•

hodroa\IOn H koji je dotle imao osuvo$e slab pogon, i
tako je nastala verzija H-12, ra~na krila preko
28 metara, uzletne tetine oko 3600 kg. Ovi avioni sa po
dva motora Iiberti bili su poznati kao Vthka Amerika,
w razJiku od Amerike kako je nazvan Kcrtisov hidroavion
tip 11-4. Naorutani su bili •• po ori mitraljeza i
nnsili >u i ~pod krila oka~ene po dve bombe od 200 kg
iii tctiri od 45 kilograma. Jedan od tih aviona bio je
prvi amcritki avion koji je u tom ratu oborio neprijate­
Jja, nematki cepe/in 1-22, 14. maja 1917. Za ameri~ku
mornarieu je izradeno 19 primeraka. za britarosku 50, a
za britansko momari~ko vazduhoplov.ovo jo§ 21.
Jo§ uspe~noja bila je pobolj~na a i ne~to nanovo koo·
struosana verzija 11-16 sa d\'OStrukim •>tepenikom• na
dnu trupa u obliku famea koji je osetno ola k~vao
slctanja i poletonja sa ncmirne vodene povtiine. Mor·
nariea je odmah poru~ila 150 aviona H· /6 i Kertisove
fabrikc u llmnondsponu i Bafalu su bile tako optere·
~enc da jc Kertis odlutio da izgradi i ore~u. u Garden
Sitiju nn Long Ajlendu u Njujorku.
Drugi njcgovi avioni it tog vremcna nisu bili ta.ko
uspc!no i napravljcni su jedino pro1o11povi, a on je,
njemu wojstvenom IVrdogJav~u. upomo teleo da
.,.,·Jada sva podruqa koostrukcije aviona. lpak, kao i
drugom ameritkim konstruktorima i proizvodabma a vi·
ona. 1 njemu nije pOOio za rukom da za vreme rata
SI\Ori pogodan Jova~ki avion koji bi bio ravan savez·
ni~kim i svi oni morali su se usmeriti na proizvodnju po
Jiccnci frnncuskih i britanskih lovaca. Mcdution , zbog
uw r~c tkn rata armija je poniStila vcliku porudtbinu za
300 lovaca SPA D XIII, 200 bristol fajtera i 1000 SE·5A
koje jc trebalo da izradi Kcnis.
Poi Jet preko Atlantskog okeana
KraJ rata je Kenisu dao podstreka da se opet vrati
>'OJ om planovima o preletanju Atlantskog okeana. pogotO\O
JCr je vee imao odgovarajuci avion. A vgusta
1917. je naime momariea od njega nnrueila ~ ti ri hi·
droavionn NC za protivpodmornieke patrole, koji je
trcbalo dn budu ve6 od svih dollldaSnjih aoncriekih
:wionu~ s:n po tri motora liberti od 400 KS. Prvi medu
njima. NC-1, je poletco 4. oktobra 1918, prekasno da
bi mogao da ufestvuje u ratu, ali je onda 27. novembra
pokaz.10 svoju izuzetnu nosivost jer je poleteo sa 51
putnikom ''o je tada bio svetski rekord. Kako se svima
e.nilo da i to ne~ biti dovoljno za pre ~ookeansk i let,
slede6 avooni NC-2, NC-3. i NC-4 su dobili po jo§
Jedan dodatni motor. Momariea se saglasila sa planovi
rna za Jet i, kako je NC-2 zbog te!k~ sa motorima
morao da ostane na aerodromu, S. maja 1919. poletela
su samo tri aviona do zaliva Trepasi nn Njufaundleodu,
a odnole, osaon dana kasnijc, ka Azorskim ostrvi·
ma. Medutim, NC·I i NC·J su zbog magic usput morali
da slcte, a tom prilikom su tako oSte~eni da viSe nisu
mogli da polete. Jedino je NC-4 sa !est flnnova posade
i pod komandom porumika ratnog broda Anura Rida
(Anhur Read) dole teo na cilj 17. maja ndto iza pod·
neva. Tri dana kasnije je iz Horte krenuo za Ponte
Delgado. a onda 27. maja do Lisabona. Cetiri dana
kasnoje je NC-4 Jetom do Plimuta zav~io let dugaeak
6950 km koji je obavio za u ovo vreme rckordnih 53
easa i 58 oninuta efektivnog letenja.
Bilo bi logi~no oeekivati da cc ovaj uspch da podsta·
kne Kertisovu maSw i jOO ve