifenja razboleo od jakog gripa. 

ipak je pilotirao svojim avionom, i onda izgubio kontrolu 

nad S 4 pri velikoj brzini i na visini od oko 240 

metara i sru§io se u more. SreCom. bio je samo povre· 

ute~e drugih evrop.,kih takrnifarn, a uka1ivala 1m ;..l~ 1 

mogutnost da po treti put owojc Snajdcrov pchar. 

Tak.mifenje 1926. se u stvari odvojnlo i11ncdu dvc dr1a· 

ve - Sjcdinjenih Drtava, koje su prijavile dva kC'rllltJ 

R3C i novi ktrtis FCC· I loouk i ltalije koja je u~c\tH>• 

vala sa tri elegantna a\iona niskokrilaca maki .\'39. 

ltalijaoi su povratili trofej u subotu 13. no'embra. uli 

takmifeoje nije proSio bez napetosti i nciz, c'""'"· 

Major Mario de Bernardi pr.o je do,togao ,koro 

386Jr.m na as, ali je kasoije po-Jednjom krugO\Ima 

takmifenja morao da "'pori zbog prcgrcjavanJa motora. 

lpak je pobedio. jer



(iorr: Savoja-nwrll.eu Sm65 

bio Jf i~u~et110 ;lmun/Ji'' 

ut:~0/1 sa dl-·a mmora od 

/()(){) KS. ali s~ :bog '"k'lo 

nt-rt'!~nih problema IIIJ~ po· 

JOno no takmilt11Jtl 1929. 

Dolt. Snojdt\a Loja su omogutila odrfa,anje takmiCenja. 

V "''ari. trka za trofej godine 1931. bila je tek fonnal· 

no;,~ 1a Englezc. jcr ,u ltnlijani. jedini strnni ufesnici. 

lbog p1·oblcma sa nwlOrima na svojim nvionimn. mo· 

rali da odustanu. Tuko jc 13. septembra 193 1. pred 

'koro mil ion gledalaca. poruCnik Dzon Butmen (John 

Boothm3n) sam prelctco matirutu. a'ionom supermo· 

nro S 6 B. "' 2.150 KS. owoji,·~i pehar .,., prose~nom 

bnmom od 547.3 km na Cas. lstog dana D>ordt Stcjn· 

fon (George Stainrort) jc postigao no"i ~vct~ki brzin· 

,ki rckord od 610.02 km nn tas 3\'ionom btog tipa. 

S4

LETECI AKROBATI 

Majstori letaci su svojim akrobacijama mnogo doprineli 

popularizaciji letenja nakon prvog svetskog rata 

i-.Jda je vi~e od ~etvrt miliona !judi posmatralo prvi 

.diki medunarodni vazduhoplovni miting u Remsu, u 

Francuskoj. avgusta 1909. letenje je dobilo potvrdu 

•. ao novi. zanimljiv sport, i zabava z.a glcdaoce. nc 

;x>bud iv~i ncko poscbno zanimanjc komcrcijalnih i 

•OJnih krugova. Avijati

Avro 504K G-EBIZ 

koji je leteo u lete6em cirkusu Alana Kobama u Velikoj Britaniji 1932 

Dlmenzl)e: 

Raspon 10,97 m 

Outll\8 8.98 m 

VISII\8 3,18m 

Mo1or 

Aolacoonl gnom. 1e ron il klert• 

PerformanH 

N8j\'8ta botsko 

I~tnja po knllmo o~·•onu 

k~rtis d!eml\'40 


I 

Sasum denJo: I.Jil}on Bo 

OJ~ (Ltlzun Bo.l

.. 

. . . . . . . '.-..... 

mo zbog toga da bi ga vidcla kako ginc i da njcgov 

program nema viSe opravdanja. jcr su sc dvadcsct i 

dva pilota ubila pokuSavajuti da ga imiliraju. 

Postojale su i tene-let.a~i. Matilda Moasan , uc!iteljica i 

njcna prijatcljica Harijct Kvimbi (Matilde Moissanl i 

Harriet Quimby). nauWc su da lclc 1911. i lctelc su 

~irom Amerike. Matilda Moasan jc izazvala mnoga 

ogovaranja noseCi suknju pantalonc, ~to jc bilo u skla· 

du sa §to prikladnijom noSnjom za ulaZenje u otvorenu 

kabinu njcnog aviona blerio. zvanog SreCni trinaesti. 

dok jc jc lcp~ava Harijeta Kvimbi uzbudivala srca 

gospode obufcna u haljinu od satcna slczove bojc. 

koja je sigurno bila sasvim neprikladna za lctcnjc. 

ZlosreCna Harijeta poginula jc za vrerne priredbc na 

acrodromu Harvard u Bostonu, kada su on a i njen 

putnik ispa1i iz aviona tokom pikiranja, a Matilda se 

uskoro povukla. poslc niza tcSkih ncsre¢a. 

Udesi su hili neizbeZni. jcr su avioni bili krhki , a imali 

su isuvire slabe motore. Sarno u jcdnoj godini. 40 

ekshibicija je zavrreno smr~u lela~a. sedam od lih iz 

Rajtovc i Kertisovc ekipe. Ali. ako je rizik bio veliki. 

islo toliko vclikc su bile i nagrade. Luj Slerio je dobio 

4000 dolara za pclodnevni nastup u Bcrlinu. Rajtovi su 

plaC:ali svojim pilotima 20 dolara sedm i ~no za osnovnc 

troSkove. plus 50 dolara od svakog leta, ali su im piloti 

morali dati svc dobijanc novcanc nagrade. A oni su ih 

stvarno i osvajali: jedan od pilota je za dve godine 

stekao preko 250.000 dolara na ime nagrada. 

Prvi akrobali 

Svc jc ncstalno u ljudskoj prirodi pa sc i publika usko· 

ro zasitila glcdanja lctctih ma~ina kako prkose gravila· 

ciji. Trafila jc viw uzbudcnja, vi~e smelosli, vi ~e podvi· 

ga. Prvi pra\'i akrobatski rnanevar izveo je jedan rnladi 

poru~nik carskog ruskog vazduhoplovstva Petar Ncstorov, 

napravivSi luping (petlju) svojim avionom njepor 

IV sa motorom od 70 KS. iznad acrodroma Sirek 

kod Kijcva. avgusta 1913. Zbog svog podviga odmah 

je oteran u z.atvor. Njegov pretpostavljeni stare ~ina 

nazvao je ovu akrobaciju »beskorisna smelost«. 

Naravno da je to bila smelost. ali ne beskorisna. i 

ckshibicioni letati su ubrzo pofeli da ekspcrimcntiSu sa 

ovom i drugim akrobacijama. Ado![ Pegu (Adolph 

Pcgoud). •Sticcnik• Slcrioovc ~kolc u Biku blizu Pari· 

za. izvodio jc luping, valjak , vertikalnu »S« figuru. 

preturanje i kovic. Ovi manevri nisu bili ne~to izuzetno 

za danaSnje standarde. ali desel godina nakon prvog 

leta na motornom avionu bili su vrlo smeli. Pcgu jc bio

Gore: U Frunwskoj Jt 

•·reme lttUtla nrku.sa :o· 

p

otvorcnom sedi~ t u vozio bi obi~nc grndnne, tcljne pod· 

"~a. na \•azdu~no krltenjc. Godino 1919. sa mnogo 

optimiz;ma jedan novinar jc 1api~ao da poccncijalno 

oko pet miliona !judi teli da to dotovi. 

Jcdnu od najvctih i motda najuspe~nijih takvih grupa 

za. inodenje .. vazdu~nog k"tenja• osnovao jc major 

Gordon Mckmini (Gordon McMianies) u Blekpulu. 

Juno i jula 1919. njegovi 3\ioni ao·ro su pre,·ezli 10.000 

udi. s,·aki njego'' pilot obavio bi 42 leta dnevno. a~ 

redo' i ljudi teljnih letenja bi se stalno iznova formora- 

Dok su britanski poloti operisali na ot>ali. ameritki 

gromo' nici su se ra!irili preko ~le drta\-C nalik na 

tnJe'e skakavaca. Najvi.k su leteli 3\iOnima dtht\'1· 

Lend DH-4 S iii lonima tontaS mon scandard01m a spe 

-"Jalmm ktrris JN-4 D. d!tnr. ameritkim ekvivalentom 

za a•·ro 504. Posle rata ameritko kopneno vazduhplov.t'o 

prodavalo je avionc dttm za manJe od 300 

Jolara. potpuno nove. j~ neraspnkovnne i tcsto sa 

Jodatnim rezcrvnim motorom. Rezervni motori su zai· 

''" 1 bili potrebni u slutaju aviona tlf.tm. jcr jc Glen 

.-utisov motor OX-5 bio slab i mogno jc najvi~ da 

Jostignc 90 KS. Motor OX-5 jc bio i izutetno sklon 

prekidimn u radu. Snmi sanduci u koje su bili upakova- 

11 avioni tcsto bi nvijatitaru bili pravi dom kadn bi 

"lastupila tdka vremcna, ~to jc ~csto i bivalo. •Najve· 

.;a opasnost u ovom poslu«. pisao jc jcdan gromovnik. 

·JCSte suOCavati se sa mogu~n~u smrti od gladi«.

Desno: Savremeni Ietol 

po krilu je bezbedtm u spe· 

cijalnoj konstrukciji 1r11 

gornjem krilu tajgu mota. 


Desno gore: Dmin turbulem 

leti u paru so tajger 

motom Stl Ietalem po 

krilu. 

Desuo dole: Jeda11 od .fa· 

vremenih leteCih cirkusa 

sasvim prigotblo je lrnt.van 

Barnstormers (pmujuCi 

glumci), kako su tlvadese· 

tih i tridesetih godint1 ~.vali 

leteCe cirkuse. 

I pored svih tc!koca hiljnde biv§ih vojnih pilota odluti· 

li su da tive tivotom lete~ih fcrgara, spu§taju6 se 

svojim avionimn nn pa~njake gde bi zatra!ili pomoC od 

rarmera i njihovih porodica i onda ih bez naplate povezli 

u ncbeska prostransrva. Ostali zaimeresovani je 

trcbalo da plate dolar za minut letenja i od toga su 

piloti 1ivcli. Neki od njih su bili zabavljati, a drugi su 

vozili putnike tvrsto ubecleni date tako uveriti !jude da 

je avion potpuno siguran. 

Medu njima bili su Klajd Pangborn (Glady Pangborn). 

Edi Rikenbeker (Eddie Rickenbacker). Dtimi Oulitl 

(Jommy Doolittle) i najpoznatiji od svih, Carls Lind· 

berg (Charles Lindbergh). Svi su oni prvo bili piloti 

tergari, spavali ispod krila svojih aviona, koje su popravljali 

pomo

• ~fej je sa rettrvoarom od pet galona beiUllla na 

.edima ~~o na vrhu krila, dok sc Dageni pratca ib 

3\10nom dleni primakao ~to blife. Mej sc zatim uhva. 

no za dleninu upamieu na kraju krila, popeo sc na 

OJega. mirno nalio gorivo u rczervoar Dagenijevog 

"' iona. pracen pomamnim plcskanjem posmotra~ ko 

Ji su bili odu.levljcni predstavom. 

Oagenije takode oti~ao u Holivud i dotiveo Loklerovu 

Desno: Pits speiel Rotuw· 

nOn! akrobmske grupe ;;" 

,_.reme sl·ojt preclsta'-·t. 

Dolt: Jo! J•dall s11mwk 

koji pnko:;ujt dtmtdiiJtl 

!emju po knit~ tajgu mota 

kojll u po smtloJtt i opus. 

IIO.lll ni i::daltka 1ft mote 

11poredm sa okrobuuma 1~ 

p1omrskog l:remeno. 

Tradiciju se nastavUa 

Akrobatsko lctenje ipak nije sasvim odumrlo. na ra· 

dost posmarrata. Alcn Kobam (Alan Cobham) se nji· 

me uporno bavio i tokom tridesetih godina. Njegov 

lctc~ o cirkus jc utestvovao u programu oa 12.000 vazduhoplovnih 

mitinga. Kobama je nasledio Nonna 

Dt.ons (Nonna Jones). koji je organizovao lete61 grupu 

o znbavljao publiku akrobacijama, gadanjem balooa. 

SctanJem po ~tilu i uvek ptivlaroom tatkom tokom 

kOJC pilot. mask iran u fannera, usedeticu iii seoskog 

svdtenika. t

JUZNIKRST 

Australljskl pilot Kingsford-Smit je prvi preleteo Tihi okean 

C"arls King>ford·Smit (Charles Edward Kingsford 

Smith). rotTen u Brizbcjnu u Kvinslendu 9. fcbruara 

1897. i>takao sc za vrcmc slu!bc u RFC tokom prvog 

svetskog nun. Kado sc rat zavrliio. on jc Otralij,kih funti koju jc ponudila australijska vlada 

za prvi let od Londono do Australije za 30 uzastopnih 

dana. '" aw.tralijskom posadom. Dotada jo~ oiko nije 

u'pco da izvr;l ovaj let. Kingsford-Smit je odlutio da 

prelet poku~ dvoknlmm avionom blekb;,m-kunguru 

..., d'a motora. ah JC onda odustao od leta. 

Uoijski pilot 

1-..mg,ford-Smlt jc nakon toga leteo u Engleskoj pre 

oego "o JC prc~ao u Sjedinjene Drtave, gde se ba.io 

razmm p'>IOv1mn ukljutujuti i letenje za pojed1nc 

hlm

i to joker F· VII, zvani Detroiter, jedan od dva jednokrilna 

fokera koji su kori~eni za Vilkinsovu polarnu 

ekspediciju 1926. Kingsford-Smit jc nabavio i motorc 

vajervild od 220 KS i lctclica jc bila spremna za let 

preko Tihog okeana. Trup je bio obojen u plavo a na 

bokovima je velikim slovima bilo ispisano lulni krst. 

Taj joker je postao jedan od najpoznatijih aviona u 

fitavoj istoriji vazduhoplovs1va. 

Jedna ameri~ka petrolejska kompanija jc pristala da 

bude pokrovitelj za let preko Tihog okeana. ali jedino 

pod uslovom da Kingsford-Smit pre toga obori dota· 

dMnji svetski rekord u trajanju leta. Kingsford-Smit je 

poku~ao da to osrvari, ali nije uspeo, premda je lutni 

krst izdrtao neprekidno u vazduhu ~itav ih SO ~asova. 

Nakoo toga neuspeha petrolejska kompanija jc povukla 

svoju pod~ku. ali je onda brodograditelj Alan 

Henkok (Alan Hancock) priskocio u pomoc. 

Prelel preko Tihog okeana 

Kejt Anderson se vratio u Austra1iju pre leta preko 

Tihog okeana. pa su se Kingsford-Smitu i Ulmu pridru~ili 

Heri Lajon (Herry Lyon) kao navigator i 

O~ems Varner (James Warner) kao radio-operator. 

Na dan 31. maja 1928. Jutni km i njegova posada su 

bili spremni za potetak velikog leta, od Oklenda u 

Kaliforniji do Australije. Daljina koja je razdvajala 

Oklend od Brizbcjna. prvog najbli~eg australijskog 

grada iznosila je oko 11.774km. a ma~ruta je vodila 

vetim dclom preko morske pov~ine Tihog okeana. 

izuzev dve vete grupe ostrva: Havaji i Fidfi. Prva 

etapa tog vanredno napornog leta bila je du1a od 

3860 km. a daljina od Havaja do ostrva Fid~i bila je 

veta od 4830 km dok je zavr~ni deo puta bio nc~to 

kraCi i iznosio je 2816 km . 

Na planiranoj marSruti nijc bilo mnogo moguCnosti za 

prinudna sle tanja i v~enje popravki, u o no ,,reme nisu 

ni posrojali m eteorolo~ ki izv~taji za gornje slojeve 

atmosfere, a avioni i njihovi motori ni izdaleka nisu bili 

tako pouzdani i tehnifki usav~eni kao danas. Savrcmcni 

avioni pre1cCu Tihi okean tokom svojih rcdovnih 

linijskih letova. a njihov dolet im omugutava da bez 

Ltvo gore: Kingsjord· 

Smil sa istraf.ivalem ser 

Hjubertom Vilkinsom koji 

mu je prodao Juini krst.

Foker F-VII »Juzni krst« 

medusletanja stignu od Australije do Sjedinjenih Drtava 

iii od Njujorka do Tokija. Medutim. kada su Kingsiord-Smit 

i njegova posada izvrlavali svoj let. bi1i su 

ptvt koji su se upustili u ne~to sli~no. 

a i ptvi let od 

upadne ameri~ke obale do Havaja je izvtien tck godinu 

dana ranije. 

Posada jc ll)Ora1a da savlada ogromne probleme. A vion 

koji je mogao da izdrfi samo nekoliko stouna kilometara 

bez sletanja, morao je da se preradi i da dobije 

dodatne rczervoarc za gorivo kako bi imao veti dolet. 

\ledutim, sa putnom brztnom od 160 km na eas daljina 

od npr. 1600 km zna~ila je let od desct i vi!e ~asova. 

Zbog velikog opteretenja gorivom. Juf/ti krst je morao 

da koristi osetno dufu poletnu stazu, a bilo jc 

vcoma malo aerodroma koje je mogao da koristi pod 

punim optcreteojcm. U stvari, vi!te puta morali su da 

polecu sa same obale. 

Dobra vrcmenska situacija i pun mescc bili su uslov za 

dugi let prcko Tihog okeana. u 08.54 easova po lokalnom 

vremenu, 31. maja 1928. posle zaleta od 762 

metra. Jutni kr.st se odvojio od zemlje pri brzini od 

~I km oa eas i poeeo. onako pretovaren, bingo dn 

penjc. da bi posle dva min uta postigao visiou od 30m. 

Deset minuta kasnije. Jutni km je preleteo preko 

mosta Golden Gcjt na visini od 335m. a !test minutn 

posle toga nastavio je let u pravcu Havaja, leteCi na 

\1Stni od 457 m, brzinom od 143 km na e..s. Na putu su 

nai§li na mestimienu obla~nost i vetar. ali posada je pre 

"·ega brinula zbog potro!nje goriva. Medutim. Kingsford-Smit 

' njegova posada su bez problema slctcli nn 

Viler Fild, nerodrom kod Perl Hnrbora nakon leta od 

27 easova i 23 minula. 

jc priprcmljena Maza za polctanje od 1370 on. Kingsford-Smit 

je prorafunao da te foktru za ••let biti 

potrebno 1067 m pa jc postav•o jednog fo,cka na toj 

daljini da bi mu javljao koliki je prcosta1i deo pistc. 

Kada je Jutni km konafno krenuo obalom u OS.22 

fa~a 3. juna, bio mu jc potrcban zalet od fitnvih 

1036 m. Ovakva dutina poletanja danas se mo:!e ufiniti 

beznaeajnom. jer dana!nji aerodrorru imaju piste du!inc 

i do 4570m, ali potrcbno jc medutim. imati na umu 

da bi u ono vrcme poletanjc fokua uz uobifajeno 

opteretenjc usledilo nakon samo 225m zaleta. 

Let od llavaja do malog sportskog acrodroma kod 

grada Suva na OSIT\'U Fidii. trajao je 34 easa I 28 

mmuta i predstavljao jc zaista pra,,i podvig. Kvarovi 

nn radio-stanici i jo! neke nczgodc sa motorima nr~u 

izazivaJi ve~u zabrinutost posade. pa tak m nevreme 

kojc im S isprefilo na putu. U prvih dvanacst ~asova 

leta. Kingsford-Smit i Ulm su lcteli na ,;sini od 180m 

da bi ~tcdeli gorivo ali na istcku dana popcli su sc na 

bezbedniju visinu. A onda jc nai§ao veliki oblak ~ 

ki~m. ~to ih jc prisihlo da se popnu na ''sinu od 

2500 m. Zcstoke munje i gromovi su ih opet naterali dn 

Levo dole: Jutni krst na 

polerku pedtStlllr godrna 

lUI medunorodnom sidntj· 

.rkom oerodromu Kmgs· 

ford·Smll, u dnllh'U tttl'N 

stoldll mlaileg pumitkog 

Ol-'iona Ju:ni krrt j~ fada 

,:_/o!.en nn aerotfromu lgl 

Farm u Brisbtjnu. 

Dole: Trornotomi fokrr F 

VI/ koflm je King.

sidu do iznad same morske povr~inc. tako da su morali 

da uvuku radio antcnu u avion da nc bi udarila u 

ralase. Nakon viSe od 24 ~asa u vazduhu. Kingsford· 

Smi1 je po~co da sumnja da 6c s1iCi do Fidtija. On bi 

si

ku potroSnju ulja na nco~tetenom motoru, i Clan posade 

Gordon Tejlor je iza~o iz kabine kako bi prebacio 

uljc iz zaustavljenog motora u neooteteni. To jc po· 

navljao pet puta tokom leta. ~to predstavlja jedan od 

najhrabrijih podviga u avijaciji i Jufni km je dobro 

sleteo, i tako us~no za,nio svoj poslednji duii let. 

I karijera Kingsforda-Smita se uskoro tragiCno za, r':i· 

Ia. Joo jednom je pok~ da postavi novi rekord u 

letu od Engleske do Australije i stanovao je iz Ham· 

bleja. blizu Sautemptona. avionom udi Jufni km, u 

pratnji Tomija Petibridfa (Pattybridge). Leteli su pre· 

ko Bagdada i Alahabada i 9. novembra 1935. p~li 

preko Kalkute. Medutim. oikada oisu srigli u Singapur. 

Pilot Dtems Melrose (J. Melroz) koji je isto tako poku~vao 

da posta•i rekord. video je kako iz udi Jufni 

km izbija plameo. dok je prelazio iznad njih za vreme 

pre leta preko Bengalskog zaliva. Melroz je odustao od 

daljeg postavljanja rekorda i odmah poteo da traga za 

avionom. ali bez ikakvog uspeha. Tek dve godine 

kasnije, bio je pronaden deo stajnog trapa Kingsford· 

·Smithovog aviona. 

Godine 1932. vcliki australijski pilot je progiM

SAMA DO AUSTRALIJE 

Prvi daljinski let Emi Dionson 1930. 

Na dan 24. maja 1930. jedan dvokrilni nvion de hevi· 

/em/ Dfi60G d!tpsi mot, registrovan kao G·AAAH 

Dt~so11 stigao je u Pon Darv.n u Australiji. :-ljegov 

premoren1 pilot je bila ''itka de•OJka tZ Jork~ira Emi 

Dtonson (Am)' Johnson) koja J• upra'o zav~ila. kao 

pr-a tena. samostalni let od Engleskc do Australije. 

Za let joj je bilo potrebno 19 dann. NJen izvanredan 

podvig jc pozdravljen u celom svctu i doneo joj je 

sl~wu. po~as ti i priznanja. A svcga godinu dana ranije. 

Emi D!onson je bila samo jcdna od mnogobrojnih 

mladih londonskih slutbenica. koja niknda nije letela 

avionom. Slu¢ajni nedeljni izlet 1929. odveo je Emi u 

bli1inu acrodroma StedZ Lejn 1 ona sc. potpuno spon· 

tano. po¢ela da raspituje o cen1 ~350' a lctenja. U~te· 

dc\0$1 dovoljno za kurs leteoja. po pet funti za sat 

obuke. Em• je joo iste godine polottla ispit za ra. Pre svog rekordnog leta do Australije 

1930. Emin najduti kros·kantri let bio je od aerodro· 

ma Stcclf Lejn do rodnog mcsta u Jork!iru. 

4000 m. Ceuri dana kasnije. Emi Dtonwn jc stigla u 

Alep u SiriJSkoj pustinji. SlcdeCi skok je iznosio 

800 lm leta preko pustinje do Bagdada. tokom kojeg 

je bila prtnudcna da sleti zbog snafnc otuje 1 pc~oe 

bure. ~10 JU jc zadrfalo nekoliko ~asova. Za ~st dana 

stigla jc u lndiju - postavljajuCi rekord za ovakav let - 

a onda je prelctela potkontiocnt preko Df.nnsija do 

Kalkute. Uprkos jakim vctrovima. ki~i i monsunu, 

Emi je Sligla u Bangkok 17. majn. a u Singapur dva 

dana kasnijc. Njcna zavr~na etapa lew, bila je dugaeka 

800km i vodila je preko opasnog Timorskog mora do 

Darvina. gde je stigla 24. maja. 

Prvi rckonlni let 

Emi OJonsonje rodenau Halu I.Jula1903. uskromnoj 

porodte• Knda je 1929. odlueila da poku!a samostatoi 

let do Aumalije. njena prva briga btla je kako obetbe· 

dtlt polreban novae. Njena majka JC priskotila u pombedi•!i veCi deo potrebnih 600 funli za kupov1nu 

polovnog de hel'ilend dtipst mot. a osratak sume 

dao joj jc lord Vejkf~d (Wakefield) uz joo 50 funti •za 

dteparnc•. Dtipsi mot jc morao da sc prcradi. a ugra· 

dcni su i spccijalni rczervoari zn gorivo u proswr za 

drugog pi lOla i prtljatnik t ime jc dolet nvionn povc~an 

na oko 1900km. Petog maja 1930. sa svega 80 tasova 

samo.talnog letenja, Emi OWnson je krenula iz Kroj· 

dona na let preko pola plaoete. 

Prvt put se zaustavila u Bctu. nakon predcmh 1255 km. 

a drugJ put u lstanbulu, slede&g dana. Odatle se mot 

morao podia iznad plaoine Taurus. visoke preko 

Le~·o: De Jrevileml tl!ips; 

m()l kojun Jt £m1 D:.on· 

son (lt•·o gort). kao prm 

tena. 1930, wma preletelo 

dugatku relaCtJU od Velt· 

kt BraamJt do Australijt. 

68

Kada sc vratila u Englcsku, Emi je progl~na •komandantom 

Britanske imperije« i odmah je veC plan.irala 

novi let na veliku daljinu, ovoga puta do Tokija 

preko Sovjetskog Saveza. Svojim dtipsi motom polctcla 

je 2.januara 1931. i stigla u Poljsku 6. januara, 

nakon jcdnog prinudnog slctanja. Kada je stigla u 

Moskvu. ubedili su jc da odustane od daljeg leta zbog 

izuutno surove zime. Medutim, on a nije sasvim napustila 

svoj naum. Kupila je jednokrilni de hevilendov 

pus mot sa z.atvorenom kabinom i 29. jula jc sa aerodroma 

Limpni odlctcla pravo za Moskvu. daleku 

2650km. Zatim je nastavila let u pmvcu istoka i stigla 

u Tokio nakon rekordnih devet dana. Ali, nije se time 

zadovoljila - vratila se u Englesku istim putcm. i tako 

postala prvi pilot koji jc prclctco ovaj put u oba pravca. 

U tO vrcmc jc upoznala svog buduoog mufu. 

Dtejmsa Molisona (James Molison). bi~ga pilota 

RAF-a i instruktora letenja. koji je posHljao sve poznatiji 

kao vodcCi avijatit"ar na dugim prugama. Vcn 

~l i su se u avgustu 1932. i odmah po~eli da pravc 

planovc za svoje budu~e zajcdni~kc lctovc. 

D!im Molison jc vc~ 1931. sam lctco za Australiju i 

mana 1932. postavio je novi rekord za samostalni let 

od Englcskc do Kejp Tauna. 

Emi je z.a izvesno vreme morala da odustane od telje 

da popravi Dtimov rekord do Kejp Tauna. jer je prvo 

!elela da pomaie svome mutu kod planiranog samo· 

sralnog leta preko Atlantskog okeana sa istoka na zapad. 

Dtim je izv ~io taj let avgusta 1932. a 15. novembra 

1932. svojim novim pus motam nazvanim Detert 

kltmd Emi je polctcla sa Limpnija i stigla u Kejp Taun 

pobolj ~av~i rekord svoga mufa za 10 ~asova i 30 minuta. 

Emi je odletela za E nglesku pOCetkom 1933. i tako 

postala jedina ~ena koja je ovu prugu prc~la u oba 

pravca. Za svoj podvig bila jc nagradcna Scgrcjovim 

trofcjem. Dtim i Emi su uskoro odlu~ili da poku~aju 

da postignu novi apsolutni daljinski rekord. Planirali 

su let od Engleske do Njujorka a zatim ka Bagdadu. 

Molisonovi su kupili nov avion DH 84 dragon. sa regisrracijom 

G-ACCV. To je bio dvomotorac. dvoscd. 

dvokrilac koji jc bio poscbno prcradcn tako da mote da 

na viSe mcsta u trupu primi vclikc dopunskc rczervo· 

are za gorivo. A vion je nazvan Sifajrer. 

Prvi put su poku!ali da polete iz Krojdona 8. juna 

Gore: Emi D!.onson 

ispred svog de hevilend 

pus mota pre few do Jui.ne 

A/rike. na aerotlromu 

Stag Lejn " Engleskoj. 

krajem 1932. 8ila je ro jedina 

terJO koja je uspela da 

izvede ovaj podvig u oba 

pravca ; nagratlellll je Si· 

grejvovim peharom. 

69

Dolt•: f:.'nu D!omon na 

a~rodromu 1\rojdon moJO 

}9.16, llllkCJII lljt'IIO¢ dnt· 

goK r~korJno1: 1.-ra i~ En· 

gleJJ..~ do 1\t'JP Tauno u 

Ju:.11oj Afrrn 1 nmra~. 

Tom pnllJwm 1~ lertla m·l· 

onom l'U\llc opoerecenog dragona 

slomio vee prilikom \OtnJC po 7Cmlji. Drugi put su 

poleoeli sa aerO

DZIN BATEN 

Slavna rekorderka trldesetlh godlna 

·, 

KraJem dvadesetih godina tcne piloti su prodrlc na U London sc vraula 1931. i ut" \ clike napore je uspela 

podru~jc dotle rezervisano l8 njihove mUSke ' 

'l here ~ret()' dose .,_, 

I E~SE lel me so hear )Oil ask - 

' that I can hard 

to )Oil so d ut me on a 

me questions. An l'still •in~ing, and 

hair. ~\ y ears are hnir I •hull ju.st 

e ' l in that armc I've had 

if 1 so You sec. . 

off to sleeP· . sleeP sonce 1 

P 

~~ly cigh~een Mur5 . ...,., 

I (t Oar-.·,n. ,.. ~··· h-' ' 

c 'fM\~- ~\-~ _., """'a. ·······~- 

......... ·-..._ ....... 

~ Ttt•...,..._ 

- 

STOP ~S~ 

71

De.mo: A vion persival gal 

siks kojim je Dl in Bmen 

izvr§ila istorijski ler preko 

ju!nog Atlamskog okeana 

i postigltl rekordno vreme 

u solo /etovima izmedu En· 

gleske i Australije. A vion 

se Cuva u kolekciji starih 

a\liona u Engleskoj. 

• - 

-~ 

I 

I 

I 

I 

I 

Dole: Dtin Oaten '"' krilu 

svog gala. Zalrvaljujuci 

svom izuzemom poznava· 

nju navigacije i galovom 

pouzdanom motoru dtipl·i 

siks od 200 KS, ona je postavila 

nmoge rekorde, 

stekla divljenje javnosti i 

visoka odlikovanja. 

vig jc vet u6nio slavnom i krajem aprila 1934. ona je 

mogla da opet krene na put avionom dlipsi mor, regisrracije 

C-AARB, koji jc dobila za 260 funti sterlinga. 

Tom prilikom jc zbog lo~ih meteorolo~kih uslova i 

ncdostatka goriva poku~ala da sleti u blizini Rima, po 

mrklom mraku i jakoj ki~i. Medutim, kada jc vide Ia da 

je aerodrom okruteo vodovima visokog napona i an· 

tenskim stubovima, odlu~ila jc da sc vrati u Englesku. 

