180 година Књажевско-српског театра КРАГУЈЕВАЦ

BIQANA OSTOJI]
180 godina
KWA@EVSKO SRPSKOG TEATRA
KRAGUJEVAC
(1835–2015)
2015.

Izdava~
MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE
USTANOVA KULTURE OD NACIONALNOG ZNA^AJA
11000 Beograd, Gospodar Jevremova 19
e-mail: office@mpus.org.rs www.mpus.org.rs
Glavni i odgovorni urednik
Mom~ilo Kova~evi}, direktor
Autor kataloga i izlo`be
Biqana Ostoji}
Lektor i korektor
Irina Kiki} Stojkovi}
Dizajn kataloga i obrada fotografija
Svetozar Stanki}
[tampa:
Slu`beni glasnik, Beograd
ISBN 978-86-80629-80-3
Tira`: 400 primeraka
Realizaciju kizlo`be i kataloga omogu}ilo je
Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije

Sadr`aj
Prestonica (1818) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Joakim Vuji} i Milo{ Obrenovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Kwa`evsko-serbski teatar (1835) . . . . ..............................14
Postprestoni~ki pozori{ni kontinuitet (do 1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Srpsko narodno pozori{te Okruga kragujeva~kog (1942–1944) . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Narodno pozori{te narodnooslobodila~kog odbora (1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Narodno pozori{te (1944–1965) . . . . . . . ............................30
Pozori{te Joakim Vuji} (1965) . . . . . . . ............................43
Teatar Joakim Vuji} (1970) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Kwa`evsko-srpski teatar Kragujevac (2007) . . . . . . . . ...................49
32
32
Repertoar kragujeva~kog pozori{ta Kritike Nagrade
(Sezone 1944/1945. do 2014/2015). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
3

Kragujevac, pogled na grad
po~etkom 20. veka
Kragujevac, glavna ulica
po~etkom 20. veka
4

Prestonica (1818)
Srbija i istorijska vremena u permanentnoj su simbiozi, te je vrednovawe
i gradirawe istorijskih doga|aja komplikovan i obiman zadatak.
Ipak, ve}ina srpskih istori~ara mapira Drugi srpski ustanak i vladavinu
kneza Milo{a Obrenovi}a kao jedan od najzna~ajnijih perioda u
pro{losti Srbije i srpskog naroda.
U zbirku ukupnih rezultata vladavine Milo{a Obrenovi}a, istori~ari
isti~u „politi~ko bi}e“ i organizovanu politi~ko-nacionalnu teritoriju
dela oslobo|enog srpskog naroda. 1
Drugi hati{erif (1830) postavio je pravne osnove prosvetnom i kulturunom
razvoju Srbije. To je prekretnica i okvir za {iru organizaciju
prosvete, nauke i kulture. U hatu su nagla{ene samo neke ustanove ({kole,
crkve, bolnice, {tamparije...) koje Srbi mogu slobodno osnivati i unapre-
|ivati. Me|utim, pod ste~eno pravo unutra{we samouprave mogle su se
podvesti i druge kulturno-prosvetne delatnosti i slobodno se razvijati. 2
Dakle, stvoreni su elementarni preduslovi za osnivawe prvog dr`avnog
(dvorskog) pozori{ta u Kne`evini Srbiji ...
Posle Drugog srpskog ustanka Kragujevac je dobio „petnaest minuta
slave“ i postao prestonica Kne`evine Srbije.
Izbor je sasvim prirodan, ako posmatramo geografski i teritorijalno –
naime, [umadija je popri{te i Prvog i Drugog srpskog ustanka. Uprkos
tome, skoro dva veka, Kragujevac je bio izvan glavnih dru{tvenih tokova –
malo naseqe na obali Lepenice, skriveno od o~iju neprijateqa i zvani~ne
evidencije – na marginama istorijskih doga|awa – iako u „srcu [umadije“.
^ini se da su strate{ki polo`aj grada, plodna i „sklonita dolina“ odigrali
presudnu ulogu u preokretu pozicije grada posle Drugog srpskog ustanka.
Administrativni i vojni~ki razlozi naveli su Turke da osnuju Kragujevac;
tu poziciju i va`nost uvideli su i Austrijanci. Dovoqno razloga da i knez
Milo{ Obrenovi} 1818. – kada je napustio Crnu}e – u~ini Kragujevac svojom
prestonicom, „`ilom kucavicom“ za vreme od dvadeset dve godine. Mala
turska kasaba voqom kneza „proizvedena je u prestonu varo{“, bazu materijalne
i duhovne kulture, presudnu za formirawe nove dr`ave i vlasti.
Istorijski i arheolo{ki izvori veoma su oskudni ili ih nema, kada
treba utvrditi – bar okvirno, precizne godine osnivawa, spomiwawa Kragujevca
kao naseqenog i organizovanog prostora. Stefan Nemawa je samu
teritoriju osvojio od Vizantije u 12. veku. Iznose se pretpostavke i verovawa
da Kragujevac, kao naseqeno mesto, postoji jo{ pre dr`ave Nemawi}a,
ali to su, zaista, samo pretpostavke. Na`alost, jedini validni izvor
1 Istorija srpskog naroda, peta kwiga,
prvi tom (od Prvog ustanka do Berlinskog
kongresa 1804–1878), Srpska
kwi`evna zadruga, Beograd 1981, 147-
–155.
2 Rado{ Qu{i}, Kne`evina Srbija
(1830–1839), SANU, Beograd 1986, 396-
–410.
Izgled Kragujevca iz 1837. godine, u
vreme kneza Milo{a
5

3 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko
pozori{te 1835–1951, Svetlost, Kragujevac
1975, Muzej pozori{ne umetnosti
SR Srbije, Beograd 1975, 9.
Kragujeva~ka gimnazija u XIX veku
4 M. M. Nikoli}, „Licej“, iz Kwi`evnog
severa (Kwiga II) u: M. A. Pavlovi},
Iz pro{losti Kragujevca, „Prvo
pozori{te“, Subotica 1926.
i najraniji zapis je (tek) iz perioda turske administracije – u „tapu-defteru“
(poreska kwiga) Smederevskog sanyakata iz 1476. zabele`eno je: „Selo
Kragujevya pripada Smederevu, u wemu je ranije odr`avan pazar i pana|ur i
po{to se nalazilo na putu neprijatequ, wegova je raja raseqena“. Ovaj
zapis, ujedno je prvi popis sa statisti~kim podacima: selo sa 32 ku}e, 15
doma}instava, 32 mu{ka ~lana – pripadalo je Ibrahim-begu 3 (dokument se
nalazi u arhivu Turske dr`ave). Prvobitno trg, potom selo, iz dva veka
uspavanosti probudi}e, krajem 17. veka, austro-turski ratovi, {to }e definitivno
poremetetiti „ti{inu wegovih {uma“ iz kojih }e nestati i ptica
grabqivica kraguj (vrsta jastreba), po kojoj je Kragujevac, opet po pretpostvkama,
dobio ime. Granice imperije, pomera}e se intezivno (grad je bio
pod Austro-Ugarskom vladavinom od 1718–1739). Zahvaquju}i toj dinamici,
naseqe se razvijalo, postalo raskrsnica puteva, nahijsko mesto, administrativni
centar, utvr|ewe na Lepenici, punoj vode u to vreme. Mesto se
formiralo uz levu obalu reke ka zapadu. Izazvana permanentnim migracijama,
promenila se i demografska struktura stanovni{tva. Re~ju, okolnosti
su u~inile da grad iz anonimnosti pre|e u fazu stvarawa novog identiteta.
U tekstu o pozori{nom `ivotu Kragujevca 1926. suboti~ki Kwi`evni
sever – opisao je grad kao „Oblasni grad [umadije...sa istorijom, veoma
oskudnom podacima koji ne upu}uju na daleku pro{lost“. Nema starinskih
ostataka koji bi o tome svodo~ili. Mnogo pre Kragujevca, sredi{ta ovih
krajeva bile su dve varo{i: Gradac (selo pored pruge Kragujevac – Lapovo) i
Petrovac (selo pored druma Kragujevac – Topola). I tek kada su ove dve
varo{i poru{ene u ratovima, mogao je Kragujevac do}i do zna~aja. Zasnovan
kao tursko mesto, po svoj prilici, po~etkom 17. veka na reci Lepenici „koja
se kao zmija vijugala“ i svojim izlokanim koritom delila varo{ na dve
polovine: s leve strane na glavnu ~ar{iju i s desne, neprivla~an za oko
posetilaca, sirotiwski deo. Turski geograf iz prve polovine 17. veka Hayi
Kalfa, pomiwe ga pod imenom Kara|of~e, na beogradskom drumu. U wemu se
na kraju 17. veka naseli{e jani~ari, te zbog toga postade znatnije mesto“. Iz
perspektive Vojvo|ana, Kragujevac je tridesetih godina 19. veka imao svoje
najslavnije dane: „Kao preko no} on se i u politi~kom i kulturnom pogledu
istakao vrlo brzo. I kad se bude pisala kulturna istorija na{ega naroda u
19. veku Kragujevac }e biti na zavidnom mestu. Kao {to je iz wega po~ela da
struji prava politi~ka svest, on je bio i kulturni centar, odakle se, zahvaquju}i
jednoj generaciji u~enih Vojvo|ana, prosve}enost {irila i kora~ala
napred. U wemu su za~eci obnovqenog kulturnog `ivota posle Drugog ustanka,
i docnije kad mu je Beograd preuzeo i politi~ku i kulturnu misiju, on
je mogao mirno i zadovoqno navu}i na sebe izgled }utqive palanke i gordo
gledati kako se nova prestonica uzdi`e na wenim temeqima.“ 4
Budu}u prestonicu opisao je i Panta Sre}kovi}, u Brankovom kolu za
1898. „Kad su se u wemu nastanili jani~ari imao je bogatu ~ar{iju s mnogo-
6

