•

More documents

Recommendations

Info

Kapronl Ca3 ' Dlmenzlje Raspon 22,74m Dtliina 11,05 m Vislna 3,84 m Moton Tri iz01a lrasl
da javljaju poprili~ne te~ko& . Uz to, Fiatovi motori A 12 u italijanskim CaS bi se ~esto zapalili u vazduhu. ~to nikako nije odu~cvljavalo ni proboe a kamoli operativne pilote na frontu. I pcrformanse su mu bile jedva ne!to bolje od Ca 3. Jpak, proizvodnja se nastavljala. iako je ogromna porudfbina bila ~ista zabluda. U SAD su do kraja rata izradiJi svega pet Ca 5, a onda su prckinuli proizvodnju, a u Italiji ona se nastavila do 1921. Dotle je Kaproni izradio 552 CaS, Breda 102 primerka, Pijallo svega 10. I francuske porud2bina za 150 Ca 5 kod fabrike REP u Lijonu nije sc ostvari.la . Tek tokom poslednjih operacija prvog svetskog rata na italijanskom rati~tu u borbama su u~estvovali i CaS i to najv i ~e u sklopu 6. eskadrile koja je u poslednjoj ofanzivi kod Vitorija Veneta koristi.la 25 ovih aviona. lpak, sve do kraja rata, glavni teret borbi snosili su stari i isprobani Ca 3. Ca 5 je koristila i jedna ameri~ka mornari~ka grupa na zapadnom frootu, ali nakon prvog nocnog bombarderskog napada na dokove u Ostendeu u Belgiji vcoma malo su ih koristili, jcr su sc javljale stalne te~ko& sa motorima. Kaproni je tokom rata jo~ za jedan avion iskoristio svoju vee praksom potvrdenu konstrukciju •dvotrupnog aviona• sa sred i ~njom gondolorn - za izradu Ca 53 koji je bio manji od svog uzora, imao je tri para krila i jedan pot.isni motor. Trebalo je da se koristi kao lovac, izvida¢ i laki bombarder, ali se nije potvrdio. Za vreme rata i u prvim posleratnim godinama, Kaproni jc izradio prili~an broj projekata. ali ih je sasvim malo i ostvario. Pokrivao je skoro sva podru~ja. od sportskih aviona do dfinovskih bombardera i nekoliko puta bi, tako istrafujuCi, za~ao i u potpuni eorsokak. Ca 60 kapronisimo iii •brod za odmor• lsto tako neuspeo avioo i bez sumnje najvece Kapronijevo razo~renje u konstruktorskoj karijeri bio je Ca 60 koji jc dobio nadimak kapronisimo i sigurno je jedan od najneobi~nij i h aviona svih vremena. Na duga~kom i visokom trupu, iste ~ irine skoro celom du!i· nom, sa doom u obliku ~amc.a, uzastopce su bila po· stavljena tri para uskih krila, povezanih brojnim upornicama i pravom mreZom fica . Osam motora Iiberti od po 400 KS bilo je rasporedcno na prcdnjem i zadnjcm delu dva 1+'tru(?3f< u obJiku grede koji su povezivali sre.dnja krila. Cetiri prednja motora imala su vu~ne , a ~etiri zadnja potisne elise. Nakon dve godine rada ovaj letcti ~amac. koji su zbog zastakljenih delova trupa za putnike zvali i »brod z.a odmor«. samo se dva puta uspeo podici nekoliko metara iznad jezera Madore , ali je nakon drugog poletanja pao u vodu i razbio se. Kaproni kao da je bio opsednut teljom za stvaranjem ~to vecib aviona koja je, uostalom, sve do sredine tridesctib godina vladala u svim zemljama sa jako razvijenom vazduhoplovnom industrijom. Neumomo jc trafio nafin da re~i naizgled nere~ivo pitanje ~rstine kriJa ve1ikog raspona uz