JoS jcdnom jc poletcla sa aerodroma Limpni 8. maja i 

stigla u lndiju bez veeih pot~koea, ali na letu ka 

Rangunu je upala u tropsku ki~u i jedva jc sletcla na 

poplavljeni aerodrom u Viktorija Pointu u Burmi. Nepovoljni 

meteorolo~ki uslovl su sc 'nastavili i avion je 

ostao prikovan u blatu u Alor Staru. Poletela je zatim 

iz Batavije kroz gustu jutarnju maglu, jer ju je jedan 

predstavnik holandske petrolejske kompanije ubedio 

da Ce nai6 na lepo vreme izoad olujnih oblaka: to sc 

sreoom pokazalo kao ta~no. O~in Baten je kona~no 

stigla u Oarvin 23. maja, nakon 14 dana, 22 ~asa i 30 

minuta. oboriv~i rekord Emi D·fonson·Molison za vi~e 

od tetiri dana. 

Skoro godinu dana kasnije, Oiin Batcn jc napustila 

Oarvin da bi se vratila u Englcsku svojim vcrnim dt ipsi 

m01om. Nakon polctanja iz Darvina rnorala se brzo 

popcti da bi izbcgla pe~anu oluju. To se pokazalo 

prcsudnim. jer kada je bila vee 250 milja prcko mora 

na visini od 6000 stopa, otkazao je mo10r aviona. Je· 

drila je ka mon• kroz sloj oblaka, a onda je motor 

nekih stotinu stopa iznad vodcnc povrline opet prora· 

dio i mogla je povratiti visinu. Stigla je do Marselja bez 

daljih smetnji , ali je tamo morala da miruje nekoliko 

dana zbog probu~ene gume i pokvarenog motora. lpak 

je stigla u Englesku za 17 dana, 15 ~asova i 15 minuta 1 

postala prva iena pilot koja je izvri:ila naporan let od 

Australije do .Engleskc. 

Sada je vet bila slavna do te mere da je mogJa da kup• 

znatno bolji a vi on persival gal siks sa 200 KS. Planirala 

je da njime leti od zapadno Afrike do Brazila. Poletcla 

je sa aerodroma Limpni 11. novembra 1935. i stigla u 

Kazablanku deset ~asova kasnije. Oalje je nastavila. 

prcma planu, ka Tijesu, nekih 45 milja od Oakara, gd< 

je utvrdila da su zalihe goriva poslate na pogre~an 

aerodrom. Ona se, me

JEDNOOKIISTRAZIVAC 

Americki lndijanac Vllej Post bio je harizmaticki pionir 

vazduhoplovstva u godinama izmedu dva rata 

Jednog dana godine 1919. u gradic Vivoka u Oklahomi 

srigao je lereci cirkus. Medu gledaocima nahu:io sc i 

osamnaesrogodi!nji radnik sa naftonosnih polja Vilej 

Posr (W. Posr). Kada je padobranac il ekipe prilikom 

jednog skoka slomio nogu, Posr je odmah predlo~io da 

ce za 50 dolara da preuzme njegovu ulogu. l ako nijc 

imao nikakvih iskustava i jo~ nikada nljc lctco, organi· 

zaror prcdsravc sc slo~io i Posr se popeo na krilo dvokrilnog 

aviona k"'wk (u Kanadi izgradeni kertis dlem} i 

pilor se vinuo u visine. Tako je Vilej Posr bukvalno 

upao u svoju letafku karijeru. lzvesoo vreme je sa tim 

reksa!kim pilorima krsrario Ok.lahomom. a onda ga jc 

orkrivanjc nafre kod gradica Seminole oper zadrhlo 

na naftonosnim poljima. Mcdutim, vet prvog dana na 

novom poslu partence telika mu je rako povredilo levo 

oko da je na njega oslepeo. Ironija sudbine je bila da 

ga je upravo ra povreda vrarila vazduhoplovsrvu. Sa 

1800 dolara od!rerc koju mu jc dodclila perrolejska 

kompanija. kupio jc srari kanuk i po&o da uti za 

pilota. Svojim indijanskim crtama lica i cmim povezom 

preko levog oka Posr je uskoro posrao dobro 

poznat medu putujuCim vazdu~nim akrobatima, ali morao 

jc viSe godina da pri~eka da posranc slavan. U 

mcduvremcnu tivco je u raznolikom dru~tvu demobili· 

sanih av ijari~ara, akrobara i kaskadera kojima je ufe!· 

Ce u putujuCim mitinzima postalo zanimaoje. sve dok 

mu nije dosadio takav nesiguran natin tivota. 

Vini Mej 

Irako je 1930. Vilej Posr posrao litni pi lor perrolejskog 

magnara F. Hola (F. C. Hall). lmao je divan avion. 

plavo-belu lokidovu vegu. koju je nazvao imcnom svoje 

kceri Vini Mej. Pilor i poslodavac su sc sprijareljili i 

vee 1930. Posr je pobcdio na nacionalnim vazduho· 

plovnim rrkama kada je od Los Andelesa do Cikaga 

vegom leteo devet ~asova, devet minuta i ~etiri sekunde 

i srekao nagradu od 7500 dolara. 

Medurim, Posr je planirao i mnogo vc~e podvigc. Tokom 

dvadeserih godina. naslcdnici nema~kog grofa 

Cepelina (Zeppelin) su nizom rekordnih lerova sverom 

pro~i ri li uverenje da su vazc,Ju~n i brodovi - cepelini - 

mnogo pogodniji za purnitke lerove nego avioni. Posr 

je pobijao rakvo mi~ljenje i izradio jc plan za brzi lcr 

oko sveta vegom, rokom kojeg jc rrcbalo da obori 

dorada~nji rekord cepe/ina - 21 dan !era. Posrov navigator 

bio je pravi entuzijasta letenja dvadeset i osmogodi~nji 

Ausrralijanac Harold Geri (H. Garry). Tokom 

!esr meseci njih dvojica su se patljivo priprcmali, brii· 

ljivo sve planirali. podvrgli se srrogom rreningu kako 

bi srekli porrebnu rclcsnu i duhovnu kondiciju za savla· 

divanjc re~koca nasralih zbog nepravilne ishrane i 

manjka sna. Konatno, 23. juna 1931. Posr i Geri suseli 

u Vini Mej i sa aerodroma Ruzvell Fild kod Njujorka 

polereli su na prvu erapu !era. dugog 27.400 kilomcra· 

ra. koji jc rrcbalo da obave za manje od descr dana. 

Dole: Lokid vega Vini 

Mej kojim je Vi/ej Post 

tlva pw /eteo oko svera, 

prvi put juna i jula 1931, sa 

navigatorom Haroldom 

Getijem 1 

a onda sam jula 

1933. Oba leta su oznalila 

rekord ; doneli su mu veliki 

medunarodni ugled. 

73

Gore: Post i G~ti sa Vini 

Mej mrd, masom koja ill 

je dolektllll no aerodromu 

u Klivlendu gde su sleteli 

1. jula 1931. soma dana· 

pune rt::.tf\'oare. a onda 

su pr(){/uf.lli :a aerodrom 

Rut.l:tlt 11 \jujorku i tako 

;.a~,:rltlt $\'OJ rtkordni let 

o ko ntta. 

74 

SeH•mi •drum« 

Geti je odabrao malirutu koja jc vodila

Pnhkom slctanja o~teeena je elisa avoona. a zamenjena 

tc tck prilikom slede~eg sletanja u Fcrbanksu. Prvog 

JUia u ponoc sletcli su na poplavljeni aerodrom u Ed· 

montonu u Kanadi odakle su krenuli tck u podnc. Pred 

njima sc nalazilo jo~ samo jedno kra~c slctanjc u Kliv· 

lcndu. a onda su stigli u Njujork gdc su sleteli na 

aerodrom Ruzvelt Fild u 20 ~asovn i 47 minuta odu~v 

IJeno d~kani ogromnom masom gledalaca. Njihov 

et oko ''eta je trajao osam danB. 15 ~va i 51 minut. 

a prcSii su 24.9-10 kilometara pros«nom brzinom od 

:!.."'km na ~s. Post. Geti i vlasnilo·tg~ Hoi postali su 

hogatoJo za po 4000 dolara. 

Po,to• i Getijev rekord se odrtao dve godine. a onda 

Je Vwr Mtj, 15.jula 1933. u 9 tasovn i 30 minuta 

krcnula sa aerodroma Flojd Benet u Njujorku i jo~ 

jednom se usmcrila preko Atlantskog okeana. Med· 

ution. ovoga puta Post je bio sam. Rc~io je bio da 

popravi svoj sopstveni rekord i rekord u letu bez prati· 

oca. Da bi se oslobodio zamomog pilouranja, dao je 

Ja "' u avion ugradi automatski pilot koji je. razume 

-..:. mogao da se koristi jedino na dutom pravom delovi· 

ma puta. a na rafun otpisane tet.nc na\igatora pove· 

cao )e koli~nu goriva na 2495 litara. 

Ziroskop;ke tc;koee 

Post jc ponco sn sobom samo litar sokn od pnradajza. 

isto mliko vodc. tri paketita tvaka~c gumc i kutiju 

kcha. lonao jc i not. sekiru. ki~ni manti!. pribor za 

ribolov, mretu protiv komaraca. dtepnu bateriju i 

upalja~. I ovoga puta krenuo je ka Bcrlinu gde je 

sleteo sledctcg dana u II casova i 55 monuta Na acrodromu 

Tcmpclhof je ostao d•·a sata koliko jc bilo 

potrebno da koro Cita• dan maoje oego prilikom prvog leta. 

Erektrmo 'reme koje je Post pro .. eo u vazduhu oznosilo 

je 115 ~a

Dole: Posto•·a Vrni MtJ je 

i:/ot.tno 11 umtritkom 1\lu· 

~tju wi:,(/ulloplo,·Jn·a 1 kosmosa 

u V'a.fmRIOnu Podori 

o PoJtonm rtkordmm 

lttonma ill nnpt.sam 

110 uronamo trupa. 

205 k.ilometara na ~. Nakon toga leto trup Vini Mej 

ispisan jc podacima o oba rckordna leta i imcnima 

krajeva gde je avion sletao. Jednoolog junaka Posta u 

izgufvanom odelu provezli su u Ot\'orenom automobilu 

njujo~ldrn ulicama kako JC zahtcvala tradicionatna 

dobrodoSlica. Osim postizanjcm oba rekorda oko sveta, 

Post se u knjigu rckorda uposao i kao jedini oovek 

koji je do tog trenutka po dva puta preleteo Atlantski i 

Tihi okean. koji je obavio nnjduti samostalan let i za 

najkraee vreme stigao iz Njujorka u Berlin. 

Post je bio izuzetno snatna i ncobi~na liCnost koja jc i 

kada se popela na sam vrh svctskc avijacije, i daljc 

planirala nove podvige. Post jc dobro znno da jc sve 

blife vreme medukontinentalnih lctova i da ~e avioni 

uskoro biti brti i sa vetim dolctom. Tokom tridesetih 

godina vee se doSio do saznanja do redi vazduh na 

velikim visinama stvara manje otpore i da ee avioo. 

koji ce leteti na toj visim. moei da

KO CE PRVI STICI DO AUSTRALIJE? 

Velika vazduina trka u kojoj zamalo da pobedi obican putnicki avion 

Corisa Skota (Charles Scott) jc od ranog detinjstva 

optinjavala navigacija na velikim daljinama. Roden u 

L.ondonu. kao mlad voleo je da jedri. kasnije je radio 

na plantati ~me trske u Britanskoj Gijani, a nakon 

povratka u Englesku 1923. primljen je u RAF. Bio JC 

'jnjnn pilot ali je bio nedisciplinovan i za ~est godina tri 

putn se na~ao pred vojnim sudom. Zbog toga je napu· 

;~io vojsku i otputovao u Australiju gde je prvo mdio 

kao prodavac. pre nego ~to je ~eo da radi u vazduhoplovnoj 

kompaniji Kvantas kao ~tanski pilot. 

Godine 1931. Skot se vratio u Englesku 1 I. aprila iste 

godine krenuo je sa aerodroma Limpni u Ken1u za 

Darvin avionom tie Jtevilend mot. Stigno jc u Australi· 

ju nnkon devct dana. tri ~asa i fetrdcsct minuta i za 

dvadeset ~asova jc popravio rekord koji je drtao Carls 

Kingsford·Smit (Charles Kingsford-Smith). Sedam nedclja 

kasnije Skot se vratio u Englesku, obarajua rckord 

Austra~ja-Engleska letom od deset dana i trina· 

est ~aso,•a. Oktobra 1932. preleteo je od l.ondona do 

Melburna za osam dona, dvadeset ~asova i 47 minuta. 

rckord koji se odrtao do 1934. godine. 

Tom Kempbel-Biek (Tom Campbell-Black) nau~io je 

da leu 1917. u britanskom momariCkom vazduhopiO\· 

,t,u, pre stupanja u RAF, a bio JC i pionir civilne 

i.l\'ijacijc u istOCnoj Africi, gde je osnovao novu kompaniju 

Vilson ervejz u Najrobiju. 

Nograda od 10.000 funti 

U Cast srogodiSnjice grada Melburna. australijski mili· 

oner ~lakfen.on Robertson (Mac-Pherson Robertson) 

objavio je va1du~nu trku Engleska-Australija. Skot 1 

Kcmpbei-Biek >U \C "eli u Kraljevskom acroklubu u 

Londonu i uprko~ mnogim karaktcrnim razlikama. 

dvojica avijoti¢ara su postali ncrazdvojni prijatelji i 

odlu~ili su da -.c takmi~e za glavnu nagradu od 10.000 

funti za pobednika trke koja jc trebalo da ~ne u 

subotu. 20. oktobra 19.J.I. 

Medutim. postojao je jedan problem: ni Skot 0111 

Kempbei-Bick "'"·I unali aviona. Prvi poku~aji da na). direktora hotcla Grosvenor hau>. 

On je bio spreman da obezbedi novae za odgovaraju6 

avion. pod usiO\Qm da ga nazovu Gros•·enor haus. 

Re,·olucionama trka 

Ndto kasnije stigla je ponuda kapctana Dtofrija de 

llcvilenda (Geoffrey de Havilland) da njegova kornpa· 

nija izradi oovi nvion za trke. sn doletom koji bi bio 

dovoljan da preleti svaku od pet predvidenih etapa 

trke. sa maksimalnom brzinom ko)a ne bi bila manja 

od 320 km na ~. s tim da bi se napravio ograniCen 

broj aviona po povoljnoj ceni od 5000 funti za svaki 

primerak. Dtim Malison (Jim Mollison) je naru~io 

Dole: Ako nema tfrugog re 

Itnta. .. DaglllS DC-2 ho- 

14ndskt kompamJt K LM i 

pilot K«n Parmanljt bili su 

medufai'Ontima trke Engle· 

ska-Ausrrolijn -na kraju je 

lliUltO tfrugo mjmo. Kada 

it prilikom jednog medusft· 

tanja OJtao ;;aroblttn u b/4- 

tu, morali su go no ovaj na· 

tin iJ;vuci na b•rltt tlo. 

'£1 

, .... 

77

jcdan primcrak. a O

Rckord Englcska-Australija 

Nakon samo sat odmora Skot i Kempbel-Blek su sc 

ponovo na~l i u vazduhu, na kursu za Darvin. 3354 km 

prcko Timorskog mora. Po!to se spustila noe, spustili 

su se i oblaci i Gros,~enor haus je bio prinuden da leti na 

visini oct samo 300m iznad povr~ine mora. Na toj su 

visini motori d~ipsi - kao i oni na Molisooovom kome· 

w- bili veoma oprerec!eni i pritisak ulja je pao na nulu. 

lako jc opasnost sprelena naglim penjanjem, levi mo· 

tor se zaustavio na 320km od Darvina. Medutim, posa· 

da je ipak uspela da dosegne aerodrom, gde su odu~vljcno 

dolekani. Skot i Kcmpbei-Biek su postavili novi 

rekord u lew Engleska-Aumalija od svega dva dana, 

4 sata i 38 minu1a . 

Nczgoda na motoru prouzrokovana za~ep ljenjem ulj· 

nog filtera zadr!ala je Grosvenor hau.s vik od dva ~asa 

i tek onda je njegova posada mogla da nastavi let za 

Sarlcvil. Njihov najbliti konkurent. Parmamije je bio 

jo! uvck litavih 8 sati iza njih. Zadnavanje u Sarlevilu. 

gdc su kometovi motori dctaljno prcgledani, sma· 

njilo je njihovo vodstvo. a onda su kona~no lauzeli 

kurs u pravcu juga za Melburn, gde su na kraju stigli 7l 

sat nakon napuStanja aerodroma u Engleskoj. 

U decembru, Skot i Kempbel-Blek su se vratili u En· 

gJesku i suofili se sa zamornim nizom javnih istupanja i 

sve~anih banketa. koje je uvek vedri Skot ipak prihvatio 

sa zadovoljstvom. U martu 1935. Kempbel-Blek se 

oknio glumicom Florens Dezmond (Florence Desmond) 

a ne§to kasnije, dok je pokuSavao da postavi 

novi rekord do Kejp Tauna. slupao je komet u pustinji 

blizu Kartuma. Ostao jc ~i v i sledete godine trebalo je 

da se takmili u Slczingerovoj trci od Engleske do 

Johanesburga avionom persival nju gal. Na dan 

19. septembra 1936. poleteo je iz Livcrpula ka Portsmautu, 

na start trke. Na acrodromskoj platformi 

ispred bangara jcdan hoker hart jc u vo!nji naJeteo na 

avion nju gal i krakovima elise smrtonosno povredio 

Kempbel-Bleka koji je umro posle pola sata. 

lronijom slulaja. njegov n e ka d a~nj i partner Carls Skot 

pobedio je u toj trci avionom vega gal i nascavio sa 

nizom ru~kova i proslava. sav~eno sc osctajuei u ulozi 

nacionalnog heroja. Zato mu je posle svega t e~ko pal a 

anonimnost njegove rneduratne voj ni ~ke karijere i 

odao se alkoholu. lzvr~io je samoubistvo 15. aprila 

1946. godine. Od »trojke• slavne trke samo je jedan 

u~esnik - avion - .Prdiveo. Grosvenor hous je sada 

izlo!cn u muzcju Saltvord u Old Vcrdcnu, potpuno 

restauriran u ~ast pedcsete godi!njice herojskog leta. 

Dole levo: Skot i Gatri 

(tles/10) i avion vega gal 

kojim su 1936. pobedili u 

vazdultoplovnoj trci En· 

gleska -Jutna Afrika. 

Dole: DH 88 komet kojim 

su Carls Skot i Kempbel· 

Blek 1938. pobedili u trci 

Engleska- AIL

USAMLJENI LETAC 

Let Frenslsa Cicestera preko Tasmanovog mora blo je potvrda 

njegove teorije navlgaclje 

Frensis Cifester (Francis Chichester) je bio u svakom 

pogledu neobifan tovek. lako je poznatijt po svojim 

pomorskim putovanjima. dao je izuzetan doprinos raz. 

voju lctcnja svojom teorijom o •namcrnoj greki•, 

sistemu u vazduhoplovooj oavigaci~ koji je razvio za 

svoj let preko Tasmanovog mora. Cifester se rodio u 

Englcskoj 1902, a odselio sc na Novi Zeland kada je 

imao osarnnaest godina. Sa 26 godina ve~ je bio panncr 

u u:.pc§nom preduze~u za rad sa nckretninama. 

Za vremc posete Eogleskoj 1929. Ciecstcr je stekao 

dozvolu piloto i sam je oauoO O>DOVOC akrobacije i 

navi~aciju svojim dlipsi motom. Nameravao je da se 

vrat1 u Australiju svojim avionom. iako je dotle to 

uspclo jcdino Benu Hinkleru. Okrobra 1929. bio je 

sprcman za let ali je pre toga htco da izvcde probni let 

po Evropi ' tom prilikom je do!iveo manju nesretu oa 

podrutju na~ zemlje - na Blokama u Sloveniji. 

Medutim, Citester je poleteo za Australiju 20. decembra 

1929. i iako mu je eksplodirala gurna bczbedno je 

slctco u Lion. U oastavku leta i daljc je dolazilo do 

manjih nezgodn. ukljutuju¢i i oou tokom nocnog sletanja 

u Tripoliju, kada se avion prevrnuo no nos i slomio 

elisu. ~to ga je zadrtalo skoro tri nedelje. Gubitak 

kompresijc na jednom cilindru motora zahtevao je 

zamenu ventila u Rutbahu. a oa kraju. tokom leta 

iznad severne Australije. on je zalutao. Konaeno je 

sleteo u Sidnej, 30.januara 1930. nakon ukupno ISO 

fasova i 30 minuta leta i predenih 20.360km. 

Preko To$manovog mora 

Vrativ!i se na Novi Zelaod. Cifcstcr sc nijc dugo odmarao. 

Zcleo jc da obleti oko svcta svojim d!ipsi 

m01om. ali Lbog nedostatka novca - vclika privredna 

kriza je upravo potresala s,·et - odlu~io je da izvtii prvi 

samostalan let sa Novog Zelaoda do Australije. preko 

Tasmanovog mora. Medutim. kapacitet mo1onh reur· 

''oara b•o je svega 273 litra. oedo,oljno da se bez 

sletanja prcde razdaljina od skoro dve tre~ine ~irine 

Atlantikn. Minimalna koliaoa goriva kojn mu je bila 

potrcbna za pre let preko Tasmanovog mora iznosila je 

455 litara, tako da se Ci~estcr odlu~ i o za prelet po 

etapamn preko ostrva: 774 km od Novog Zelanda do 

ostrva Norfolk, zntim 903 km do ostrva Lord Houv ina 

kraju m km do Sidneja.

Ootle na ostrva Norfolk i Lord Houv nije sleteo nijedan 

avion. a geografskc karte su pokazivale da su 

os1rva brdovita ida nema pogodnog mesta 73 s1c13nje. 

Medutim. jednom mesetno bi stizao brod. a ostl'\0 

Lord Houv je imalo i pogodnu lagunu. Tako se Citesleru 

nametnulo da se mot pretvori u hidroavion i tako 

obezbedi dopuna goriva. iako se pokazalo da osti'\O 

Norfolk nije imalo zaStiteno sidriSte. pa bi Citester 

morao da sleti i poleti sa otwrenog mora. \;jego,om 

"'anturistitkom dubu je sasvim odgovaralo te!e puto 

'anJe hidroa,·ionom kao i izazo, sidrenja bez tude pomoti 

i obavljanja usputnih rutinskih seJ"\isa na a"ionu 

koji ~c se klatiti kao plutnjata na talasima okeana. 

U meduvremenu. Tasmanovo more je sam prelereo 

\1ecjes (Mezies). od Australije do Novog Zelanda. ~to 

JC samo pove~alo Citesterovu rel:enost da iz> rli obrnuti 

prelet sa istoka na zapad. Bilo je jasno da te bioi 

izuzctno te~ko prona6 ostrva: ve~e ostrvo je bilo. kada 

mu se pride sa severnog dela Novog Zelanda, punkt 

Dolt: Dtipsi mot, kOJIIn Jt 

Fmws Cittstrr (u o••olul 

prrlrrro Tarmtm0\-'0 mor~ 

hmttlu Nm·og 7rlondo ' 

Au.\lraiiJt'. t:.!.'lnlr no mol 

no ortn·u \ 1 orfolk. pn·o1 

namrt tokom rogo leta 

- 

_...,.. 

- 

81

Dolt: Jotlm ostori Cil'ntero•·og 

ouona dtipsi mot 

llilkon rttv~011 Hcmcna i (iCester je Ul. mana 1'131. u 06.45 po 

Grinieu polcteo iz Ouklanda. u,pul ... l3U\Iavio u Te 

llamui na najsevemijoj tafki Novog Zclanda. da bi do 

vrha nopunio rczcrvoare - dovoljno 1n dcsc1 smi leta. 

I mao jc nckih po t c~ko6t na polctanju. jcr je u jcdan 

plovak ulnziln voda, ali pri trctcrn poku~nju uspco je 

du a\·ion podignc u va:zduh. 

Tcorija nomcme gr~ ke 

Zau.teo Je kur.. prcma tatki 145 km jugozapadno od 

'>t"a 1\orfolk. To je bio bitan dco Ci«sterove navigacaJ'kc 

inovacije •leorije namcme grc~ke•. Neupu6e· 

nont P'>matracu (iCesterov postupak boo je naizgled 

priltcno neprontiSijcn. ali on je u ~tvnn "c dobro 

promislio. saglcdao i iskoristio svc ono do tega je 

do!ao tokom svojih osmatranja. 

lako jc koristio najbolji kompa~. ipak jc bilo mogucc 

da dode do nnvigacijske grcSkc od nckoliko stcpcni. 

Kalo eni, ~to jc 

prilieno povccalo mogucnost da pronadc "oj cilj. Ovaj 

metod jc povczao sa posmatranjcm. obclctnvanjcm i 

popravljanjem odstupanja uvek kada bi bio u prilici da 

se:l \tan tom ~nimi polo!aj sunca. 

Postupal koji je Citester primenio prihkom preleta 

Tasmanovog mora i koji ga je doveo pravo na cilj . 

kasnoJC JC pomogao mnogim a,·ijaueanma kOJt su protitali 

mnogc C'itestcrove clanke i knjogc i od njcga u61i 

koda 11• )e mar{al avijacije Kokran (Cochran). koman· 

dant navigracij:,kog sistema pri miniMarMvu v;tzduhoplovstva. 

pozvao u RAF prilikom izbijanja drugog 

svctskog rata 1939. 

lako jc tasonanijski let bio trijumf navigacije, on se 

umalo ncsre~no zavr!io. Kada je Citester na~ao oba 

ostrva i ondn La vreme jake oluje slctco kod ostrva 

Lord !lou'. mot je potonuo na sidriStu. a dok su ga 

$1a¢oli na '"'o. zamalo su ga zbog nemuenog rukovanja 

W\ am razbili. Ci~ester i stano,-nici O"trva su avion 

i motor potpuno rastavili i opel 'klopoli. Posle toga je 

obavio tretu ctapu leta preko Tasmnnovog mora, 

IO.juna 1931. i sleteo u zalivu Dtervi;. 

Prvl let od Austrnlijc do Japana 

Po dolasku u Sidnej. Cicestcr je pocco da se priprcma 

za drugi dco svog leta oko svcta - do Jnpana. Trcbalo 

jc da leti duf isrocnc obale Australije. preko mora do 

Nove Gvineje. zatim od ostrva do ostrva preko lndonezjje. 

Filipino. Formoze (Tajvao). dcla Kine do Japaoa. 

To JC bio P"i samostalni let od Australije do 

Japana. CiCester je inaCe imao prilitno tc~kota da od 

nekih drtava dobije dozvole za sletanje i prcletanje 

preko njihovih teritorija. 

Pole teo jc iz Sidncja 3. jula 1931. u pravcu severa. 

Tokom usputnih sletanja morao jc da sc spornzumeva 

sa lokalnim stanovnicima koji nikada joS nisu vidcli 

avion i ni~u shvawli kako jc mol lomljiv. lmao jc 

te!kota i sa jcdnim od plovaka koji jc propuJtao vodu, 

Sto je vet sloro onemogu6lvalo sletanje. Ciccster je 

stigao do lincskog kopna ne!to pre tajfuna koji je 

uniStio 2000 kuca na ostrvima izmedu TaJvana 'Japana. 

Zbog jakih vetrova morao je ostati ceo dan u ~angaju i 

tek onda JC produlio ka Japanu i Tokiju, usput sleeu6 

na aerodrome u Kago~imi i Kacuuri. Mec!utim. nikada 

nije stigno u Tokio. Nakon poletanja iz Kacuure zaka~ 

eio jc telcfonskc vodove na vrhu brdn iza gradn. Oni su 

odbacili avion koji sc raspao i pao nn zcmlju. Avion je 

uniJten i Cit~cstcr jc prcfiveo udes. ali nijc rnogao da 

nastnvi let. jcr nijc imao novaca da )r..upi novi avion. 

Kasnije. Ci~c>ter je postigao joo oeke u~pche. izmedu 

ostalih ' let od 33.000 km od Sidneja do Engleske u 

malom pu< mo/11 sa prijateljem Frenkom Herikom 

(F. Hcrnek). Medutim. postao je slavan tek nakon svojih 

samo"alnih putovanja po svel~kim morima. Maja 

1967, u >Vojoj 65. godini, ostvario jc >VOj ;ani malom 

jcdrilicom nazvnnom Dtipsi motif sasvim sam oplovio 

svct. Nakon tog vrlo zapatenog putovnnjn. cngleska 

kraljica ga jc proglasiln plemi~cm. 

Juna 1972. u~cstvovao jc u trci jcdrilica preko Atlantikn. 

ali \C bio itgubio i pronadcn jc tck nakon tri dana. 

Nakon du~ogodi~nje bolesti umro jc 26. avgu;~a 1972. 

poznati)l kao morcplo,·ac ncgo kao usamljeni pilot. 

6ja je odlutno-t pomogla bczbrojmm 3\IJ3licarima da 

zah,aiJUJU'i llJCSO\Oj teoriji o .. namernoj gre~ .. bez· 

bcdno \t1gnu na cilj.

POLARNI ISTRAZIVAC 

Ricard Berd je 1926. prvi preleteo preko Severnog pola 

Pn oo'ek kOJI je leu:6 s1igao do Sevcrnog pola i 

.t-lclco ga. Rteard Evclin Bcrd (Richard Evel>n 

8Hd). sin bognle porodicc iz Vird1inije. jo~ u dclinj· 

''w bio je samOinjak. Roden 1888. voleo jc dn lu1a po 

~rdima u svom rodnom kraju. da plovi jedrilicom pre 

"" zali>a Ccsapik. da j~ i da 1rei na duge s1aze. 

Pohadao je pomorsku vojnu akademiju. a pre 1oga 

'l.olovao se u vojnoj akadcmiji u Senando Valeju i u 

\~ljnom institutu univcrzitctn u VirdZiniji. Bio jc odli· 

.:an s1uden1 i dobnr sportisla. Bave6 se allclikom po· 

Hcdio je s1opalo i 1a ozleda jc prouzrokovala njegovo 

"" laetoje i2 vojne slutbe oak on 1ri godine. Mcdulim. 

"" o,e ipak prijavio u novoformirano vazduhoplovoo 

•>dcljcnje amcrifke ratnc mornaricc, i poslat jc na 

obuku za pi iota u Pcnsakolu u Floridi gde sc rnzvio u 

'""nog avijatil!ara. Kao porutnik. Berd je pronMao 

ocke od vrhunskih navigacijskih sprava - tal.ozvani 

~jbl horizont• za sekstant. koji je pokaZJvao naj,·e· 

..-u \'isinu u lelU po • vidokrugu• horizonta. mcra~ zano 

'" t suncani kompas. Angatovao se i u tchnickoj i 

Jdministrativnoj pripremi prvog leta formacijc hidra. 

"ton a preko Atlantskog okeana. 

