•

PTICE ZA RAT I MIR
Kertis je izradivao sve - od pouzdanih putnickih kondora do brzih lovackih sokola
Glen liamond Kertis (Glenn Hammond Curtiss) je
nakon brace Rajt sigurno najpoznatiji pionir vazduhoplovstva
u SAD. Roden jc u Hamondsportu u drtavi
Njujork. 21. maja 1878, i sa pctnacst godina napustio
je ~kolu da bi postao telegrafista, a onda sc zaposlio
kod lstmen Kodaka, a na kraju u radionici z.a poprav·
ku bicikala u rodnom gradu. Godine 1901. je vee izra·
divao bicikle svoje proizvodnje i uspdno u~estvovao na
takmi¢enjima. a onda je preSao na privlat!nije mOtorci·
k1e. da bi na kraju zav~io u v~zduhoplovstvu. Nairne,
izradio je motor za 16.5 mctara dugatak diri~abl Kalifomijska
strela koja je za javnost prvi put poletela na
sajmu u Sent Luisu. 25. oktobra 1904. lako je lctelica u
vazduhu izvcla potpuni krug, predstava ipak nijc bila
uspe~na. jer je Kcrtisov motor. koji je imao 5 KS otkazao
i Kalifomijska strela jc prcko grada i Misisipija
odletcla u llinois.
Godine 1905. slavni dr Alcksander Graham 8el (Alexander
Graham Sell). pronalazat telerona. po¢eo je
da nagovara Kcrtisa da mu izradi motor z.a »tctracdar·
ske« zmajcvc. Kertis time nijc bio odu~cvljcn. ali nakon
dufeg oklevavanja prihvatio sc posla i izradio
jcdnu jednostav11iju \ arijantu auromobilskog motora.
1
Tako je kona~110 postao tlan Udruzenja za vazduhoplovlle
cksperimcntc koje je finansijski podupirala supruga
Grahama Sela koja jc imala i pozama~an sop·
stvcni imetak. Udru~enje je raspolagalo jednim jedinim
avionom sa Kcrtis-Kirkamovim motorom od
40 KS i kada su sc dvojica kolega srusila tokom jednog
pokusaja. na red je do~ao Kertis sa svojom lctilicom
D!wr bag (skarabej). Juna 1908. je uspcsno leteo i
osvojio nagradu revije Sjentifik Amcrikcn za prvi javni
let du!i od kilometra. Cinjcnica jc da su braCa Rajt
u stvari bili bolji. ali oni nisu htcli cia urestvuju na tom
takmi~enju. Kertis je svog Skarabejlf opremio plovcima
i prcimenovao ga u Ltlll (gnjurac). ali se hidroavion
nije hteo podici sa vodc.
Zlatni kukoc
U proleCe 1909. Ker1is je izgradio manju i jednostavniju
verziju Skarabeja i nazvao je Gold bllg (zlatna buba).
jer je bila prekrivcna zutom balonskom svilom.
Za taj avion je izradio i nov motor sa c!etiri cilindra koji
je imao te¢no hla~e11jc od 25 KS. Sa partncrom Hcringom
(Herri11g) je osnovao kompaniju Hering-Kertis,
prvo preduzeCe za proizvodnju 3\'iona u Americi.
Gold bag je bio mnogo bolji avion od D!rm bllglf i
imao je S.:'lsvim no vi sistcm za upravljanje po nagibu.
Kertis je naime 1908. imao spor sa bracom Rajt zbog
patcnla za upravljanje sa savijanjem krila i sada jc
odluCio da Ce raditi na potpuno nov nac!in i avion
opremiti krilcima koje je pokretao nckakvim jarmom
koji je pilot imao prikaten na plecima. Ta krilca su se
nalazila izmcdu gornjcg i donjcg krila. u blizini krajeva
krila. Uspeh postignut ovim avionom je Kertisa podstakao
da izgradi jo~ jednu sli¢nu letelicu -
Golden
flajer (zlatni letat) - i time kona~no svojc ime upise
me(lu vodeCa imena tadMnjeg vazduhoplovstva. Golden
flajer jc imao znatno snaZniji motor kertis v .. s od
63 KS i prvi put je pre.dstavljen na velikom vazduhoplovnom
mitingu u Remsu u Francuskoj. gde je 25. avgusta
1909. prvi put lcteo. Njirne jc Kcrtis. tri dana
kasnije. osvojio pehar Gordon 8enet nakon ~to je 20
kilometara preletco za 15 minuta i 50.4 sekunde. ldu­
Ceg dana je osvojio i nagradu za najvcCu brtinu kada je
postigao 84.71 km na ~as.
•
JoS pre Remsa Kertis i Hering su imali lep spisak
porud~bina za avione i motore. a uspe~an Golden fla·
jer ga je osctno povccao. U prolcce 1910. Kertis je
zaradio jos 10.000 dolara letom od Olbanija do Njujorka
du~ reke Hadson. Tih 245 kilomctara je prclcteo uz
jedno medusletanje ~to je za ono vrcmc predstavljalo
izuzetan uspch. U le10 iste godinc je osnovao pilotsku
~kolu u Hamondsportu i planski pol!co da pobu