ve~ prihvatljivu aerodinami· ku. Tako su nastali dtinovski dvokrilni avioni Ca 79 i Ca 90- ovaj poslednji je imao ~est motora izota fraskini po 1000 KS i raspon 46,70 mctara- i prilitno moderniji visokokrilac Ca 95 sa tri motora po 1000 KS i rasponom 42 metra (koliko i bombarder drugog svetskog rata baing 8-29). lako se Musolini hvalio ovim prototipovima. serijski nisu izradivani, jer su se pojavile moo· ge te~koce , a za Kapronija su oni predstavljali sticanje dragocenih iskustava za gradnju mnogo praktitnijih i pogodnijih manjih aviona. Uop~tc uzev, Kaproni je bio tipi~an primer konstruktora meduratnih godina koji je stvorio izuzetan broj prototipa svih vrsta , aH veoma malo aviona pogodnih za serijsku proizvodnju , ~ to se u dana!njc vrcme vi~e ne mote ni z.amisliti . lpak, treba navcsti joS nekoliko njegovi.h aviona iz onog vremcna. iako bi cclokupan pregled bio isuvi~ duga~k i nezanimljiv. Mcllu poslednjim avionima stvorenirn poobrascu CaJbiojc Ca61, jati i pobolj~ani Co 5. Ca 66 jc bio ~etvoromotorni bombarder sa ~etiri mot ora montirana izmedu krlla. Ca67 je bio dvo~ motomi dvokrilni bombarder sa osetno manjim gornjim krilom, koji jc izvcsno vrcmc smatran novim uspe§nim obrascem Kapronijevih aviona. lz njega sc razvio Ca 73. koji je konatno u~ao u serijsku proizvdnju, a usledio je duga~ak niz verzija ovog aviona. Po tom obrascu nastali su i neki manji avioni . Takav je na primer bio Ca 70, dvoscd sa jednim rnotOrom sa vu~nom elisom koji je bio predvillcn za nocni lov. Za ost•ari•anje kolonijalnc poUtike Ca 73 i njegove varijante su prili~no godina smatrali najmodernijim italijanskim bombarderima, a kada su zastareli. prebateni su u Kirenaiku i tamo kori§~eni za ugu~ivanje stalnih pobuna u unutra~njosti ove pustinjske zemlje. Kaproni je tada saznao da se njcgovi avioni nisu najbolje pokazali u uslovima peskovitog zem Jji§ta i jakog sunca pa je samoinicijativno po&o da razmiSija o avionu koji bi mogao da se u isto vreme koristi kao bombarder i kao transportni avion i koji bi bio dorastao te§kim vrerneoskim uslovima bilo gde u Africi, pa bi tako mogao da se upotrebljava za uc!v~i· vanje i ~ireoje italijanskog kolonijalnog carstva na croom kontincntu. Prvo mu sc ~i nilo da ce svoj cilj dostici obimnom preradom uspdnog Ca73, pa je tako nastao Ca 103, aerodinamifki fistiji dvokrilni avion, ali je uskoro mo~ rao da prizna da je to tek polovitno re~enje i da te morati da stvori sasvim novi projekat. Sigurno se tom prilikom u velikoj mcri inspirisao radom Entonija Fokera (Fokker) koji je odustao od dvokrilnih aviona i odlu~io se za poduprti visokokrilac do~ivev!i izuzetan uspeh. Tako je nastao Ca 97. sli~an Fokerovom F- VII, sa veoma pouzdanim motorom jupiter. a onda je usle· dio Co 105 elipt i~nog k.rila, pa nclto vc6 Ca Ill pravougaonog krila. Od svih tih u osnovi veoma sli~nih aviona u serijsku proizvodoju kreoulo se sa ~etiri mo· deJa- Ca 97, Ca 111, Ca 101 i Ca 102. Prvi Ca97 je bio zami§ljen kao putni~ki ~stosed i imao je, kao i njegovi naslcdnici , nosetu konstrukciju od ooli~nih cevi, a prekriven je bio platnom. Proizvodnja je vee nakon prvih civilnih Ca 97 pre§la na Ca 97 Ri i Ca 97 Co, a ovi poslednji su vee bili pravi kolonijalni avioni. kakve je zamislio Kaproni. Uvcliko su se koristili u Libiji, Eritreji, Somaliji i prilikom osvajanja Etiopije 1935. i 1936. Tri takva aviona tajno su kupili i Mallari koji prema odredbama Yersajskog ugovora oisu smeli da imaju vojno vazduhoplovstvo, a oamerava· Li su da ih i sami prave po licenci. Jo~ uspe§niji bio je Ca 101 koji je prvi put polcteo 1928. i dve godine kasnije je ~eo da se izralluje u zaista velikim scrijama. Raspon krila je imao skoro 20 metara, a imao je i tri motora od 200 do 370 KS - armstrong sideli links. valter kastor, pijallo stela VII iii al(a romeo duks2. lzvestan broj Co 101 je izraden i u civilnoj putni~koj varijanti sa os.am sedi~ta. ali veCinom su pravljeni za bombarderske jedinice. Madari su kupili nekoliko primeraka i njima popuni!i dvc •po ~tanske eskadrile«, a oekoliko ih je oti§lo u Paragvaj. Zalosnu slavu Ca 101 su stekli u Etiopiji gde su cskadrile Leone i La Disperata scjalc smrt ~irom ncza~ticenih sela. a svetska ~tampa bila jc puna njihovih amblerna - lavlje glave i lobanje sa uk~tenim kostima. Avioni u stvari nisu bili tako uspe~ni kako su Italijani tvrdili. jer za afri~ka prostranstva imali su prilifno Ill
Page 1 and 2:
I I • •
Page 3:
LUSTROVANA ISTORIJA VAZDUHOPLOVST I
Page 6 and 7:
PRVI COVEK KOJI JE POLETEO? Svojim
Page 8 and 9:
COVEK-PTICA IZ BERLINA Eksperimenti
Page 10 and 11:
- - L -- PIONIR NA RECI POTOMAK Pok
Page 12 and 13:
RODENJE AVIONA Godine 1903. braca V
Page 14 and 15:
lduce godinc braca su napravila nov
Page 16 and 17:
Dolt' ft•,·a. Rlljto\' unon· d:
Page 18 and 19:
\1cunhe) za pl'\i let od parka kod
Page 20 and 21:
Dole: Samos·Dilnonov ori· ginalni
Page 22 and 23:
I t Gore: Lotam lett' s1•ojim (lv
Page 24 and 25:
BlerioXI Ciort: Trop anono blt"rro
Page 26 and 27:
Dnno. l'prm ljultJt po IWS:thu m um
Page 28 and 29:
PIONIRI JUGOSLOVENSKOG VAZDUHOPLOVS
Page 30 and 31:
Levo: Ecltl· \II, \•erOI.-'(ltno
Page 32 and 33:
PIONIR AKROBATIKE- PEGU Njegovi pok
Page 34 and 35:
PILOT SA DIVLJEG ZAPADA Sem Kodi je
Page 36 and 37:
Dolt A.'odt rodi no n·om d,·oJ..n
Page 38 and 39:
Doff Pogled " ptlol\411 Jwbmu saCrn
Page 40 and 41:
I Sh11ri ne idu kako bi trebalo Kak
Page 42 and 43:
Oaglasov Svelski pulnik Daglasov av
Page 44 and 45:
»DUH SENT LUISA« Carls Lindberg j
Page 46 and 47:
dana za dogovorenih 12.500 dolara.
Page 48 and 49:
Dole: Lindberg u kabini aviona siko
Page 50 and 51:
Supermarin S6 B li da Jete oko trou
Page 52 and 53:
kompanije Sel i Dteneral Stirn navi
Page 54 and 55:
• • (iorr: Savoja-nwrll.eu Sm65
Page 56 and 57:
Avro 504K G-EBIZ koji je leteo u le
Page 58 and 59:
Gore: U Frunwskoj Jt •·reme lttU
Page 60 and 61: Desno: Savremeni Ietol po krilu je
Page 62 and 63: Desno: Pits speiel Rotuw· nOn! akr
Page 64 and 65: i to joker F· VII, zvani Detroiter
Page 66 and 67: sidu do iznad same morske povr~inc.
