•

da javljaju poprili~ne te~ko& . Uz to, Fiatovi motori
A 12 u italijanskim CaS bi se ~esto zapalili u vazduhu.
~to nikako nije odu~cvljavalo ni proboe a kamoli operativne
pilote na frontu. I pcrformanse su mu bile
jedva ne!to bolje od Ca 3. Jpak, proizvodnja se nastavljala.
iako je ogromna porudfbina bila ~ista zabluda. U
SAD su do kraja rata izradiJi svega pet Ca 5, a onda su
prckinuli proizvodnju, a u Italiji ona se nastavila do
1921. Dotle je Kaproni izradio 552 CaS, Breda 102
primerka, Pijallo svega 10. I francuske porud2bina za
150 Ca 5 kod fabrike REP u Lijonu nije sc ostvari.la .
Tek tokom poslednjih operacija prvog svetskog rata na
italijanskom rati~tu u borbama su u~estvovali i CaS i
to najv i ~e u sklopu 6. eskadrile koja je u poslednjoj
ofanzivi kod Vitorija Veneta koristi.la 25 ovih aviona.
lpak, sve do kraja rata, glavni teret borbi snosili su
stari i isprobani Ca 3. Ca 5 je koristila i jedna ameri~ka
mornari~ka grupa na zapadnom frootu, ali nakon prvog
nocnog bombarderskog napada na dokove u
Ostendeu u Belgiji vcoma malo su ih koristili, jcr su sc
javljale stalne te~ko& sa motorima.
Kaproni je tokom rata jo~ za jedan avion iskoristio
svoju vee praksom potvrdenu konstrukciju •dvotrupnog
aviona• sa sred i ~njom gondolorn - za izradu Ca 53
koji je bio manji od svog uzora, imao je tri para krila i
jedan pot.isni motor. Trebalo je da se koristi kao lovac,
izvida¢ i laki bombarder, ali se nije potvrdio.
Za vreme rata i u prvim posleratnim godinama, Kaproni
jc izradio prili~an broj projekata. ali ih je sasvim
malo i ostvario. Pokrivao je skoro sva podru~ja. od
sportskih aviona do dfinovskih bombardera i nekoliko
puta bi, tako istrafujuCi, za~ao i u potpuni eorsokak.
Ca 60 kapronisimo iii •brod za odmor•
lsto tako neuspeo avioo i bez sumnje najvece Kapronijevo
razo~renje u konstruktorskoj karijeri bio je
Ca 60 koji jc dobio nadimak kapronisimo i sigurno je
jedan od najneobi~nij i h aviona svih vremena. Na duga~kom
i visokom trupu, iste ~ irine skoro celom du!i·
nom, sa doom u obliku ~amc.a, uzastopce su bila po·
stavljena tri para uskih krila, povezanih brojnim upornicama
i pravom mreZom fica . Osam motora Iiberti od
po 400 KS bilo je rasporedcno na prcdnjem i zadnjcm
delu dva 1+'tru(?3f< u obJiku grede koji su povezivali
sre.dnja krila. Cetiri prednja motora imala su vu~ne , a
~etiri zadnja potisne elise. Nakon dve godine rada ovaj
letcti ~amac. koji su zbog zastakljenih delova trupa
za putnike zvali i »brod z.a odmor«. samo se dva puta
uspeo podici nekoliko metara iznad jezera Madore ,
ali je nakon drugog poletanja pao u vodu i razbio se.
Kaproni kao da je bio opsednut teljom za stvaranjem
~to vecib aviona koja je, uostalom, sve do sredine
tridesctib godina vladala u svim zemljama sa jako razvijenom
vazduhoplovnom industrijom. Neumomo jc
trafio nafin da re~i naizgled nere~ivo pitanje ~rstine
kriJa ve1ikog raspona uz ve~ prihvatljivu aerodinami·
ku. Tako su nastali dtinovski dvokrilni avioni Ca 79 i
Ca 90- ovaj poslednji je imao ~est motora izota fraskini
po 1000 KS i raspon 46,70 mctara- i prilitno moderniji
visokokrilac Ca 95 sa tri motora po 1000 KS i rasponom
42 metra (koliko i bombarder drugog svetskog
rata baing 8-29). lako se Musolini hvalio ovim prototipovima.
serijski nisu izradivani, jer su se pojavile moo·
ge te~koce , a za Kapronija su oni predstavljali sticanje
dragocenih iskustava za gradnju mnogo praktitnijih i
pogodnijih manjih aviona. Uop~tc uzev, Kaproni je
bio tipi~an primer konstruktora meduratnih godina koji
je stvorio izuzetan broj prototipa svih vrsta , aH veoma
malo aviona pogodnih za serijsku proizvodnju , ~ to se u
dana!njc vrcme vi~e ne mote ni z.amisliti .
