•

kompanije Sel i Dteneral Stirn navigej!en. bile su im
pokrovitelji i obetale su date prevcsti avion za trku do
ltalije i nazad. Doneklc zastareli avion supermarin si
Ia jon II sa motorom od 450 KS napije lion nijc bio
dorastao brzim i snafnim italijanskim avionima. pa ga
je konstruktor Redfinald Mi~el (Reginald. Mitchell)
tako izmcnio da je mogao da dosti.fc vctc. bninc -
smanjio jc raspon krila za 1.2 m. uklonio svu dodatnu
oprcmu, sve nosa!!e je tako oblikovao da imaju ~to
manji otpor vazduha. Dva francuska hidroaviona
CAMS-36 povu&na su vee pre pofetka takmifcnja i
Mi~elov modifikovani supermarin jedini jc mogao da
ugrozi pobedu ltalijaoa.
Ttalijani su prijavili tri takmi~ara. dve letelice maki
M 17 i sasvim novi avion lepih linija, savoja S51, sa
motorom hi spa no suiza od 300 KS. Medutim, ltalijani
nisu imali sreCe sa ovin1 avionom. jcr jc jo~ u prcdtak·
mi~enju, na jednom od probnih navigacionih letova,
zakaCio pov~inu vodc i prcvrnuo sc. Prema pravilima
avion bi trcbalo climinisati ali vodja Supermarinove
ckipc Hubert Skot-Pejn (Hubert Scon-Paine) poneo
se sportski , ne protiveti se da budc popravljen. Tako
su sva ~etiri aviona bila sprcmna na startu tog sun~.a·
nog jutra 12. avgusta 1922. Henri Bajard (Henry Biard),
glavni probni pilot Supermarinove ekipe leteo jc
avionom si lnjon; Kornjoli i Zaneti su ponovo lctcli
svojim avionima moki, dok je Alcsandro. Pasaleva
(Aiesandro Passaleva) lcteo savojom. Pasaleva nije
leteo maksimalnom snagom svog motora , jer se zbog
nesre~e u prcdtakmi~enju smocilo drvo elise koja jc
pofcla da sc raspada, a avion da se tresc. Ipak. on je
uspco da dostigne engleski avion, pa fak i da ga prcs:tigne,
ali kako su se vibracije povc~avalc, Pasaleva je
morao da smanji brzinu i na kraju je zauzeo drugo
mcsto, 122,6 sekundc iza Bajarda. koji je pobedio
prosc~nom br.zinom od 234,48 km na ~as.
Britanska neodluCnost
Prijavljivanje za sedmo takmifenjc. godine 1923. blizu
Kovisa na ostrvu Vajt bilo jc predvic!eno do L. marta
1923. Do tog datuma prijavilo se tri ~merifka, ~est
£rancuskih i tri italijanska aviona, ali nijcdna britanska
letclica. Prijavljivanje je produ1eno do 1. avgusta, mcdutim
i dalje nije bilo takmifara iz Velikc Britanije. U
Donjem domu je postavljeno pitanje zbog ~ega vlada
ne daje svoju pod~ku za ufestvovanje u takmi~eoju.
jer je to pitanje nacionalnog prestiu? Konafno je
vlada pristala da pobedni~ki a vi on- ako bude britanski
- otkupi za iznos od 3000 funti. U poslednjem trcnutku
fabrika Supennario je prijavila svoj si /ajon i nakon
&tvrtog produ1etka prijavljivanja, Robert Blekbern
(Robert Blackburn) je prijavio svoj pelet, a Hari Houker
jc preuredio svoj fnajder iz 1919. i nazvao ga
Duga, ali taj se avion razbio jo~ pre takmifenja.
Amerikanci su prijavili dva aviona kertis CR·3 i jedan
rajt NW·2. Verzija kopnenog kenisa sa stajnim tra·
porn jc dobila Pulicerov trofej za trku 1922. prosc~nom
brzinom od 331.2 km na ~as. pa su kertis( smatrani za
vcliku pretnju, premda su mnogi posrnatnl~i zakljuCili
daCe Siroki plovci jako da smanjc njihovc performan·
se. ltalijani su poslc du~cg kolebanja odustali od takmil!cnja
jer nisu mogli da pravovremcno obezbcdc
motorc vc~c sna.gc za avionc sovoja SSJ. i aako su
prcpustili priliku da dobiju trofej u trajno vlasniStvo.