Bcrdove vclikc sposoboosti su pri,-ukle paWJU. tZmedu 

"talih. i admtrala Mafeta (Moffen). koji jc radio na 

tormiranju novog mornarickog vazduhoplovstva. Berd 

mu je prona!no i odabrao pogodnc lokacijc za acro 

Jromska postrojenja. a uz 10 jc uccstvovao i u podcli 

tJdle1nosti izmcdu ameritke kopnene \'Ojske i moma· 

•••· koje su obe telele da rukovode a\iJaCljOm. ArmtJIOnJaju6 se na podr 

Sku javnosri stetenu zbog zasluga u Francuskoj za ''rcmc 

prvog svetskog rata. nastojao jc da dobijc potporu 

iz fcdcralnog budtcla. Njegovi protivnici bili su admirah 

ratne mornarice. koji su poku\ali da utitu na kongre' 

wojim politi~lim vezama i preko admirala Mafe· 

ta. Berd, procenl\~i da je potrebno da se stekne podr· 

~ka javnog ntncnja mornari~koj avijaciji, zatratio je 

dozvolu da lcli na Scvcrni pol- Sto bi sigurno doprinclo 

tnkvoj poddci. Medutim. morao je da se zadovolji 

time da jc organizovao vazdu!no snabdevanjc momaritkih 

ckspedicija u sevemim morima. Godine 1924. 

post no je komandanl male vazduhoplome jedinicc koja 

jc pratila ekspcdiciju do zapadnog Grenlanda. pod 

rukovodstvom komandanta 0. B. Mckmilana. 

A rle vee nalazio na putu. 

brodom, za Trondhajm. Odatle je trebalo da pre lett La 

zaliv Kings pa prelo ~picberga do Sevemog pola. 

Let•o: Ritnrd 8erd (11 sredim') 

sa Flojdom Benrtom 

(dtsno) i Dtordf.om Non· 

/om. m!tnjtrom. prtd 

istortjski Itt nad Sr,·rrni 

pol. /926. Tokom lrtn 11 

trnjanj11 od 15 i po la

1 


Dole: Ricard IJml (ties· 

no) ; "jegOI' rakmuc l?oald 

Amundsen (/e\'CJ) komro· 

lifu oprenm ::.o lei ka polu. 

( · po:.adim j~ 1rom01orni 

fu4u D~o~efina frd. 

Bcrd JC 'mntrao, da i!c tnk Golfske Slrujc kojn tete u 

pn1vcu ~cvcra oko Spichcrgn najpovoljnijc da uti~e na 

njc~ov lei. Obu¢cn u ndmiralsku uniformu Bcrd je 

maja 1926, avionom D~o::rfina Ford - fokeru tromotorcu 

'" otvorenom kabonom - u pratnjo FlOJd3 Beneta 

(Flo)d Bennett) mehanitara-pilota krenuo brodom do 

Spicbcrga. lna¢e kada JC "''ion iskrcan 6. maja 1926. 

Amund>cnov Norge jc bto tako stigao u Konj:> bcj. 

Samo nckoliko tasova ka,nijc. posada D~o::t·finc Forti 

- Bcnc1 73 komandama aviona i Berd kao navigator - 

polctcla je na istorijski let dug 15 taso'a i :lO minuta. 

ukljutujuti 1 i!ctiri monuta leta oko Se'ernog pola. Po 

njihovom po\ntku u Amcriku. njih dvoj1ca \U do!h·eli 

mnogc pofasti- Berd JC unapreden u fin lomnndanta. 

Potom su Benet i Oerd plnnirali da preletc od Njujorka 

do Pari>a u jed nom potczu, ali drugim fokerom. A me· 

nkt1, '" finnnsijsku podr~ku Vanamakcrovog tekstil· 

nog koncerna. Medutom. Benet se tete PD' redoo kada 

-;e . \mt•flka sru!ila za vrcme probnog lela na acrodro- 

mu Ru7\ch. paje Berd polcteoza Pariz ~9.Juna 1927. 

na prvo "an ifni poS10o"k' let, sa teretont od 363 kg i 

kopilotom Bcrtom Ako\lom (llert ACO\ta). Magla ih 

jc sprc¢iln

VOf>A VAZDUSNE ARMADE 

ltalo Balbo je bio pionir dugih letova velikih formaclja aviona 

lJ godonama nakon prvog wetskog rata, italijansko 

rat no vazduhoplovstvo jc bilo u samom vrbu svct;kc 

avoJOCijc, a jcdan od njcgovih najistaknutijih prcd;,rav· 

nikn bio jc Jtalo Balbo ( ltalo Balbo). Njcgovu cncrgiC· 

n

Dt>no: Nakon lnJIItn{alnog 

povratka fonnaC'lJt u 

111111, Balbo je posrao P"" 

marta/ italijansk.og rlltnog 

Wl:.dulloplovsrva. Za vrco~ 

mt rata, u Africi, njego'' 

u,·,on su greSkom obon/1 

llilfljUiuki pron\:a~·ionC'i . 

Dr.mo dole: Balbava • Ar· 

mada- st pribliiava Am· 

Merdamu, cilju prve etape 

m1 pwu na :.apad. Rdmli 

vrtmenski uslovi su prouuokovalt 

te!kote 11 lttt· 

,.,, u formaciji, ali dtStt. 

Od lt!ITIIOUI tn•iona SIJ•'OJD 

marktn opremljtmh motonma 

izoro fraskell. btz. 

problema su obavili kompleum 

planirani let. 

Org1nludja •Annade• 

Balbo je bio iskusan administrator i ulouo je velikt 

trud oko organizovanja nove • Vazdu~ne annadc•. 

Trcbalo je dn polete dvc eskndrile, sa ukupno 24 hi· 

droaviona - pobolj~ni SM 55 X sa dva motora izota 

fraskini od po 750 KS. Uz to nvioni su imali nove 

kapotaie motora. glatku oplatu. acrodinamifki obhko 

'·ane S\C spoje\'e i trokrake elise. 

Balbo JC b10 svestao vainosti postojanja radio vcze 

izmedu posada aviona i nara,•no iz.medu ojcgo,·e •At· 

made• i specijalnih radio·stanica koje su bile rasporedenc 

dut litave marSrute. Scst ribarskih brodova bilo jc 

rasporcdcno svaki na svoje podn1~jc tako da su mogli 

rcdovno da javljaju najnovije podatke o vremenu. 

U subotu I. jula. hidroavioni su poleteli it Orbetela. 

Pre rna planu leta trebalo je da sc ~to ~ drte vodenih 

povrSma ako bi bilo potrebno pnnudno sletati. pa su 

leteh prcko jezera Madore 1 Komo pre nego Sto su 

preleteli preko Alpa i stigh do reke Rajne blizu Bazcla. 

U meduvremenu vremenska situacija se toliko po· 

gor~ala da su bili prisiljeni da lcte na nekih 240m visinc 

kada su stigli do holandske gran ice. 

Svi hidroU\ioni su sleteti u Sclingvojdu, hidroavion· 

skoj ba71 na ZQjderskom moru blizu Amsterdama. i 

tad sc dogodila prva nesn:

nog morn. h1droavioni su preleteh prclo SLotskc izme 

Ju zahva Forti Klajd. a pratili su ih h•dro3\·ioni SIIMT· 

•nurm sam~mptOfl britanskog ,·azduhoplo\>-.t,·a. 

- 

- 

RiziCnn , remenska situacije 

H1dronvioni su zbog ncpovoljne vrcmcnske situacije 

uguhili dvn dana na putu za Rcjkjavik nn lslandu. 

1\.ada ~u .wvoje markeri naposletku polctcli vreme ipak 

m)c bilo mnogo bolje i morali su da lctc po instrumen 

:.ma Lroz debeli sloj magle. To je bllo veoma opasno 

z~'~ vehkog broja aviona zbijcnih zajedno. ali sve su 

te,\.OCC c;.a,·Jadane i sva d,·adeset i «:tiri aviona su. 

eol.on ~'t ta"'"" leta. bezbedno .avladali put od 

, 'IUlralometara. 

lducc 'letanjc bilo je u Kartrajtu na labradorsl oj obali 

to JC b•ln nnjduta etapa titavog leta. koja je iznosila 

c.!(KI km . Vremenska situacija je ponovo odlotila pole· 

tanjc so hlnndn jer Balbov hidronvion nijc mogao da 

oolcti pa jc start odlo!en. Tek u srcdu uvctc hidroavi 

.,m -,u konatno dosegli Kartrajl. nakon ~to su veCi deo 

puta prc1cteli na visini od samo nckoliko stotina Stopa 

11nad hladnog severnog Atlantika. pr~rnnog velikim 

dcntm brcgo\·ima. 

lal.o JC trcnutak :ea obavljanJe po;cte dobre \Oije na 

~'ct,koj izlotbi istekao. hidroa\·iona ~u ~ spremili za 

Jai)l put. Nakon pregleda motora i dopunc gorivom 

-\rmudn• je poletela ka zalivu Scd1jnk kod Nju Brun 

..\lka. Ova rnzdnljina je savladana vrlo brzo. uz pomoC 

\Ctra u lcda. Prijem Kanadana dao jc lt alijanima mo 

~t dn naslutc kakva dobrod o~l i cn ih teka na cilju: 

• t 


,\ 

• '• 

• • 

·' 


pomagah su im na putu po reci Sent Loren' do Mont· 

reala. gdc ih je docekala nepregledna ma..a !Judi. Bez· 

broj malih Camaca je tak predsta,ljalo vcliki problem i 

za hidroa,.one i za samu publiku. jer 'u omctali mane· 

\Te i c.\c 1h do'odiH u opasnost. 

Oocek u Cikagu 

•Armada• je \lcdetcg jutra poletela 111 Cikngo. iako 

izveStaji o vrcmcnskoj situaciji nisu bili nnjpovoljniji. 

Oluje " ' Bnlba primorale da viSe puta promeni kurs 

iznadjczcra lri i Omario. Vrcrnc sc razvcdrilo kada su 

Gore: Jedmr otl {lmil S 55 

u patrolnom t:.ntlanju.

Dol~. Fornwcrju rtalrjan· 

sJ..rh hrdrotrH0/111 no 'irdri· 

)ttt na Jt·:.,.ru \lrtu.:t"n kod 

(iJ..ogu ~eft• \f IOfftt ntlr~a 

•·ala SH·uJ..o r:.lotl>o. pu lU 

unjull(an clottn•/r rlloftJ,;o 

ltpJ11 dohrm/o.lllw. 

>tigli do jezera MiCigen i pfllokom njihovog trijumfalnog 

sletanja pratilo ih jc mno'it\O 'OJnih i privatnih 

a'iona. Bio je zavrlcn lei u dulina od 19.760kilometara 

oba,·ljen za neSio 'ilc od 4!i Ca...,va efekti' nog lela. 

:\akon svctanog dU polctcli za Njujork gde 

;u joS bumije d

NEOBICNA AVIJATICARKA 

Teznja za stalnim vazduhoplovnim podvizima 

odvela je Ameliju Erhart u smrt 

\mclija Erhart (Amelia Earhart). rodcnn jc 24.juln 

IX'IS i !ivela jc u piooirsko doba avijacijc. Pustolovoa 

Juha. sklona takmitcnju. posvctila sc lctcoju. Za vrcmc 

prmg svetskog rata ooa je bila 'OJoa holoiC..rka. a 

nckoliko godioa btl a je soeijalni radnik u Bostonu. 

r'utnica prcko Atluntskng okcann 

\mclijn jc postala poznata Sirom ;veta kada je. juna 

1~211. postala prva !coa koja jc prelctcla Atlaotsl.t 

,,lean. Dodeljcoa joj je pofusoa utula •komandant 

.eta· iako je u st,ari pilotirao Vilmer Stulc (Wilmer 

'tullz). Letenje jc tzvmno hidroavionom foker F VIII 

~m. a Stulca i Amcliju pratio jc i mchani~ar Luj:. 

(iordon (Louis Gordon). Avion jc imao tri motora 

J)t-,ajervild od po 300 KS sa po de vet cilindara u 

.-.czdt na vazdu~oo hladcnjc. kojima JC postizao brzinu 

w l~'lkm nata>. 

.. ker je s

Kako se vreme naglo pogoN!alo. Amelija jc shvarila da 

nvion mote da joj se zalcdi. a i komande je nisu 

sluSale. pa se ~pustila nifc. Tako se n~la iznad samih 

zapenuSanih talasa koji su i;kakali pred nju u gustoj 

magli. Zato se popela na vctu v;sinu i ispravila avion u 

tom bezbednijcm polofaju. 

A vijatica..,;kl knt za zasluge 

Probijaju6 se kroz debele slojcve oblaka. Amelija se 

pouzdavala u svoj tifo.kompas koji je sravnJtvala sva· 

kih petnaest mmuta. Avion se dobro pona~o. osim 

kada se u jcdnom trenutku pojovio plamcn u prigu~i· 

va~ima izduvnc ecvi. Kadajc osvanuo 21. muj. izduvna 

eev se tako trcsla da je mogla svakog trenutka da 

otpadnc. Srerom. uskoro su se na borizontu pojavila 

Doncgalska brda. ali 008VIJCD8 U pretcO OIU)OI oblak. 

Oa bi ih izbegla. Amelija jc skrcnula sevcmijc. pratc6 

uleznicu ka Londonderiju. Uzalud se nadaln da 6e 

nnie!i na neki oerodrom. a onda je sletela na jednu 

livadu. poslc neprekidnog leta od 15 ~asova i 8 minuta. 

Amelija ErhaM je sada zaista postala prva tcna koja jc 

preletela Atlantski okean o stckla slavu tako kako jc i 

tclela. Uz slavu. stekla je i odlikovanje Avijatifarski 

krst za zaslugc od ameri ~ke vladc. 

Dolt: Tromotomi Joker F· 

VII FrtmJJtp u lud So/tnt 

u Engleskoj. Letom 11 

ot•om avionu Amelija Er· 

harr je poswla prva lena 

koja jt pre/etela Atlantski 

okeon. Tada jt odl~ttila da 

postant! i pn:a ttno koja a 

ga prelettti za komanda· 

ma avicmo. 

Mtdutim. Amclija nije bila na"knuta da se odmara na 

lovonkama. Svega tri meseca nakon prclcta Atlanuka. 

0118 je postala prva una koja je neprekidno letela 

prcko Amerike. Po~la je 25. nvgusta od Los Andclesa 

Gort: Pilot Vajt ' AmtliJO 

Erhart isprtd s.og awona 

dt loeviltnd DH 6() cirus 

mot.

do Njujorka gdc je sligla za 19 tasova 1 5 minuta. a 

amedu 7. i 8.jula 1933. oborila je sopstveni rekord 

stigav!i na istoj ma~ruti za 17 tasova i 7 minuta. 

Od llav'ljn do Kalifomijc 

Amclijn je onda odlufila da izvr!i let koji su vc~ mnogi 

bezuspc§no poku~a l i da obavc- let dug 3860 km prcko 

Tihog okeana. od Havaja do Kolifornijc. Kupila je 

novi avion lokid vega-a stari jc prodnla Frenklinovom 

institutu u Filadelfiji za 8000 dolara. Za vreme boti6- 

ntb praLnila 1934. ona je otiSia u Honolulu i tamo 

~lala na povoljne vremenske U>love. Vtga je dobila 

jo! 22701itara dopunskog goriva i tako je avion. zajed· 

no sa navigacionom i radipremom. imao viSe od tri 

tone. Postavljalo se pitanje da li ~ uop!te moo da 

polcti sa piste duge 1800 m koja je bila prekriveoa 

blatom. ali u 16.30 ~asova, 11.januarn 1935, Amelija 

jc uspela da poleti nakoo dugotrajnog poskakivanja i 

klizanja aviona. Peojala se do visinc od 1500 m, proletela 

Oojmond lied, podigla se za jo! 600 m i usmerila 

~ u pravcu severoistoka. 

U poredenju sa tdk~ma sa kojima -.e borila pri letu 

preko Atlantskog okeana let oa rclaciji Havaji-Kali· 

lom•J• protekao je mimo. Amelija je zvala Havaje 

svnkih pola snta i motrila na brodove dut svoje marSru· 

tc. Posade tih brodova su upozorene da upale sva svoja 

svctla. kada ~ju vegin motor. Avion je do ponoo 

prevalio vet 1450km i ubrzo nakoo S\itanja 12.janu· 

Gort: SlilnOJt Amtlije 

Erhan sa slavnun Lindbergom 

dontla JOJ Jt nadi· 

mDk Ltdt Ltndt.

1 

Dole: Poslr prt•og •pra· 

''OK"' preleumjtl Arltmtrkog 

okeana. ltttri godine 

nakon onog u k om~ je blla 

sumo putml;., Amtlijo Er· 

hart je pos11gla .II"Oj cilj! U 

Lontlonu su je tlotekale 

mnog~ li~nosti, izmeilu 

mtalih i amerifkr ambasador 

EndTJU \lelon. 

ara. Amclija jc proverila svoju poZICIJU: prclc1cla jc 

pu1n i ~ki brod Prezidem Pir1 koji jc plovio na wojoj 

redovnoj mur'\ruti iz Honolulua za San Fransisko. 

'-Jcn navigacij>kl prorarun je bio potpuno 1a~an 

Pa>lc dobrih 0>11m &so••a. oko podne. •·ega J< s1igla 

nnd z.aliv San Fransiska i planina na zapadnoj ameri~koj 

obali. U>koro je slclela no acrodrom bliw Oklcn· 

da. U vazduhu jc provela 18 Cnsova i 16 minu1a. Bio jc 

10 Amelijin najdu~ tel. 

Uarmonov trorej 

Jo~ dvaput u toku 1935. Amclija je •·egom obavita 

pionirske letovc. Aprila je prvn letela iz L~ Andelesa 

do grada Mck>ika. Let jc trajao neS1o dutc od 13 

tasova i 30 mmu1a. Osmog maja ona jc pak izvrSila 

prvi samos1alm le1 od Mck>1ka do Njuarka u '-Ju Dfcr· 

~iju. za 14 ta>O'a 1 19 minuta. Obalela su ~ zavrSila sa 

u ono vrcmc vee uobi~ajenim slavljima i tako jc L 936. 

Amclija o~vojila Harrnonov u·ofcj. visoko priznanje 

Medunarodnc ligc avijatic!ara - delila ga jc \3 u ooo 

Heme is10 1ako polnalom a"jau~arkom Dbn Ba1en. 

Tokom lela prelo Mek>i~kog 1..,h,a ka I'Ju Dlersiju. 

Amelija je ~cia da razm1~l)a o ve~m dvomotornom 

ovionu. Razmatrnla je i mogu~nost da krcnc u najam· 

biciozniji pionirski let - let oko sveta po ekvo10ru. 

Amelija jc biln svesna 1oga dn ne kr~i samo pUieve za 

,.nzduhopJo,-,t'-0. ,.ee i za mesto !enc u njcmu. za 

pravo f.ene da leti i upravlja najnovijim 3'-iOnima sa 

najmodernijom opremom. To ~u tada bile karnktcristi· 

kc aviona /okit/10 £ elektro so dva mo1ora VllSp od po 

420 KS koji jc le1eo prose~nom brzinom od 326km na 

tas. Ovaj avion sa dcsc1 scdivakom krilu i j~ ScSI u kabini. \nabdcvena 

\i\lemom za unakrsno pra!nJCnje preko pnkljutka za 

upravljanjc na podu pil01ske kabinc. Tako jc elektm 

nosila dodalnih 54501iwra goriva, povc~avajuti svoj 

dolcl na 7200 km. 

Leten laboratorija 

Z:lhvaljuju6 koristcnju au1oma1>og pilo1a na IIJCnom 

lew oko sveta. Amclija je namcrnvnla da na tom putu 

od 43.000 km u ;vojoj •leiCooj laboraloriji• ispiw uli· 

caj umora na ljudski metabolilam. Tokom takvog pu· 

tovanja pilot se umori i od stalnog kontrolisanja mno 

~1\'3 instrumenata - u ~l~ktri ih je bilo vi~ od sto. 

Ova) poslednji i najopasniji Arnclijin lei za~co je. u 

stvnri dva puta. Elektra, tcSka pet tona. sa Amclijom i 

jo< dva ~lana posadc. polctela jc iz Oklcnda 17. mana 

1937. da bi uspeSno ~letela na acrodrom blilu llonolu· 

lua \lrvo Houlend. Poleleli su sa acrodroma u Leju 2. ju· 

Ia u 10.30 ~asova. >3 gorivom za lei od 6400 km a radio· 

-swnica na Novoj Gvineji jc u 17.20 easova uhv:uila 

poru~u da su prclcleli vet 1230 km. Nakon 1oga vcza je 

joko oslobila. ;,prckidana vclikim sme1njama. Vrcme 

Je bilo oblatno i Amelija je ja• ila da je pol~nja 

goriva visoka 1 da ~bore protiv ~conog vetra. Amcliji· 

na poslednja poruka uhvaccna jc na ostrvu lloulcnd 

no brodu obalnc gurde ltllSkll. Ona je javila da >tl na 

320 km od o

IZ SSSR U SAD - PREKO SEVERNOG POLA 

Sredinom tridesetih godina smeli sovjetski piloti otvorili su puteve preko Arktika 

Scvcrni pol su pioniri vazduhoplovstva osvojili vet 

9. maja 1926, kada su nad tu ta~ku, fokerom FVII AI 

3m, doleteli Amerikanci Ritard Berd i Flojd Benet i. 

nakon leta od 2575 km, vratiU se na Spicberg. U to 

neme izgledalo je da je to tek postizanje jednog sasvim 

nckorisnog cilja. pre sportski podvig no kr~cnjc 

novih puteva u razvoju vazdu!nog saobra~aja. Na po· 

tetak rakvih letova iznad Arktika bilo je potrebno 

~ekat i joS vge od deset godina. 

Bilo je vi!e razloga za takav let. Sovjetski Savez jc 

Arktik sve vi~c posmatrao kao svoju intercsnu sfcru, a 

ujedno jc dut severnosibirskih obala gr~cvito nastojao 

da pronade neposrcdnu vezu svojih severnih luka sa 

tihookeanskim na Dalekom istoku. Staljin je ve~ to· 

kom prvih petoletki poku~ao da raz:vije jako ratno i 

civilno vazduhop1ovstvo i pred svoje konstruktorc i 

pilotc postavio je na~elo- bite. viSe i daljc. Poslcdnji 

uslov jc pogotovu bio od vclikc vafnosti ako se imaju u 

vidu ogromne razdaljinc u Sovjetskom Savezu koje je 

bilo moguce brzo prelaziti jedino vazdu!nim putem. 

L' lcto 1931. Tupoljev je dobio nalog da izradi projekat 

a'iona RD (rckord daljine) koji bi trebalo da prelcti 

13.000kilomctara i tako dostigne svctski rckord. Tupoljev 

jc rad na avionu koji jc dobio oznaku A NT-25 

prepustio konstruktorskoj brigadi koju je vodio iskus 

"' konstruktor Suhoj i 22. juna 1933. probni pilot Gromov 

jc pl'vi put poleteo prvim prototipom. a dva meseca 

kasnijc i drugim. clonekJe iz.menjenim primcrkom. 

Po mi~ljcnju Gromova. avion jc bio vcoma ugodan za 

. etenjc. ali nijc dostizao tra!cnu brzinu pa ni dolet. 

Tek nakon v i ~e pobolj!anja, !to je trajalo skoro godinu 

dana. Gromov je tokom leta 1934. nasta\'iO sa 

~robnim letovima, ali tada su se pojavile teSkoce sa 

motorom. Tek u tre~em pokuSaju Sto du1cg leta u 

zatvorcnom krugu posada Gromov-Filin-Spirin uspela 

"'da prelcti 12.411 kilomctara, !to jc tada zna~ilo svet 

.:.tc.i rekord. Medutim, taj rekord nije priznat, jer Sov· 

!)ole: ANT-25·1 crvenih 

/...rl/a kojim je pomda Gromm--Jrmudt·• 

Doni/in 

P"lettla od \fono pol.u~ti proboJ kroz njega zl>og mogu· 

teg zaledi,anja. Opet su odlueih da se podignu iznad 

ciklona. Sto jc tnafilo na visinu od oko 5700 mct:ua. A 

onda je odjcdnom ne~to prsnulo ispod poklopeo moto· 

ra. zalilo vctrobran koji jc u 1rcnutku bio prckrh en 

lcdom. Bajduko' je uspeo da proturi ruku l.ro1 bOCni 

prozor~~ i da led a i 17 minu!a prelc!eo 11.500 kilome!ara - 10.148 u 

ra,noj liniji. Posada Gromov-JumaScv-Oanilin jc imala 

mnogo mirnijo let od prethodne o ,.~ je izgledalo da 

prcle1anja Scvcrnog pol a pos1aju ru1inska stvar, kada 

..: prolikom crc~g poku~ja dogodila tragedijt\. 

Voda i glavni piiO! 1oga le!U hio je pozna!i polarni 

istrativn~ Levanev:;ki koji je dve godine ranijc morao 

da prc~ine probu \3 ANT-25 i od tog treoutka dalje 

'aSc nije imao po,·erenja u avione ~ jednim motorom. 

Zmo JC za njcg.a odreden veliki savrcmeniji avion. pro 

Ullip ec!voromotornog bombardcra DB·A konmuk!O· 

n' Bolhovitinova i njcgove ekipe nn vojnoj vazduhoplovnoj 

akademiji. koji je vatio za veoma pouldan 

3\IOn. Levane,-sl..• JC !rebalo da o.a .-ojom petotlanom 

povadom preko Scvemog pola prelcti samo do Fer· 

bnnksa na Aljasci. Ali iz aviona. sa civilnom oznnkom 

N-209, su nakon dvadcsc! ~asova lela javili. i to uskoro 

nukon prclctanja Scvcrnog pola 13. avgusta. dt\ imoju 

kvar na desnom spoljMnjem motoru. U slede~a tri sa1a 

joS >U se d,·a pula ja,ili preko radija i izveStavali da 

nasuwljaju Jet. a onda je oastala 1i$ina. 

Uprkos dugocrajnoon craganju za avionom u komc jc 

u~cs!vovalo 24 sovjc1ska i scdam drugih aviona, nije 

nndcn nikakav crag o N-209. Tel. nnkon devct mcseci 

izgubili su S\·aku nadu. a ta je nesrcea za prilieno 

'rcmena zausla\ ila \0\jetsko ;,trativanje vazdu~nih 

pu1cva preko Scvemog pola.

AVIONI BRACE FARMAN 

Nisu to bill lepl avioni, ali su zato bill lzuzetno upotrebljivi 

Farman. jedno od nnjvetih imena u vazduhoplovslvu. 

poznato je pre svega po prvim francuskim dvokrilnim 

avionima iz vrcmcna pre 1918. B ra~a Farman, A nri, 

Moris i Oik (Farman, Henry, Maurice, Dick), bili su 

Englczi koji su tivcli u Francuskoj. Njihova vclika 

fabrika je sve do drugog svetskog rata bila jedna od 

najlna~ajnijih u Evropi. Anri je prvo studirao umctnost. 

a onda sc posvctio trkama. prvo motociklistitkim. 

a kasnije 1 automobilskim. Godine 1902. je sa 

bratom Morisom osnovao u Parizu kompaniju A. Far· 

man kOJa je izrad1vala i prodavala automobile. Anri je 

b1o nadarcn za tehn1ku. a pre svega su ga privla61i 

a'ioni. Jun3 1907. je narutio Voazenov dvokrilni avion 

i viSe put a ga jc prcradio. Oevetog novembra jc sa 

preraden1m i pobolj~nim t'OOUII·{ormanom I pre let eo 

150 mctara a tako OS\'ojio Ar&!ikonov pehar. Vet. 

13. januara 1908. proslovio se ~irom sveta jer je prvi 

prclctco jcdon kilometar u krugu i dobio nagradu od 

50.000 franakn. Ovo dostignuee je bilo zna~ajno pre 

wcga zbog toga ~to njegov avion, kao i svc tada~nje 

evropske konstrukcijc, zbog nedostataka krilca nije 

mogao dn sc upravlja po nngibu, tako da je pilot prili· 

kom krutcnja mogao da upravlja jedino prednjim vi 

dcnje. Nekoliko MF7tmalo je i belgijsko ratno •azdu· 

hoplovstvo koje ih je kori;ulo za izvidanje i trcnalu. 

Godine 1914. Moris je iuodio brti i uop~tc bolji avion 

MF II koji su Bricanci, 7nto ~to nijc imno prcdnjc 

visin~ko kormilo i skijc. odmah nazvali •krat~orogi•. 

MF/1 su izradili u velikom broju primerakn 73 37 

C>kadrila francusk"'! ratnog vazduhopiO\'SI\a, za bri· 

tansko ratno vazduhoplo-.1\o koje ih je konsulo na 

zapadnom frontu, na Ege);kim osiTVima. u Mesopota· 

mij• i kod Dardanela. 0\adeset i pr>·og deeembra 

1914. jedan od tih aviono jc izveo prvi nocni bombarclcrski 

napad na svecu no orciljcrijske polotaje blizu 

Ostcndea. odbaciv~i 18 hombi, te~ kih po 7.25 kilograma. 

Mnogo britanskih avion3 je u zadnjoj kabini imalo 

osmturaea. naorufanog Lcvi.s(Wim mitraljezom. a u 

.IfF I I bis osmatra~ je "'cleo napred gde je tmao bolji 

pregled za Le\i.sov iii ll~ki;o' mitraljez. Neki modeh 

u bntanskom mornariC~om \ azduhoplovsl\ u bih su 

opremljcni dvoscrukim plo,·cima. kao i pove~i broj 

icnlijanskih verzija kojc je SIA po liceni izrttdiho l.ll 24 

cskadrile raiDog vazduhoplovnog korpusa. Vc~in11 ita· 

lijnnskih aviona jc imnla motore fiat m kolombo od 

100 KS. a trenatni avioni ;u bili opremljcni Gnomovim 

motorima od 80 KS. 

Vcoma omiljen tip avoona iz 1912. bio je HF 16. koji je 

1913. preraden u HF20, a onda u HF2Z. 23 i 27. Sve su 

tc ..,crzije masovno iz:ra

tocko,a. Vecina ostailh tipova HF je hila izradena na 

kla;itan na~in. sa pilot

Moris farm an MF 11 

Dlmenzlje 

Raspon 16,15m 

Du!ina 9.44 m 

V'ISW183,17m 

Motor 

Reno di!on od 1 oo KS 

Performen .. 

Najve61 !laona 109km na eas 

P1alcn 3700m 

Neorutanje 

Mitral,ez leYis (po potrebi) 

TeZJna 

T e!ina praznog aviona 617 kg 

T etina na poletanju 928 kg 

plovstva. pa 1 druge saveznieke vazduhoplovne snage. 

Ovi zastarcli avioni kori~~cni su jo~ 1917. za bombardovanje 

i napadc na balone sa Laprijerovim raketama. 

Klasi~ni dvokrilni avion sa potisnom elisom vi~ nije 

mogao dugo da opstane, ab na ~tku prvog S\ctskog 

rata Fraocuzi su odlueili da ne proizvode drugc tipove 

kako bi francuski strclci mogli mirno da gadaju svaki 

nvion sa elisom naprcd. Frnncuski glavni Jmb jc odusino 

od 1e tudne odluke tek 1917. Farman sc vcoma 

tc~ ko navikao na avione sa vuenom eJisom koju je 

nap red pokretao motor samson od 260 KS. To nijc bio 

posebno uspclan dvokrilni avion. lzradivan je u dve 

,erzije: jedna jc 1mala ''eoma mala donja krila - F JO A 

- 1 sa svojih 208 km na eas bila je veoma brza za dvosed 

sa dva mitraljeza. a svc drugc pcrformanse bile su joj 

slabc. I veCi i sna~nij i FJJ iz 1918. koji nikada nije 

izradivao u scriji. imno je slabu konstrukciju. a naorutan 

je bio sa tri mitraljeza. !mao je motor liben1 od 

400 KS i dostizao JC brzinu od 215 kilometara na eas. 

Jedini Farmanov nvion sa mmorom postavljenim na~ 

prcd. kori~en u ru1u, bio je F50, dvomotomi boonbardcr 

sa dva motora na vodeno hladcnjc loren od 260 iii 

265 KS. Mogao jc da pooese osam bombi od po 75 

lilograma. Manj1 broj tib aviona kori~o je u rrancu· 

skoj anmiji i u amerifkim ekspedicionim snagama, a 

jcdan primerak je nakon primirjo oti~ao u Japan. dva 

su prcuredena u torpcdne boonbardcrc za francusku 

mornaricu. tri su ndaptirana u putni~ke avionc sa ~est 

sedi~ta sa oznakom F50 T. sa zastakljenom kabinom. 

