•

ALKOK I BRAUN
Preko Atlantskog okeana za 16 casova i 27 minuta
Pr"og aprila 1913. lord Nordklif (Nordcliffe), vlasnik
:-ta Dejli mejl, objavio je da nudi nagradu od 10.000
-unti sterlinga prvom pi lotu (iii pilotima) koji bude
•releteo Atlantski okcan. Ova ponuda je objavljcna
...amo dcsct god ina nakon ~to su bra~a Rajt izvriila prvl
¢t avionom na motorni pogon i uprkos ogromnim
~dkoCama koje su bile vezane za ovakav let, bilo je
... ilota i graditelja aviona koji su prihvatili izazov.
Pocetak prvog svctskog rata prouzrokovao je odlaga­
'-le i >Jordklifova ponuda jc mirovala za vrcmc ncpri­
Jteljstava. Ali jula 1918. kada se ve~ nazirala pobeda
-.a,eznika. Nordklif je opel istakao svoju ponudu. Celn
dana nakon primirja novembra 1918. Srampa je
'>bjavila da sc takmi~enje konatno ponovo otvara.
_ da bi stimulisalo proizvodnju znatno jatih mot ora
mnogo podesnijih lctclica«. Evcntualnim takmi~ari·
-na bili su postavljeni ta~ni uslovi. uklju6uju6 i ograni·
.Xno vreme od 72 Casa za izvr~enje preleta, s tim da je
~lo dopuSteno jed no medusletanje na more. a strogo je
"'tlo zabranjeno bilo kakvo u~e~~e lctelica iii posada
•OJe su bile • ncprijatcljskog porckla•. Takmitenje je
~lo otvoreno samo za takmifare koji nisu bili u aktiv ..
,_,j vojnoj sluZbi, a kao nepristrasni sudija odreden je
"'\ritanski Kraljevski aeroklub. Smer leta nije bio odrexn
i piloti su mogli da lete bilo u pravcu istok-zapad.
"'lo zapad-istok - jer jc pre svcga bio cilj da se prelcti
"'~ kontinenta na kontinent.
l.alo su pojedini britanski i ameri~ki proizvodati ,z.apo·
.:di izgradnju specijalnih aviona za ovaj poduhvac
Vikersova fabrika aviona jc vc~ raspolagala odgovarajuCim
avionom: bio je to dvomotorni bombardcr "ik.ers
vimi. Prvi takav avion je polctco novcmbra 1917.
a serijska proizvodnja ~cia je 1918. Sticajcm okolnosti
samo je jed an vimi stigao u Francusku u oktobru
1918. ali nije bio u opcnuivnoj upotrebi pre primirja.
Sio jc opremljen motorima rols rojs igJ VIII od po
360 KS. Taj avion , bez vojne opremc. posebno jc pripremljen
za let preko Atlantika. Ugradeni su dodatni
rezervoari za gorivo. tako da je ukupno mogao da
primi 3927 litara goriva. time jc. teoretski. njegov
dolet bio 3920 kilomctara. Uobicajcni broj tlanova
posadc aviona bio je tri. ali u ovom vimiju bilo jc
mcsta samo z.a dvojicu, a pilotska kabina jc tako prcuredcna
da posada scdi rame uz rame. Preostalo jc joS
jedino da sc odabcre odgovaraju~a posada.
Dvojico dobrovoljaca
Jcdanacstog marta 1919. bivSi pilot RAF-a Dfon Alkok
(John Alcoc)-demobilisan iz aktivne slufbe samo
dan pre toga - prc~ao je na dufnost u Vikersov servis u
Bruklendu. i uskoro jc ubcdio rukovodioca firme da je
upravo on pogodna osoba za taj lcL Roden u Man~estcru
1892. Alkok je bio intenjer, a 26. novcmbra 1912.
je dobio diplomu broj 368 pilota Britanskog aerokluba
. U narcdne dve godine stckao je glas hrabrog i
veStog pilota.' Potctkom rata sc prijavio u Kraljcvsko
pornorsko vazduhoplovstvo gdc je tri godinc radio kao
instruktor. Kako je uporno trazio da bude prcbatcn u
Dole: Neslovtm uwrSewk
istorijskog lew - vimi st
nosom zario u ;rsko blaro.
37