•

Cor.: Jula /944, pred sa·
mu smrt Polikflrpo"a· po·
tete Mt proht nm·og noC·
nog bombard era N B IT)
koj~ w uhr:.o nakon toga
pr~k.mmt. :.bog uMdanja
koiUintkcionog biroa.
Dole.· Lo•·ar 1·17 h 193-1.
imao Jt, :a ra:.liku od
:Yc.dwtog motora kod f.
16, u~rodmamifki mnogo
boljt motor na tetno hlade·
ll)t, all Aop· jt bio mnogo
osetljn•tji na pogmke, pa
nijt bio pogodrm ztz serij·
sku i>rojzvodnju.
novi jcdnokrilni lovac 1·16. tija jc itrada zaf)OCeta
skoro u bto vrcmc kada i 1-15. Prvi let je usledio
31. deccmbrn 1933. Ekipa konstruktorn je 1-elela da if.
16 imu dohrc manevarske sposobnO\ti pa jc stvoren
vrlo mall 1 Ia~ jcdnokrilac vrlo kratloog trupa' krilima
neob1Cno malog raspona - svega Y m Du1ina trupa je
bila 5.9 m. a te!ina na poletanju a"ona iz poe serije f.
16 (lip 4} iznosila je 1420kg. Motor JC b1o M·25 od
700 KS. a maksimalna bttina tog okretnog aviona je
bila 455 km na eas na visini od 4000 m.
lna~c. Polikarpov se tom priJikom vrmio drvcnom mo·
nokok trupu. A vio n je imao stajni trap sa ru~nim
uvlaecnjcm, pokrctni poklopac kabinc, koji je kasnije
fiksiran u otvorcnom polo~aju. Kako su sovjctski piloti
imali tc~ k~a u upravljanju avionom 1-16, izradena je
trenatna dvoseda vcttija, sa oznakom UTI·./ (svaki
~ctvrti 1·16 komplctiran 1935. bio je UTI-4). a uz to je
tim probmh pilota odlazio u jcdinice ratnog vazduhoplov;tva
~~rom SSSR-a tokom 1935. da bi im pokaza~
kako treba letell tim avionima. B•lo JC proizvedeoo
ukupno 6555 primeraka aviona 1-16 svih vcrzija u vre·
menu izmcclu 1934. i 1940, a 1941. ovaj tip je nn brzinu
opct uvedcn u proizvodnju zbog raw sa Ncma~kom.
Knko i>U modcrniji 1ova~ki avioni po~cli da stitu u
vazduhoplovnc jcdinice tek 1941. 1· 10 jc morao, iako
potpuno za;wreo. u nedostatku drugih, da prcuzme na
sebc ~lavni udar u f)OCetnom napadu sila Osovine.
A\lon 1·17, trcti tlan ove poznatc porod1cc lovaca
konstru1>0n je kao lovac za velike bmne "' motorom
na hladenJC te~n~u. koji je trebalo da posti1e SOOkm
na t:l!.. Konstrukcija i oblik bili su u naetlu jednaki kao
kod model a 1·16, a Polikarpov je odabrao motor hispa·
no su•za 12 Ybis od 750 KS (raclen po licenci kao M·
100). Prototip /-/7 je polctco u septcmbru 1934, ali
nijc u~pco da postigne planiranu brzinu. Modifikacijom
drugog prototipa, u koju je ukljutcno i pobolj~·
nje si;tcma za hladenje motora. dostignuta JC maksi·
malna bmna od SOOkm na eas. a plafoo je bio 9700m.
Medutim. razvoj aviona /-/7 bio je ipak obustavljen.
U zimu 1937138. jc A.Sterbakov, t lan konstruktorske
ekipe Poliknrpova. dobio zadatak da prcprnvi dvokril·
ni 1·15. Tako je nastao 1·153 koji je imao stnjni trap na
uvla~enj e i krila pod galcbovim uglom. Kasnijc verzije
opremljenc su motorom M-63 od 1000 KS, u zvezdi,
kojim je postigno maksimalnu bttinu od 443 km na eas
na visini od 4600m. lzra(leoo je ukupno 3437 aviona
ovog tipa. a bio je korutcn u Mand1uriji i za vreme
drugog svetskog rata.
Eksperimentalni prototipovi
Ova sledeta projekta dvokrilnih aviona nisu uspela.
Lovac 1·190 je domen i isproban. ali se odustalo od
proizvodnjc nakon pada prototipa. J.zrada 1-195, za
koji sc prcdviclnln brzina od 580 km na eas, napu~tena
je j~ u lazi konstruisanja. Umesto toga, Polikarpov se
skoncentrisao na razvoj jednokrilnog 1·16 sa zvezda·
stim motorom. Za prototip 1·180, Polikarpov je adaptirao
trup /-/6, tako da je mogao da se montira motor
od