Jcdan od ta tri "'1ona je jo!! 1922. leteo u ok\'iru jcdne 

pulnieke vazduhoplovne kompanije. 

Godino 1918. bra~a Farman su poecla da konslruilu 

jcdnostavne. uglns.tc dvokrilnc avionc koji su imali 

kriln is10g raspona i koja su. kako je neko duhovito 

OR

l.LW> ~ F II 1: /914 ko· 

-.:16m~ u ,.. ~llkom brOJII u 

... rn••om ratnom \.'OZ 

:>i>plo• m·u, 0 pod nou· 

""" S i I 1 u brrrnn·o sc OIJC opredelilo za taj a•ion. 

Mnogo nezgrapn1ji bio je uglas1i F210 iz 1931. born· 

barder sa feliri mo1ora hispano suiza Y 12 na vodeno 

hlac!enje. Verzijn F211 je rrebalo da dobijc vojnu spe· 

cifikaciju BN 5 (nocni bombnrder sa pel mesla). koja 

jc promenjcna u 8N 7 i 1933. iz lOg aviona su nasrali 

Farmanovi pro1o1ipovi F220 i P221, koji su bili is1o 

tako rutni. ali jo§ vcti. Prvi je imao motorc hispano nn 

vodcno hladcnjc. a drugi zvczdas1c GR 14, opel u nizu. 

F220 je vi!c pu1:1 prerndivnn i 1935. pos1ao je po~1anski 

avion kompanijc Er Fran\ na jutnom Atlantskom oke· 

anu. lslc godmc Farman jc izgradio novu fabriku u 

Bulonj-Sijankuru. za vile od 8 miliona franaka. i u 

njoj je poteo da pro1tvod1 F221 kao vojni traosponm 

••·ion za 20 naorutamh •OJnika 1 F 122 kao bombardcr. 

Dano Purnrf k1 F60 je 

.,•• •,a; bmbard"a goli 

.. 1 • uo/'n(attnoj \.'nziji 

~ J1t thQIJIJCSI ftdlftO t.O 

~ u ~:,mtnjctrom tnl· 

'"" ,. :.a>UJ}d~nrn koh1· 

-.;.: 'IIJ 110.U1 ll._IOM 

99

D.sno: Bomlx>rdtr .\ C 223 

I~ /936. b10 je mtdll fiDj'l.'ttlm 

1 fiOJitf..llll francuskun 

bombordtr~mo. a r:radttt 

Jt u samo d•·o protollpo i 

osamnacst pobolj1amlr ft· 

rijskrlr ouona. O:.nako 

NC Jf na.ltala nakon naci· 

ono/i;.actft fronruskt ••nzduhopfo,•nt 

mdustrije godine 

/937, posit kojr s11 ff 

Farman i Anrlo udrutili. 

Ovaj poslednji jc imao jnfc mororc GR l~ Kdr od 

860 KS i mogao jc da uvu~c rocl.ovc. Oeser F221 jc 

1936. poslaro 15. cskadnh a u;lcdilo je Jo': II bombar· 

dera F22211 i 24 F:!2212 kOJI w •malt podignurc kraje· 

ve krila. dun nos i druga~ijc unurra~nje uredenje. 

Po; iznad Berlioa 

Godine 1939. dvad=t i t.:lln ~armano'a \Ciika 3\i· 

ona su joo uvek tinila jczgro nocmh t>ombardcra vaz. 

du~nih snaga Francuskc. Oba' ljah '" lluzcrno duge 

izvida~ke Jetove i njima ~u. ttmedu 0\talog. bacali letke 

fak iznad Cchoslovackc. Vet 14. 1najn 1940. eskadrile 

GB Ul5 i GB 1Ul5 bombardovalc su vi~c nema~k i h 

ciljcva i pre francuskc kapiraluacijc bacilc su prcko 

133.000 kilograma bombi. Eskndrile su imalc najmanjc 

gubitaka u titavom francu~kom nllnom vazduhoplovstvu 

- iZ-gubilc su so.mo jcdan avion koji je u zoru 

I. juna morao prinudno da"" SPU>h. Oru~i formoni su 

nakon toga kori~eni u viSijc,.skim ~nagama u sevcrnoj 

Africi, a nakoo opcracijc Tor~ prc

I BREGE- VELIKO IME VAZDUHOPLOVSTVA 

Nekada su njegovi avioni svakodnevno letell nad svim kontinentima 

Pnrodica Brege (Brcguct) bila je jcdna oo prvih u 

-, ctu koja jc IXY-otnln poznata po svojim industrijskim 

""~roizvodi mu. ioko u potcrku nije izradivala avionc vc~ 

~ao;,c:wni kc . Brcgcovi su bili dvorski prizvodaCi ~asovni~ 

"' 1~ iz doha Luja XIV. 

'" prcla,ku u dvadc\cti vck. brata Luj i Zak Brege 

Lou~> i Jacques) po.1J3 O>t,arenja tahe konstrukcije ira- 

J" Braca Brege. ''eni da jc njihovo znanjc nedo 

' )"'" po'czali su se \3 profcsorom Sarlom RiSeom 

Cbarlc' Rtchct) da bi upotpunili s\·oja znanja iz aero 

"anukc 1 konstrukcijc. I gooine 1906. "'" saradnja. 

io3 po'chknn ulo1cntm srcdstvima. do,·ela jc do na· 

nka toroplana Brege-RiSe. 

Pionlri hclikoJHCnl 

~aj liroplan jc bio vclika mn~ina i me~avina nekoliko 

·..zhtitih L~uni,li. dobro zami~ljena i efektno konstruna. 

Batti jc biln par lakih reSetki. montiranih u 

;l.u krsto u horizontolnoj ravni. sa pogonom od 

motorn nntoanet od 45 KS u srcdi~tu lctclicc. Na ~vna 

kom od ova ~ctiri nosa~a postavljcnn jc vcrtikolna 

oSO\'ina kojn je nosila po jedan rotor sa po ~etiri velike 

ukr~tcnc lopatice stvarajuCi ukupno 32 povr§inc kojc 

jc trcbalo da stvaraju uzgon. Ovaj tiroplan jc izgradcn 

u mcstu Dunji u sevcrnoj Francuskoj. polctco jc 

29. scptembra 1907. Bila jc to prva sprava za vcrtikal· 

no polctanje i sletanje koja se uop§te podiglo Oicteo Lah•aljujuCi S\'OID sopstvcnom pogonu 

Llfoplnnom nije moglo da se upra,.lja. ah Luj Brege Je 

b10 prv1 ~'ck koji je poleteo spra,.om koju dana' 

naz~Vamo helikopter. \1edutim. kako JC &>pod "akog 

rot ora

Dole: Brege 14 10 plo••CJma 

umuto tolkO\.D ollgl~don 

je pnmtr Jl'tstranosti 

ovog auona kOJI Je konJttn 

kao bomborder, r:wdal. 

lo•·ac. koo somtttski i 

poSronskr avron i koo a,.;. 

on :.o ''ttu. 

Desno sasvim gore: Bre· 

geo" dl'okrllni l"'i011 Jr. 

1912, sa motorom salmson 

od 90KS. 

poletanja i Luj - u mceluvrcmcnu je postao glava cele 

porodice - poteo je da se bavr l.lasib!im a•ionima koji 

su obeCavali brti uspeh. Posao je brzo napredovao i 

avion brege I je innio s•OJ prvi let 18. juna 1909. Na 

aeromitingu u Remsu augusta isle godine. pn'Oj vazduhoplovnoj 

priredbi u svetu. Bregeov avion je bio u 

centro patnje i tbog svog acrodinamifki doteranog 

oblika. Bio je to dvokrilac sa dvostrukim kormilom 

pravca. !mao je trokraku elisu i motor reno od 60 KS. 

Avion je tokom mitinga tri puta let co, n sledett godine 

je joo pobolj~n. tako da je u vclikoj meri bio kopiran. 

Brege I je dobio nadimak •mlin za kafu•, zbog svojih 

pravolinijskih oblika. Augusta 1910. jc postavio svet· 

ski rekord jer je polcteo sa ~est odrnslih osoba. 

Godine 1912. Dru~tvo za ovione Luj Brege (Socittt 

des A vions Louis Bregutt), pofelo je da proizvodi 

avione za trti~te. Najbolje se prodnvao veoma us~ni 

dvol

\'81MJ na ciljeve. Medutim, to ipak nije bio glavni rn· 

zlog. N~lnik fraoeuskog glavnog ~aba se opredelio 

za takav a•ion zato jer je smatrao da ee se tako francu· 

ske letelic:e lakk rnzlikovati od nemaaib koje su bile 

sa prednjom vuoom. 

Saradnja sa MiJlenom 

Brege je zbog toga koostruisao bombarder 8U·3, sa 

potiskuj u~om elisom i trupom u kome je strelac sedeo 

napred sa mitraljezom hockis iii levis, a pilot je bio 

pozadi. lza njcgn nnlnzio se zvezdasti motor salmson 

od 200 KS na vodcno hladcnjc. Avion jc imao C!elitnu 

konstrukciju sa vclikiln krilcima na gornjim krilima i 

stajni trap u obliku tricikla. Uskoro nakon izbijanja 

rata. vodcti svetski proizvodati guma. Eduar i Andre 

\1•~1en (Edouard i Andre Michelin), dali su svoju fa. 

bnku u Klermon·Feranu oa raspolaganje ministarstvu 

rata i ponudili da bez naplatc izgrade 100 aviona. Tako 

'" nakon probnih letova. u toj fabrici pOC

Od /9/7. do 1926. tzradt iiO 

""" 8500 0>10110 brtgt 

Sir 14 (ntkoltko 11/r o•·i· 

- }< rokom pn·og ntr· 

g rrua konsulo 1 srpsko 

~oplo••sn.·o na solun· 

s1Dm [romu, a kasmJt i 

~slo•·tnsko vazdultofiiD• 

•n·o). No krilu jt bio 

pr>OrUtn mirraljtl /e~•is 

~ ·-ol ! to jt predsut~•ljalo 

~kle ntobilno tworu· 

!#nit. l11att, Ore 14 jc 

llfiiiO ugraden mitra/je: na 

ITilP" ; dvostruki pokretrri 

~it: no ttldlljt'm stdi· 

11M. Trup jt imoo k OII· 

s:rw/r.aju od /aki/1 ltguro 

serijski proizvodc OU·J pod nazivom 8 .11·.1 (Brege· 

Mi~len). Pni je zavN:n J3nuara 1'115. Mana 1915. 

formirana je prva bombarder.ka e

Brege Br 1050 Elize 

Gore: Elize sa oznakama 

mornaritkog vazduhoplovstva 

koji se koristio 

na nosaCima aviona. 

Desno: Bn.i juri!ni tlvion 

8re693 francuski piloti su 

koristili za smele napade 

na nemaCke jedinice u na· 

predovanju 1 maja i juno 

1940, ali ih nije bilo dovoljno 

da bi prouzrokovali 

neku veCu .ftetu. Na slici je 

prikazmr Bre 693 u bojama 

vi§ijevske avijacije. 

Vilakuble. Ovi avioni su u borbama bili veoma efikasni 

i ~ctiri grupc kojc su ih koristile oborile su 47 oeprijatcljskih 

aviona, iako nije bilo odgovarajuCib tehni~kih 

baza, a i posade nisu bile dovoljno izveibane. 

Od ostalih predratnih aviona iz fabrike Brege tteba 

pomenuti i ~etvoromotorni bombarder 8re482 84, ~ija 

dva prototipa, mcdutim, nisu poletela, jer je Francuska 

pre toga okupirana. Jedan avion iz te serije je dOC.kao 

i kraj rata i nakon obimnlb preuredivanja polcteo je 

1947. u Tuluzu gde je kori~en za istrafivanja. Bregeovu 

fabriku u Vilakubleju jc nakon okupacije preuzeo 

Junkers i u njoj su po~eli da proizvode Ju-5213 m, a u 

fabrici u Bajonu krila za Fw-189. Tu su napravljcni i 

planovi za nema~ki putnicki avion Bv 144. 

Povratak belikopterima 

Godine 1932, Brege je pooovo posvetio svoju pa1nju 

helikopterima i u saradnji sa intenjerom Rene Doranom 

(Rene Dorand) izgradio je izuzetno dobar helikoptcr 

nazvan tirop/an /aboratorija koji je prvi put 

poletco 1935. Imao je dva koaksijalna rotora, kojima 

su prevazideni neki problemi, ali su stvoreoj i mnogi 

novi. Za vreme rata Brege se posvetio daJjim razmi 

~ljanjima o toj Ictclici i tako jc 1949. izradio novi 

helikopter brege tirop/an II E, koji jc takoc:Ie imao 

koaksijalni rotor i odlitno je leteo, ali ipak nije mogao 

da se meri sa proizvodima konstruktora helikoptera 

Sikorskog i Bela (Sikorski, Bell). 

lz predratnih konstrukcija kolmar 500 i dfinovskog 

hidroaviona Br 370, poslc rata su se razvili Br89 merkur 

sa dva mot ora herkules iii ~etiri mot ora reno od po 

500KS. Avion 8r76-1 je preurec:Icn u ogromoi dvospratni 

Br 763 tlupla paluba sa ~e1iri mOtora vasp od 

106

... !\ , / 

, ' 

, ' 

~---- ... 

, / 

/ 

, 

, 

/ 

, , 

1 elisa 21urboellsnl dart 3 pom

KAPRONI - VIRTUOZNI KONSTRUKTOR AVIONA 

Njegov se trag u vazduhoplovstvu proteze od pionlrskih do najnovljlh vremena 

0Htdcsct • sedmog maJa 1910 . ..a neke tivadc u Mal· 

P'C"'' kod Milana pole ceo jc PI'\ i avion kaprom. Onni 

Kaproni (Gianni Caproni). rodcn je 1886. u Masone 

d'Ark.u u Trentu, u blizini lado§njc italijansko-nu,1rougur-~ke 

granice. Godinc 1907. diplomirao je nu gra· 

dcvin\lom (akuhetu. a onda jc od)u~io da MUlriju. Ka· 

proni jc O\ u ponudu odbio i nakon "' c\nog "Temena 

ipak mu ~ osrnchnula ~reCa. Na pn·• \"Ojni konkurs za 

nov iz:vida~k'i :wion. izradio je jcdno:r.tavan ali veoma 

uspdan jednokrilni avion sa rotativnim rnmorom 

gnom od 80 KS. sasvim lcpih acrodinami~kih oblika za 

ono vrcmc. Pobcdio jc na konku"u i dobio porudzbi· 

nu za popunu JCdnc eskadrile. tako dn jc 15. eskadrila 

prilikom ulaska ltalije u prvi SVCISI..J rat VCC letela O\im 

••·ionima. Septcmbra 1913. taj je a> ion. sa jaam motorom. 

postavio noz otalijanskih rckorda. a Kaproni je 

u svom m1mom birou u Vizoli wda ,.c~ osmi~ljavao 

mnogo ve~e avionc koji bi mogli dn nO\C vc6 teret na 

vece daljinc. Jcdan od njih je trebalo "" bude strategij· 

ski boonbardcr kakvog je zamiSijao njcgov zemljak. 

tada puko•nik. Dulio Duet (Giuloo Oouhet). Ipak. 

1913. jUS \C nt)C mnogo mislilo na rat 1 Kapronijc• 

projekt je 0\tao u po..acem stolu. iako JC neke njegme 

elemente mogao d3 upotrebi "e~ c..lcdcCc godine kada 

je situacija u Enopi postala mnogo komplikovanija pa 

je bombardcr odmah postao intcrc:r.nntan za italijan· 

sku vrhovnu komondu. 

Oktobra 1914. je fabri~ki probni pilot Emilio Pcnsuti 

poleteo prvim tromotomim kopronljtm 260CV. Bio je 

Gort•: /)ani Kaproni je bio 

m!c•ujtr koji se vet svojim 

pnlm tupe/im avio110m 

maja 1910. upisao u istort· 

JU ,·a:tlultopfo.,·stva. 

Dolf: Britansko mornarrt· 

ko •·a:duhoplo•·sn·o 1~ bt· 

lo roko odufevljmo 1\o· 

prOIII}t\·im 

lrOmOIOrmm 

bomhordtrima da je poru· 

blo f"r rrokrilaca Ca 4 kojt 

.w tadtJ svakako spttdali 

mt!tlu najveCe sa"e;,_11ifkt! 

bombardtre. 

I 


o c,holnlm 3\IOn \3 t;rcd i ~njom gondolom sa motom 

m gnom od 100 KS 1 poml>ardere u prvom s•ctskom ratu. Lc· 

tll\1 'U \.C vcoma u'pc~no od\'ijali i mana 1915. kada jc 

"'mo nekoliko mc,cci dclilo ltaliju od ulaska u prvi 

,,·chki rot. nnrutcno jc prvih dvanae-st Ca 3()() C\1, - 

>to jc otnafavalo da ~c imari tri motora od po 100 KS. 

Do oktobrn 1915. svi ovi avioni st• bili zavrM:ni. a 

Kaproni jc vc~ primio i novu porudzbinu za 150 

Ca 3()(). mahom oprcmljcnih motorima fiat. Poslcd· 

nJth dcvct aviona tc scrije. koja je zavrSena 1916. bilo 

JC pozna! ka Ca 350. jer je kod njih srediiinji motor 

hat 1amcnjcn motorom izota fraskini od l.SO KS. 

\' ioni l..aproni iLnod na~ih kraje' a 

Pn 1 tromotoma a'·ioni kaprom utesrvovali su u borba· 

ma '~ a•gusta 1'115. Uskoro su se pc)ja,ili izn3d Ljub 

IJane. bombardo•3h su i Aj':C"icu. Kostaoje,icu. Ajdov\fmu 

1 BanJ~ICe. a narofito uspclno su delovali 

tokom l>orbi za Perdine u Trentu gde su njiho,·i mekt 

''aki kaprom jc u nosu imao po jedan mitraljez - 

oborili tri au\trij\kn aviona. 

Usledila je porudlbina '-" joS 250 tromotornih 

Cu 450 CV sa po tri mo10ra od po 150 KS i joS jcdnim 

mitraljcskim mc,tom koje jc bilo prili~no vrtoglavo 

poMnvljcno no nosn~u od fclifnih ccvi. visoko inwd 

zadnjcg deln gondolc trupa i odmah iza i:tlazne ivicc 

gorojeg krila. 

Tokom zimc 1917. u bombarderskim grupama bilo jc 

'cc toliko Kapronijevih l>ombardera da su ih u vclik1m 

Corm3CtJ3m3. i preko 30 aviona. slali u bombardovanJe 

naJrazlitllijih CIIJC•3 u pozadini ratista. Poznati pesnil 

GabnJele d'Anunc10 (Gabriele d'Annunzio) je (ormJrao 

posebnu jcdimcu \3 a\ionima koproni koji su bomt>ardo\'ah 

auMnJ'ku momari~ku bazu u Kotoru i tom 

prilikom su d• a put a preleteli Jadraosko more Sto je za 

ono Heme btlo \'Ciiko dostignu~. Avgusta 1917. u 

dvanacsl dana \u tri pula bombardovali arsenal u Puli. 

a d\'a pula Jc~cnice. :l na~ito su ~esto bombardovah 

austrijske jcdinicc prilikom proboja ~kog fronta kod 

Kobarida. iako time nisu mogli da zaustave panitno 

hckstvo lcalijana ka zapadu. Kada su sc i Francu1i 

uvcrili u prcdnosti vi~cmo1ornih bombardcra. po~eli su 

po liccnci da proizvode Ca - kako je konafno natvan 

kuproni ;.a tri motom od po 150 KS - i izradili su ih 83. 

Uz to. latratili \U i ncposrednu pomO¢ italijanskih 

3\ ijatitara i tako je ilalijanska vrbovna komanda po 

'lal3 na r3tiSte u Francuskoj XVIII bombardersku grupu 

'" tri e to do• oljan u>pch po-ttgnut '" C'td ' 

odmah n3kon ui3Sk3 ltalijc u rat potco jc da radi na 

1natno \c!Ccm tromotomom bombardcru lUJI h1 rou 

prcnco duboL.o u protivnifku pozad1nu a mo.tda i utt • 

cao na nje#ov kona~n i'>tup;o~ potclc 

Dolt: .\'Ol-'1 eksperrmtll· 

talm m·iotl kaprom·kam· 

pmi \'.J sa mororom i:01a 

fra10 jr 11alijanski doprmos 

ra:''OJII mla:.ne al'ljacrje. 

\'a:.dulr je u/a;jo kro: od· 

~eteni nos trupa. a kom· 

prrmr bi go sabijao ka 

:adnjem delu gde mu se. 

u:: ubrhgavanje goriva, 

pdtisak joS pm•etavao. 

i\ledwim, O\-'aj dosw rre· 

ohilan eksperimem nije 

poka:ao :ado>·oljao·ajutt 

re:ultate. 

109

Kapronl Ca3 

' 

Dlmenzlje 

Raspon 22,74m 

Dtliina 11,05 m 

Vislna 3,84 m 

Moton 

Tri iz01a lrasl

da javljaju poprili~ne te~ko& . Uz to, Fiatovi motori 

A 12 u italijanskim CaS bi se ~esto zapalili u vazduhu. 

~to nikako nije odu~cvljavalo ni proboe a kamoli operativne 

pilote na frontu. I pcrformanse su mu bile 

jedva ne!to bolje od Ca 3. Jpak, proizvodnja se nastavljala. 

iako je ogromna porudfbina bila ~ista zabluda. U 

SAD su do kraja rata izradiJi svega pet Ca 5, a onda su 

prckinuli proizvodnju, a u Italiji ona se nastavila do 

1921. Dotle je Kaproni izradio 552 CaS, Breda 102 

primerka, Pijallo svega 10. I francuske porud2bina za 

150 Ca 5 kod fabrike REP u Lijonu nije sc ostvari.la . 

Tek tokom poslednjih operacija prvog svetskog rata na 

italijanskom rati~tu u borbama su u~estvovali i CaS i 

to najv i ~e u sklopu 6. eskadrile koja je u poslednjoj 

ofanzivi kod Vitorija Veneta koristi.la 25 ovih aviona. 

lpak, sve do kraja rata, glavni teret borbi snosili su 

stari i isprobani Ca 3. Ca 5 je koristila i jedna ameri~ka 

mornari~ka grupa na zapadnom frootu, ali nakon prvog 

nocnog bombarderskog napada na dokove u 

Ostendeu u Belgiji vcoma malo su ih koristili, jcr su sc 

javljale stalne te~ko& sa motorima. 

Kaproni je tokom rata jo~ za jedan avion iskoristio 

svoju vee praksom potvrdenu konstrukciju •dvotrupnog 

aviona• sa sred i ~njom gondolorn - za izradu Ca 53 

koji je bio manji od svog uzora, imao je tri para krila i 

jedan pot.isni motor. Trebalo je da se koristi kao lovac, 

izvida¢ i laki bombarder, ali se nije potvrdio. 

Za vreme rata i u prvim posleratnim godinama, Kaproni 

jc izradio prili~an broj projekata. ali ih je sasvim 

malo i ostvario. Pokrivao je skoro sva podru~ja. od 

sportskih aviona do dfinovskih bombardera i nekoliko 

puta bi, tako istrafujuCi, za~ao i u potpuni eorsokak. 

Ca 60 kapronisimo iii •brod za odmor• 

lsto tako neuspeo avioo i bez sumnje najvece Kapronijevo 

razo~renje u konstruktorskoj karijeri bio je 

Ca 60 koji jc dobio nadimak kapronisimo i sigurno je 

jedan od najneobi~nij i h aviona svih vremena. Na duga~kom 

i visokom trupu, iste ~ irine skoro celom du!i· 

nom, sa doom u obliku ~amc.a, uzastopce su bila po· 

stavljena tri para uskih krila, povezanih brojnim upornicama 

i pravom mreZom fica . Osam motora Iiberti od 

po 400 KS bilo je rasporedcno na prcdnjem i zadnjcm 

delu dva 1+'tru(?3f

sre.dnja krila. Cetiri prednja motora imala su vu~ne , a 

~etiri zadnja potisne elise. Nakon dve godine rada ovaj 

letcti ~amac. koji su zbog zastakljenih delova trupa 

za putnike zvali i »brod z.a odmor«. samo se dva puta 

uspeo podici nekoliko metara iznad jezera Madore , 

ali je nakon drugog poletanja pao u vodu i razbio se. 

Kaproni kao da je bio opsednut teljom za stvaranjem 

~to vecib aviona koja je, uostalom, sve do sredine 

tridesctib godina vladala u svim zemljama sa jako razvijenom 

vazduhoplovnom industrijom. Neumomo jc 

trafio nafin da re~i naizgled nere~ivo pitanje ~rstine 

kriJa ve1ikog raspona uz ve~ prihvatljivu aerodinami· 

ku. Tako su nastali dtinovski dvokrilni avioni Ca 79 i 

Ca 90- ovaj poslednji je imao ~est motora izota fraskini 

po 1000 KS i raspon 46,70 mctara- i prilitno moderniji 

visokokrilac Ca 95 sa tri motora po 1000 KS i rasponom 

42 metra (koliko i bombarder drugog svetskog 

rata baing 8-29). lako se Musolini hvalio ovim prototipovima. 

serijski nisu izradivani, jer su se pojavile moo· 

ge te~koce , a za Kapronija su oni predstavljali sticanje 

dragocenih iskustava za gradnju mnogo praktitnijih i 

pogodnijih manjih aviona. Uop~tc uzev, Kaproni je 

bio tipi~an primer konstruktora meduratnih godina koji 

je stvorio izuzetan broj prototipa svih vrsta , aH veoma 

malo aviona pogodnih za serijsku proizvodnju , ~ to se u 

dana!njc vrcme vi~e ne mote ni z.amisliti . 

lpak, treba navcsti joS nekoliko njegovi.h aviona iz 

onog vremcna. iako bi cclokupan pregled bio isuvi~ 

duga~k i nezanimljiv. Mcllu poslednjim avionima 

stvorenirn poobrascu CaJbiojc Ca61, jati i pobolj~ani 

Co 5. Ca 66 jc bio ~etvoromotorni bombarder sa 

~etiri mot ora montirana izmedu krlla. Ca67 je bio dvo~ 

motomi dvokrilni bombarder sa osetno manjim gornjim 

krilom, koji jc izvcsno vrcmc smatran novim 

uspe§nim obrascem Kapronijevih aviona. lz njega sc 

razvio Ca 73. koji je konatno u~ao u serijsku proizvdnju, 

a usledio je duga~ak niz verzija ovog aviona. Po 

tom obrascu nastali su i neki manji avioni . Takav je na 

primer bio Ca 70, dvoscd sa jednim rnotOrom sa vu~nom 

elisom koji je bio predvillcn za nocni lov. 

Za ost•ari•anje kolonijalnc poUtike 

Ca 73 i njegove varijante su prili~no godina smatrali 

najmodernijim italijanskim bombarderima, a kada su 

zastareli. prebateni su u Kirenaiku i tamo kori§~eni za 

ugu~ivanje stalnih pobuna u unutra~njosti ove pustinjske 

zemlje. Kaproni je tada saznao da se njcgovi avioni 

nisu najbolje pokazali u uslovima peskovitog zem 

Jji§ta i jakog sunca pa je samoinicijativno po&o da 

razmiSija o avionu koji bi mogao da se u isto vreme 

koristi kao bombarder i kao transportni avion i koji bi 

bio dorastao te§kim vrerneoskim uslovima bilo gde u 

Africi, pa bi tako mogao da se upotrebljava za uc!v~i· 

vanje i ~ireoje italijanskog kolonijalnog carstva na croom 

kontincntu. 

Prvo mu sc ~i nilo da ce svoj cilj dostici obimnom 

preradom uspdnog Ca73, pa je tako nastao Ca 103, 

aerodinamifki fistiji dvokrilni avion, ali je uskoro mo~ 

rao da prizna da je to tek polovitno re~enje i da te 

morati da stvori sasvim novi projekat. Sigurno se tom 

prilikom u velikoj mcri inspirisao radom Entonija Fokera 

(Fokker) koji je odustao od dvokrilnih aviona i 

odlu~io se za poduprti visokokrilac do~ivev!i izuzetan 

uspeh. Tako je nastao Ca 97. sli~an Fokerovom F- VII, 

sa veoma pouzdanim motorom jupiter. a onda je usle· 

dio Co 105 elipt i~nog k.rila, pa nclto vc6 Ca Ill pravougaonog 

krila. Od svih tih u osnovi veoma sli~nih 

aviona u serijsku proizvodoju kreoulo se sa ~etiri mo· 

deJa- Ca 97, Ca 111, Ca 101 i Ca 102. 

Prvi Ca97 je bio zami§ljen kao putni~ki ~stosed i imao 

je, kao i njegovi naslcdnici , nosetu konstrukciju od 

ooli~nih cevi, a prekriven je bio platnom. Proizvodnja 

je vee nakon prvih civilnih Ca 97 pre§la na Ca 97 Ri i 

Ca 97 Co, a ovi poslednji su vee bili pravi kolonijalni 

avioni. kakve je zamislio Kaproni. Uvcliko su se koristili 

u Libiji, Eritreji, Somaliji i prilikom osvajanja 

Etiopije 1935. i 1936. Tri takva aviona tajno su kupili i 

Mallari koji prema odredbama Yersajskog ugovora oisu 

smeli da imaju vojno vazduhoplovstvo, a oamerava· 

Li su da ih i sami prave po licenci. 

Jo~ uspe§niji bio je Ca 101 koji je prvi put polcteo 

1928. i dve godine kasnije je ~eo da se izralluje u 

zaista velikim scrijama. Raspon krila je imao skoro 20 

metara, a imao je i tri motora od 200 do 370 KS - 

armstrong sideli links. valter kastor, pijallo stela VII iii 

al(a romeo duks2. lzvestan broj Co 101 je izraden i u 

civilnoj putni~koj varijanti sa os.am sedi~ta. ali veCinom 

su pravljeni za bombarderske jedinice. Madari su 

kupili nekoliko primeraka i njima popuni!i dvc •po 

~tanske eskadrile«, a oekoliko ih je oti§lo u Paragvaj. 

Zalosnu slavu Ca 101 su stekli u Etiopiji gde su cskadrile 

Leone i La Disperata scjalc smrt ~irom ncza~ticenih 

sela. a svetska ~tampa bila jc puna njihovih amblerna 

- lavlje glave i lobanje sa uk~tenim kostima. Avioni 

u stvari nisu bili tako uspe~ni kako su Italijani 

tvrdili. jer za afri~ka prostranstva imali su prilifno 

Ill

... lroman do let. Do,lilali :,u najvctu hr1inu 208 km na 

CU\, naoruZani \U hili ,a najviSc tcliri mitraljcza. Do· 

brc \trane ovog ~1vionn bile su njcgova ~vr:-it i na i jedno 

''~"no odrta\'anjc. ~tu jc na ncdO\oOIJnO oprcmljenim 

al'ri~lim aerodrom1ma bilo veoma lmiCajno. 