Ma~ruta je hila duga 37,2 nautifkc milje sa pet krugova
isto~no od Kovisa do Sislcj Bila i nazad u pravcu
zapada. dot obale Jutnog mora , do ostrva Vaj1. Ova
francuska aviona su climinisana joS tokom 1avigaci·
onih letova. a amcril:ki NW·2 je eksplodirao i pao u
more. Blckbcrn jc poginuo.
52
Za nagradu su se dakle takmi~Hi si /ajon sa jal:im
motorom od 550KS. francuski CAMS38, CAMS-
36bis, i latam L.l; amcrifki kertisi CR-3. Njih su
pilotirali porufnici Ratledz Irvin (Rutledge Irvine) i
Dcjvid Ritcnhauz (David Ritenhouse). Amerikaoci su
prvi startovali, nakon njih Bajard i Moris lrel {Maurice
Hurel) avionom CAMS38, dok su druga dva Francuza
OO:tetila avion tokom mane\•risanja pre starta i morali
su da odustaou. Hiljade gledalaca okupilo se na obali
da prate takmiCcnjc i uskoro su shvatili da su dva
najveca favorita ameri~ki avioni kertis D-12 sa 465 KS.
To se i obistinilo. jer prva dva mesta su pripala Amcri·
kancima - Ritenhauz je pobedio sa proscfnom brzioom
od 285.5km na fas, a Irvin jc dostigao 279,2km
na fas. Englez Bajard je bio treti sa prosetnom brzinom
252,9 km na ~as .
Evropski takoliCari
Ubedljiva ameri~ka pobcda u Kovisu jasno je pokazala
da ako felc da sc trofej vrati s one strane Atlantika.
cvropski takmiCari i konstruktori treba da se svojski
zalofe za dalji razvoj aviona. Sretom po evropske
takmic!are. Ameritko nacionalno acronautic!ko udruzenje
je sportski otkazalo takmifcnjc 1924. u Bahimoru.
jer osim njihovih nije bilo drugih izazjvaCa.
ldu~e god inc u Britaniji jc u~injen ozbiljan napor da sc
dobro pripreme za takrni&!nje. Ministarstvo vazduho·
plovstva je anga!ovalo kompaoiju Gloster i Supcrmarin
da za njega izgrade brze hidroavione koje bi onda
ministarstvo pozajmilo uc!csnicima trkc za Snajderov
pehar, opel planiran u Bahimoru od 24. do 29. oktobra
1925. Rcdzinald Mi&l je konstruisao potpuno novi
jednokrilac supermarin S 4, koji je tajno izraden u po·
gonima fabrike blizu Vulstona kod Sautemptona.
Tako je nastao i jednokrilni hidroavion gloster Ill, sa
motorom lajon. Hjubert Brod (Hubert Broad) i Bert
Hinklcr jc trebalo da sc takmi~e ovim glosterima, a
Bajard opet avionom supermarin S 4.Svi ovi avioni su
prevezeni brodom do Bahimora u Merilendu, gdc su
Amerikanci veC spremili tri potpuno nova kertisa
R 3C-2, koji su bili prilifno manji. a pre svega i ~istije
konstrukcijc od pobednika 1923. ltalijani su bili u konkurcnciji
sa parom hidroaviona maki M 33.
Ma~ruta je polazila iz zaliva Cesapik, jugoistocno od
Baltimora. Ova nova i brza britanska aviona veoma su
brioula Amerikance, ali tri dana pre trke dogodila se
nesre~a koja jc jako oslabila britansku ekipu. Bajard.
koji se pre samog takmifenja razboleo od jakog gripa.
ipak je pilotirao svojim avionom, i onda izgubio kontrolu
nad S 4 pri velikoj brzini i na visini od oko 240
metara i sru§io se u more. SreCom. bio je samo povre·