ojnim du}anima i raznim zanatlijama, dva karavanseraja i ~esme. I po
postanku i po stanovni{tvu Kragujevac je bio prava turska varo{. Imao je
uzanu, izvijuganu i prqavu ~ar{iju, du}ane s }epencima i ku}e, zagra|ene
visokim zidovima, mahom drvene gra|e. Od vremena austrijske okupacije u
wemu su se po~eli nastawivati Srbi, Grci i Cinari, pored ne{to malo
Nemaca koji su ve}im delom bili austrijski ~inovnici. Ali ni to novo
stawe ni stanovni{tvo nije moglo izmeniti izgled Kragujevca, iako mu je
unekoliko morao biti promewen na~in `ivota. Po{to je austrijska okupacija
trajala samo dve decenije, a posle we ponovo do{li turska uprava u
Beogradskom Pa{aluku, koja je trajala do Srpskog Ustanka, Kragujevac je
zadr`ao tip prave turske varo{i sve do po~etka 19. veka.“
Prilikom druge posete Kragujevcu 1826. i Joakim Vuji} je opisao grad u
svom ~uvenom i kontroverznom delu Pute{estvije po Serbiji: „Ova varo{
le`i na jednom oceditom mestu nedaleko od goro{umni planina pri reki
Lepenici koja od juga i zapada kroz jednu ~ast ove varo{i te~e a ~islo
domova u woj nahodi se do 270.“
Kada je 1818. varo{ postala prestonica – imala je 193 doma}instva, bez
komunikacija, infrastrukture, sa oskudnim stambenim prostorom, bez administracije,
sudstva. Ukratko, bez tekovina moderne evropske civilizacije,
ali s entuzijazmom koji donosi sloboda i pobedni~ki duh. Milo{
Obrenovi} je polo`io temeqe svojim konacima (dvoru) i novom Kragujevcu,
na bre`uqku, gde se su~eqavaju paliluska i erdoglijska kosa, u luku koji
zatvaraju Lepenica i Erdoglijski potok. Posle Drugog srpskog ustanka,
izdvajalo se samo nekoliko zgrada (koje su se, eventualno, mogle pokazati
strancima): sedi{te kne`evog dvora i „centralnog pravlenija“, kne`ev konak,
crkva od kamena, „zdanije na ~ar{iji zvano gostinski konak“. Sve druge
ku}e bile su niske, oblepqene blatom i bez reda pore|ane jedna pored druge.
I dva mosta preko Lepenice, koja su vezivala dva dela varo{i – „]iftina
}uprija“ se i danas tako zove. Ulice su bile tesne i kaqave. Jedan ruski
pisac bele`i da se krajem tridesetih godina 19. veka tek po~ela podizati
ne{to boqa varo{ sa ulicama poplo~anim kamenom. Ipak, oko posetilaca
vi{e je privla~ila egzoti~na i despotska figura Kneza Milo{a, nego neravni
krovovi siroma{nih kragujeva~kih ku}a i {iroki }epenci isto~wa-
~ke ~ar{ije.
Ipak, Kragujevac brzo postaje trgova~ko, politi~ko i kulturno sredi-
{te. Grad je bio osiguran od neprijateqa, {to je bio preduslov za razvoj
trgovine. Iako je u ostatku Srbije turski uticaj bio i daqe vrlo prisutan,
iz Kragujevca su brzo „oterani“ svi Turci. Prestonica je iskqu~ivo srpsko
mesto. Jedini Tur~in Mula Salina bio je u slu`bi kne`evoj: korespodent za
po{tu na turskom jeziku i vlasnik posledwe kafane za Turke. Postojao je i
jedan turski dom i stara, polusru{ena yamija. To je sve {to je ostalo od
otomanskog carstva u prestonom Kragujevcu. Zbog stalnog prisustva kneza
Knez Milo{ Obrenovi}
Pe~at Milo{a Obrenovi}
7

Dimitrije Davidovi}
Dimitrije Isailovi}
Milo{a Obrenovi}a, koji je odatle upravqao ostatkom oslobo|ene zemqe,
grad je postao politi~ki dominantan. Iako su nominalno vlast i administracija
srpski, grad je zadr`ao svoje orijentalno i egzoti~no obele`je.
Prestonica nove dr`ave jedinstveni je konglomerat civilizacije koja nestaje
i pitoresknosti obi~aja, mentaliteta i kulture u za~etku – sve to
sjediweno pod apsolutisti~kom vla{}u harizmati~nog kneza Milo{a. Sa
oreolom prestonice Kragujevac privla~i Evropqane, pisce, diplomate,
avanturiste, ali i pojedince iz Vojvodine, ostalih delova Austro-Ugarske;
oni dolaze iz najrazli~itijih pobuda: patriotsko-nacionalnih (stavqaju
svoje znawe u slu`bu knezu) i egzistencijalnih. Novoj prestonici nedostaje
sve: majstori, zanatlije, u~iteqi, profesori, pisci, administrativno osobqe,
novinari, pravnici... Sveop{ti dru{tveno-kulturni polet prestonice
imao je magnetsko dejstvo – naro~ito za „pismeni“ i „intelektualni svet“;
to su li~nosti koje }e trajno ostati u kulturnoj istoriji Kragujevca i
ujedno su esencija onda{we srpske elite – tek u povoju: Dimitrije Davidovi},
Vuk Karayi}, Dimitrije Isailovi}, Atanasije Teodorovi}, Adolf
Berman, Atanasije Nikoli}, Josif [lezinger, Joakim Vuji}, Filip Hristi},
Jovan Marinovi}, Sreten Popovi}... Postojala je, dakle, „kriti~na
masa“ povoqnih uslova za realizovawe najzna~ajnijih tekovina duhovne i
materijalne kulture Kne`evine Srbije.
Impresivan je niz nacionalnih institucija, duhovnih, verskih, obrazovnih,
simboli~kih, istorijiskih koje obele`avaju i ozna~avaju po~etak
dr`avnosti i imaju oznaku prvih: knez Milo{ Obrenovi} 1818. sazidao je
pravoslavnu crkvu (Stara crkva), uz crkvu bilo je i sedi{te prve Mitropolije
oslobo|ene Srbije; 1834. sazidana je zgrada za kne`evu kanceleariju,
dvor sa upravnim i administrativnim aparatom; osnovane su {kole „prve i
ftore normalne klase“, prvi Licej 1838. (prete~a Univerziteta); kwigoveznica,
biblioteka; pravi kulturni preporod i prekretnica po~iwu {tampawem
Novina Srbskih (prvi broj 5. januara 1834), osniva se kwa`ev orkestar
„Voena banda“ sa dirigentom (kapelnikom) [lezingerom i Peva~ko
dru{tvo (osnovano 1835); vi{efunkcionalna dr`avna zgrada – kasarna za
garnizone trupe na levoj obali Lepenice – 1833. avanzovala je u {tampariju
(Tipografija), zatim Gimnazija (prva u Srbiji, ju`no od Beograda), prvo
pozori{te (Kwa`evsko-serbski teatar), Vojna bolnica (~ija je zgrada, na-
`alost, zavr{ila kao zatvor); prva Topolivnica 1853. prete~a je industrijske
proizvodwe u Srbiji... U Kragujevcu su se odr`avale sve va`nije
Narodne skup{tine u prvoj polovini 19. veka. Progla{en je prvi Ustav
1835. (tkz. Sretewski ustav), zaveden je kratkotrajni ustavni re`im. Pored
nahijskih sudova u Kragujevcu je osnovan i prvi Veliki narodni sud, zatim i
sedi{te zakonodavne komisije.
8