lpak, treba navcsti joS nekoliko njegovi.h aviona iz
onog vremcna. iako bi cclokupan pregled bio isuvi~
duga~k i nezanimljiv. Mcllu poslednjim avionima
stvorenirn poobrascu CaJbiojc Ca61, jati i pobolj~ani
Co 5. Ca 66 jc bio ~etvoromotorni bombarder sa
~etiri mot ora montirana izmedu krlla. Ca67 je bio dvo~
motomi dvokrilni bombarder sa osetno manjim gornjim
krilom, koji jc izvcsno vrcmc smatran novim
uspe§nim obrascem Kapronijevih aviona. lz njega sc
razvio Ca 73. koji je konatno u~ao u serijsku proizvdnju,
a usledio je duga~ak niz verzija ovog aviona. Po
tom obrascu nastali su i neki manji avioni . Takav je na
primer bio Ca 70, dvoscd sa jednim rnotOrom sa vu~nom
elisom koji je bio predvillcn za nocni lov.
Za ost•ari•anje kolonijalnc poUtike
Ca 73 i njegove varijante su prili~no godina smatrali
najmodernijim italijanskim bombarderima, a kada su
zastareli. prebateni su u Kirenaiku i tamo kori§~eni za
ugu~ivanje stalnih pobuna u unutra~njosti ove pustinjske
zemlje. Kaproni je tada saznao da se njcgovi avioni
nisu najbolje pokazali u uslovima peskovitog zem­
Jji§ta i jakog sunca pa je samoinicijativno po&o da
razmiSija o avionu koji bi mogao da se u isto vreme
koristi kao bombarder i kao transportni avion i koji bi
bio dorastao te§kim vrerneoskim uslovima bilo gde u
Africi, pa bi tako mogao da se upotrebljava za uc!v~i·
vanje i ~ireoje italijanskog kolonijalnog carstva na croom
kontincntu.
Prvo mu sc ~i nilo da ce svoj cilj dostici obimnom
preradom uspdnog Ca73, pa je tako nastao Ca 103,
aerodinamifki fistiji dvokrilni avion, ali je uskoro mo~
rao da prizna da je to tek polovitno re~enje i da te
morati da stvori sasvim novi projekat. Sigurno se tom
prilikom u velikoj mcri inspirisao radom Entonija Fokera
(Fokker) koji je odustao od dvokrilnih aviona i
odlu~io se za poduprti visokokrilac do~ivev!i izuzetan
uspeh. Tako je nastao Ca 97. sli~an Fokerovom F- VII,
sa veoma pouzdanim motorom jupiter. a onda je usle·
dio Co 105 elipt i~nog k.rila, pa nclto vc6 Ca Ill pravougaonog
krila. Od svih tih u osnovi veoma sli~nih
aviona u serijsku proizvodoju kreoulo se sa ~etiri mo·
deJa- Ca 97, Ca 111, Ca 101 i Ca 102.
Prvi Ca97 je bio zami§ljen kao putni~ki ~stosed i imao
je, kao i njegovi naslcdnici , nosetu konstrukciju od
ooli~nih cevi, a prekriven je bio platnom. Proizvodnja
je vee nakon prvih civilnih Ca 97 pre§la na Ca 97 Ri i
Ca 97 Co, a ovi poslednji su vee bili pravi kolonijalni
avioni. kakve je zamislio Kaproni. Uvcliko su se koristili
u Libiji, Eritreji, Somaliji i prilikom osvajanja
Etiopije 1935. i 1936. Tri takva aviona tajno su kupili i
Mallari koji prema odredbama Yersajskog ugovora oisu
smeli da imaju vojno vazduhoplovstvo, a oamerava·
Li su da ih i sami prave po licenci.
Jo~ uspe§niji bio je Ca 101 koji je prvi put polcteo
1928. i dve godine kasnije je ~eo da se izralluje u
zaista velikim scrijama. Raspon krila je imao skoro 20
metara, a imao je i tri motora od 200 do 370 KS -
armstrong sideli links. valter kastor, pijallo stela VII iii
al(a romeo duks2. lzvestan broj Co 101 je izraden i u
civilnoj putni~koj varijanti sa os.am sedi~ta. ali veCinom
su pravljeni za bombarderske jedinice. Madari su
kupili nekoliko primeraka i njima popuni!i dvc •po­
~tanske eskadrile«, a oekoliko ih je oti§lo u Paragvaj.
Zalosnu slavu Ca 101 su stekli u Etiopiji gde su cskadrile
Leone i La Disperata scjalc smrt ~irom ncza~ticenih
sela. a svetska ~tampa bila jc puna njihovih amblerna
- lavlje glave i lobanje sa uk~tenim kostima. Avioni
u stvari nisu bili tako uspe~ni kako su Italijani
tvrdili. jer za afri~ka prostranstva imali su prilifno
Ill