•

SVESTRANIHAJNKEL
Uvek je zeleo da bude prvi, ali nije uvek bio i uspesan
Dole: f>rvi prototip He-70
je u Hajnkelovim fabrika·
ma oztwlio poCetak novih
lleroditwmiCkilr zamisli bra·
te Ginter.
Dole u sredini: Uprkos
izuzetnim uspesima prvilr
He-70, Lufthanza je 1;11
svoj poSranski i pumiCki
saobraCaj narulila samo
manji broj ovili tll'iona.
Sasvim dole: Jedm1 od pr·
vih bombardera He-/ 11 8-
2 koji su 1937. ispitivtmi u
Legiji kondor u ~paniji.
Mcdu svim konstruktorima i proizvOOafima aviona na
svctu, tc~ko bi pronaSii ime koje jc nosio toliki broj
sasvim razli~itih aviona kao ~to je Hajnkcl. Njegovi
prvi avioni pojavljuju se vet u pionirsko doba vazdu·
hoplovstva i joS pre prvog svctskog rata dvadeset i
pctogodi~nji Hajnkcl bio jc glavni konstruktor i direktor
bcrlinskc fabrike aviona Albatros. Tokorn rata pre­
~ao je u kompaniju Hansa-Brandenburg i za ncma~ko
vazduhoplovstvo stvorio odli~nc hidroavione W 12 i
\¥29 i niz izvidaf!a i Skolskih brandenburga koji su
slutili jo~ dugi niz god ina nakon rata a izradivani su i u
dve fabrikc prcdratnc Jugoslavije.
Nakon rata Hajnkel je svoju konstruktorsku dclatnost
prcbacio u Traveminde kod Libeka i prvo sc posvctio
civilnim avio1lima koji su Ncmcima bili dopu~teni mirovnim
ugovorom. ali jc kradom prelazio i u oblast
ratne avijacijc. Nekoliko aviona uspdno je prodao u
lnoslranstvo - svoje hidroavione He-55 i liccncu za
lovcc He-37 u Sovjetski Savez. lako jc Hajnkcl volco
da dokazuje da nikada nijc bio nacista. morao je da
prizna da jc svoj najve6 uspon dofiveo upravo u vrcmc
nacizma i da mu je nezasita Lufrvafe. koja se
ubr.tano spremala za rat. omogutila neslutcno pro~irivanje
proizvodnje. To jc pOCelo vee 1933, kada je
poceo da gradi novu rabriku kod Rostoka, a vee nakon •
tri godinc pridrufila joj se isto tako novoizgradcna fabrika
u Oranijenburgu kod Berlina koja jc u ono vre·
me bila najveC.a i najmodemije vazduhoplovna fabrika
•
na svetu i koja je rrebalo da izra('luje jedino izuzerno
veliki broj dvomotornih bombardera He-111.
Medutim. njegovi prvi avioni za Luftvafc nisu bili naro­
~ito uspc~ni. pa ni modcrni. Dvokrilni izv i da~ He-45 i
visokokrilac Ha-46 bili su veC zastareli u vreme kada su
nacisti preuzeli vlast, ali boljib nije bilo, a Gering je
hteo da se Luftvafe odmah formira. SliCna situacija jc
bila i sa lovcima. koji je protivnicima trcbalo da oduzmu
hrabrost da sc umclaju u prva Hitlerova osvajanja.
He-51 je bio zavrlna verzija niza lovaca koji su tokom
dvadesetih godina izradivani za izvoz. Aprila 1935. vee!
su formirane prve dve grupc 132.1ova~kog puka Riht·
hofen koje su bile naoruianc scrijskim He-51A·I. Med·
utirn, koliko su He-51 vee bili zastareli pokazalo se
slcdetc godine kada je pOCeo gradanski rat u Spaniji i
Nemci su. rnedu prvim avioniina za svoju Legiju k:ondor,
u Spaniju poslali najmoderniju vcrziju He-51 B.
Vee prve borbe sa republikanskim lovcima sovjetske
proizvodnje. dvokrilnim po/ikarpovima 1-15, pokazale
su koliko su hajnkeli neupotrebljivi za vazduSne dvobojc.
Nadalje su He-51 kori~eeni jedino za napadc na
republikanske kopnene jedinice. a u Ncma~koj su prepu~teni
Skolskim i trenafnim lova~kim eskadtilama.
Blizanci koji su oboiavali acrodinami_ku
lpak, He-51 ima znafajno mesto medu Hajnkelovim
avionima, jer je to bio prvi avion novih konstruktora u
Hajnkelovom carsrvu u nastanku. bratc Valtera i Sigfrida
Gintera (Walter, Siegfried Giintcr). Ovi talento·
vani blizanci zaposlili su sc kod Hajnkela vee 1931. i
uskoro su preneli na ~cfa svojc zamisli o raz.voju avijacije.
Bili su izuzetni znalci aerodinamike i protivnici
tada prcovladujueeg miSijenja u svetu da razvoj vazdu·
hoplovstva zavisi jedino od sve snafnijih motora. a da
sama konstrukcija aviona vi~e ne mofe bitno da se
poboljSa. Oni su tvrdili da jc sa vee postojeCim motorima
rnogucc i.zraditi mnogo bolje i brfe avione. ProSio
jc. dodu~c. viSe godina pre nego Sto su svoju tvrdnju
mogli dokazati u praksi. ali sam Hajnkcl jc irnao toliko
poverenja u njih da se skoro vi~c
uop~te nijc m~ao u
njihov posao konstruktora i bavio sc jedino menedferstvom
Sto jc bilo i tc kako potrebno za delatnost njegovih
fabrika. Moglo bi se reCi da je otada Hajnkcl
avionima davao uglavnom samo svoje ime. Valtcr Gin·
ter je 1937. umro, ali je Sigfrid bio u stanju da sam
nadokJtadi taj gubitak jo~ vi~ sc prcda~i poslu.
Ook su brata Ginter koncipirala prve moderne avione
Hajnkclove proizvodnje, na tekuCirn trakama njegove
rabrike u Rostoku i dalje su morali da se proizvode
:» doju~eraSnji «: avioni. Medu ojima treba pomenuti
dvokrilni hidroavion He-59 koji jc dotiveo upravo
ncvcrovatan razvoj. Stvoren jc 1930. kao dvomotorni
kopncni bornbardcr iii hidroavion-bombarder, a vee
1932. probna serija je dokazala da je kao bombarder
neupotrebljiv. pa je izradivan jedino kao izvida