D'omotomi Co 1112 J" bio priloeno rcdal. jer ih JC 

11radcno c;,ega 3-l. 1~1lo su sa d,·a mo1ora izota fraskin• 

od 650 KS bili nc-.o hrli od Ca 101. lsprobaoa jc ' 

Cclvoromotorna varijnnta 10g aviono. Ca/02 kvllter, 

koja jc imala po dvo motora u nizu i'pod krila tako dn 

JC prvi pokrctao vuf!nu. a drugi potio,nu clbu. 

PO\C(-ani jednomotornl &\iOn Ca 11 I je trebalo da sluta 

pre "ega za daljnJC inidanje. alo JC na traju postao 

dc'OJka za sve. Nakon prototipa loji JC pr\'i put pole· 

tcu fcbruara 1932. i tctiri preserij~ka aviona. uslcdilo 

jc 148 scrijskih Co Ill. koji su u no•u imnli motor izota 

(r:"kini 750 RC 35 od 850 KS. I taj "'ion jc kori~~cn u 

Euopiji. gde jc upotrcblja,an pre""¥" za bombardo 

'an)c - oo:.io JC do 61J0kg bomb• O'adc>et i pet 

Co Jll je izradcno \.3 pJo,cima i kon~~ni 'u u pomor· 

'kom uvidanju. 'udcn jc i za il\'OZ 1 IMJbolju reklamu 

10 to jc napravio lc1 ptlnta de BcrnardtJa koji jc sa §C\1 

ptnnika sa aerodron'la Talijedo kod Milnna odlctco u 

'Vlchna verzija Ct~ 

JJ 3 A Q sa povetamm rasponom lrila 1 posebmm 

lompresorskim motorom alfa romeo od 530 KS 1 ~ 

t\ nrokrakom elisom •zradena je za J>O'tl7.1njc vis.nskog 

"~tpcv~i sc na 14.433 metra. 

Kuproncino os•aj• llulijnnske pilolc 

r\ajsht\ niji KaprOOIJC\ trenatni 1 lali :1'> ion bio jc 

Co J(J(I koji jc u mn¥0 ~mu b•o retultat toristenja 

licence \lavnog tit lrlPnlend mota Kaproni ju je otku· 

p10 1928- ali je ipal o\tao tipitan ktlJ~roni sa manjim 

gornjtm krilom i karakwristitnim oblikom rcpnih povr~ina. 

lzradivan jc :-.a nizom razlieitih motora od 80 clo 

l!;jl KS i u vclikom hroju jc kori~cn u vojnim i civil· 

nom pilotC)'ta tako omiljen da 

~u ga proZ\'aY• ~of>rOIIcmo. '2.a rat no \3ldubop)o"t' o 

11radcno je ~79 pnmcraka 1 jo~ 25 lo..ao hidroavion1. a 

priliCan broj i 1a ncroklubo\'C i pojcdmcc. Nckoliko 1h 

jc i1vczcno u Portugal i Peru. gdc ih jc mali broj 

i7jttndcn i po liccnci. 

11 ('ll/13 jc unt.la mt\tao Jo,atli ••'ton JCdnoscd th 

dvkc 

1.a jednosta'"'J' (o /33. Prototip ..a tri motora p•jado 

p vn c XJ\ sa po 460 KS i sa •¥Om3Snama• za sm3nJI· 

vonje , -azduSnos otpora na t~koVIma. poleteo jc decembra 

1934. a prvo scrijski prime rei >tigli su ujedinicc 

pri kraju rata u etiopiji. Osim manjc koli~ i ne bombi u 

trupu ovaj avion jc ispod krila nosio joo 500 kg bombi i 

dostizao je nOJ\-Ctu brzinu 2.30 krn nn c!as. Za ono 'rc· 

me ro su bali prilifno ,·eliki a\ 1oni - raspon krila jc 

l.lnosio 21.~ mctara - i od septembra 1935. do JUia 

19-13. izradeno 1h JC ukupno 419. ve6nom u transponnoj 

''arijanti. a nckoliko primcraka i kao sani1ctski 

avioni. Kao vojni uansponni avion Cal33 jc nosio 

O\amnaest potpuno naorufanih vojnikn. a civilna vari· 

JOnta je imala 16 "'di~ta za putmlc Poja,·ljivao se nn 

,,;m i1alijanslam rnu~aima i bio je poznat kao 3\!lon 

'coma pogodan za upra,•ljanje. U z•mu 1935. isprobann 

jc i njcgo,;.t \Orijanta sa tama 

Kapronajc' ih fabrika nala.:tilo -..e mnog.o zammiJ•· 

'1h projekata ah oni msu nikada ll't\arcni. Dani Kapl'

Levo i sasvim /evo: Kapro· 

ni Ca 101. Zvulnici na slici 

u prednjem planu sluiili su 

:.a psiholo!ki rat, it njilr su 

odjekivale premje iii /ali 

koje je treba/o da zapla.le 

Etiopljane. U srednjem 

delu /eve slike vidi se pro· 

l.OrCiC bombardera, a iznad 

njega sedi§ta pi/ora. 

U sredini fevo: S~lO· 

torni Ca90. vele.bombar· 

der, bio je pod Musolinije· 

vim pokrov.ifeljslvom. Bio 

je ro jedofl od najvecilr aviona 

tddeserih godina - 

imao je izuz.erno velik ra· 

spon od 46,70 metara. 

Dole: Ca 6() kapronisimo 

gralfen je dve go

SVESTRANIHAJNKEL 

Uvek je zeleo da bude prvi, ali nije uvek bio i uspesan 

Dole: f>rvi prototip He-70 

je u Hajnkelovim fabrika· 

ma oztwlio poCetak novih 

lleroditwmiCkilr zamisli bra· 

te Ginter. 

Dole u sredini: Uprkos 

izuzetnim uspesima prvilr 

He-70, Lufthanza je 1;11 

svoj poSranski i pumiCki 

saobraCaj narulila samo 

manji broj ovili tll'iona. 

Sasvim dole: Jedm1 od pr· 

vih bombardera He-/ 11 8- 

2 koji su 1937. ispitivtmi u 

Legiji kondor u ~paniji. 

Mcdu svim konstruktorima i proizvOOafima aviona na 

svctu, tc~ko bi pronaSii ime koje jc nosio toliki broj 

sasvim razli~itih aviona kao ~to je Hajnkcl. Njegovi 

prvi avioni pojavljuju se vet u pionirsko doba vazdu· 

hoplovstva i joS pre prvog svctskog rata dvadeset i 

pctogodi~nji Hajnkcl bio jc glavni konstruktor i direktor 

bcrlinskc fabrike aviona Albatros. Tokorn rata pre 

~ao je u kompaniju Hansa-Brandenburg i za ncma~ko 

vazduhoplovstvo stvorio odli~nc hidroavione W 12 i 

\¥29 i niz izvidaf!a i Skolskih brandenburga koji su 

slutili jo~ dugi niz god ina nakon rata a izradivani su i u 

dve fabrikc prcdratnc Jugoslavije. 

Nakon rata Hajnkel je svoju konstruktorsku dclatnost 

prcbacio u Traveminde kod Libeka i prvo sc posvctio 

civilnim avio1lima koji su Ncmcima bili dopu~teni mirovnim 

ugovorom. ali jc kradom prelazio i u oblast 

ratne avijacijc. Nekoliko aviona uspdno je prodao u 

lnoslranstvo - svoje hidroavione He-55 i liccncu za 

lovcc He-37 u Sovjetski Savez. lako jc Hajnkcl volco 

da dokazuje da nikada nijc bio nacista. morao je da 

prizna da jc svoj najve6 uspon dofiveo upravo u vrcmc 

nacizma i da mu je nezasita Lufrvafe. koja se 

ubr.tano spremala za rat. omogutila neslutcno pro~irivanje 

proizvodnje. To jc pOCelo vee 1933, kada je 

poceo da gradi novu rabriku kod Rostoka, a vee nakon • 

tri godinc pridrufila joj se isto tako novoizgradcna fabrika 

u Oranijenburgu kod Berlina koja jc u ono vre· 

me bila najveC.a i najmodemije vazduhoplovna fabrika 


na svetu i koja je rrebalo da izra('luje jedino izuzerno 

veliki broj dvomotornih bombardera He-111. 

Medutim. njegovi prvi avioni za Luftvafc nisu bili naro 

~ito uspc~ni. pa ni modcrni. Dvokrilni izv i da~ He-45 i 

visokokrilac Ha-46 bili su veC zastareli u vreme kada su 

nacisti preuzeli vlast, ali boljib nije bilo, a Gering je 

hteo da se Luftvafe odmah formira. SliCna situacija jc 

bila i sa lovcima. koji je protivnicima trcbalo da oduzmu 

hrabrost da sc umclaju u prva Hitlerova osvajanja. 

He-51 je bio zavrlna verzija niza lovaca koji su tokom 

dvadesetih godina izradivani za izvoz. Aprila 1935. vee! 

su formirane prve dve grupc 132.1ova~kog puka Riht· 

hofen koje su bile naoruianc scrijskim He-51A·I. Med· 

utirn, koliko su He-51 vee bili zastareli pokazalo se 

slcdetc godine kada je pOCeo gradanski rat u Spaniji i 

Nemci su. rnedu prvim avioniina za svoju Legiju k:ondor, 

u Spaniju poslali najmoderniju vcrziju He-51 B. 

Vee prve borbe sa republikanskim lovcima sovjetske 

proizvodnje. dvokrilnim po/ikarpovima 1-15, pokazale 

su koliko su hajnkeli neupotrebljivi za vazduSne dvobojc. 

Nadalje su He-51 kori~eeni jedino za napadc na 

republikanske kopnene jedinice. a u Ncma~koj su prepu~teni 

Skolskim i trenafnim lova~kim eskadtilama. 

Blizanci koji su oboiavali acrodinami_ku 

lpak, He-51 ima znafajno mesto medu Hajnkelovim 

avionima, jer je to bio prvi avion novih konstruktora u 

Hajnkelovom carsrvu u nastanku. bratc Valtera i Sigfrida 

Gintera (Walter, Siegfried Giintcr). Ovi talento· 

vani blizanci zaposlili su sc kod Hajnkela vee 1931. i 

uskoro su preneli na ~cfa svojc zamisli o raz.voju avijacije. 

Bili su izuzetni znalci aerodinamike i protivnici 

tada prcovladujueeg miSijenja u svetu da razvoj vazdu· 

hoplovstva zavisi jedino od sve snafnijih motora. a da 

sama konstrukcija aviona vi~e ne mofe bitno da se 

poboljSa. Oni su tvrdili da jc sa vee postojeCim motorima 

rnogucc i.zraditi mnogo bolje i brfe avione. ProSio 

jc. dodu~c. viSe godina pre nego Sto su svoju tvrdnju 

mogli dokazati u praksi. ali sam Hajnkcl jc irnao toliko 

poverenja u njih da se skoro vi~c 

uop~te nijc m~ao u 

njihov posao konstruktora i bavio sc jedino menedferstvom 

Sto jc bilo i tc kako potrebno za delatnost njegovih 

fabrika. Moglo bi se reCi da je otada Hajnkcl 

avionima davao uglavnom samo svoje ime. Valtcr Gin· 

ter je 1937. umro, ali je Sigfrid bio u stanju da sam 

nadokJtadi taj gubitak jo~ vi~ sc prcda~i poslu. 

Ook su brata Ginter koncipirala prve moderne avione 

Hajnkclove proizvodnje, na tekuCirn trakama njegove 

rabrike u Rostoku i dalje su morali da se proizvode 

:» doju~eraSnji «: avioni. Medu ojima treba pomenuti 

dvokrilni hidroavion He-59 koji jc dotiveo upravo 

ncvcrovatan razvoj. Stvoren jc 1930. kao dvomotorni 

kopncni bornbardcr iii hidroavion-bombarder, a vee 

1932. probna serija je dokazala da je kao bombarder 

neupotrebljiv. pa je izradivan jedino kao izvida

Dol~; Pn·' prmr~rak prob· 

ne sen1e bto }

Hajnkel He-111 H-3 6. eskadrile 55. bombarderskog puka 

Dlmonzljo 

Raspon 22,6m 

Dutina 16,4 m 

Visina 4,01 m 

Motorl 

Ova junkersa jumo 211 0·1 od po 1200 KS 

Performansa 

Najve6a brzina 415 km na tas 

Brzina klstarenja 360 km na tas 

Plato~ 7800 m 

Dolet uz maksimalno optere6anjo 1220 km 

NajveCi teret bombl 2000 kg 

Naorutanjo 

Top MG FF kalibra 20mm u nosu i pot mitraljeza 

MF15 kalibra 7,9mm. 

borbenih iskustava, a tek ~to je krenula scrijska proi~· 

vodnja, Hajnkcl jc vet nudio novu veniju He-Ill D 

koja je imala bolje pcrformanse na vetim visinama. 

lpak. ova »kona~na« verzija nije do1iveJa masovnu 

proizvodnju, jer se tada u uema~koj varouhoplovnoj 

industriji prvi put pojavilo usko grlo koje je nakon 

toga postojalo sve do kraja rata - isuvire mala proi~vodnja 

motora dajmler bene koji su pre svega bili 

namenjeni lovcima meser!mit. Jedini izJaz bio je u 

preuredjenju He-ll 1 na ina~e solidne, ali mnogo rna· 

nje poznate motore junkers jumo 211 koji su takode 

imali snagu od 1000 KS. Ta serija dobila jc oznaku 

He-Ill E i uprkos Hajnkelovoj skepti ~nosti u pogledu 

motora jumo pokaula se izuzetno dobrom. Mana 1938. 

jc 45 primeraka poslato u Spaniju kako bi se tamo do 

tanCina ispitali i neznatni gubici ti.h bombardcra dali su 

nemafkom ministarscvu za vazduhoplovstvo razloge za 

ubedenje da im. u sve izvesnijcm ratu. niko neCe biti 

ravan. Tako je Hajnkel dobio zclcnosvetloda krene u Sto 

masovniju proizvodnju He·lll za Luftvafc. 

Ponckad sc !reba povinovati tehnologiji 

Hajnkela nije izncnadilo to Sto se pri l i~no br

sto dotada.Snje • kante za smcc5e• nn uvlafenje. Ta \'arijanta 

je dobila oznaku He-Ill P i pravljena je u !est 

verzija. sve dok p

1935. JC ~h.atio da He-112 nc nudt ntkakve nove mogu~O'iU 

u razvoj. 'ee nakon ,csenJCg •takmifeoja• 

lo,aca dao JC nalog Sigfridu Gmteru da sledeti projekm 

zamish kao izuzetno brz avion koji ni meserSmit 

nc~ moci da prati. 

Pocctkom 1937. projckat 1065.hio jc dov~n. prvi 

prototip jc kao He-100 VI polctco janunra 1938. TratcrlU 

brtinu konstruktor je postigao tnkozvanim povr~ 

~in,kim hladcnjem. posebnim ~iMcmom cevi ispod 

obloge krila. zbog koje je otpao uobi~ajeni i istureni 

hladntak koji je osetoo povetavao otpor •azduha. 

U~lcdilo je devet prototipo•a. medu kojima su trea i 

~mt postavili d•a brzinska rekorda - ll.'-1.320km na 

~s na daljmu 100 km i 746.606 km na ~s na bazi od tri 

kilomctra. Hajnkcl je bio ubedcn da ~ \ada ministar 

M vo "" vazduhoplovstvo da se zauucresuje za ovaj 

nnjhr1:i nvion na svetu. ali opct rujc ilnao srcCe. Mcscr 

Smit jc :,pccijalnim rekordnim 8\'ionom Me-209 samo 

mcscc dana kasnijc. 26. marta 1939. postigao 

755.13 km na fus i tako Hajnkclu itbio iz ruku glavni 

propagandni adut za novi a• ion Tako jc on j~ jednom 

~\'OJ proinod morao da nuc.li u mo,tranSt\0. Japanct 

'" kupili tri aviona probnc sen,c Ht-100 D-0. 

SO\jct~lt Sa•ez Sest od d=t protoupo•a. Kako se 

HaJnkcl tpak nadao da tc doci do porudlbina. on je na 

~t\·oju ruku dao nalog da se izrada j~ dvanaest aviona 

upotpunjcne varijante He-100D-1. ali kupce nije na 

S~•o i nn kraju je morao da ih uvrsti u pos.ebnu odbram· 

bcnu c;kadrilu probnih piiOta koji jc trcbalo da brane 

fabriku RosiOk-Marijcnchc. UmcSnle su sc onda nemru!ka 

propaganda i kontraobavdtajna slufba i nekoliko 

puta je dvanaestak tih avionn ~hlano sa znacima 

ra:1 teSkim bombarderom He-177. ncma~kim pandanom 

savcznic!kih ~etvoromot ornih bomhnrdcro. Jpak. to ra· 

zo~~ucnje nije bilo posledica nclllintcrc~ovanosti vlasti 

ta njcgov ovion (izradio ih jc za rclntivno krmko vre· 

me vi~c od hiljadu). ve~ tchniekih tclkoca koje su wj 

bombardcr pratile sve do kraja rata. 

teooromolorar ne moie da se: obruia\a 

God me 1937. Luft,afe je zabtevala bombardcr koji bi 

mogao da pone

se razbio o zemlju. Upnwo ta opa~na o~obina 11bijanja 

po~ara u vnduhu je prcdstavljala hroniCni problem 

kod svih slcdc6h Ht-177. Ali. kako jc u to vrcmc vee 

uvcliko trajao rat. LuCtvarc mje tclcla da odu"nnc od 

tog aviona. jer nije imala nijcdan drug1 \.1.'1 tako velikim 

doletom. Mcdutim. zbog brojn1h polara na 35 prcd"'· 

rijskih aviona Ht·l77 A·O. proOLvodnja JC ograniCcno 

na pet aviona mesetno. sve dol. grc~ka OIJC otl.loojc· 

na. Pokazalo sc da jc ona biln """m proza1CM. Ccvi 

za dov·od goriva i uiJC bile su sprovcdcoe uz .arne 

izduvne cevi 'rete do usajanja. Bet obtir3. na to ~na· 

njc. i oa scrijskim a\lomma slcdcec vcrzojc 1/t-177 A· 

I. kojih je izradcoo preko \!Otonu. ova grc~ka oijc 

moda sasvim da sc ukloo1. a utvrdeoc

prnksi. Hajnkcl >e. rnzumljivo. odmah slotio sa tom 

novinom i septcmbrn 1937. pokrenut jc prvi fon Ohnj· 

nov moror HcS I koji je imao svcgn L50 kilogramn 

potisne snage. ali~~~ mu uskoro uslcdili drugi. HeS3B 

JC vet bio dovoljno snatao pa su povi su illazih iz zadnjeg dela trupa - nije dostizao 

o6ddvanu brzinu. je:r su dugac!ki us•snik i izduvna cev 

trOSili skoro ~tvninu snage motora tako da je potisna 

>nnga bila svcga 380 kg, ali avion jc ipak imao brzinu 

od 700 km na ~:b . 

E llljnkcl je sve tc mot ore pa i sam avion izradio samo~ 

micijativno i ministan,tvo o tome z, on it no nije ni oba· 

vc,tio. Tek 28. oktobra 1939. je pozvao vode~ ti~nosu 

avijacije oa javno prikazi,·aojc He-178. a oni su ostah 

prili~no ravnodu~no. llajnkcl je znao '~am da taj mali 

nvion. koji je imno rn~pon od svegn ~cdnm metara. ne 

mote posebno da odu~evi vojnc stratcgc, pa je zato 

raLmiSijao o lovcu sa ja~im motorima HeSS. kojc jc 

o~a6o ispod krila kao i kod obitmh dvomotomih aviona. 

Prvo jc OV3J a>aon. He-21JO. isprobao bez motora. 

a 30. mana 1941. nJC80\ drugi protottp je prvi put 

pole teo sa dva motora He S SA koji su razvijali po 

585 kg potiska. Prilikom proba kojc su sc odvijalc bez 

vctih problema. Ne-280 je postigao najvctu brLinu od 

olo 780 km na ~as. a slcdeti prototipovi sa n~to jatim 

mocorima ~ak 1 &>0 km na tas. za ono vreme bninu 

snova. Ministnrstvo se ipak nijc dolo ubediti. jcr su 

m1azni motori tado bili n~co do tc mere novo da nisu 

smatrali sigurnim uvoditi ih u nnoru!anje Luftvnfc, 

iako jc He-280 u su~tini jOS uvck bio klasitan lova~li 

avion sa dva motora. Kada su se konaroo odlueili za 

m1azni motor. Mesemrut je vet amao odgovarajuti 

avion koji je to) revolucionamoj pogonskoj snazi bao 

mnogo bliti u acrodinami~kom poglcdu - Me-262. Tako 

je Hajnkclov trud jo~ jednom propao, a njegovc 

fabrikc su sc jOS uvck bavilc proizvodnjom zastarelih 

He·! II. jer drugJh vetikib porudfbina nije bilo. 

•Narocln__i lo,arc 

Tek ka(\a je •hiljadugodiSnja raJh• bio na izdasaju. 

liajnkel jc na podru~ju mlaznog pogona postigao 

uspeh. koji jc pak, zbog ncizbe~nc ncma~ke propasti. 

bio sumnjive vrednosti. Osmog scptcmbra 1944. mini 

Marsrvo za vazduhoplovstvo je dalo neverovatan nalog 

za izradu •narodnog lova~kog aviona• podstaknuto 

nepovoljnirn raz,ojem rata po Nema~ku . Trebalo je 

da to budc mla~na avion brzine 750 km na tas, krajnjc 

jcdnostavan i ul iLradu i za upravljanje. Mahom jc 

trcbalo da budc iuMien ad drvcta priprcmljcnog u 

obic!nim sto l ar~kim radionicama i trebalo je da se izra· 

di hiljadu mc>e~no. Njima bi upravljali flanovi •lutlcr 

)Ugenda• koji bt polotiti o;;no,ne asptte za jedrilitare. 

Na projektu je radilo v~ konstruktora, ali najuspc!naji 

je bio Sigfrid Ginter sa projcktom He-500 koji jc 

kasnije dobio zvn n i~n u oznaku lle·/62 i nndimak 

.folksjeger• (narodni lovac). U ncvcrovatno kratkom 

roku od tri mcscca kod Hajnkclo je projektovan i 

izraden prototip tog malog aviona sa triciklom. ptlot- 

Dole: Na i


Desno: Awon Ht-219 i• 

motda bro naJboljl noCni 

/ovoc dmgog S>·mkog ro· 

ro, oft su go dokrojtrfl sporo,·i 

u somun '·rlrO'-'""a mi· 

nistar:sn:a z.o ~·a:.duhoplov· 

sn·o 1 Lufn·aft. A t•ion na 

slici nakofl rmo su isprobo· 

li b,;tanski probm ptloti u 

Fornborou. 

skim sediStem u nosu. dva topa kalibra 30mm u donjem 

delu trupa i mo1orom BMW003 u gomjem delu 

trupa. Ovo poslednje rdenJC JC bolo opasno po pilota 

koji jc iz aviona morao da i~koti padobranom. ali je ta 

opasnost donekle ublatcna scdi!lem '" ka1apuhom koji 

do tog trenulka oijc koristcn kod scrijskih aviona. 

Prvi pro1otip jc probni pilol Pc1cr vc~ 6. decembra 

1944. prvi put podigao sa zcmljc i vc~ 10kom tog leta 

dostigao visinu od oko 600 me1arn i brzinu od 840 km 

nn ~as. Cetiri dana kasnijc twion sc prilikom lcra za 

nacistilke rukovodiocc. prircdcnog no acrodromu Svecal 

kod Beta. sru!io a pilo1 Pc1cr poginuo. ali 10 nije 

poni!lilo porudtbinc. Jo! pre 1oga porul!cno jc trideset 

prototipova i krajcm januarn 1945. pojnvili su se i prvi 

serijski av;oni. Govorilo >e i o proizvodnji od 4000 

primeraka tih av;ooa mescCno. ali st,amo

PTICE ZA RAT I MIR 

Kertis je izradivao sve - od pouzdanih putnickih kondora do brzih lovackih sokola 

Glen liamond Kertis (Glenn Hammond Curtiss) je 

nakon brace Rajt sigurno najpoznatiji pionir vazduhoplovstva 

u SAD. Roden jc u Hamondsportu u drtavi 

Njujork. 21. maja 1878, i sa pctnacst godina napustio 

je ~kolu da bi postao telegrafista, a onda sc zaposlio 

kod lstmen Kodaka, a na kraju u radionici z.a poprav· 

ku bicikala u rodnom gradu. Godine 1901. je vee izra· 

divao bicikle svoje proizvodnje i uspdno u~estvovao na 

takmi¢enjima. a onda je preSao na privlat!nije mOtorci· 

k1e. da bi na kraju zav~io u v~zduhoplovstvu. Nairne, 

izradio je motor za 16.5 mctara dugatak diri~abl Kalifomijska 

strela koja je za javnost prvi put poletela na 

sajmu u Sent Luisu. 25. oktobra 1904. lako je lctelica u 

vazduhu izvcla potpuni krug, predstava ipak nijc bila 

uspe~na. jer je Kcrtisov motor. koji je imao 5 KS otkazao 

i Kalifomijska strela jc prcko grada i Misisipija 

odletcla u llinois. 

Godine 1905. slavni dr Alcksander Graham 8el (Alexander 

Graham Sell). pronalazat telerona. po¢eo je 

da nagovara Kcrtisa da mu izradi motor z.a »tctracdar· 

ske« zmajcvc. Kertis time nijc bio odu~cvljcn. ali nakon 

dufeg oklevavanja prihvatio sc posla i izradio 

jcdnu jednostav11iju \ arijantu auromobilskog motora. 

1 

Tako je kona~110 postao tlan Udruzenja za vazduhoplovlle 

cksperimcntc koje je finansijski podupirala supruga 

Grahama Sela koja jc imala i pozama~an sop· 

stvcni imetak. Udru~enje je raspolagalo jednim jedinim 

avionom sa Kcrtis-Kirkamovim motorom od 

40 KS i kada su sc dvojica kolega srusila tokom jednog 

pokusaja. na red je do~ao Kertis sa svojom lctilicom 

D!wr bag (skarabej). Juna 1908. je uspcsno leteo i 

osvojio nagradu revije Sjentifik Amcrikcn za prvi javni 

let du!i od kilometra. Cinjcnica jc da su braCa Rajt 

u stvari bili bolji. ali oni nisu htcli cia urestvuju na tom 

takmi~enju. Kertis je svog Skarabejlf opremio plovcima 

i prcimenovao ga u Ltlll (gnjurac). ali se hidroavion 

nije hteo podici sa vodc. 

Zlatni kukoc 

U proleCe 1909. Ker1is je izgradio manju i jednostavniju 

verziju Skarabeja i nazvao je Gold bllg (zlatna buba). 

jer je bila prekrivcna zutom balonskom svilom. 

Za taj avion je izradio i nov motor sa c!etiri cilindra koji 

je imao te¢no hla~e11jc od 25 KS. Sa partncrom Hcringom 

(Herri11g) je osnovao kompaniju Hering-Kertis, 

prvo preduzeCe za proizvodnju 3\'iona u Americi. 

Gold bag je bio mnogo bolji avion od D!rm bllglf i 

imao je S.:'lsvim no vi sistcm za upravljanje po nagibu. 

Kertis je naime 1908. imao spor sa bracom Rajt zbog 

patcnla za upravljanje sa savijanjem krila i sada jc 

odluCio da Ce raditi na potpuno nov nac!in i avion 

opremiti krilcima koje je pokretao nckakvim jarmom 

koji je pilot imao prikaten na plecima. Ta krilca su se 

nalazila izmcdu gornjcg i donjcg krila. u blizini krajeva 

krila. Uspeh postignut ovim avionom je Kertisa podstakao 

da izgradi jo~ jednu sli¢nu letelicu - 

Golden 

flajer (zlatni letat) - i time kona~no svojc ime upise 

me(lu vodeCa imena tadMnjeg vazduhoplovstva. Golden 

flajer jc imao znatno snaZniji motor kertis v .. s od 

63 KS i prvi put je pre.dstavljen na velikom vazduhoplovnom 

mitingu u Remsu u Francuskoj. gde je 25. avgusta 

1909. prvi put lcteo. Njirne jc Kcrtis. tri dana 

kasnije. osvojio pehar Gordon 8enet nakon ~to je 20 

kilometara preletco za 15 minuta i 50.4 sekunde. ldu 

Ceg dana je osvojio i nagradu za najvcCu brtinu kada je 

postigao 84.71 km na ~as. 


JoS pre Remsa Kertis i Hering su imali lep spisak 

porud~bina za avione i motore. a uspe~an Golden fla· 

jer ga je osctno povccao. U prolcce 1910. Kertis je 

zaradio jos 10.000 dolara letom od Olbanija do Njujorka 

du~ reke Hadson. Tih 245 kilomctara je prclcteo uz 

jedno medusletanje ~to je za ono vrcmc predstavljalo 

izuzetan uspch. U le10 iste godinc je osnovao pilotsku 

~kolu u Hamondsportu i planski pol!co da pobu

Utohko JC •·i!e za ialjenjc ~to "' tako donami~n i 

u•pe~n oovek tokom 1913. o 1914 upleo u ne~teno 

dokazovanje da je vet Lenglej /Langley/ stvono a•ion 

koji je uspe~no lcteo i tako brati Ra)t. koje jc mrzeo 

jo§ iz vrcmena kada je izgubio spor oko patenta. odu· 

zeo primanjc o prvenstvu na tom podruCju. Lcnglcjev 

avion jc nnimc kradom pobolj~ao 

i ondn ga uspc§no 

isprobao na jczcru Keuka. Tako jc na~tala bcskona~na 

rasprava o tome ko je srvorio prvi avion 'posoban da 

lcti i tek nakon 30 godina brata Rajt su dotivela zadovoljenje 

o priznanje. 

Godone 1913. Dejli mejl je ponudoo 10.(100 funti oagrade 

polotu kO)i bi za maoje od n ~ .... bo:z medusletanja. 

prelctco Atlantski okcan. Kenos kao da je bio stvoren 

za takav podvig nakon svojih uspehn sa hidroavionom. 

Vi!e kandidata muse obratilo za pomoc i z.a jednog od 

njih konstruktor je stvorio novi hidroavion. veCi od 

tipa F. sa dva motora. lzraden:.1 itU s:uno dvn prototipa. 

na1vnna Amerika. ali je izbijanjc prvog svctskog rata 

spre~ilo plnnironi let prcko Atlantskog okeana. Medutim. 

avion je sa nekim izmenama prilagoden za mornarieu 

o prili~an broj ih je prodat Bntancima. 

Kenis se tokom svog putovanja u Engle>ku 1914. dogo•·orio 

sa konstruktorom fabrike Sop•it. Tomasom 

(Thoma•). za izradu dvosedog kopnenog a•·iona tipa 1. 

dok JO

hodroa\IOn H koji je dotle imao osuvo$e slab pogon, i 

tako je nastala verzija H-12, ra~na krila preko 

28 metara, uzletne tetine oko 3600 kg. Ovi avioni sa po 

dva motora Iiberti bili su poznati kao Vthka Amerika, 

w razJiku od Amerike kako je nazvan Kcrtisov hidroavion 

tip 11-4. Naorutani su bili •• po ori mitraljeza i 

nnsili >u i ~pod krila oka~ene po dve bombe od 200 kg 

iii tctiri od 45 kilograma. Jedan od tih aviona bio je 

prvi amcritki avion koji je u tom ratu oborio neprijate 

Jja, nematki cepe/in 1-22, 14. maja 1917. Za ameri~ku 

mornarieu je izradeno 19 primeraka. za britarosku 50, a 

za britansko momari~ko vazduhoplov.ovo jo§ 21. 