Joakim Vuji} i Milo{ Obrenovi}
O `ivotu i radu Joakima Vuji}a ve} je napisano mnogo – u razli~itim
kontekstima i konotacijama (dragoceni izvor je wegovo @ivotoopisanije).
Od ro|ewa 9. septembra 1772. u Baji do smrti u Beogradu 8. novembra 1847. u
te{kim okolnostima (`iveo je u jednoj sobici), siroma{an i zaboravqen,
odvijao se mukotrpan `ivot, odre|en te{kim istorijskim i dru{tvenim
okolnostima. Doprinos srpskoj pozori{noj umetnosti i vrednost wegovog
rada ocewuju se u rasponu od, neupitno oca srpskog pozori{ta do nipoda{tavaju}e
figure comice. U stalnom procepu izme|u egzistencijalnih problema
i `eqe da i Srbija postane integralni deo evropskog pozori{nog
prostora – `ivot Joakima Vuji}a pokazateq je neshva}enosti i nerazumevawa,
na ve{ta~ki podeqenom kulturnom prostoru srpske nacije. Iako ~esto
na ivici egzistencije, optu`ivan za {pijuna`u, hap{en i proterivan,
on je u me|uvremenu vredno radio – re`irao, glumio, prevodio, izdavao
kwige. Pozori{te je za Vuji}a bila „nu`dna {kola“ u kojoj se mo`e „{togod
du{epoleznie ~uti i nau~iti“. Ali ostvarivawe ideje o pozori{tu nije
bilo lako – po pravilu, neuke sredine pokazuju atavisti~ki strah od novina,
to je preveliki izazov. U takvim situacijama najvi{e trpe promoteri tih
ideja. U slu~aju Joakima Vuji}a cena je podrazumevala uvrede, ismejavawe,
ru`ewe, neshva}enost, optu`be da je ruski {pijun. 5 Bio je neshva}en ~ak i
od supruge koja ga je nazivala „pelivanskom propalicom“ – dodu{e, ni on woj
nije ostajao du`an – on je wu nazivao „beslovesnom krokodilkom“ i „besnom
paklenom ku~kom“. Samo nabrajawa mesta u kojima je `iveo („geografska i
intelektualna lutawa“), {kolovao se, radio, u~io jezike, raznovrsna zanimawa
i interesovawa, pokazuju zanimqivu psiholo{ku strukturu, difuzna
interesovawa, avanturisti~ki duh, renesansnu prirodu: prevodi, putopisi
(stvarni i izmi{qeni), biografije, gramatika, istorije, drame. Joakim
Vuji} je `iveo i radio u multikulturalnom i multinacionalnom prostoru –
veoma otvoren za kulturne uticaje, koji }e, napokon, filtrirati i fokusirati
wegova interesovawa i osnovnu vokaciju: pozori{te. Do osnivawa
Kwa`evsko-serbskog teatra i dolaska u Kragujevac, Joakim Vuji} je pre-
{ao put od Baje – osnovna, tj. slavenosrpska, latinska, ma|arska, nema~ka
{kola; Novoga Sada – nastavak {kolovawa; Kalo~e – Gimnazija; Segedina –
upisao ~etvrtu klasu i postao sintaksista; Bratislave – Evangelisti~ki
licej, Katoli~ka akademija, pravne nauke, ~asovi starogr~kog i hebrejskog
jezika, prvi susret s pozori{tem; \ura i Ostrogona usputne stanice izme|u
{kolovawa; Trsta (1801) – u kome je, zapravo, zavoleo pozori{te i dramu –
bio je doma}i u~iteq, u~io italijanski, francuski, engleski jezik, obilazio
italijanske gradove. U Trstu je po~eo i prva prevo|ewa pozori{nih
Joakim Vuji}
5 Feliks Pa{i}, Joakimovi potomci,
Teatar „Joakim Vuji}“, Kragujevac, Muzej
pozori{ne umetnosti Srbije, Beograd
2006, 11–15.
Naslovna strana Vuji}evog
“@ivotoopisanija”
sa posvetom knezu Milo{u, 1833.
9