Page 68 and 69: SAMA DO AUSTRALIJE Prvi daljinski l
Page 70 and 71: Dolt•: f:.'nu D!omon na a~rodromu
Page 72 and 73: De.mo: A vion persival gal siks koj
Page 74 and 75: Gore: Post i G~ti sa Vini Mej mrd,
Page 76 and 77: Dole: Posto•·a Vrni MtJ je i:/ot
Page 78 and 79: jcdan primcrak. a O
Page 80 and 81: USAMLJENI LETAC Let Frenslsa Cicest
Page 82 and 83: Dolt: Jotlm ostori Cil'ntero•·og
Page 84 and 85: 1 • Dole: Ricard IJml (ties· no)
Page 86 and 87: Dt>no: Nakon lnJIItn{alnog povratka
Page 88 and 89: Dol~. Fornwcrju rtalrjan· sJ..rh h
Page 90 and 91: Kako se vreme naglo pogoN!alo. Amel
Page 92 and 93: 1 Dole: Poslr prt•og •pra· ''O
Page 94 and 95: !)ole: ANT-25·1 crvenih /...rl/a k
Page 96 and 97: dcnje. Nekoliko MF7tmalo je i belgi
Page 98 and 99: Moris farm an MF 11 Dlmenzlje Raspo
Page 100 and 101: D.sno: Bomlx>rdtr .\ C 223 I~ /936.
Page 102 and 103: Dole: Brege 14 10 plo••CJma umu
Page 105 and 106: Od /9/7. do 1926. tzradt iiO """ 85
Page 107 and 108: ... !\ , / , ' , ' ~---- ... , / /
Page 109: o c,holnlm 3\IOn \3 t;rcd i ~njom g
Page 113 and 114: Levo i sasvim /evo: Kapro· ni Ca 1
Page 115 and 116: Dol~; Pn·' prmr~rak prob· ne sen1
Page 117 and 118: sto dotada.Snje • kante za smcc5e
Page 119 and 120: se razbio o zemlju. Upnwo ta opa~na
Page 121 and 122: • Desno: Awon Ht-219 i• motda b
Page 123 and 124: Utohko JC •·i!e za ialjenjc ~to
Page 125 and 126: Kertis JN-4 dzeni Motor KortisOX-5
Page 127 and 128: Gore: JedJJn od u·ega 45 pflmuaka
Page 129 and 130: sirao se kao treci za Gordon Beneto
Page 131 and 132: lorn (parasol). Dvokrilna vcr
Page 133 and 134: Gore: Trem1f.ni ovion U-2 je bio mo
Page 135 and 136: Te!ina praznog aviona 1265kg Teiina
Page 137 and 138: KONSTRUKTOR IZ PIKARDIJE Mnogi pozn
Page 139 and 140: u•·o: Pmmik• pote;-62 kompamje
Page 141 and 142: I Hidroovioni i ovlonlt• •eUke
Page 143 and 144: Dtsrro: Od oktobra /917. do oktobra
Page 145 and 146: vazduhoplovnc tchnikc upotrebljavan
Page 147 and 148: Hidroplan SM DlmenziJe Raspon 14,50
Page 149 and 150: Rogozarski R-313 nutiln preduzeCima
Page 151: Vikers vimi britanskog ratnog vazdu
Page 154 and 155: Gore: T1~rboelum avion v1kers •·
Page 156 and 157: VRHUNSKI AKROBATI Biker jungman I j
Page 158 and 159: vehkog broja izgrn.iidvej, jednn re
Page 160 and 161:
SADRZAJ PRVI COVEK KOJI JE POLETEO?
show all

•

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?