Jo§ uspe~noja bila je pobolj~na a i ne~to nanovo koo· 

struosana verzija 11-16 sa d\'OStrukim •>tepenikom• na 

dnu trupa u obliku famea koji je osetno ola k~vao 

slctanja i poletonja sa ncmirne vodene povtiine. Mor· 

nariea je odmah poru~ila 150 aviona H· /6 i Kertisove 

fabrikc u llmnondsponu i Bafalu su bile tako optere· 

~enc da jc Kertis odlutio da izgradi i ore~u. u Garden 

Sitiju nn Long Ajlendu u Njujorku. 

Drugi njcgovi avioni it tog vremcna nisu bili ta.ko 

uspc!no i napravljcni su jedino pro1o11povi, a on je, 

njemu wojstvenom IVrdogJav~u. upomo teleo da 

.,.,·Jada sva podruqa koostrukcije aviona. lpak, kao i 

drugom ameritkim konstruktorima i proizvodabma a vi· 

ona. 1 njemu nije pOOio za rukom da za vreme rata 

SI\Ori pogodan Jova~ki avion koji bi bio ravan savez· 

ni~kim i svi oni morali su se usmeriti na proizvodnju po 

Jiccnci frnncuskih i britanskih lovaca. Mcdution , zbog 

uw r~c tkn rata armija je poniStila vcliku porudtbinu za 

300 lovaca SPA D XIII, 200 bristol fajtera i 1000 SE·5A 

koje jc trebalo da izradi Kcnis. 

Poi Jet preko Atlantskog okeana 

KraJ rata je Kenisu dao podstreka da se opet vrati 

>'OJ om planovima o preletanju Atlantskog okeana. pogotO\O 

JCr je vee imao odgovarajuci avion. A vgusta 

1917. je naime momariea od njega nnrueila ~ ti ri hi· 

droavionn NC za protivpodmornieke patrole, koji je 

trcbalo dn budu ve6 od svih dollldaSnjih aoncriekih 

:wionu~ s:n po tri motora liberti od 400 KS. Prvi medu 

njima. NC-1, je poletco 4. oktobra 1918, prekasno da 

bi mogao da ufestvuje u ratu, ali je onda 27. novembra 

pokaz.10 svoju izuzetnu nosivost jer je poleteo sa 51 

putnikom ''o je tada bio svetski rekord. Kako se svima 

e.nilo da i to ne~ biti dovoljno za pre ~ookeansk i let, 

slede6 avooni NC-2, NC-3. i NC-4 su dobili po jo§ 

Jedan dodatni motor. Momariea se saglasila sa planovi 

rna za Jet i, kako je NC-2 zbog te!k~ sa motorima 

morao da ostane na aerodromu, S. maja 1919. poletela 

su samo tri aviona do zaliva Trepasi nn Njufaundleodu, 

a odnole, osaon dana kasnijc, ka Azorskim ostrvi· 

ma. Medutim, NC·I i NC·J su zbog magic usput morali 

da slcte, a tom prilikom su tako oSte~eni da viSe nisu 

mogli da polete. Jedino je NC-4 sa !est flnnova posade 

i pod komandom porumika ratnog broda Anura Rida 

(Anhur Read) dole teo na cilj 17. maja ndto iza pod· 

neva. Tri dana kasnije je iz Horte krenuo za Ponte 

Delgado. a onda 27. maja do Lisabona. Cetiri dana 

kasnoje je NC-4 Jetom do Plimuta zav~io let dugaeak 

6950 km koji je obavio za u ovo vreme rckordnih 53 

easa i 58 oninuta efektivnog letenja. 

Bilo bi logi~no oeekivati da cc ovaj uspch da podsta· 

kne Kertisovu maSw i jOO ve

Kertis JN-4 dzeni 

Motor 

KortisOX-5 od 90KS 

PerformanM 

NajveCa b!Zina 120 km na ea. 

Platon 33SO m 

Dole! 400km 

0 6 rJ 

l r_ 

Dole: Specijalni CR-3 koji 

jc 1923. pobedio u trci za 

Srrajderov pelwr. 

nih dcset godina, bio je neki dvokrilni avion XPIV-8 

kome jc usledilo 25 serijskih aviona, a ondn jo~ mnogo 

uspe~niji XPW-88. Ovaj prototip lepw oblikovanih 

krila je za Kenisa kona~no zna~io da je u~o u krug 

snobdeva~a ameri~ke vojske. Za pOCetak. morao je da 

izradi 200 tih lovaea- kao P-1 za annijsko. a kao P6C 

za momari~ko vazduhoplo•-stvo. Tipt~n predstavnik 

tih aviona bio je P-IC sa motorom kenis V-1150 od 

435 KS. naorufan sa dva sinbroruzovana mitraljeza. 

koji je dostizao najveeu brzi.nu od oko 2.50 km na ~s a 

dolet mu je bio n~to manji od 1000 kilometara. 

Houk (soko), kako je nazvan P-1. se stalnim pobolj~njimn 

tokom godina malo-pomnlo mcnjao, sve dok 

1927. nisu nnstala dva osetoo bolja prototipa XP-6 i 

XP-6A sa motorom kertis kookveror koji su bez teAko 

~ dostizali bninu od 300 1

pilot prilikom sletanja oprczno morao da sc oka~i na 

pomenuti trapez. Ali. Akron sc sruSio aprila 1933, a 

Makon februara 1935. ~to je ozna~ilo i kraj F9C. NeSto 

du!eg veka bio je lovac i lovac-bombarder F/1 C go· 

souk (jasrreb) koji je u stvari bio P-6£ sa zvezdastim 

motorom i kukom za sletanje na nosa~e aviona. Za 

amcri~ku mornaricu ih je izradeno svega 57. ali za izvoz 

mnogo viSe - 251 avion je prodat Argentini. Boliviji. 

Kini. Kolumbiji. Kubi, Nema~koj. Sijamu. ~paniji i 

Turskoj. Nakon aviona za obru~avanjc F8C pojavilo se 

257 modernijih SBC·3 i SBC·4. poslednji ratni dvokril· 

ni avioni koji su izradivani u SAD. lmali su najveCu 

brzinu 381 km na ~as i dolet do 950 kilometara. a ispod 

trupa su nosilj bombu od 225 kilograma. 

Razume sc. Kcrtis je isprobao svoje snage i u drugim 

vrswma vojnih aviona. Sredinom lridesctih godina 

izradio je prve medu 305 izvida~kih dvokrilnih hidroavi· 

ona sa plovcima SOC sigal koji su onda kao avioni na 

katapultiranje slutili u jcdinicama ameri~ke mornarice 

sve do kraja drugog svetskog rata. Zanimljiv je bio i 

avion A·/2 srajk (svraka), dvosedi jednomotorni jed· 

nokrilni avion sa pel mitraljeza i 200 kilograma bombi . 

l zradeno je 46 primeraka. a onda su morali da ()dusranu 

od dalje proizvodnje zbog modernijih borbenih aviona 

drugih proizvoda~a. 

Zanimljivo je da se Kertis, u vazduhoplovnom smislu 

burno vrcme izmedu dva rata, skoro u potpunosti po~ 

svctio manjim jednomotornim avionima. a na pdru~~ 

je vi!emotornih dtinova. kakvi su izradivani tokom prvog 

svetskog rata. skoro uop~te nije zalazio. iako su 

bile moguee vcee zarade, jasno uz ve6 ulo!en rizik i 

rad. Razumc sc. kako nema pravila bet izuzctaka. taj 

izuzetak se kod Kerrisa zvao koii(/Or. Kao ~to se i do 

s.ada dalo primetiti, kod Kertisa su svi tipovi aviona 

nosili imcna ptica. Lovci su bili sokoli. bombardcri 

svrake. avioni za obru§avanjc gnjurci, a dvomotorni 

dvokrilni avioni su postali kondori. Prvi kondor je bio 

prototip FB·2 iz 1927. veliki avion sa pet sedi§ta koji je 

nosio do 1800 kg bombi Sto je za 1927. bio prili~an 

podvig. Medutim. vojska ga ipak nije odabrala. Tokom 

narcdnih godina Kcrtis je avion prcradio u putnitki. 

koji jc prvi put poletco 1929. i kasnije ih je izradeno joS 

~st za dve pulnitke vazduhoplovne kompanije. Ovi 

kondori n)> 18 su se potvrdili na ameri~kim medukonlinentalnim 

prugama i to je konstruktorc navelo da trti 

Stu ponude. kada jc tip 18 zasrareo. 1933, kondor tiptl 

32. koji je bio u potpunosti nov avion. Tip 32 je bio 

ne~to manji- mogao jc da primi 12 do 15 putnika- ali i 

SOkm na ~ brii i mnogo udobniji. U stvari, dvokrilni 

kondor je bio sa svojim nezgrapnim izg.ledom. za vrcme 

kada je pobeda jednokrilnih aviona vee bila osigurana, 

pravi anahronizam medu putni~kim avionima. ali 

se ipak prili~no uspeSno prodavao. Ukupno je izradeno 

45 aviona tipa 32. od toga ih je 15 bilo ratne varijante 

koia je mogla da se koristi i za bombardovanje. 

Jcdnokri1nl lovci za armijsko vazduhoplovstvo SAD 

Kao i svc ostale ameri~kc vazduhoplovne fabrike i 

Kcrtis-Rajt jc svoj vrhunac razvoja doiiveo tokom 

drugog svetskog rata, a prvi prototip novog lova~kog 

aviona, koji mu je doneo najveCe brige a1i l najvcCu 

dobit. poleteo je vee maja 1935. Bio je to tip 75 houk 

koji je tri godinc kasnije. nakon savladanih brojnih 

tchni~kih tcSkoea i problema sa konkurencijom, kao 

P-36 ~eo da se koristi u armijskim lova~kim jedinicama, 

a ujedno je bioi prvi avion tog tipa koji se izvozio. 

lpak. ameri~ki piloti, koji su prvo bili ponosni na svoje 

nove. metalne blistave lova~kc avionc sa. zvezdastim 

Sasvim gore: Avion A~/2 

u lew ilnad Havaja 1936. 

Kertis P-40 C 

Olmenzlje 

Aaspon 11,4m 

Ou!ina 9.68m 

Visina 3,2m 

Performanse 

Najveea brzina 566,5 km na ¢as 

Brzina krstarenja 435 km na cas 

Plafon 9980 m 

Dolet 2250 km 

Naorutanje 

Cetiri mitraljeza kalibra 7,62mm i1i 

dva mitraljeza kalibra 12.n mm 

Motor 

Alison V·1710.33 od 1040KS 

126

Gore: JedJJn od u·ega 45 

pflmuaka kems P-6£. 

/)e.t/10 gore: Jetla11 od F9 

C·2, •para:iisktlt·· lm·aca 

k0j1 .fll polt!IO/t Sll Wl:.duf· 

mh brodo.-a Akron 1 \lakon. 

hnad knla 4it" ndr 

/.;.mutrukcija kOJll Jt' omo· 

guCavala do Sf mwm ::aka· 

ti za va:.du.Sni brcul. 

mo1orima i tOCko,ima loji bi se uvlaf'ih u krila tokom 

leta. ubrro ~u u~Tdili da njahm·e performan\C ni izda· 

leka ne odgovaraju tadnSnjim nema~kih 1 briwnskim 

lovcimn. koji su bili vodeti u svetu. I Franculi. koji su. 

zbog klltR'itrofalno zancmarenc sopstvcnc proizvodnje 

lovaca. naru~ili 730 avionn houk 75A, tclcli su da taj 

avion budc bolji. Kertls jc ne,.·erovatno brw reagovao. 

Re5

KRALJ BAZINE 

Avlonl Eduarda Njepora bill su cuveni po svojoj brzlnl i pokretljivosti 

Eduar de Nijepor (Edouard de Nieport). roden jc 

24. avgusta 1875. u Blidi u Alfiru. Pokazao je intcrcsovanje 

za prirodne oauke jog u ranoj mladosti i odlu~io 

je da izu~ava novo i uzbudljivo podru~je clektrotehnike. 

Tokom Sludija upoznao sc sa jo~ nekim mladim 

intcnjerima - Anri Farmanom (Henry Farman) i Gabrijelom 

Voazenom (Gabriel Voisin). Is10vremcno 

postizao jc i rezultate na raznim takmitenjima i trkama. 

no nije hleo da m~ porodi~no ime u neSto g,o je 

u ono v}eme jo~ smatrano nerazumnim. Zato jc od 

samog ~1ka koristio imc Njcpor (Nicuport). Godine 

1902. doslignu¢a avijali¢ara Adera. Sanila, (Chanule), 

Lilientala. po~ela su da zagrcvaju njegovu maStu i 

Njepor se posvetio proufuvanju svega onoga glO sc 

odnosilo na letenje, koristeei svoj bicikl kako bi proverio 

razne zamisli sa podru~ja elektricitcta i letcnja. 

Pni jednokrilac 

U 1906. Njepor je prcuzco malu radionicu na periferiji 

Pariza gde je ~co da gradi visokonaponske magne1e 

i s•arter-motorc mnogo bolje od poslojeCih i veoma jc 

unapredio rad sislema za paljeoje koji sc korisli za 

pokrclanje m01ora. N)egove proizvodc su upotrebljavali 

Jong, Sitroen, Gustin i Alt~ulcr a izvesno vreme su 

oba njegova pronalaska 'kori~ena na dvokrilcu voazen-farmtm 

1, kojim jc Anri Farman izv~io let po krugu 

u pre~niku od jednog kilomelfa. 13.januara 1908. 

Nakon neuspelog poku~aja da brata Voazen izgrade 

avion sa Njeporovun mo1orom.

sirao se kao treci za Gordon Benetov pehar jula 1911, 

kada je pobedio Vejemcn (Weyamann) isto na avionu 

njepor, a uzeo je u~e~a u vi~e drugih vazdu~nih trka 

koje su bile popularne u to vreme. 

U jesen 1911. u saradnji sa italijanskim intenjerom 

Sabelijem (Sabclli), Njepor je razvio varijantu tipa 1/, 

kojim je popunjena jcdna eskadrila francuske vojne 

avijacije, pod komandom poru~nika Gistava Dclafa 

(Gustave Delage). Eduar Njepor je kao i vi~e puta pre 

toga , l sam Jcteo jednim od ovih aviona - ali sa motorom 

marke gnom - za vrcme vojnih manevara kod 

Sarnija, 15.septcmbra 1911. Medutim, tada je upao u 

snafnu oluju koja mu je o~tetila avion i sru~io se. 

Umro je od posledica povreda, u bolnici u Verdenu. 

Sari Njepor je nastavio da vodi preduzece i sledeCi 

model je bio jednokrilac sa motorom gnom od 100 KS, 

narnenjen brLim stazama i takmi~enjima. Vojni krugovi 

su se uinteresovali za t;p IV i nekoliko ih je prodato 

Rusiji , Svedskoj, ltaliji (kao tip IVG2b) i Velikoj Bri· 

taniji. Posledojih 56 komada aviona tip l/1 G bilo je 

izgradeno po licenci u fabrici Maki (Macchi) u ltaliji. 

Vee 22. januara 1912. Sari jc takodc stekao pilotsku 

diplomu, medutim, samo godinu dana kasnije, 24. januara 

1913. za vreme takmi~nja na aeromitiogu u 

Etampu, njegov avion se sru~io a on i njegov mehani· 

~ar su poginuli. 

Proizvodnja motora i aviona u preduze6u ipak je na· 

stavljena, jer je Gistav Delaf postao glavni intenjer 

kompanije, 1. januara 1914. Pomogao je u pretvaranju 

jedookrilnog aviona njepor u hidroavion, 1911. kada 

je na njemu i poleteo sa rcke Sene kod Metana. Sest 

cakvih hidroaviona jc izgradeno tri godine kasnije za 

francusku mornari~ku avijaciju na Sredozemlju, koja 

ih je koristila u operacijama tokom prvog svetskog 

rata. Dela! je modifikovao ovaj model sve do sasvim 

druk~ije varijante dvokrilnog aviona sa donjim krilom 

manjeg raspona od gornjeg - za Gordon Benetovu 

trku 1914 - i posle uspeha ponudio ga francuskom 

Servisu r.a proitvodnju aviona pod oznakom tip X B. 

129

L.evo: Njepor Nie 17 C. J 

je prereV10 isporul ivan 

/Nmcuskim lovaCkim eskadrilama. 

Nie 17 je bio je· 

dtm od rtajboljih i najpopulamijilr 

savez.niCkih lavaca 

prvog svetskog rata. 

Koristilo ga je i srpsko vaz· 

duhop/ovstvo na solu11· 

skom fromu . 

Dcla.Zov lovaC:ki avion 

Kada je poteo prvi svetski rat, kompanija Njcpor sc 

pre svega posvetiJa izgradnji lovac!kih aviona. Neke od 

prvih proba. na zemlji i u vazduhu, sa mitraljezima 

postavljcnim na avionima. izvrncnc su sa avionima njepor. 

Model sa J)OCetka rata potekao je od Dela1ovog 

X B; bio je to dvoscd. dvokrilni avion sa vu

lorn (parasol). Dvokrilna vcr

MOCNI PATULJCI 

l ovci Polikarpova 1-15 11-16 bili su mec!u 

najslavnijlm sovjetsklm avionima 

Nikolai Nikolajevi~ Polikarpov je jedan od najstarijih 

sovjetskib vazduhoplovnih koostruktora, koji se pro 

~o i van SSSR kao tvorae dva naJ'i~ kori~na repu· 

bhkanska aviona u Spanskom gradanskom ratu: lovaca 

1·15 i 1·16. U 10 vrcme, medutim. njegov uticaj jc 

poceo da opada u Sovjetskom Savczu i on je bio jcdan 

od prvih sovjctskih konstfl!ktora aviona koji je bio 

uha~o pod optu!bom da se ne zalate dovoljno u 

S\Om radu~ iako jc

Gore: Trem1f.ni ovion U-2 

je bio molda nojtnillajmj' 

twion PoUkarpo,·a i nakotJ 

njegove smrti preimenovon 

je u Po-2. Prvi prototil' 

U·2 je flOicteo 7. jtmu· 

ara 1928, 11 njegova prOi

Ougo•ci'ni U-2 

Poliknrpov je 1926. po;tao direktor odeljka ta kon 

'truic;.unje kopnenih avionn u Drf.avnoj fabrici aviona 

broj 25. lste te godinc Polikarpov je konstrubao svoj 

euvcni trcnatni i viScnamcnski dvokrilni avion U-2 

koJi jc bio u proiz•odnji narednih 25 godina. Ukupno 

J" iuadeno oko 40.000 primcraka U-1. Korutcn JC kao 

;kohkl avion. za zapra~'anje. ~lepo,anje jcdrilica. za 

padobranske skoko,c. za prevoz putnika. robe i sanitct~ku 

sluibu. za patrohranJe u ~umarstvu i ribarstvu, 

ta pra~nje lcdenih santi. rncteorolo~ko izvidanje. a za 

vrcmc drugog svetskog nua. zn noCno bombardovanje 

i ptebncivanje obavcStajnco i7.a neprijateljskih linija. 

U svom prvobitnom obliku. zbog ekonomi~nije i jednoo.tnvnije 

konstrukcijc 1 odriavanja. njegove n~te 

(>0' rSme su bile tako izradenc da su sva ~hri krila 

mogla da sc mcdusobno zamenjuju. kao 1 sva tri elementa 

rcpa. Krilca su"' takodc mogla zamcnjlYah ~ak i 

~a konnilima pra,·ca i vt\inc. Performanse aviona su. 

razume se. zbog toga bile slabije. pa je Poliknrpov 

prcpravio U-2 prcnul prakti~nijim aerodinumiekim 

principima. Prcpravljcni U-Z prvi put je polctco 7. januara 

1928. i do kraja proiog motora u potpunostl 

"''JCt\ke proiz>odnjc. 810 JC to motor konstruktora 

Svceova nazvan M-Il od lOOKS u svom prvobitnom 

ohliku. a od 145 KS u poslcratnoj varijanti. Pravljcni 

su i :wioni U-2 jedno~cdi, sa rezervoarom w vc~ta¢ka 

dubriva umesto drugog >cdi~ta. za zapraSivanje (U- 

2AP), zatim U-Z sa tri scdiSta u tandemu (U-ZSP), 

,crzijc •limu:z.ina• sa pokrh·enom kabinom iza pilot· 

•kog sedi~ta (U-2 LP i U-2 SP), sanitetske \CrliJC sa 

nosd1ma koja su bila 'prcmljena u poscbnim gondolarna 

"pod krila ili ispod trupa (S-1, S-Z itd) i hidroaVloni 

'" jcdnim iii dva plovka (A1U-Z, U-2M). 

Oimcn1.ije i tcfinc tog za i ~Ul 

univerzalnog nvionn su 

bile: rnspon krila JI m. dufina trupa 8.1 m retina na 

polctnnju 1016kg. Mak\imalna brzina bila mu jc 

170km na fas na nivou mora. plafon -IOOOm. a brzina 

na sletanju 70km na tas. Posle smrti Polikarpova 19-1-1. 

"'ion U-2 je po njemu dob1o now oznaku Po-2. 

RudiCiti vojni avioni 

Oodine 1927, pod rukovodstvom Polikarpova u odcljcnju 

za konstrukciju kopncnih aviona izractcni su plnnovi 

za prelazni trcnatni nvion, za Jovac jed nosed. kao 

1 za tc~ki bombardcr. Trcnaini avion P-2 bio jc dvokrilm 

dvosed. sa motorom od 300 KS M-6 sa 8 cdmdara 

u hniji. na \'odeno hladenjc:. pravljeo prema motoru 

ht>pano suiza 8 Fu. A v1on jc imao mitraljez 1 opremu 

LO iz,idanje. Kod protot1pa stavljenc su jcdinst,cno 

profilisane dijagooalne upornicc umesto uobitajenih 

1atcga od 1icc z.a krila. Mcdutirn. zbog tcSkoca kojc su 

nn,ullc, kasnije su ipak vro~cne konvcncionnlnc 7AJtegc. 

P-2 je bio te1ak za upravljanje pa je proi>vcdcno 

»ega 55 primeraka. 

lako JC razmjm rad na tdkom bombarderu TB-Z zapo«t 

,.~ 1927. on je zav~n tek 1930. jer JC kon,trukciom 

biro imao drug•h obavc1..a. Za to vreme on je \'CC 

L8Stnreo. tako da nijc ni u~ao u serijsku proizvodnju. 

Ovokrilac sa znatno mnnjim donjim krilom. drvcne 

konstrukcijc. TB-2, imno je dva motora BMW VI od 

po 5001680 KS. nosio' jc posadu od pet ~Ia nova i tovar 

od 800 kg bombi. Raspon krila mu je bio 27m. a tclina 

na poletanju 6n0 kg. Maksimalna bi'ZUia jc bila 

216km na as na mvou mora. a dolet je 1znosio 

1200km. Lovac jednosed 1-3 zap00e1 je 1927. a zaH 

Scn 1928. On je razv1jcn od ZI-N I, imno je motor 

BMW VJ 2 ja~ine 5001730 KS sa 12 cilindara u liniji na 

tefno hladenjc. Trup je bio ovalnog preseka. monokok. 

oblo1en ~perplorom izradenom od viS.:slojnog 

brezovog furnirn slepljcnog tutkalom. Taj matcrijal u 

Rusiji jc prvi put kori~6en za gradnju aviona 1913. 

lmao jc dva \inhronizovana mitraljCLll PV-l kalibra 

7.62 mm mont1rana iznad motora. Stnndardna verzija 

1-3 je postuala maks1malnu brzinu od 278 km na as oa 

nivou mora a plafon joj je bio 7500m. lzradeno je oko 

400 primeraka i oni su kori~m u sovjetskom ratnom 

vazdubopiOV\1\U "c do 1933. 

Dvoseda vcnija 1-3, oznaeena kao D-2 iii Dl-2, pojavila 

sc 1929. Naon11.anje mu sc sastojalo od dva sinhronizovana 

mitraljcza PV-1 knlibra 7.62mm i dva mitraljeza 

za strelca u zadnjcm sedi~tu. Performansc su se 

pokazale ~ao nedovoljne i protot1p 'iC tokom ispitivaoja 

sru~io. Zbog toga se odustalo od daljeg razvoja 

ovog a,;ona 1 viSe nisu gradeni drugi primerci. 

Teorije o konstruisanju lovaca 

Polikarpov jc svoja shvatanja o konstrukciji l ova~k i h 

aviona objavio 1927. pod naslovom -Mnncvarske spo· 

sobnosti brzih lovnca•. On je dokativao da je motor sa 

te~nim hladenjem. iako ja~i. teli od zvezdastog motora 

sa vazduSmm hladenjem. ida uprkos hladnjacima koji 

su mu potrebni, ima manju reonu povrlinu. Medutim. 

avioo sa lakS:im motorom na valdu~no hlac.1enje daje 

boljc mancvarske mogu~nosti uprkos ne~to slabijoj 

acrodinami~nosti. Polikarpov jc isticao da je prilikom 

i.zbon1 motOrn za l ova~ki avion odnos izmedu tctinc 

motora i brojn konjskih snaga izuzctno zna~jan. 

Lovac 1-6 koji je imao zvezdasti motor gnom ron jupiter 

VI od 420 do 525 KS. a bio jc verzija modela 1-3. 

trebalo je da potvrdi ojegovu teonJu o manevarsk.im 

osobinama aviona. Oodine 1930. izradenasu dva prototipa 

za pnomajsku paradu. Avion. koji je bio nclto 

manji od modcla 1-3 ali je veoma li~io 03 njcga. ponovo 

jc imao tr11p ovalnog prcscka. Dok je 1-3 imao 

1845 kg uzlctnc tc~inc. novi osetno lak~i nvion je imao 

svega 1280 kg. Nnjvc~a brzina jc bila sli~na onoj aviona 

1·3, a brzina penjanja i plnfon novog aviona bili su 

osctoo bolji. Kada je /-6 dovrScn. Polikarpov je ~ 

uvek radeCi u zat, oru dovrSio i nJegovog naslcdnika. 

Uz U-2 Poliknrpov je tokom dvadescuh godina izradio 

jo~ jedan 1na~jan avion. Bio jc to izvida~ki dvokrilac 

R-5 koji jc kori~~cn u Spaniji i izradcn jc u preko 6000 

primcraka. Bio jc to i prethodnik prvog •SIIIrmovika• 

koji je Koocrigin konstruisao u Ccntralnom konstrukcionom 

birou (CKB). Avion jc pOOCO da se projektuje 

,-.~ 1928. a 1930. prvi put je poleteo. R-5 je bio d\osedi 

d'okrilac koji je pr>·obitno 1mao V-motor sa 12 

cilindara M-17b od 500730KS. raspon 15.3 metara. 1 

ukupnu tetinu od 2997 kilograma. Avion je bio naoruian 

sinhronizovanim mitraljezima PV-1 kalibra 

7.62 rnm iii s11 jcdnim iii dva pokrctna mitraljeza DA 

7.62 mm za osmatra~a. U izvida¢koj verziji avion je 

mogao da nosi 250kg bombi. a kao bombardcr sa 

smanjenim kolitinom goriva od 400 do 400 kilograma. 

Rad u z.ahoru 

Godine 1929. Polikarpov i rukovodllac odeljenja za 

konstrukciju mornari~kih a\•iona D.P. Grigorovi~ su 

uhapSeni i 1njcdno sa svojirn asistcntima zatvoreni u 

hangar br. 7 u l'ubrici br. 39 Mcntinskog. Polikarpovu 

je naloicno da konstrui~e lovac jednoscd koji bi mogao 

da ude u proizvodnju jula iii avgusta 1930. 

Avion 1-5. koji je prvobitno imao oznaku VT-11 (Vf 

je bila kratica za •intcrni zat,·or• ). bio jc modifiko,.ana 

,.erzija 1-(). Trup je imao ~li~nu 1 duraluminijumsku 

konstrukciju. a bio je prekrivcn platnom. Bio je za 

50 kg tcti od 1-6. Od po~etka r11dn na 1-5 pa do njego- 

Dlmenzlje 

Raspon 8,99 m 

Outlna 6,12m 

Motor 

Zvezdasti M·25A 

od 730 KS 

Performanse 

Najveta b

Te!ina praznog aviona 1265kg 

Teiina aviona na poletanju 1660kg 

Naoru!anje 

Dva mitraljeza Skas kalibra 7,62mm 

Polikarpov 1-16 tip 5 

spanskog republikanskog 

vazduhoplovstva 

vog prvog probnog leta 28. marta 1930. protekla su 

samo retiri meseca , a za prvi od tri prototipa bilo je 

svega mesec dana. Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo 

jc, medutim, tek 1933. dobilo prve aviooe. mada jc 

probna serija od sedam aviona bila komplctirana scptcmbra 

1930. Ukupno su izradcna 803 primcrka l -5. 

Nakon otpu~tanja iz zatvora 1933, Polikarpov je kre· 

nuo na konstruisanje aviona 1-15, koji je nastao od 

aviona 1-5, ali sa mnogo jafim ameri~kjm motorom 

rajt cik1on SGR-1820-F-3 od 630KS. Zbog ncdostatka 

tih motora. 404 aviona /-15 su komplctirani motorima 

M-22. Prvi »Cikloni(( sovjctske proizvodnje, ozna~eni 

kao M-25, pojavili su se tek 1934. Prototip l -15, kome 

je Centralni konstruktorski biro dao oznaku CKG-3. 

prvi putje poleteo oktobra 1933. a probni pilot bio jc 

Valcrij Ckalov. 1zradcno jc ukupno 3141 1-15 i /-/5 bis 

u periodu od 1934. do 1937. ~to je bio impresivan broj 

za ono vreme. 

Sli~an po konstrukciji i izgledu. 1-15 je bio vitkiji i 

manji od aviona /-5. Stajni trap nije mogao da sc 

uvla~i. a gornje krilo tipa galeb je omogucavalo pilotu 

bolju preglednost ali i aerodinami~nost aviona. Kako 

ovakav oblik krila nije bio popularan kod pilota. kasni· 

jc jc zamenjcn konvencionalnom centralnorn sckcijom 

u vcrziji /-/5 bis. Druga nova karaktcristika koja je 

zadr!ana i u kasnijim lovcima Polikarpova bio je polo· 

taj pilotske kabine. pomaknute prili~no iza krila, kao i 

kraCi zadnji deo trupa. Maksimalna brzina /-/5 bis iz 

1937, sa motorom M-25 V od 750 KS. bila jc 346 km na 

~as na visini od 5000m, a plaron mu je bio 9500m. 

Avion /-/5 je imao zapafene uspehe protiv italijanskih 

fiata CR-32 u Spaniji, i u Kini protiv japanskih a'•iona 

micubisi A-5 M2, ali su ga prevazi!li moderniji dvokrilni 

i jcdnokrilni avioni mada jc i on uc!cstvovao u 

borbama protiv Ncmaca tokom 1941. 