Izgled pozori{ne zgrade u Rondeli u
kojoj je Vuji}, 1813. prikazao prvu
predstavu na srpskom jeziku
6 Prema: Olga Markovi}, Joakim Vuji},
Muzej pozori{ne umetnosti Srbije,
Beograd 1997, 14.
Naslovna strana Vuji}eve
“Kre{talice”, {tampane
u Budimu 1814.
7 Isto, 17.
komada: Izli{na qubav Irine i Filandra (prvi prevod s italijanskog
jezika), s nema~kog Fernanda i Jariku Karla Ekartshauzena, Nagra`denije i
nakazanije Saloma Fridriha [lepera i Qubovnaja zavist ~rez jedne cipele
Josifa Rihtera. Odlazio je ~esto u italijansku operu – u Firenci je slu{ao
Il matrimonio segreto (Tajni brak) Domenika ]imaroze, gde je „vnimatelno s
veli~aj{om ohotom slu{ao prekrasno anglelsko slatkopjenije“. U Pe{ti je
postao bele`nik i {tampao prevode mnogobrojnih kwiga; kao u~iteq radio
je i u Novoj Gradi{ki. Omladinu je pou~avao francuskom i italijanskom
jeziku u Zemunu 1806. Na kraju je postao u~iteq u Srpskoj osnovnoj {koli. U
Zemunu je imao i prvo neprijatno iskustvo – koje je – donekle doprinelo
wegovom imiyu „avanuturisti~ke li~nosti“. Naime, austrijske vlasti su ga
sumwi~ile zbog, navodnih, tajnih veza sa Kara|or|em i srpskim ustanicima.
Zavr{io je u zatvoru kao buntovnik i konspirator, morao je ~ak i da napusti
celo podru~je Vojne granice. 6 Ali u Zemunu je objavio i seosku igru u dva
~ina Nagra`denije i nakazanije (1809). U Sent-Andreji je kratko bio
profesor u latinskoj {koli, tu se i o`enio bogatom udovicom Pelagijom
Manojlovi}, od koje }e se razvesti, uz skandal. I daqe pi{e i bavi se
izdavawem kwiga. Ponovni Vuji}ev dolazak u Pe{tu, ispostavi}e se, bi}e
od krucijalnog zna~aja za srpsku pozori{nu istoriografiju: prvo se 1812. u
Ma|arskom pozori{tu davao komad Crni \or|e ili Zauze}e Beograda od
Turaka I{tvana Baloga. Ta predstava je imala ogroman uticaj na Joakima
Vuji}a. Ve} 14. avgusta 1813. i on }e u ma|arskom pozori{tu „Rondela“
prirediti Kre{talicu Augusta Kocebua, prvu pozori{nu igru (u tri ~ina)
na srpskom jeziku – u „sadru`estvu u~enika gimnazije pe{tanske“. Pe{ta je,
u to vreme, jedno od najzna~ajnijih srpski kulturnih sredi{ta. Publika,
uglavnom srpska, odu{evqeno je reagovala na predstavu. Bio je to prvi
veliki uspeh za Joakima Vuji}a. Prihod od predstave je razdelio siroma-
{nim studentima, ma|arskom pozori{nom dru{tvu i Sent-Andrejskoj preparandiji.
Humanitarni rad }e biti jo{ jedno bitno obele`je u `ivotu
Joakima Vuji}a. I naravno, nagla{eni patriotizam koji je apostrofiarao u
predgovoru Kre{talice, {tampane 1814. „Pro{ed{ago leta, 1813, Avgusta
12-go, imao jesam ~est ovo pozori{te, imenuemo Kre{talica, qubimomu
Serbskom Rodu mojemu publi~no u Pe{ti, u Mayarskome Teatru, proizvesti,
gde veliki glas i slava Serbskago Roda pro~ulo se...“ 7 Iz Vuji}evog
opusa jo{ se izdvaja – pre svega politi~kim, nacionalnim zna~ajem- herojski
komad u ~etiri ~ina Georgije Petrovi} vo`d Serbijskij iliti Crni \or-
|e, prikazan 5. avgusta 1815. u Segedinu. Car je odmah potpisao odluku o
skidawu predstave, vlasti su ubrzo zabranile svaku delatnost koja govori o
pobuni Srba – i {tamapawe kwiga i izvo|ewe predstava. Usledile su i
zabrane prikazivawa istoimene predstave u Novom Sadu (izvedene sa novosadskim
|acima 1815). Po re~ima \or|a Maleti}a – Vuji}eva pozori-
{no-kwi`evna misija, imala je, pre svega kulturno-nacionalni i humani-
10

tarni karakter i bila je veoma sra~unata „da u srpskom narodu budi svest o
svojoj narodnosti, istoriji, svest o lepom, plemenitom, uzvi{enom i da
veliki deo prihoda od predstava deli siroma{nim |acima, ratnim udovicama
i za podizawe crkava.“ Posle zabrana i proterivawa, Vuji} se povukao
na du`i period u svoju omiqenu Sent-Andreju, gde je pisao, prevodio i
prirpemio za {tampu delo koje mu, po mnogima, ne slu`i na ~ast (i predstavqa
odstupawe od wegovog uobi~ajenog kwi`evno-prevodila~kog opusa)
Novjej{e Zemqeopisanije. Ova kwiga je bila povod za prvi susret Joakima
Vuji}a i Milo{a Obrenovi}a, novembra 1823. Motivi su bili krajwe utilitaristi~ki,
a ne prosvetiteqsko-nacionalni: Vuji}u je nedostajao novac
za {tampawe kwige, kao i za prethodna izdawa, bio mu je potreban dobrotvor.
Iz Beograda se uputio knezu Milo{u u Kragujevac na „volovski
koli“, izlo`io mu snishodqivo, da je ~uo za wegovo „veliko ime“ i sa opasno{}u
po `ivot preko tolikih zemaqa do{ao da ga „smirewej{e“ zamoli za
pomo} da izda Zemqeopisanije. Oprezni Milo{ Obrenovi} je obe}ao pomo},
„osobito usrdno ga primio“, ali nije se dogodilo ni{ta konkretno. Joakim
Vuji} se sna{ao na drugi na~in, iako je, ipak poslao Milo{u Obrenovi}u 25
primeraka Zemqeopisanije i tom prilkom dobio 1.000 gro{a. Ova pomo}
bila je povod Vuji}evog ponovnog dolaska avgusta 1826. „u predragu na{u
Srbiju... u zemqu mlekom i medom napojenu, u zemqu na{i svetih careva,
kraqeva i despota... da padne na zemqu i izqubi je s radosnim suzama...“
@eleo je da se zahvali knezu li~no. Na{ao ga je u Po`arevcu i tom prilikom
Vuji} je dobio novu du`nost: da proputuje Srbiju i opi{e manastire.
Knez je, verovatno hteo da uz svoje ime ve`e jedan {iri opis znamenitosti
svoje zemqe. Vuji} je bio star, preponizan, prezahvalan i laskav, i kao takav
je dobro do{ao knezu. Ja~a individualnost mu je smetala – voleo je da se
{ali sa kwi`evnicima, za uzvrat, ovi su ga prekomerno hvalili. 8 Po `eqi
i preporuci kne`evoj, Vuji} je krenuo, na put po Preobra`ewu, u pratwi
momka Pante. Tom prilikom su obi{li manastire u isto~nom i zapadnom
delu Srbije. Posle nepuna ~etiri meseca, objavqeno je Budimu 1828. Pute-
{estvije po Serbiji, „spisano u Kragoevcu“, skra}eno i zavr{eno u Sent-
Andreji. Joakim Vuji} je ponovo bogato nagra|en. Usledile su obaveze oko
distribucije kwige i mnogobrojna putovawa. Zanimqiva je i op{te poznata
netrpeqivost izme|u pojedinih struktura srpske kulturne elite toga vremena,
a posebno je bilo nagla{eno neprijateqstvo izme|u Joakima Vuji}a i
Vuka Karayi}a. Jedna kra}a poseta Kragujevcu (1831), u vreme boravka Vuka
Karayi}a i wegovih pristalica, kulminirala je pismom Joakima Vuji}a u
kom se prepoznaje to neprijateqstvo, ali i vidi sasvim primitivna borba za
naklonost kod kneza Milo{a: „Pri koncu ovoga mog pisma i to Vas pokorwej{e
molim, Milij Ot~e moj, da ne slu{ate koekakve la`ne nevjerojatne
protiv mene re~i ot la`qivog, {antavog i zlobnog Vuka i pro~i na{ij
{vabskoj vrabaca, koji su se tamo kod Vas Va{e proe na`derali, erbo e to
Sent Andreja
8 Dr Mira{ Ki}ovi}, u Zborniku 125
godi{wica Kwa`evsko-srbskog teatra
u Kragujevcu 1960, Odbor za proslavu,
Kragujevac 1960, 14.
Joakim Vuji} na svom
pute{estviju, litografija
J. [mid, Pe{ta 1833.
11