Porodica lovaCkih aviona 

Razmi!ljanja Polikarpova o tome kakve treba da budu 

rnancvarske sposobnosti lova~kih aviona. pa i takmi~C· 

njc sa Tupoljcvim jednokrilccm 1-14. odrazili su se na 

Dole: 1-16 je IWSUtO vet 

1933. i bio je to prvi /ovac· 

ki niskokriltlc na svew sa 

scajnim trapom na twla~e· 

nje, ali prilikom nemaCkog 

napada na SSSR, bio 

je, /

Cor.: Jula /944, pred sa· 

mu smrt Polikflrpo"a· po· 

tete Mt proht nm·og noC· 

nog bombard era N B IT) 

koj~ w uhr:.o nakon toga 

pr~k.mmt. :.bog uMdanja 

koiUintkcionog biroa. 

Dole.· Lo•·ar 1·17 h 193-1. 

imao Jt, :a ra:.liku od 

:Yc.dwtog motora kod f. 

16, u~rodmamifki mnogo 

boljt motor na tetno hlade· 

ll)t, all Aop· jt bio mnogo 

osetljn•tji na pogmke, pa 

nijt bio pogodrm ztz serij· 

sku i>rojzvodnju. 

novi jcdnokrilni lovac 1·16. tija jc itrada zaf)OCeta 

skoro u bto vrcmc kada i 1-15. Prvi let je usledio 

31. deccmbrn 1933. Ekipa konstruktorn je 1-elela da if. 

16 imu dohrc manevarske sposobnO\ti pa jc stvoren 

vrlo mall 1 Ia~ jcdnokrilac vrlo kratloog trupa' krilima 

neob1Cno malog raspona - svega Y m Du1ina trupa je 

bila 5.9 m. a te!ina na poletanju a"ona iz poe serije f. 

16 (lip 4} iznosila je 1420kg. Motor JC b1o M·25 od 

700 KS. a maksimalna bttina tog okretnog aviona je 

bila 455 km na eas na visini od 4000 m. 

lna~c. Polikarpov se tom priJikom vrmio drvcnom mo· 

nokok trupu. A vio n je imao stajni trap sa ru~nim 

uvlaecnjcm, pokrctni poklopac kabinc, koji je kasnije 

fiksiran u otvorcnom polo~aju. Kako su sovjctski piloti 

imali tc~ k~a u upravljanju avionom 1-16, izradena je 

trenatna dvoseda vcttija, sa oznakom UTI·./ (svaki 

~ctvrti 1·16 komplctiran 1935. bio je UTI-4). a uz to je 

tim probmh pilota odlazio u jcdinice ratnog vazduhoplov;tva 

~~rom SSSR-a tokom 1935. da bi im pokaza~ 

kako treba letell tim avionima. B•lo JC proizvedeoo 

ukupno 6555 primeraka aviona 1-16 svih vcrzija u vre· 

menu izmcclu 1934. i 1940, a 1941. ovaj tip je nn brzinu 

opct uvedcn u proizvodnju zbog raw sa Ncma~kom. 

Knko i>U modcrniji 1ova~ki avioni po~cli da stitu u 

vazduhoplovnc jcdinice tek 1941. 1· 10 jc morao, iako 

potpuno za;wreo. u nedostatku drugih, da prcuzme na 

sebc ~lavni udar u f)OCetnom napadu sila Osovine. 

A\lon 1·17, trcti tlan ove poznatc porod1cc lovaca 

konstru1>0n je kao lovac za velike bmne "' motorom 

na hladenJC te~n~u. koji je trebalo da posti1e SOOkm 

na t:l!.. Konstrukcija i oblik bili su u naetlu jednaki kao 

kod model a 1·16, a Polikarpov je odabrao motor hispa· 

no su•za 12 Ybis od 750 KS (raclen po licenci kao M· 

100). Prototip /-/7 je polctco u septcmbru 1934, ali 

nijc u~pco da postigne planiranu brzinu. Modifikacijom 

drugog prototipa, u koju je ukljutcno i pobolj~· 

nje si;tcma za hladenje motora. dostignuta JC maksi· 

malna bmna od SOOkm na eas. a plafoo je bio 9700m. 

Medutim. razvoj aviona /-/7 bio je ipak obustavljen. 

U zimu 1937138. jc A.Sterbakov, t lan konstruktorske 

ekipe Poliknrpova. dobio zadatak da prcprnvi dvokril· 

ni 1·15. Tako je nastao 1·153 koji je imao stnjni trap na 

uvla~enj e i krila pod galcbovim uglom. Kasnijc verzije 

opremljenc su motorom M-63 od 1000 KS, u zvezdi, 

kojim je postigno maksimalnu bttinu od 443 km na eas 

na visini od 4600m. lzra(leoo je ukupno 3437 aviona 

ovog tipa. a bio je korutcn u Mand1uriji i za vreme 

drugog svetskog rata. 

Eksperimentalni prototipovi 

Ova sledeta projekta dvokrilnih aviona nisu uspela. 

Lovac 1·190 je domen i isproban. ali se odustalo od 

proizvodnjc nakon pada prototipa. J.zrada 1-195, za 

koji sc prcdviclnln brzina od 580 km na eas, napu~tena 

je j~ u lazi konstruisanja. Umesto toga, Polikarpov se 

skoncentrisao na razvoj jednokrilnog 1·16 sa zvezda· 

stim motorom. Za prototip 1·180, Polikarpov je adaptirao 

trup /-/6, tako da je mogao da se montira motor 

od

KONSTRUKTOR IZ PIKARDIJE 

Mnogi poznati francuski avioni nosili su ime Anrija Poteza 

Anri Potez (Henry Potcz). jcdan jc od rctkih prvih 

pionirn avijacije koji jc pref.iveo sve ~etne opasnosti 

i skoro 65 godina ostao veran vazduhoplo-.tvu. Roden 

jc 30. septembra 1891. u Meoltu kraj rcke Some, kao 

son mlinara. Njegovo ontcresovanjc za tchniku javilo se 

vet vcoma rano, u 14. godilli iivota. Sa 19 godina bio 

jc tvrsto odlu~io dn postane infcnjer, tako da je nje· 

gov owe morno da popusti i Anri se upisao u Vi!u 

tchnitku ~kolu za aeronautiku. U !koli je intenzivno 

raz.mi!ljao o izgradnji aviona. medutim. za 10 nije imao 

nokakvih finansijskih mogutnosti. Tek za vrcme slute· 

nja vojnog roka 1912, ukazala muse prilika da ostvari 

neke od svojih teorija u praksi. 

Konstnoktorski rad za vrcmc rata 

Potez je prvo kao infcnjer dodeljen u 1. vazduhoplovnu 

gnopu u Versaju, a 1913. premeSten je za asistema 

potpukovnika Dorana (Dorand). dircktora Vazduhoplovne 

tehni~ke Skole u Sale-Medonu. Ali njihov za. 

jednitki interes za avijaciju nijc dao praktitnih rezulta· 

w. Mcd'utim, kada je izbio rat 1914. Potezjc unapredcn 

zn tchnitkog pomotnika kapetana Etevca (Eteve), 

jednog od prvih francuskih rat nih pilot a i konstruktorn 

prvog upotrebljivog brzinomera. EtC\CO\ drugi pomotnik 

bio je Marsel Blob (Marcel Bloch), koji je 

kasnije promenio svoje ime u Daso (Dassault), i sva 

trojica su radili zajedno tokom prvog svctskog rata. 

Njihov prvi posao bio jc dn dovrSe konstrukciju Gas to· 

na Kondrona (Gaston Condron), avion G-3 koji se 

pojavio 1914. Gaston Kondron je nadzirao preduzete 

modifikacije tog izuzetno potrebnog aviona i Potez je 

tesno sarad:ivao sa njim. U to vreme Potez je \'eC iz.radivao 

modele aviona prema z.amislima i testirao ih je u 

Ajfclovoj laboratoriji. Gaston Kondron je umro 15. 

dcccmbra 1915. a Potcz se vratio u Pariz sa njegovim 

bra tom, Reneom. gdc su zajedno sa Marsclom Binhom. 

a prema njegovim nacrtima. zapotcli da proizvode 

najmodemije elise ekler kojima su bili opremljeni 

skoro S\i tadaSnji {rancuski avioni. 

Potez i Blob su se potom udrufili sa Lujem Koroleom 

(Louis Corollcr) da bi osnovali preduzete za vazdubo· 

plovnc projekte i njihov prvi zadatak bio je izgradnja 

naslcdnika britanskog sopvita za koji je raspisan kon· 

kurs. Danju su radili na lovcu Spad VII koji se izra. 

dovao u fabrici. a nocu na prototipu sopstvenogdvokril· 

nog aviona SEA·/, sa motorom klerfe od 200 KS. Kasnijc 

su mot(l!:.zamenili slabijim od 130 KS, ali avion sa 

tim pngonom nije imao bolje performansc od sopvita. 

Bloh i Potez su radili i na projektima nviona SEA·2 i 

S£A3 a~ bez vetcg uspeha. Za protoup dvosedog 

izvidata i lovca SEA-4, oni su izabra~ novi motor loren 

dttnh sa 12 cilindara u .v. obliku, oa vodeno hladenje 

od 375 KS, sa kojim je SEA 4 postizao najvctu brzinu 

od pribli~no 225 km nn ~as. Fabrika u Siresnu nije 

mogla da savlada obimnu porudfbinu od 1000 aviona 

toga tipa pa su Potcz. Bloh i Besooo (Bessonneau) 

osnovali novu kompaniju kod Anteja za proizvodoju 

avoona SEA-4. Pm serijski avion je zavrSen II. no 

'embra 1918. na dan pnmuja. Zbog toga J• narudfbi· 

na uskoro poni!tena i dovrSeno je svega 115 aviona. 

Nakon zavrSetka rat:t kompanija u Anteju je ugaSena. 

ali Anri Potez jc bio ubcden da avijacija ima veliku 

budo~nost i u vrcmc mira i osnovno je sopstvcnu kom· 

paniju, Avioni Anrr Pore; u Obcrvilijcu, gde su >c 

odrfavali preostali SEA-4 i proiLvodile no'e ,erzojc 

SEA-7 iii porez-7. sa zat,orcnom kabonom za dva put· 

nika. lzgradeno jc 25 aviona koji $U letcli u francuskorumunskoj 

kompaniji CFRNA. 

• TurisfiCki avio n• 

U is to vreme Anri Potez je konscrubao i mali dvosed. 

dvokrilac A-4 koji JC namera,•ao da opremi motorom 

-;opstvene konstrukcije. Medullm. ozrada motora JC 

stvarnla samo problcme i projekt nije ostvaren. Slede· 

Dole: Pote;-$/1 bio je 

mptJan $pOrt.Skl a•·ion. 

Dole u srtdmi: Pore:· II jt 

hto jtdan od pmlt Potezo· 

o·ilt vojnilt do·oseda. 

Snrovim dole: Porc:.·2S spa· 

tia medu najusptfnije Po· 

tt:.O'-'e al-·iont. Prtko 2()() 

pnm~raka jt iuadt*no i u 

lkamsu ~ jugoslo•·ensko 

ratno va;.dullop/ovsrvo. 

137

uvo: Potez-452 je itradcn kao odgovor "'' konkurs za 

hidroavione koji !it kawpultiraju sa veCih francuskih 

rarnih brotlo,·a nn kojima jt' trebalo do se kori.ste kao 

aviQni :;a ;:_"'tdonjr. 

Dole: Port~ st tokom 1ridese11h godina istakao i no 

"·a:.duhopiO'-'fllm takmitenjuna :.a kojt su specijalno 

konstntiSom o•·tom pott~·51, 53 (no slici) i 532 . 



u•·o: Pmmik• pote;-62 

kompamje Er Frans. Ovi 

al-·iom .su pod nazn•om po· 

rrojnija jc 

bilo vc.-tija potez-25 TOE za kori!tcnjc u froncuskim 

prekomorskim kolonijama. Ovi avioni su oprcmani 

razni m vrstama motora. uklj u~ uj u ~ i i klcrtc od 

500 KS. farman od 500 KS . gnom ron od 480 KS i po 

liccnci iLradcni bristol jupiter iste jafine. Kori~cni sui 

hispano Wlla od 500 KS. reno i salm!>On od 500 KS. 

A\1011 JC Lonlten u skoro d'ade>el drta'a a bio je 

naorulan 1u. 

A>~on je mogoo da nosi 12 x 12 kg l>omh1 odnosno 

6 x 12 kg " pod wakog krila iii 4 x 50 kg i~pod 1rupa. 

PolSI\O•alo u opcracijama jo~ 

19-10. kada JC Francuska vee bila u rnlu • JCd3n porr.- 

25 je lc1co na Dalckom is1oku i krajcm 1945! U na!oJ 

fabnci Ui.3ru' u Zcmunu proiTVedcno je 220 a' ion a 

pott~·25. a jcdnom od njih le1eo JC 1 prv1 paraizanski 

-• 

139

otmenziJe 

Aaspon 16m 

Ou1ina tt,07m 

Motort 

Ova gnom ron t4M6/7 od 660 KS 

Performanae: 

Najveta brzina 445 km na tas 

Putna brzlna 400 km na ¢as 

TraJanJe leta 2 tass I 30 mlnuta 

NeorubnJe 

OVa ugra6ene lope H5-9 kalibra 20mm 

Cetiri Ill Aest mllraJJeza MAC 1934 

od 7,5 mm u krillma 

Pokrelan mitraljez MAC 1934 

od 7,5 mm u zadnJem delu trupa 

Potez-631 

francuskog ratnog vazduhoplovstva 

Desno: A v;om fugtl magi· 

stcr francuske akrobatske 

eskadrile' till aeromitingu. 

Potez je proizvoclnju tilt 

aviona /958. preuzeo oct 

fabrikc Fuga, a hradivao ilt 

je u vi.fe varljmrll, kao 

dvosede trenabrt avione, 

kao lake lovet-bombartlere 

i kao vrlo uspt!trt akro· 

baJskt QVIOIIt I iZVO.

I 

Hidroovioni i ovlonlt• •eUke bnine 

Sledeea znatajna Potezova konsu·11kcija bio je pot-.- 

452. hidroavion koji je nastao 1934. lako je Potez joS 

prethodne godme k11pio fabrik11 rudroa,iona CAMS. 

prvi radovi na njego•'Om hidroa\ion11 zapoteli s11 joS 

pre toga. Pott:-452 je lansiran sa matitnog broda po· 

moc11 katap11ha. a nakon obavljcnog zadatka sletao je 

na more i podizan je na brod sa platformom. lmao je 

krila na sklapnnjc kako bi za11zeo ~to manje prostora. 

I mao jc motor hispano s11iza od 350 KS i 48 izra

JUGOSLOVENSKA VAZDUHOPLOVNA 

INDUSTRIJA 

lkarus i Rogozarski bili su. prvi nasi proizvodaci aviona 

Kada jc 28. marta 1924. na aerodromu Prvog vazduhoplovnog 

puka u Novom Sadu fabrika I karus sve~ano 

prcdala predstavnicima vojnog vazduhoplovsrva prvi 

~kolsk i avion SB-1, popularno nazvan Mali Bmndenburg, 

prisutni zvani~nici 

i mnogobrojni novinari ozna· 

tili su taj doga~aj prelomnim trenutkom u radanju vazduhoplovnc 

industrijc Kraljcvinc Srba, Hrvata i Slovenaca. 

kako sc do 1929. zvani~no nazivala Jugosla\rija. 

Prita. medutim. poeinje nekoliko godine ranije. kada 

je novoformirano vazduhoplovstvo zajcdnitkc d!Zavc 

jutnih Slovena otpoeclo da razmatra prvc programc 

razvoja. Strutnjacima jc odonah bilo jasno da se samostalan 

razvoj nacionalnog vazduhoplovstva ne mote 

ostvariti bez oslonca na sopstveou vazduhoplovnu industriju 

i letelice domace konstrukcijeJ Ovc idcjc jc 

februara 1920. jasno izlotio u svom promcmoaru za 

Min.istarstvo vojske i mornaricc general-pilot Milan 

Uzelac. koji je ubrzo postao na~elnik Odeljenja za 

vazduhoplovstvo, pa je sa tog polotaja ionao mogucnosti 

i obavezu da pokrene akciju za osnivanje doma~e 

vazduhoplovne industrijc. Pokazalo sc na ~alost da 

nesredcna ckonomska situacija u zemlji koja je tek 

iza~la iz dugotrajnog rata nije obezbedivala uslove za 

vece vojne narud~bine, medu koje je spadala nabavka 

a\riona i druge vazduhoplovne oprcmc. 

Uslovi su pobo lj~ani polovinoon 1923. pa je Ministarstvo 

vojske i mornarice. obezbediv~i prethodno po· 

trcbnc kredite, raspisalo kon.kurs za izbor doonacih 

preduzeCa kojima bi se. uz telutit!ku i materijalnu podr~ku 

drtave. poverila izrada aviona. Posao su u ootroj 

konkurenciji dobile dve male privatne finne. Jkarus u 

Novom Sadu i Rogoiarski u Beogradu. 

lkarus je prvi startovao 

Jkarus sc u stvari razvio iz jcdnog malog i prezaduZe· 

nog preduze6a sa neskromnim nazivom lndustrija motora 

Protic i drugovi koje se zbog loSeg rukovodenja u 

jesen 1923. naSio pred stetajem. Ba~ nekako u to 

vreme penzlonisan je vojni hidropilot. kapetan korvete 

Oimitrijc Konjovic. koji je occnio da vazduhoplovna 

industrija prcdstavlja oblast u kojoj bi mogao najkorisnije 

da porvrdi svoje mnogobrojne sposobnosti. 

Konjovic je uspco da nagovori da mu se u tom poduhvatu 

pridru~i i jedan drugi talentovani vazduhoplovac 

inzenjer Josif Mikl. koji je joS pre prvog svetskog rata 

otpoeco da konstrui~e uspele bidroplane za austro· 

uJl;arsku hidroavijaciju. a posle ram se z.aposlio u Vazduhoplovnom 

arscnalu u Pctrovaradinu. Dotada~nji 

vlasnici lndustrije motora Proti~ 

i drugovi rado su 

upravu i organ.izaciju preduzeta prepustili Konjm~ i~u i 

Miklu, koji su 11. oktobra 1923. osnovali novo prcduze& 

pod imenom lkarus - prva srpska industrija aeroplana, 

automobila i strojeva Kova~cvi~ i drugovi - 

Novi Sad, a 29. novcmbra predu.z.ctc je registrovano i 

kod suda. JoS p re toga dobijcna jc na~clna saglasnost 

Odeljcnja za vazduhoplovstvo da se mo~e pristupiti 

izradi tctiri ~kolska SB-1 koje ce drtava otkupiti ako 

budu odgovarali potrcbnim standardima za vazduhoplovni 

materijal. Proizvodnja jc otpoccla sa Scst radni- 

ka, ~etiri uCcnika i jednim poslovodom. matcrijal jc 

veCim delom nabavljen na vojnom skladi~tu u Be~u , a 

ubrzo je zakupljena i sused'na fabrika name~taja, gde 

su izradivan.i drveni delovi aviona. Posao je bno napredovao, 

a postcpcno jc povccavan i broj radnika. tako 

da je prvi avion bio dovrScn 3 marta 1924. probni 

letovi vr~eni su do 27. marta. a 28. su vojni Strulnjaci 

utvrdili da je SB-1 po kvalitetu i sposobnostima u letu 

bolji od zaplenjenih austrougarskih aviona istog tipa. 

Ovaj uspch je omogucio da vojno vazduhoplovstvo 

naru~i novu seriju od 10 aviona SB-1, a sa Komandom 

mornaricc sklopljcn jc ugovor za isporuku ~est ~kolskih 

hidroplana Miklove konstrukcijc. koji su nosili 

naziv SM!Skolski mikl. Ovi vrlo dobri i kod pomorskih 

vazduhoplovaca omiljeni hidroavioni koji su izradivani 

sa motorima mercedes i blesk od 100.120 do 160KS, 

p roizvodcni su u manjim scrijama svc do kraja dvadcsetih 

godina, ukupno 42 hidroaviona. a zadrfani su u 

upotrebi svedo pred drugi svetski rat. U meduvremenu 

lkarus je nastavio i sa proizvodnjom SB-1 i srednjih 

braiU/enburga sa motorima dajonler od 185 KS, ~to je 

svc zahtcvalo povctanjc proizvodnih kapacitcta i prctvaranje 

firme u akcionarsko dru~ t vo sa znatno vcCim 

kapitalom. Medutim, male narud.!bine i zanatski na~in 

proizvodnje oisu u tom pOCetnom periodu omoguCavali 

brfu ckspanziju prcduzeCa. 

Velike nade polagane su u dva prototipa hidroaviona 

takode konstrukcije intenjera Mikla. koji jc trcbalo da 

obavljaju zadatkc obalskog i daljnjcg izvidanja na Jad 

ranu. Prototip sa motorom od 260 KS, koji je nazvan 

IM /izvic;faf momari~ki/ , z:avlien je maja 1926, ali je na 

prvom letu zbog grube gre~ke pilota do!iveo udes. 

Fabrika je o svom trooku izradila drugi prototip, sa 

jatim motorom Iiberti d 400 KS. koji jc dobio i novo 

ime 10 I izvi

Dtsrro: Od oktobra /917. 

do oktobra 1932. lkarlL• je 

i::radio 220 f10teza·25 Sfl 

motorinw jupiter otl 

420 KS koji su iz.radill(mi u 

lndu.smji aeroplonskiJr 

motoro u Rakovici. s,·t~O· 

no prtdaja pn·ih pott!:;.a~ 

25. pr~ka:arra no forografi· 

ji. ohal'ljma jt okrobra 

1928, i.red no••e fabnke 

u Zemwru koja je imala i 

sowotveni nerodrom. 

Dolt: Momata iz>idatkog 

ludroplarra 10 u pogonima 

/k.oru.m u Novom Sadu. 

10 je imao motor Iiberti 

od 400 KS, tri tlana posa· 

de i bio jt naor.u!on bomboma 

i mitraljtdma u 

prtdn1oi turtli. 

Pogo~anje odnosa ;a ltalijom oko ra1grameenja. do 

koga je doSio polovmom dvadesetih godina. IlOtpomo· 

glo je brti razvoj dornutc vnzduhoplovnc industrije, na 

taj 1Ul~in Sto su vrhovi dr1avne upravc. tbog opasnosti 

od izbijanja sukoba. poC!ctkom 1926. doneli odluku da 

;c vazduhoplov·"vo ~10 pre povcta na preko pcdea potrebe fabrike iz 

Kralje,a. lkarus je uspeo da izradi i seriju od oko 30 

lova~kih aviona avia BH·JJ po rehoslova~koj licenci a 

izrac!cn jc takode prototip prvo11 domareg lo"ca metalnc 

konslr\1kcijc IK·I koji su projektovali in!enjeri Ljubo· 

mir II it i Kosta Siv~ev. 

Kada w polovinom tridesctih godina nad sveton> i 

EvropCi poC!eli su da i'>plluJu razli~ile plano'c modemiz.aciJC 

'e~ nlo zastarcle amuje i "azduhoplo\'tn\ 

ko)C Jc bllo opterereno 'rom brojcm prevazidemh tipova 

3\'iona.. Pored nabavkc izvc,nog broja av1ona u 

inoMran~t\'U i ovom prilikom ~c ra~unalo na domatu 

va1duhoplovnu i pratetu industriju koja je tada vet 

bila o:,po\Obljenn -za proizvodnju snvremenih tipova 

aviona. i u nc~to manjoj 1ncri vazduhoplovoih motora i 

oprcmc. Oelimi~no i zbog \lalmh ~eilacija u spoljnopolititkoJ 

orientaciji jugo•loven,kih vlada. Komanda 

,·azduhop1o\,tva. a narOOto ~m lomandant Milutin 

Ned•t koj1 nije bio ,oazduhoplovac. dugo su se kolebali 

oko izbora tipova aviona kojc tu trebalo uvesti u na· 

orutanjc. tbog ~ega je izgubljeno dragoceno vrcmc, 

pa jc nepotpuni program modcrnizncijc vazduhoplov· 

stva poeco da se ostvaruje tek 1936. lkarusu je. zajed· 

no sa £nbrikom Zmaj, dodeljcna izrada engleskih dvo· 

krilmh lovaca metalne konstrukcije hoker fj11n. od 

kojih jc do kraja 1937. lkaru• izradio 24 a Zmaj 16. 

Pored toga. tokom 1938. i 1939. lkarus je i1radio 1 

seriJU od 12 domaCih lovaca IK·:?. koji su bili znatno 

bolji i po koncepciji modern1ji od hoker fj11rija, ali 

kada su uvedeni u jedinice bili su vet prili~no zastareli. 

Kom>~no. tokom 1937. u;vojcn jc program proizvod· 

nje savrcmcnih borbenih ovionn koji jc jugoslovensko 

vazduhoplov"vo trebalo da dovedc u bolju pollciJU 

prema ocekivanim neprijatelj1ma. Po tom programu 

prv·obotno JC izrada engleskih dvomotoroih bombarde· 

ra brostol blrnhojm M K I bola poverena fabrici Rogotarski, 

ali jc dircktor Konjovit. '"'hvaljujuti pre ;vega 

nitoj ceni, u•pco da posao preutmc I karus. Zbog toga 

je u fabr1ci u Zcmunu izgractcn vcliki monta~n i hangar i 

modcrnizovani mnogi drugi pogoni, jer je izrada vrlo 

modernih bombardera metalnc konstrukcije zahtcvala 

osvaJ30JC novih tehni~kih i tehnoloSkih postupaka 

Broj 111dm~a JC povetao na preko 3000 Sto J• "~ 

omoguCilo da lkarus do leta 1940. 1sporua seriju od 41 

blenhaJmO. Isle godine otpoC!ela JC izrada druge •enJC 

od 20 bristol blenhajma koja jc •bog nema~kog napadn 

na Jugoslaviju ostala nedovr~ena. Vc6nu gotovih sklo· 

pova i drugih elcmenata konstrukcijc Nemci su kasnijc 

ustupili svom savezniku Fin>koj. koja je takode proitvodila 

blmlwjme po englcskoj hccne1 . 

Pored made bombardera. lkarus je pred rat raz"o 1 

b''U pro1o11psku aktimost >to je bio deo Sircg plana 

VOJnog va1duhoplovstva da ;c 7bog poteSkoca oko na· 

ba\'kC neophodnih aviona u m(l(!transtvu. podstitu do· 

ma~i kons1rukrori i vazduhoplovna industrija da rc· 

143

Gore: Je

vazduhoplovnc tchnikc upotrebljavane u naSoj zcmlji 

predstavljalo znatan uspch. Na takmitenju Male An· 

taute i Poljske koje je sept em bra 1927. odrtano na 

rclaciji Ocograd-Va~ava-Beograd . u konkurcnciji cctmacst 

ckipa iz Poljske. Cehoslovacke i Jugoslavijc. 

Stri.!evski je lca:~i fi::;ir-majbaltom, uspeo da osvoji 

prvo mesto. Propagandni cfckt ove pobede imao je 

Zllamog utic.aja na. a.firmaciju doma6h konstruktora 

aviona i vazduhoplovne industrijc. 

Pored serije od 12 [izir·majbaha. kod Rogofarskog je 

od 1928. pa do 1930. na osnovu iste osnovnc koncepcije 

izra.dcno jo~ pet prototipova S..'l motorima loren. hispano. 

rajt. kastor i titan snage od 200 do 450 KS. ali jc 

u seriju uSao samo trcnafni ji:.ir-rajt, ito nc kod Rogo 

Utrskog veC u novo osnovanoj fabrici Zmaj u Zemunu. 

koja je posle toga prcuzcla rcalizaciju svih sledeCih 

fi. V. T. sa rnotorom 

gnom ron K-7 od 450 KS .. koji su konstruisali inf.cnjcri 

Fizir. MilutinoviC. lliC. S iv~ev i BiUeviC. Oni su tokom 

1933. bili zaposleni u Tehn i~kom odseku Komande 

vatduhoplovstva i ovim zajednitkim projektom su te· 

leli da oncmogucc kupovinu licence francuskog trenatnog 

aviona moran. Prora~unskc karaktcriscikc i prcdlotena 

t ehni~ ka rdcnja P. V. T. ·a pokazali su sc supcriornirn 

Sto je primoralo Komandu vazduhoplovstva da 

promcni svoju raniju namenu i 1934. na ru~i izradu 

P. V. T.-a. Avion jc i u lctu pokazao ''rio dobre osobine. 

naroeito u akrobacijama. zbog fcga jc odmah uvcden 

u pilotske lo,•ackc ~kolc. 

Do rata Rogotarski jc u 

nekoliko serija izradio ukupno 61 P. V. T., a za potrcbc 

mornari~kog vazduhoplovsrva isporu~eno je nekoli· 

ko P. V. T. -H sa plovcima. 

Pocev od 1935. i Rogotarski jc otpofco novu [azu 

ubrzanog razvoja. koja sc poklapala sa otivljavanjcm 

aktivnosti cele vazduhoplovnc industrijc u Jugoslaviji. 

Vrcdnost proizvodnje iznosila je 1935. tada~nj ih 

4.500.000. dinara. a 1939. preko 51.000.000. ~to pokazuje 

porast za vi~c od dcset puta. Povecao se i broj 

radnika. i to od 85 u 1935. na 899 krajem 1939. a do 

nema~kog napada ovaj tempo porasta jc j~ i ubrzan. 

U tom periodu, pored serija P. V. T. -a i 20 primcraka 

jednoscdc verzije ovog aviona koja je nazvana R·IOO, 

Rogofarski jc proizveo 40 ~kol skih aviona fizir-FN. 

oekoliko primeraka poljskih RWD-8 i RW0-13, seriju 

od 13 naSih poznatih lovaca IK-3 . au trcnutku izbijanja 

rata u proizvodnji sc nalazilo j oS 25 IK-3, zatim 18 

englcskih lovaca hoker lwriken. 15 trenaznih P. V. T. 

a i prototip domac!cg dvomotornog razaraea mecalne 

konstrukcije IK-5 koji su takode konstruisali inzenjeri 

IJiC. Sivtev i ZrniC. Sima Mi lu t in ovi~ jc takodc razvio 

Zivu konstruktorsku akti\'nost. jcr jc osim prcrade 

P. V. T.·a u R-100 uspeo da realizuje joS sedam svojih 

konstrukcija. Pored lakih sportskih SIM-VI i SIM-VI 

a. 1937. je ostvario i skolsko-trcnatni SIM-X koji je 

izraden u seriji od 20 aviona. a iz njcga jc 1938. razvijcn 

uspeli akrobatski jednosed SIM-XI. kojim jc pilot Bjclanovi~ 

oduScvio elcdaoce na velikom acromitineu u 

- - 

8eogradu juna 1938. godinc. Na bazi istc konccpcijc 

visokokrilaca izradcn jc tc godinc i prototip Skolsko 

·trcnatnog hidroplana sa plovcima SI.\1-X/1. koji jc 

takodc raden u manjoj seriji za potrcbc Pomorskog 

vazduhoplovst va. 

i'>oscbnu pa'-nju privla~c dva dvomotOrna aviona in~e· 

njcra MilutinoviCa koji su takO

l 

domnCih sirovina. U O\'C avione je ugradivano vi~e tipo· 

va rcdnih i zvezd:t\tih motora mcdu kojima hispano. 

loren i jupiter od 420 do 680 KS. Poslcdnja scrija od 50 

:o•iona bregt 19·8 koja je imala nova krila zaobljenog 

oblika. smatrana je relervom i ostala je nedo\1'-kna 

"c do 1937. kada su u lkarusu na o•e avione ugradent 

motori rajt-ciklon od 778 KS. Prcradn JC bila delo do· 

macoh konstruktora koje je predvodio intenjer Zrni~. 

l'o okon~anju proitvodnje bregea /9, fnbriku je pocct· 

kom 1933. preu7CO Yazduhoplovno tchni~k i zavod. 

koji je nastavio \3 izradom rezervnih delova i vrSio 

rc' iziju i popra\'ku i~otporu~enih a\ iona koji su postah 

oLU predsta\ noci jugoslovenskc drtave prego•arah 

..a firmom Brege o njenom angato• anju u fabriC! u 

Kra1jevu, jcdan drugi poznati francuski proizvodat avi· 

ona. Anrio. razmatrao je sa svojim zcrom in!enjcrom 

Jovanom Pctrovi~cm mogu~nost osniv:onja jo! jcdne 

fabrike aviona u Jugoslaviji. Tast je ~eleo cia zeta 

osamostali u I'O'Iovima. pa mu jc dao besplatnu liccn· 

cu za svoje Skol~ke a,;one i hidtoa\ tone i '"erovatno 

potreban po¢ctno kapital. Petrovi~ jc pronaSa.o onaka 

ontenjera Dragoljuba Steri~. pa jc 14. mana 1927. u 

Zcmunu osnovano novo preduzc~e pod imenom Fabri· 

ka aeroplana i hidronviona Z onaj, kojc je odmalt dobi· 

lo narud!binu za 25 aviona tmrio tl-32 sa mOtorimn 

t•a je donela odluku da njime zameni sve do 

tada kori~ne avione brandtnburg i anrio. PoCev od 

1931. kada je Zmaj isporu~io prvu seriju od 20 fivra 

Dole: Skolski hidroplan 

SIM·XII (levo) i dvomo· 

romi borbtni SIM·XIV rr 

momarilkoj Jridrobazi u 

Divuljamo kod Splrra 

1938. Oba hrdroplona St· 

rijski su l:.radh•ona u fabrici 

Rogotarski. 

I 

--- -.;1 

. 

- 

t46

Hidroplan SM 

DlmenziJe 

Raspon 14,50m 

Du!ina 9,75m 

Visina 3,58 m 

Ukupna teiina 1010 kg 

Performanse 

Najveca brzina 120 kml6as 

Brzina penjanja na 1000m za 8 min 

Brzina na sletanju 45 kmt6as 

Trajanje leta 3 sata 

Motor 

mercedes 100 KS 

147

I 

(iorr: Loki bombordt>r 1 

ra:arat orkatt u pratottp~ 

\koj radionici lkam\11 kraji'm 

1939. Pr, 1 i let m•hn 

tn'IOJJOm i:vr1en jt' J,;rajtm 

JIIIIO /940. 

F\ ..... motonma ,·alter i 10\1 rednlm motonma mercede' 

od 120KS. pa do 1939. lod Rogo!ar;kog i Zmaja 

izra(!cnojC ukupno 170fi;:rm FN, a 1940. fabrika AlbalfOS 

u Srcmskoj Mitrovici itradila je joS 20 aviona ovog 

tipa . PO

Rogozarski R-313 

nutiln preduzeCima. izmedu dva svetska rata izradcno jc 

i vi~ jcdrilica i aviona u malim acroklupskim radionicama 

iii od pojcdinih graditclja amatcra. U tom pogle· 

du narocito je bila ~iva aktivnost slovena~k i h vazduho· 

plovaca. I n~enjer Bloudek je I 925. konstruisao Jaki 

sportski avion blo11dek XI sraka sa motorom od 16 KS, 

a juna 1930. polcteo jc i njegov blomlek XV /ojze , 

dvoscd niskokrilac sa motorom cirus II od SO KS i 

nekim vrlo zanimljivim konstruktlvnim rdenjima. 

Svih wst sledetih aviona konstruisanih u Sloveniji bili 

su delo profesora inZenjera Antona Kuhelja. a veCinu 

je ostvario u tesnoj saradnji sa bra Com Hribar. koji su 

nameravali da u Ljubljani osnuju fabriku malih sportskih 

aviona. Svi ti Kuhcljcvi avioni bili su jednosedi 

malih d imenzija. KS-1 i KS·Ib su bili dvokrilci, KS-11 i 

KS·lla su bili niskokrilci, predvi

DIZAC TERETA IZ VAJBRIDZA 

Vikersovi avloni su bill olicenje sigurnosti I originalnlh konstruktlvnlh resenja 

hnc Vikcrs sc na podru~ju vazduhoplov>tva prvi put 

javolo 1911. kada jc vclika britanska kompanija za 

llradu oruija Vikers wns & Maksim potpisala ugo' or 

"' {rancuskim poonorom avijacije i konstruktorom. kao 

1 'lasnikom patcnra 1a pilotsku komandnu palicu. 

R. E. Pelterijem (Pelterie). Tim ugovorom Vikers je 

dohio dozvolu cia •izraduje avione konstrukcije REP u 

Vclikoj Oritaniji i nicnim kolonijama•. 

Marta 1911. u Vikcr.ovom pogonu u Eritu u Kentu 

formorano je vazduhoplovno odeljenje pod ruko' od 

'"om pionira avoJ:ICoje kapetana lierbena Vuda 

(H. Wood). Prvo '" kupili dvosedi a•ion REP, i re· 

1crvni ~adnji dco 1rupa. Avion su upotrcbili za prikaze 

lctcnja. a re2:.ervni dco kao osnovu 10 avion koji jc 

ka;nijc postao potnat kao jednokrilni vikers br.l. 

Gun bus 

Od el.spcrimentalnog dvokrilnog aviona EF 81 Vikers 

JC. prcko brojnih prototipova. 1914. razvio avion 

F8 5 gwrbus za kori!tcnje u RFC (vazduhoplovne snagc) 

i RNAS (mornariCko vazduhoplovstvo). Gunbus jc 

bio aviou kojim jc oprcmljena prva jedinica na svetu 

formorana iskljuti'o za vazdu!ne borbe. Bila je to II. 

grupa RFC koja je 2.~. jula 1915. poslata u Francusku. 

Kr>jcm 1915. gwrbus jc bio vee priheno zastareo avion 

r u proleee sledccc godine poeelo jc njcgovo povla~enjc 

iz jedinica. jcr ga je u lO vrcmc vet potpuno 

nndma~ i o Fokcrov jcdnokrilac. Nnkon povlafcnja iz 

prvih borbenih redova. gunbus je uopc~no kori!Cen 73 

'kolO\anje vazduhoplomih posada. 

Nnkon izbijanja rata Vikers jc veci deo svoje vazduho· 

plovne proizvodnjc iz Erita prebacio u radionice u 

Krajfordu. Tamo se nalazila i ekopa konstr\lktora u 

kojoj je radio mladi intenjer Reks Pirson (Rex Plcrson) 

koji sc Skolovno kod Vikcn.n. Oodine 1917. po 

~tao je glavni konmuktor i to je rncsto zadnao sve do 

1945. kada je nnimcnovnn glavnim infcnjerom. 

Oodine 1914. Pirson je vc~ dovoljno potvrdio svojc 

;posobnosti pa mu je poverena prerada jednosedog 

17\idafa i IO\'Ca bornrt!l balt!t. P1rson je prionuo na S\Oj 

z..1datak i prvo JC 1zradio ES I s,a motorom gnom. a 

onda je postcpcno doterao planove da bi avgusta 1916. 

dostigao najboljc rc!cnje modclont FB 19. U fabrici su 

izradena 62 nviona tog tipa i upotrcbljcni su na zapndnom 

frontu, na solunskom frontu i u Palestini. a ncko· 

liko primcraka poslato je u Rusiju . 

Brti izvictaC 

Pirson je 1916. konstruisao jcdnoscdi lovac FB 16 sa 

potisnom elisom i Vikcrsovim zvczdastim motorom 

hart. ali taj avion nijc bio uspc~an . Njegova pril i ~no 

izmcnjena vcrtija. sa novim motorom hispano suiza i 

sa oznakom FB 16D, dotivela je pak prilifno pohvala 

)'.eposredno pred rat Vikers se ukljueio i proi.zvodOJU 

aviona koji su nastajali u Kraljcvskoj vazduhoplovnoj 

fabrici u Farnborou. Kompanija Vikers jc za vreme 

rata proizvela 1650 aviona tipn SE5A §to jc predstavljalo 

najvccu proizvodnju tog poznntog lovca dostignu· 

tu u jcdnoj od fabrika pod ugovorom u Engleskoj. 

Vikers je isto tal.o proizveo vcliki broj sopstvenih voj· 

Dole: Vikersov FB 5 gunbus 

bio je prvi prilicno efikasan 

lovac bruanskog 

va:.duhoplo,·sr,·a u Fran· 

Cllskoj, /915. Na slici je 

prikazana tabra kopija tog 

av;ona koja jc iuadena pre 

nekoliko godirw u [abrici 

BA C u Ve,bridfu, nektJdainjoj 

/abner Vikt~. 

t50

Vikers vimi britanskog ratnog vazduhoplovstva 

Dlmenzlje 

Raspon 20,75 m 

Ou!ina 13,27m 

Motori 

Ova rols rojs igiVIII od 360KS 

Performanse 

Najve¢a brzina 160km na ~as 

Plafon 4270m 

Oolet 1450 km 

Naoruianje 

Cetiri mitraljeza levis kalibra 7,7mm 

Do 1123kg bombi 

151

Levo: Barnes Valisova ge· 

cdetska kcnstrukcija po 

pn•i put je koriscena kctl 

i:..rade jednokrilnog bombardera 

i::. kojeg se razvio 

avion velesli. 

Dole: Velesli je u drugom 

svelskom. raw uspe!no kori!ten 

u borbama u istoC· 

noj Africi. Na slici je avion 

ivrad etiopskih planina. 

Dole le••o: 1: d••omotornog 

dvokrilnog aviona 

n'rd!.inija je nastao tran 

.ffiormi ll11ion viktorija. 

Stu·vim dole: Viktoriju je 

februara /935. u britonskim 

transpol'tno·bombar· 

derskim grupama pole/a 

tla zamenjuje ni!ra manje 

nezgrapna valensija. 

- 

nih aviona i medu onima koji su se serijski proi:cvodili 

bili su FB 9 strimlejn gun bus, izraden u 95 primeraka. i 

jcdnomotorni dvoscdi vi~enamenski dvokrilni FB U. 

izraden u 100 primcraka. 

Jzuzetan uspeh medu Vikersovim ranim vojnim avionima 

postigao je dvomotorni bombarder FB27vimi iz 

1917. Tokom jedne radio emisije 1942. Reks Pirson je 

iznco svoja sc¢anja na vrcmc kada su taj avion konstruisali. 

izradili i njime polcteli- sve za t!etiri mcseca. 

Vimi je bio jedan od brojnih aviona koji su izradcni po 

nalogu ministarstva vojske za bombardovanjc ciljeva u 

unutra!njosti Nema~ke, ukljuCujuCi i Berlin. Vi1ni je 

prvi put poleteo 30. novembra 1917. i imao je motore 

hispano suiza koji su. kod serij~kih aviona. zamenjcrli 

motorima rols rojs. A vion jc stekao slavu nakon dva 

pionirska leta kada je godine 1919. obavio prvi let bez 

medusletanja preko Atlantskog okeana i kasnije prvi 

let od Britanije do Australije. 

PutniCki avioni 

Godine 1919. Vikers je celokupnu svoju proizvodnju 

aviona skoncentrisao u Vejbrid~u kamo je prebacio i 

svoje konstruktorsko odeljenje. Medutim. prototip prvog 

poslermnog aviona - vimi komeriel - izraden je u 

njcgovom ckspcrimcntalnom pogonu u Bckslcjhitu u 

Kcntu. Avion jc prvi put poletco aprila 1919. sa aerodrama 

Dfojs Grin. a ukupno su izradena 44 »debelju 

Skasta« putni~ka vimija. 

Vojna verz.ija 10g aviona bila jc vernon koji je slutio u 

RAf-u na Bliskom istoku za prevoz po~te na slavnoj 

pruzi Kairo-Bagdad. za prevoz jedinica i evakuaciju 

ranjcnika. Uz to. kori~en je i za povremena bombardovanja 

pobunjenih plemena u fraku koji je u ono 

vreme bio britansko mandmno podrufjc. 

Jednomotorni putnii!ki avion koji jc Vikcrs izradio 

pOCCtkom dvadcsetih godina bio je vulko11 sa osam 

scdi~ta. Zbog pri l i ~no zaobljenog trupa dobio je nadi· 

mak »leteCe prase«. Izrac.'len je u devet primeraka. 

lzdri ljiva dzini 

Jo~ pre prvog leta vulkona, aprila 1922, Vikers je pred· 

lofio isto imc za znatno veCi avion koji je nastao na 

osnovu ponude za bombarder velikog dolcta koji jc 

odgovarao zahtevima ministars1va za vazduhoplovstvo 

iz 1920. godine. Taj novi model. koji je u stvari bio 

poveCani vimi. na kraju jc naz:van virdlinija i kao 

dvokrilni bombarder postigao je rekord u trajanju 

upotrcbe u RAF·u. Decembra 1922. obavljenje su pr· 

ve probe sa prototipom, a prve jedinice su dtini- kako 

su nazvali avion iz milo~te- dobile krajem 1924. Ovim 

avionima opremljeno jc desct grupa. a kasnije su sluzi· 

li kao trenafni avioni. Iako su probne diini imale razli· 

t ite motorc. kod serijskih aviona za pogon su koriSCena 

dva morora napije lion. Prvi avioni su imali konstrukciju 

od drveta i metala, dok je konat!n.i model 

mark X imao potpuno metalnu konstrukciju. Raspon 

krila rnu jc iznosio 26.7 m. duzina jc bila 19m. a ukup· 

na tczina 8000 kilograma. A vion je bio opremljen sa 

dva motora napije lion Vll koji su omogutavali brzinu 

od 174 km na ~as i dolet od 1585 km brzinom od 160 km 

na fas na visini od l525m. Avion je imao te1iri !!lana 

posade. a naoru!anje se sastojalo od mitraljeza levis u 

nosu i jcdnim ili dva mitraljeza u repu aviona, koji je 

pored toga mogao da nosi i 1360kg bombi. 

A vi on za prevoz jedinica 

Uz virdtiniju, Vikers je konstruisao, shodno potrebama 

ratnog vazduhoplovstva. avioo za prevoz jedinica 

viktorija koji je prvi put poleteo avgusta 1922. Ovi 

avioni su uglavnom kori~eni oa Bliskom istoku gdc su 

1926. zamenili vernone i vimije. Bili su izuzetno pouzdani 

i izdr~ljivi. pa su njima obavljeni i brojni tu\1Cni 

lctovi. Me

Gore: T1~rboelum avion 

v1kers •·ongard u bo)OmQ 

putmtk~ anotukt kompamje 

Bntll uvt!jt. Trup je 

unao n~ob1tan preJtk u 

oblrku brOJa 8 1 I 39 stdtSta 

u gornjem df/u 1rupa, a 

prostor za rtret st nalozio 

u donjtm delu. 

Gore i u sredini: Jetlini tlo 

stu/a satuvtmi velington, 

otl /J .461 izrade11og primerka, 

j-ste ovaj T Mk 10, 

/renaf./11 IIViOII t.O lf/11-'180· 

tore, koj1 je r:}oten u Muz.eju 

RA F-a u Londonu. 

Dole: Voj11i 1renalni avi- 

011 wusiti se ocl pwnilkog 

vikinga rtlzlikovoo po stojnom 

trapu. Za trenolu pi· 

Iota. nangatora 1 bombar· 

dera r:,radeno Jf 160 pnme· 

raka lih awona. 

ljMnje gondole su kori~nc zbog toga ~to konstruktori 

nisu zeleli da preseku geodet,kc mrete konstrukcije 

kako bi smestili bombe u unutraSnJOSII 3\IOna. 

Vim pi 

TeSkote sa prostorom za bombe su savladane godine 

1936. kada se pojavio slcdeti Vikersov tip aviona sa 

geodetskom konstrukcijom. Bio je 10 srednji bombardcr 

koji je izradcn premu ~pecifi kacijama ministarstva 

za vazduhoplovstvo B9/32. Nnkon zna~ajnih pobolj~anja 

ovaj veliki dvomotorni avion potco jc serijski da sc 

proizvodi za potrebe RAF-a pod imcnom veli11gto11, a 

jedinicama je potco da se isporu~ujc 1938, godinc i 

postao je jcdan od najpoznatijih i nnjvi~c koriStenih 

bombardcra u drugom svetskom ratu. Avion. koji je 

kako u stru~nim krugovima tnko i Sire bio poznatiji 

pod nadimkom vimpt, koristcn je od prvog napada 

vazduboplovnih snaga 4. septembra 1939. pa svc do 

marta 1945. lzraden je u 11.461 pnmeraka - nekoliko 

biljada vik no bilo koji drugo bntan;ki bombarder- od 

toga 2515 u Vejbridtu. a ostalo u •fabrikama u senci• 

u Cesteru i Blekpulu. Septembra 1940 . .,., proizvodne 

trake su silazila 134 primerka mese~no. a do prolcta 

1941. mesefna proizvodnja ~ vi~e no udvostrufila. 

A vion je vrernenom proSao kroz uobifajcne faze raz· 

voja i poboljSanja. Dobio jc ja(!i motor i naorutanje. 

Do maja 1941. u okviru Bombarderske komande postojala 

jc 21 grupa veli11gt01111 i godinu dana kasnije od 

1043 aviona koji su u10 1mao geodetsku konstrukciju. bio 

je neSto 'et1 i P" obttno je zamiSijen kao teSki bombarder. 

Avion. kOJI JC P"'l put poleteo avgusta 1939. 

dotiveo je raznt te~koce zbog stalne neodlu~nosti vazduhoplovne 

komnnde i ncdostatka odgovarajuCih mo· 

tora. Kada su ga nn kraju preuzeli u naorutanje. prvo· 

bitno je koristio motore prat vitni, a kasnije bristol 

kentaurus. A vion sc dobro pokazao kod pomorskih 

spasila~kih akcija nose6 ~amcc zn spasavanjc koje bi 

odbacivao padobranimn. 

Cetvrti i poslednji i7 serija n••iona sa potpuno geodetskom 

konstrukcijom bio je fctvoromotorni bombarder 

vindzor koji jc P"'i put poleteo oktobra 1943. i koji 

nije imao priliku da uzme u~esta u borbenim akcijama. 

Karakteristike tih aviona bile su. izmedu ostalog. 

tetiri odvojena glavna locka koji bi prilikom sletanja 

ravnomemo preuz.eh tetinu a,·iona, krila bel ramenja· 

fa i odbrambeno naoruunje na daljinsko upravljanje. 

Poletela su samo tn proroupa •·ind;ora. 

PutniCki i ~kohki 8\ioni 

Godine 1944. kada su ;e neprijatelji povla~ili na svim 

frontovima. kod Vikcrsa su poteli da razmi~ljaju o 

potrebama poslcratnog civilnog vazduhoplovstva. U 

kasnu jcsen tc istc godinc taHaiili su i dobili zvanifno 

odobrenje da oslobode dco konstrukcionog odeljcnja. 

koji je predstavljoo jcdnu od dislociranih poslovnih 

jedinica planskog biroa u Vejbridfu, kako bi mogli 

zapoc!eti sa radom na dvomotornom putnitkom avi· 

onu. Tako je nastao VC I (Vikers Commercwl On~) 

koji je u;koro dobio ime v1king. Kako je avion rano 

poteo da se prOJCktuje i kako su za njegovu izradu 

koristena >elmgtono•·o geodctska krila. prototip metalnog 

wkmga je poleteo •et 22. juna 1945. i tako 

postao P"i bntanski posleratni putnifki avion. Dugo 

godina vtktng JC btO opremljen sa 21 sedi~tem. kasnije 

sa 27 sediSta. 1 na kraju sa 36. 

Jedan od tih aviona privremeno je opremljen sa dva 

turbomlazna motora rols rojs nene i poteo je da se 

ispituje 6. aprila 1948. Tako je viking postao prvi mlazni 

putni~ki avion nn svetu i jula 194S. je udaljenost 

iz.mcdu ncrodroma llitrou i Vilakableja u blizini Pariza 

preleteo za 34 minuta i 7 sckudni sa prosetnom brzi~ 

nom od 618 km na fa,, ~to jc bio rekord za civilne 

putni~ke avionc. 

lzmenjenn kOn\trukc1jn ~·ikmga dovela je do stvaranja 

aviona valet za RJ\ F l'ulfl. koji je prvi put poleteo 

juna 1947. \ pravom jc nosio na.ziv •pet aviona u 

jednom• jer mogao JC iluzctno brzo da se prilagodi za 

bilo koji od sledeCih ~adata ka : za pre•·oz vojnika. za 

154

transport oprcmc i snabdcvanja, za prebacivanje ra· 

njenika kao ambulantni avion, za vuCu jedrilica i :r.a 

padobrance. Ukupno je izracleno 260 aviona valet kojima 

je usledila i »leteCa ufionic-a« vorsiti koja je zamcn.ila 

velington r mark 10. 

Nakon rcnomea koji jc stekao posleratnim vikingom, 

Vikers je dotiveo nove p

VRHUNSKI AKROBATI 

Biker jungman I jungmajster niz godina su bili najbolji akrobatski avioni 

Karl Biker (Carl Bucker), konstruktor lakib a'•iona. 

postao je slavan tokom tridesetih godina zahvaljuju6 

svom dvosedom avionu jungman i vrhunskom akrobnt· 

skom jednosedu jungmajster. 

Tokom prvog svetskog rata Biker je bio pilot u nema~koj 

mornarici. Kada je versajski ugovor poratenoj 

Nematkoj zabranio proizvodnju aviona, preselio sc u 

Svedsku. gdc jc deset godina bio direktor proizvodnjc 

fabrike Svcnska aero AB (SAAB) koja jc izra

Svim pilotima koji su leteli jungmajsrerom bilo je ubr· 

zo jasno da raspoldu najboljim akrobatskim avionom 

do tada izgradenim. Taj svoj polotaj ovaj avion jc 

ddao sve do kraja pedesetih godina kada ga jc pre· 

uzeo f~ki z/ill216. Mnogi akrobatski piloti njime su 

odu~vljen i i ~andanas, nakon vi~e od pola stoleea! 

Prvi pilot koji je javnosti demonstrirao mogutnosti 

ovog aviona bio je rumunski kapetan Aleks Papana 

koji je jwrgmajstera dobio p«etkom 1936. U vremc 

olimpijskih igara u Berlinu prvo je pobedio na nekom 

akrobatskom takmifcnju u Rangsdorfu, a onda se na 

sve mogu~e i nemogu~e naCine prevrtao nebom iznad 

berlii1Skog aerodroma Tempelbof. Nakon toga je avion 

prebacio u SAO na najspektakularniji nafin- vazdu~nim 

brodom Graf Cepeli11 (Zeppelin). U Americi 

jc Papana nastupio na z.avr~nom mitingu ameri~kih 

vazduhoplovnih trka u Los Andelesu. 

Dalji Bikerovi uspesi 

Te iste godine nastao je pobolj~ani ju11gma11 Bii 131 8 

sa motorom hirt od 105 KS. Vee godinu dana ranije i 

Luftvafc jc prcstala da bude tajna i u njenim ~kolama 

je jwrgman kori~een kao pot!etnil!ki avion. a za daJju 

trenafu jungmajs1er. Pojavio se i prvi Bikcrov jcdnokrilac 

visokokrilac Bii 134. sportski dvoscd sa paralel· 

nim sedi~tima i krilima koja su mogla da se sklope uz 

trup. Bio je prava suprotnost jungmanu i jungmajsteru 

i zbog slabe preglcdnosti i jo! slabije stabilnosti nije ni 

u~ao u serijsku proizvodnju. 

Licencu za izgradnju jungmtma prvo jc dobio ~vajcar· 

ski Oornije. a onda i CASA u Spaniji. Tatra u Ceho· 

slovafkoj i Nipon Hokusai u Japanu. Godine 1938. 

Bikerovi dvokrilci leteli su veC u 19 zemalja i gJavni 

fabrifki probni pilot Artur Benic (Arthur Benitz) je 

jrmgmajsrerom obavio 40.250 kilomctara dugo re· 

klamno putovanjc po J utnoj Amcrici kada jc ovaj 

avion prikazao na 85 dcmonstracionih letova pred mo- 

gu6im kupcima . preletevSi jednom i Ande. I u predrat· 

noj Jugoslaviji je postojao veliki interes za te avione i 

na kraju je kupljeno prcko SO jwrgmana za vojne 

pilotskc Skole. A vioni su sklapani u fabrici Utva u 

Panfevu, a bilo jc planirano da se tu kasnije prcde na 

proizvodnju po licenci. 

Svi predratni akrobatski piloti su sanjali o jungmajsle· 

m i na medunarodnom vazduhoplovnom mitingu u Ci· 

rihu od 23. jula do I. avgusta 1937. na takmioonju u 

akrobacijama vee je devet od trinaest pi Iota letelo tim 

izvanrednim avionom koji je OS\'Ojio sva tri prva me· 

sta. Pobedio je nema~ki pilot Oto fon Hagenburg (Ot· 

to von Hagenburg) a jungmajsterom jc lctcla i prvak 

Nemafke Lizel Bah (Liese! Bach). Nemac Rudolf 

Lohner (Rudolph Lochner) jc svojim jtmgmajSterom 

pobedio u Holandiji, a drugi je bio. isto pilot jwrgmajsrera, 

Albert Falderbaum koji je pobedivao tokom naredne 

dve godine i ponovo 1960. kada jc ovo takmioo· 

nje obnovljeno. 

Godinc 1937. Papana i Hagcnburg su svoje avione 

odvcz.li u Ameriku da bi nastupili na mitingu u ~st 

amerifkih vazduhoplovnih trka u Klivlendu . Fon Hagenburgova 

glavna tac!ka programa bio je let na lcdima 

iznad same zemlje. U Klivlendu ga je sreea napustila 

tokom izvodenja ovog opasnog podviga. U led nom po· 

lotaju kormilom pravca je dotakao zemlju i vi~e nije 

mogao da okrene avion u norrnalan polotaj. nakon 

~ega se sru~io. Avion je uni~ten, a on sc izvukao iz 

olupina sa samo jed nom posckotinom na glavi. Zavijene 

g.lave. odmah nakon udcsa. u otvorcnim kolima 

obi~ao je odu~v ljcnu publiku. a onda je ponovio svo· 

ju prcdstavu sa Papanovim jwrgmajsterom. 

Student i bcstman 

SledeCi Bikerov prototip je prvi put poletco 1937. Bio 

je to srednjokrilac opremljen slabijim motorom sa dva 

otvorena sedi~ta, jedan iza drugog. Bii 180swdem. 

Bio jc doncklc ncobi~nc konstrukcije - drvena krila i 

zadnji deo trupa i fclifne ccvi u prednjem delu trupa. 

lzraden je u svega 40 primeraka. iako je bio veorna 

jednostavan za upravljanje i idealan za preobuku vi~c 

hiljade pilota jedrilice na motorno le1enje. Vctina tih 

aviooa je bila opremljena ili te~kirn motorom vahcr 

mikroo od 60 KS iii nemafkim cindapom od 50 KS. 

Usledio je Bii /81 besrma11, niskokrilac sa paralelnim 

sedi!tima u pokrivenoj kabini. sa motorom hirt od 

105 KS. Luftvafe je 1940. narutila veliki broj tih a'i· 

ona koji su sa tekuCih traka istism.1li jungmlm£• i jungmajstere. 

iako su oba tipa zbog svojc omiljcnosti i

vehkog broja izgrn.iidvej, 

jednn rezervista sc svojim lovcem boing P-12 spustio 

ta~no na njcgov avion i zamalo gn sosvim uni~t i o. 

Papanu jc ostatke svog jungmajsterto prodao amcri~kom 

akrobatskom pilotu Majku Marfiju (Mike Murphy) 

koji ga je nakon detaljne popravke opet osposobio 

za letcnje. Na takmiunjima jc postiz..1o lepe uspehe, a 

1946. ga je prodao Beverliju Hauardu (Beverly Ho 

"ard) kojo je avion preradio i ugradoo mu novi motorvamer 

od 185 KS. Nastupao jc na brojnom ameri~ldm 

motinZJma, a 1950. je avioo dovezao u Evropu i pokazao 

!ta sve jo!i mote da izvede na pariskom vazduhoplovnom 

salonu, u Engleskoj i Nema~koj. Hauard je 

ovim avionom lcteo do 1970. a onda mu je na nekom 

mitingu z.a vreme izv

Perlormanse 

Najveea brzina 170 km na eas 

B12ina u hotizontalnom letu ISOkm na cas 

Plafon 4000 m 

Oolet 650 km 

Te!lna 

T e!ina prazoog aviona 335 kg 

T ezina na poletanju 600 kg 

Motor 

Hirt od so KS sa l;etiri cilinclra 

Dole levo: Biker Bii 181 

besrman je 11 Lufrvafe sluf.io 

kao trenalni avion, 

avian za vetu a pored toga 

i za vuCu jedrilica. 

Desno: Biker Bi-18() Srudem 

je bio dvosedi jednokrilac 

sa sraz,merno slabim 

motorom, koji je prvi pur 

poleteo 1937, a itra/Jeno ih 

je .n•ega 40. 

nas veoma poznata. aviona za akrobacije. Cesi su na 

osnovu iskustava sa jungm(mOm i besrnumom razvili 

niz veoma uspe.Snih akrobatskih aviona ditJ. a Amerikanac 

Kertis Pits (Curtis Pitts) je projektovao svoj 

akrobatski avion pirs spe!el upravo zbog toga da bi 

stvorio bolji avion no ~to je to bio jtmgmajster. 

Jungmajsrer nije proizveden u velikom broju. U predrarnoj 

Nema~koj izradeno ih je oko 300 (~et iri nakon 

rata). 25 sa hirtovim motorima u Spaniji i 47 sa simensovim 

motorima u Svajearskoj. Bilo je mnogo vi~e 

jungmana. Sarno u Nema~koj ih je izgradeno vi!e hiljada. 

500 u Spaniji, 1250 u Japanu i veliki broj u Cchos 

l ova~koj pod oznakama C4 i Cl04. 

Bikerove fabrike su se nalazile na podru~ju koje je 

krajem rata okupirala Crvena armija i Biker je pobcgao 

na reritoriju dana!nje Savczne Republike Nematke 

gde je postao zasrupnik svoje nekada!nje fabrike u 

Svedskoj. SAAB. Godine 1967. u Nema~koj je oboovljcna 

proizvodnja jungmajstera i to oa inicijativu ame- 

ri~kog inknjera D~eka Kanarija (Jack Canary) koji je 

za raj posao pridobio manju fabriku aviona Jozd Bic. 

Medutim. Kanari jc poginuo u avionskoj ne:s;rea Eft 

nego !to je krenula prava proizvodnja i tako .., IDadena 

svega tctiri jungmajstera. a onda ,e _posao suo 

Uprkos tome. bilo je to izuzetno priZlW>Jr za - 

koji je prvi put poleteo 32 godine pre top. a pccsuo )e 

da sc proizvodi 27 godina ranije. 

JS9

SADRZAJ 

PRVI COVEK KOJI JE POLETEO? 6 JEONOOKIISTRAZIVAC 73 

SvCJI:tm avk>oom na pami pogon i sa krilima .. slepi mi!• 

Klement Ader se uvrstio u istoriju vazduhoplovstva 

AmeriOkj lodijanac: Viktj PO$t bio je harizmatieki pionfr 

vazc:fuhOplovstva u godlnama iz:me


PAllO IZVAZDUBA 

RATNJCI NEBA 

RATNAKRILA 

CBNE P'I'ICE 

ZACETNICI AVIJACDE 

SAVBEIIENIIIlABI 


" 

.......

•

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?