9 Olga Markovi}, nav. delo, 30.
Plakat Vuji}eve predstave
“Inkle i Jarika”, 1833.
sve la`, kleveta, zloba, zavist i pakost“. 9 Ovo je bio po~etak jednog, krajwe
specifi~nog odnosa i obrasca u komunikaciji ? pre svega na psiholo{kom i
kulturolo{kom nivou. Predistorija osnivawa Kwa`evsko-serbskog teatra
utemeqena je na jednom paternalisti~kom obrascu u pona{awu kneza
Milo{a Obrenovi}a prema Joakimu Vuji}u. S druge strane, osobine i pona-
{awe Vuji}evo, veoma su pogodovali apsolutisti~kom modelu vladavine
kneza Milo{a. Postoje tvrdwe da se Joakim Vuji} vezao za kneza Milo{a
kao ni za koga drugoga u `ivotu i srodio se toliko, da ga je zvao „ocem“, iako
je bio sedam godina stariji. U me|uvremenu, pre istorijskog dolaska u Kragujevac,
Joakim Vuji} pi{e autobiografiju „slaveno sebskago spisatelÔ“
@ivotoopisanie (1833). U ovom periodu, u {kolskoj 1832/33. radio je predstave
u Pan~evu. Koliko je, u stvari, Joakim Vuji} bio egzistencijalno
ugro`en potvr|uje svedo~anstvo jednog wegovog savremenika, u~esnika u
predstavi: „... A da je siromah bio, to sam otud sudio {to je slabo odeven bio.
I{ao je u nekim belim al prqavim ~arapama i nekim cokulama......On je po
selu i{ao i svoje kwige prodavao.“ Izdvajaju se jo{ i predstave – Paunka
Jagodinka u Gradskom pozori{tu u Aradu, „jedno javno pozori{te u pet
dejstvija“, Ekartshausenova Inkle i Jarika odigrane marta 1833. u Karlovcu.
Plakat ove predstave, {tampan na nema~kom jeziku (goticom) i srpskom
jeziku (}irilicom) najstariji je {tampani plakat u istoriji srpkog
pozori{ta. U @ivotoopisaniju opisuje epizodu iz Arada, u kojoj poku{ava
da se odbrani od napada klevetnika koji su ga smatrali ruskim {pijunom.
Naime, Vuji} im uzvra}a re~nikom, nimalo prikladnim za jednoga misionara
u kulturi imenuju}i ih „mazgovi, ov~i kowi i blebetu{e“. Zanimqiva
je ta wegova kontradiktorna priroda; s jedne strane vredan, radoznao, human,
obrazovan, s druge, prenagla{ene reakcije na napade i potreba da se brani
neadekvatno. Sve to baca senku na wegov integritet intelektualca i izaziva
nezaslu`eno nepo{tovawe izvesnih krugova u srpskoj kulturi. Neki
wegovi savremenici imali su lo{e mi{qewe o wemu: Vuk Karayi}, Tirol,
Kopitar... Jovan Skerli} ga nije cenio ni kao pisca ni kao li~nost. Pavle
Popovi}, tako|e tvrdi da je Joakim Vuji} „komi~an tip“ , dovode}i u pitawe
wegova svetska putovawa i avanture na Sredozmnom moru, Javi. I u novijim
analizama pro{ao je lo{e, pre svega, kao pisac – dovodi se u pitawe originalnost
wegovih radova. Ipak i na sre}u, napravqena je distinkcija izme|u
Vuji}a pisca i wegove prakti~ne pozori{ne delatnosti. Istori~ari isti~u
rediteqsku ve{tinu, brzinu, lako}u u organizaciji i pripremi predstava
u mestima privremenog boravka. Vuji}ev dvadesetogodi{wi (ili tridesetogodi{wi,
po tvrdwama drugih – ni{ta nije pouzdano u istorijskim
izvorima iz tog perioda) pozori{ni anga`man u Ugarskoj nazivaju ~ergarewem,
avanturom, lutawem. Ostaje ~iwenica je da je on prvi „pozori{ni
inicijator i animator“ (istina sa pretenzijama ve}im od mogu}nosti), koji
je uspeo da izgradi identitet pisca, prevodioca, rediteqa i glumca u nepri-
12

jateqskom okru`ewu. Prvi je stvorio raznovrsni repertoar, izvodio je
originalne, svoje ili posrbqene komade. A ako citiramo Josipa Kulunyi}a
– nedvosmisleno je da Joakim Vuji} zna~i datum u istoriji srpskog teatra i
prvo srpsko otvarawe ka evropskom pozori{nom prostoru. Ne postoji drugo
ime niti drugi datum.
Kwaz Milo{ je bio centralna tvora~ka figura oko koje su se okupqali
neimari nove dr`avnosti i wenih gra|anskih institucija. On je, dodu{e,
smatrao nepojmqivom i sme{nom podelu vlasti sa drugima, jer „boqe je
vladati i upravqati po svojoj voqi, nego se vezati za artiju“. Ipak, u politi~kom
i dr`avotvornom smislu za osamnaest godina (1815–1833) je uspeo
da Srbiju izvu~e iz famoznog Beogradskog pa{aluka. Na va`nost kulture za
novu dr`avu ukazivali su mu znameniti i ugledni qudi u wegovom okru-
`ewu, delom pozvanih, delom prido{lih iz drugih srpskih zemaqa. Vuk
Karayi} je stvorio poeti~esku sliku kwaza Milo{a, koja se kasnije konvertovala
u nesporazum i pristrasni animozitet: „Milo{, koji ne zna ni ~itati
ni pisati... je tako nepostojan, la`qiv i vratoloman, da se ~ovek ni na
kakvu wegovu re~, ni zakletvu, ni uredbu (da }e postojana biti) osloniti ne
mo`e, niti mu iko, ko ga poznaje, i{ta veruje bez nevoqe.“ 10 Postoji zanimqivo
vi|ewe osnovne ideje, inicijative i zasluge u osnivawu Kwa`evsko-
-serbskog teatra. Naime, pored Joakima Vuji}a, za postojawe prvog tetara
„kriva“ je kwa`eva „nadrealisti~ka i poeti~eska priroda“. Sklonost da od
`ivota pravi „kalambur“ i izrazita naklonost prema igri svake vrste,
pesmi, svirci kao i wegove mecenatske `eqa i dr`avni~ka pragma – da
Srbija ne zaostane za dvorovima velikih, dove{}e do zna~ajne epizode u
wegovoj dr`avni~koj karijeri – osnivawa prvog teatra u Kne`evini Srbiji.
Jela{in Sinovec iznosi zanimqivo vi|ewe, po kome je Vuk nepravedno
kritikovao Milo{a, ne shvatju}i wegovu humornu ma{tovitost, wegovu veselost,
opako zbijawe {ala, ~esto i grubih, prekomernih, nadrelanih. ^ak i
Milo{eva reakcija na pozori{noj predstavi, kada je „u {umi hoteo korabq
videti“, gest je wegove nadrealisti~ke poeti~ne prirode. I druga predstavlenija,
svakojakih „yozbojayilika“ – kwazu dragih ma|ioni~arskih atrakcija,
fajerveka, tako|e spadaju u sferu magijskog, ~udesnog, pomerenog.
Pro`imawem `ivotnog i teatralnog, teatarskog i `ivotnog, kwaz je u velikoj
meri personalizovao `ivot prvog teatra. Specifi~nost vladavine i
Milo{evu li~nost, mo`da najboqe opisuje wegova ~uvena re~enica „Ako
ho}e{ ho}e{, ako ne}e{, opet ho}e{“. ^uvena fraza „dr`ava to sam ja“, u
slu~aju kwaza Milo{a Obrenovi}a – bi zna~ila – „teatar to sam ja“.
Kwaz Milo{ Obrenovi}
10 Jela{in Sinovec, „Kwaz – prvi srpski
nadrealista“, Koraci, „Pozori-
{te u doba Joakima Vuji}a“, 1985, 111.
Vuk Karayi}
13

Kwa`evsko-serbski teatar (1835)
Joakim Vuji} iz mla|ih dana
11 Slobodanka Bogdanovi}, Verka Milenkovi},
Sto pedeset godina pozori{ta
u Kragujevcu, Odbor za obele-
`avwe sto pedeset godina prvog srpskog
pozori{ta, Kragujevac, 8.
12 Olga Markovi}, nav. delo, 37.
13 Rado{ Qu{i}, nav. delo, 409.
[kolske predstave sa u~iteqima i |acima kao glavnim akterima, uveliko
su bile poznate u Vojvodini. U ostatku Srbije, me|utim, tu tradiciju je
do Vuji}evog dolaska ba{tinio jedino Kragujevac. Najistaknutija je bila
Diletantska pozori{na dru`ina \or|a (Georgij) Evgenijevi}a, u~iteqa
kragujeva~ke osnovne {kole, mladi}a od 28 godina, U`i~anina iz sela Vrane.
On je zavr{io srpsku normalnu {kolu, gimnaziju i bogosloviju u Sremskim
Karlovcima. Prve {kolske pozori{ne predstave igrale su se u Kragujevcu
1825. (|aci, odrasla deca i mladi}i). Na~in rada i repertoar nisu
utvr|eni (ne postoje dokazi). Pretpostvqa se da je, prilikom drugog dolaska
u Kragujevac u ovim predstavama u~estvovao i Joakim Vuji}. Retke materijalne
dokaze o postojawu i radu {kolskog teatra zabele`ila je 16. septembra
1829. kwa`eva kancelarija – u odeqku „Finansije“, pod rubrikom
„Izdaci“. Iz narodne blagajne je izdato kragujeva~kim u~iteqima za pozori{te
(u~iteqem zdje{wim o teatru) 200 gro{a. Ovi podaci nalaze se u
kwizi Mite Petrovi}a Finansije i ustanove obnovqene Srbije od 1842. Re~
je o honoraru za pozori{ni rad za kragujeva~ke u~iteqe. Poznata su tri
termina ovih „predstavlenija“: 1825, 1827. i 1829. Kada im se gubi svaki trag.
To, naravno ne zna~i da su prestale aktivnosti ove dru`ine, koje su zavisile
od {kolskog kalendara (predstave su, uglavnom, igrane o velikim praznicima).
Rad {kolskog teatra imao je posebnu te`inu, zbog elementarne
nepismenosti stnaovni{tva, bez obzira, na kasniju razli~tu valorizaciju
wihovog rada. Gimnazija }e, desetak godina kasnije, nastaviti pozori{ni
rad u najboqoj tradiciji {kolskog teatra.
Dosada{wi izvori razli~ito interpretiraju razloge, ideje i motive
koji su doveli do po~etka rada Kwa`evsko-serbskog teatra. Nema pouzdanog
odgovora ni dokaza, ali ima razli~itih pristupa:
„Na poziv kneza Milo{a u jesen 1834. godine u Kragujevac dolazi Joakim
Vuji}...“ 11 „Mo`da zbog svojih nezgoda s policijom jer je na svoju ruku izdao
@ivotoopisanije, a mo`da i zbog toga {to je doznao da se u Kragujevcu
stvara pozori{te, Vuji} se septembra 1834. po tre}i put obreo u Kragujevcu...“
12 „Tre}i dolazak Joakima Vuji}a u Srbiju vezan je za osnivawe ’Kwa-
`evsko-serbskog teatra’. Uz pomo} Bermanovu, Vuji} je brzo ubedio kneza u
neophodnost osnivawa pozori{ta za onda{wu srpsku prestonicu...“ 13 „I
posle dvadeset godina ~ergarewa, Vuji} je hteo da prenese pozori{ne predstave
i u Srbiju. Stoga je, ~im je stigao u Kragujevac, podneo knezu molbu da
mu dozvoli osnivawe pozori{ta. Ne{to zbog Vuji}a, koga je bio zavoleo i
cenio, ne{to i da sebi na|e zabave, Knez Milo{ uva`i molbu i naredi da se
sagradi pozori{te o dr`avnom tro{ku, postavi Vuji}a za ’kwa`esko-srb-
14

skog teatra direktora’, odredi mu stalnu platu koja se sastojala od 120
talira godi{we,’kosta i kvartira’ i jednog ’zimweg odela’.“ 14
„... A pokreta~ osnivawa pozori{ta i wegov direktor bio je Joakim
Vuji}. Razume se, pokroviteq celog poduhvata bio je knez Milo{ Obrenovi},
pa je i ovo pozori{te, kao i drugi dvorski teatri u Evropi, u su-
{tini bilo li~no Kne`evo.“ 15 „Ve} umoran i bolestan, 1834. Joakim Vuji}
je ~etvrti put do{ao u Kragujevac (prvi put 1823, drugi put 1827, tre}i put
1830) da osnuje prvo pozori{te u Srba, a on se podi~i titulom kwa`esko-
-serbskog tetra direktor.“ 16
„Nema podataka da je Vuji} u Srbiju i Kragujevac do{ao na poziv kneza
Milo{a, nego }e pre biti da je gowen od austrijskih vlasti i bez sredstava
za `ivot, sam kod wega potra`io uto~i{te...“ 17
„Kad je, u kom trenutku nastala ideja o pozori{tu u Kragujevcu i da li su
izme|u Vuji}a i Milo{a postojali kakvi prethodni razgovori i dogovori o
stvarawu pozori{ta? Da li je Vuji}, septembra 1834. do{ao u grad na Lepenici
sa nekim koncepcijama o teatru? Reklo bi se da istori~ari vole ba{
ovakvu hippotezu, da je Joakim Vuji} pozvan radi pozori{ta da ga organizuje
i da ga vodi. Tobo`e, Vuji} sti`e u Kragujevac u jeku priprema, adaptirawa
zgrade. Me|utim, za ovakve pretpostavke nisu na|eni nikakvi dokazi. Naprotiv,
svi podaci (jako oskudni) iz toga vremena indiciraju suprotan zakqu~ak:
da Vuji} nije pozvan u Kragujevac sa zadatkom da otvori pozori{te,
niti se u trenutku poziva Milo{evog govorilo o tome. Ideja o teatru je
iskrsla slu~ajno, negde po wegovom dolasku, u oktobru ili novembru mesecu
1834.“ 18
Na`alost, osta}e tajna kako je ta~no sve po~elo, iako, to nije jedina
nepoznanica. I oko zgrade i pozornice (scene) postoje dileme. Ali najcitiranija
re~enica u istoriji srpskog pozori{ta, ~uvena stilizacija iz
Novina srbskih – koje su prve objavile vest o otvarawu Kwa`evsko-serbskog
teatra neupitna je: „Od kako je sretenska skup{tina bila, od onog doba i za
vreme iste skup{tine, uveseqava nas g. A}im Vuji} poznati srpski spisateq,
predstavqewem raznih igara u pozori{nom domu (teatru), nagra-
|enom u zdaniju tipografi~eskom.“
Razli~ito se opisuje zgrada prvog pozori{ta – {iri opis lokacije pozori{ne
zgrade dao je i Vladimir Jak{i}, sin Jakova Jak{i}, kwa`evog
haznadara, zadu`enog i za pozori{te: „[tamparija je bila sme{tena u zdawu
dr`avnom ni`e mosta k crkvi vode}eg, koji je prvo kao kasarna za garnizonu
vojsku, zatim u pomenuto vreme kao lokal za Tipografiju, a posle za Gimnaziju,
pa za vojnu bolnicu slu`io“. Zgrada je zidana za sme{taj garnizone
vojske i imala je kasarnu i ahar kowani~ki, koji se u vreme transfrormacije
zgrade u Tipografiju (kasnije u pozornicu) „dao pokriti i olepiti“. Neki
pisci, ~ak „zidaju“ posebnu zgradu, pored Tipografije ili je „dozi|uju“, {to
14 M.A.Pavlovi}, nav. delo.
15 Dr Petar Marjanovi}, Pozori{te
ili usud prolaznosti, FDU, Muzej pozori{ne
umetnosti Srbije, Beograd
2001, 49-51.
16 Feliks Pa{i}, nav. delo, 11–15.
17 Dr Mira{ Ki}ovi}, nav. delo, 17.
18 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 19.
Bermanova Spomenica
knezu Milo{u, 1833.
15

Prva srpska {tamparija
Vest u “Novinama serbskim”
o pozori{nim predstavama, 1835.
po tvrdwama istori~ara „nikako ne stoji“. Zgrada pozori{ta dobijena je
preude{avawem dela zdawa Kwa`evsko-serbske kwigope~atwe (za stru-
~nost izvedenih radova velike zasluge imao je direktor [tamparije, Prus
Adolf Berman). Kwa`evsko-serbski teatar sme{ten je u adaptiranim prostorijama
Tipografije i imao je binu, lo`e i parter. Pod Vuji}evim nadzorom
sagra|en je poseban pozori{ni dom u zgradi [tamparije, tamo gde je
bila {kola, do maloga mosta s leve strane Lepenice. Dom je imao binu,
parter i lo`e i bio je patosan ciglama. Zgrada je ra|ena u zimu 1834. i 1835.
Sa~uvani ra~uni za radove idu od 4. decembra 1834. do 28. februara 1835. Iz
jednog pisma upu}enom kwazu od 9. juna 1835. indirektno saznajemo da se
teatar nalazio u dvema sobama Tipografije izme|u kojih je bio sru{en zid.
Obarawem zida izme|u dve sobe, stvorena je pozori{na sala, koja je pomalo
podes}ala na „kong“: I bina i parteri i lo`e – sve je bilo u dosta prostranom
kongu, koji je ciglama bio patosan.
Iste nedoumice prate i ta~an datum nastanka teatra (nema zvani~nog
dokumenta). Jedini relevantni izvori bili su datumi iz narodnih blagajni
i na osnovu wih, istori~ari zakqu~uju da je to novembar 1834. kada je Vuji}
primio prvu platu od 100 gro{a kao direktor teatra. Izdaci nisu bili
veliki, a knez Milo{ se starao da Vuji} ima sve {to je neophodno za rad
pozori{ta. I za Vuji}a se li~no starao, pa je 12. decembra 1834. preporu~io
Jakovu Jak{i}u da wegovom „sinu Vuji}u“ daje novac za tro{ak, napravi
zimsko odelo i uop{te, da se stara da ni u ~emu ne oskudeva. Uz du`nost
direktora (postavqen u septembru 1834, zakqu~uje se to, na osnovu pisma
kwazu od 1. juna 1835. u kome ka`e „kako je ve} pro{lo devet meseci otkako
u`iva wegova blagodjejanija“), Joakim Vuji} je bio rediteq, dramaturg, prevodilac,
adaptator, autor tekstova i najzad, glumac u skoro svim predstavama.
Uglavnom se Vuji}u pripisuje i pronalazak pogodnih prostorija u
Tipografiji. On je predlo`io neznatne adaptacije i prilago|avawa, izgradwu
pozornica i klupa. Adaptacija sale po~ela krajem novembra. Iz
ra~una Narodne blagajne mo`e se zakqu~iti da su bina, sedi{ta, nabavka
platna za zavese, glavna zavesa, molovawe i ostala „ukra{enija teatra“
zavr{ena decembra 1834. Drugi broj ra~una napla}en je u drugoj polovini
februara 1835. posle Sretewskih premijera. Zvani~no, dr`ava je bila nosilac
svih tro{kova oko pozori{ta (ta~nije, knez Milo{ kao nosilac svih
dr`avnih ingerencija). Zapo~ete probe su za kratko prekinute zbog „Miletine
bune“ protiv Milo{evog samovla{}a. Ipak, kwaz rastura pobunu i
obe}ava veliku Sretewsku skup{tinu, koja }e sve re{iti i urediti. Pobuna
je zavr{ena bez ispaqenog metka. Priprema skup{tine bila je „tor`enstvena“
i sve~arska. Pozori{te ovom prilikom ima specijalan zadatak: da
slavqe digne na vi{i nivo, da uveseli u~esnike – skup{tinske delegate
(„kmetove“) i Kragujev~ane. Prvi ansambl ~inili su |aci gimnazije, mla|i
~inovnici i Joakim Vuji} li~no, koji je komade odredio i podelio uloge.
16

Josif [lezinger je komponovao muziku, uve`bavao orkestar i peva~e. Wegova
delatnost i muzika, ispostavi}e se, bi}e od krucijalnog zna~aja za rad
Kwa`evsko-serbskog teatra. Najkompletniji i najpouzdaniji spisak prvog
srpskog gluma~kog ansabla dao je \or|e Maleti} u svojoj Gra|i za istoriju
srpskog pozori{ta (`iveo je i radio u Kragujevcu od 1838. do 1840. kao
sudski pisar): Sreten A. Popovi}, Filip Hristi}, Arsa i Mili} Mili-
}evi} – Luwevica, Jovan Marinovi}, Dimitrije Crnobarac, Stojan Jovanovi}
– Cuki}, Stevan Grubarovi}, Jovan Peruni~i}, Antonije Majstorovi},
Milan Davidovi}, @ivadin Vesovi}, svi |aci kragujeva~ke Gimnazije i
dva starija ~lana: „pisar Suda narodnog“ Todor Rozimirovi} i profesor
Petar Radovanovi}. Upraviteq, rediteq i glumac „po primjeru po~iv{ago
g. Voltera“ – Joakim Vuji}. Akteri Joakimovog teatra postali su kasnije
elita srpskog dru{tva: diplomate, sudije, politi~ari, dr`avnici, ~inovnici.
O garderobi i „drugoga {to je za pozori{te potrebno“, \or|e Maleti}
pi{e: „Garderobu za {pansko i divqa~ko odelo dao je Vuji} praviti u
Kragujevcu o kne`evom tro{ku kod nekakvog {ivca, kroja~a, a ra~une ispla-
}ivao je dr`avni blagajnik Jak{i}. Drugog odela evropskog, frakova i
kaputa, nisu imali, a onda{we srpsko odelo i sve rekvizite skupqao je
obi~no isto g. Sreten od gra|ana, pra}en kne`evim momkom Kni}aninom.
Bili ti rekviziti aqine, zlato, biser, drago kamewe ili ma kakav nakit –
sve se to dragovoqno daval“ – ~ime su sticali pravo „da mogu u teatar
dolaziti“. Ostatak umetni~ko-tehni~kog ansambla ~inili su: Adolf Berman,
tehni~ki {ef, „ma{inista“ obrazovan u Evropi. On je spremio kulise
i zavese, projektovao scenske ma{ine, bio je i stru~wak za svetlost i zvu~ne
efekte, znao je da crta, gradio dekor, i rekvizite za scenu; wegova kreativna
i dragocena saradwa ocewuje se i kao koautorstvo. Supruga Jelisaveta
Jeca Berman je mu{karce „obla~ila i name{tala“ da li~e {to vi{e na `ene
– prakti~no bila je prvi zvani~ni kostimograf i {minker u Srbiji. Jovan
Isailovi}, pozori{ni slikar i „moler“ za slikawe zavesa i kulisa dobio je
70 gro{a i hvalio se knezu u februaru 1835. uspehom koji je postigao „ukra-
{enijem ovda{weg teatra“. Jovan „ti{ler“, je izradio bine i klupe za gledaoce.
Jakov Jak{i}, kwa`evski haznadar (blagajnik), bio je Vuji}ev finansijski
kontorlor. Dimitrije Davidovi}, nadzirao je i Jak{i}a i Vuji}a, sve
u duhu apsolutisti~ke kontrole. Pomiwu se jo{ Andreja „{loser“, momak
Kni}anin... 19
Sretewska skup{tina po~ela je 15. februara 1835. (2. februara po starom
kalnedaru). Bilo je to trodnevno op{te slavqe koje se odvijalo na
Kwa`evoj livadi, pokraj Stare crkve. Rituali su podrazumevali parade,
~itawe Ustava, predaju poklona, topovske salve, za one prilike ozbiqan
spektakl. U Kragujevac su pozvani onda{wi srpski velikodostojnici (duhovni
i svetovni). Uve~e, 2. februara 1835. pod vatrometom raketa („umetni~ki
fajerverk majstora Bermana“) odigrala se istorijska prva premijera
\or|e Maleti}
Dimitrije Crnobarac
19 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 22.
17

20 Borivoje S. Stojovi}, Istorija srpskog
pozori{ta od sredweg veka do
modernog doba (drama i opera) I, Muzej
pozori{ne umetnosti Srbije ustanova
kulture od nacionalnog zna~aja, Beograd
2014, 98.
21 M.M. Nikoli}, nav. delo, 8.
Naslovna strana Vuji}evog prevoda
Kocebuovog dela “La Perjuz”,
koje je prikazivano u Kragujevcu
u Srbiji: Fernando i Jarika (Ekartshauzen – Vuji}). Shodno va`osti doga-
|aja i slu`bene Novine srbske prenele su vest koja }e zauvek za kulturnu
istoriju ostati dragoceni izvor verodostojnosti, tekst od 16. februara
1835. sa`eto prenosi: „od kako je sretewska ovogodi{wa skup{tina bila, od
onog doba i za vreme iste skup{tine, u pozori{nom domu, u zdaniju tipografi~eskom,
pod nadziranijem g. Vuji}a... i sa sadejstovawem g. Direktora
Bermana, kao ma{iniste.“ 20 Datumi predstava su: 2, 3. i 4. februar. Prve
ve~eri predstavi su prisustvovali skup{tinski delegati („kmetovi biv{i
na skup{tini“), kwaz i sva svetla familija kwa`eva (supruga Qubica, deca,
Mihajlo i Petrija, bra}a Jovan i Jevrem), ~inovnici, pozvani gosti. Svi su
se oni „uveseqavali predstvaqenijima odabranog dru`estva upotrebqavanog
k istim igrama.“ Za tri ve~eri odigrana su ~etiri komada: Fernando i
Jarika (Ekartshauzen – Vuji}, 2/15. februara 1835), La Perjuz (Kocebu –
Vuji}, 3/16. februar 1835), Bedni stihotvorac (Kocebu – Vuji}, 3/16. februar
1835), Begunac (Kocebu – Aleksandar Zagorica, protokolist Kabineta
Kwaza Milo{a, 4/17. februar 1835). Za jo{ tri dela postoje pouzdani naslovi
i datumi: Sestra iz Budima ili [najderski kalfa, (Henzler – Vuji},
16/29. februar 1835), jedna opera u dva dejstvija, prevedena sa mayarskog na
slavenoserbski: „Wegovo Kwa`evsko Viso~estvo blagovolilo je pozvati
Sovjetskoga Sekretara i Kabinetskog pisara Nabi Efefndiju do{av{eg iz
Carigrada u tetara: G. Vui} predstvqao je u wemu veselu igru pod imenom
[najderskog kalfe; posle ovoga je i vi{e pesama odpevano. Nabi Efendija
uveselio se mnogo srbskim pozorjem.“ 21 Dva mimi~eska dejstvija – tabloa
(tableaux) sa pesmom i muzikom (povodom „blagopolu~nog“ prispe}a topova
koje je Milo{ dobio u Carigradu i koji su stigli pred konake). Padenije
Serbije u vreme Svetog Kwaza Lazara (8/21. februara 1836) i Vostanovlenije
Serbije ~rez Svetloga Kwaza Milo{a (9/22. februar 1836). [est
sultanovih topova u Kragujevcu, zna~ajni su, pre svega na simboli~nom nivou
– kao jasan znak nezavisnosti Srbije. Uz ove dve naru~ene i prigodne
predstave, prire|eno je veliko slavqe 8. i 9. februara 1836. Iako ime pisca
i naslov ne postoje (joji se naslu}uje iz prepri~anog si`ea si`ea), istori-
~ari pretpostavqaju da autorstvo pripada Vuji}u. Si`e predstave – istorija
pada srpskog carstva (Kosovo, Milo{ Obili}, knez Lazar) i vaskrs, obnova,
zaslugom drugog Milo{a. Prakti~no je to „veli~awe trenutka“ i apoteoza
wegovom juna{tvu i zaslugama. Publika ga je prepoznala i pozdravila.
Ove predstave se unekoliko izdvajaju izvesnim novinama. Pre svega, to
su „mimi~eska dejstvija“ – bezglasna (kako ih sam Vuji} ozna~ava) sa tabloima,
originalna i aktuelna. Recezenti Novina srbskih za oba predstavlenija,
a naro~ito za „vtoro“, ka`u, „prekrasno su ispali, na ~est g. Vui}a,
mnogozaslu`enog Spisateqa Serbskog“. Joakim Vuji} je u to vreme bio ve}
star i bolestan, predstave je radio uz veliki napor. Ipak nije izneverio
kneza. Posle ovih izvo|ewa Teatar se spomiwe u jo{ jednom kratkom izve-
18

{taju Novina srbskih (22. februara 1836): „U Kragujevcu, 18. februara. Dan
ro|ewa Svetlij{eg gospodara i kneza na{ega Sveta Todorova Subota proveden
je i ovde tor`enstveno. Isti dan bio je veliki ru~ak a uve~e je bio
teatar... G. Profesor Poezije Isidor Stojanovi} i vi{e u~enika poezije
pozdravili su kwaza pesmama. U ovom kontekstu se ne spomiwe Joakim Vuji}.
Ovo su bile posledwe vesti o radu kragujeva~kog pozori{ta. U su{tinskom
smislu, pala je posledwa zavesa u Kwa`evsko-serbskom teatru.“
Rad Joakima Vuji}a u Kragujevcu u posledwoj fazi, pra}en je te{kim
politi~kim, dru{tvenim, privatnim okolnostima... Iako je pozori{te radilo
tek dve godine, ose}ala se zasi}enost i kriza na svim nivoima. Pre
svega, kod kneza Milo{a se gasi po~etni entuzijazam. Prestonica vi{e nije
adekvatna za wegove potrebe. Novi Ustav mu je zapravo prepreka u radu.
Knez Milo{ bio je kivan i na kreatora Ustava i direktora Novina Srbskih
Dimitrija Davidovi}a. I Joakim Vuji} je upleten u intrige, postao je predmet
surovih {ala i izrugivawa kao i Davidovi}. Na wih se „ustremio“ Jakov
Jak{i}, ~ovek ratnih zasluga, blagajnik kwa`eve narodne kase, sa bliskim
vezama sa knezom Milo{em. Jakova Jak{i}a opisuju kao grubog i sirovog
osobewaka koji otvoreno prezire „gospodina“ Vuji}a. Za wega su i Vuji} i
Davidovi}, „[vabe“, „[vaburine“. Bilo je to veliko nerazumevawe na kulturulo{kom
i komunikacijskom nivou. Jak{i} je bio {krt posebno kada je
trebalo novac izdvojiti za pozori{te i Vuji}a (zbog {tedqivosti knez
Milo{ ga je posebno cenio). Za wega je Vuji} bio „neradnik koji yabe jede
hleb“, a pozori{te rasko{ i rasipawe. Joakim Vuji} je pisao knezu i po-
`alio se na Jak{i}evo „cicija{ewe“ i tom prilikom nazvao ga „razbojnikom,
pustahijom i hajdukom koji pri isplatama zakida i krade“. Me|utim,
neo~ekivano, ovo je kneza veoma naqutilo, Vuji} je pao u nemilost i bio
izba~en iz Konaka. Jedva je ponovo izgladio odnose sa knezom. Sva ova
de{avawa udaqila su ga pozori{ta – pored starosti, bolesti, umora – materijalna
sigurnost mu postaje prioritet. Uz to, prestonica gubi svoje prerogative
seqewem {tamaprije u Beograd. Pozori{ne prostorije sada su
namewene {pitaqu (bolnici). Sa Tipografijom odlazi i Adolf Berman,
tehni~ki {ef teatra i wegova supruga Jelena Berman. Ostalo je upra`weno
veoma va`no Bermanovo mesto. Jula 1835. usledila je reorganizacija, koja je
podrazumevala promenu upravne strukture: Vuji} je samo upravnik, rediteq
i glumac, i wegov rad kontroli{u Jak{i} (koji formalno mewa Bermana) i
Davidovi}, kao vrhovna nadzorna vlast. Ova raspodela za wih je bila zlosre}na.
Do{li su do punog izra`aja sav cinizam i smisao za {alu kneza
Milo{a – spojio je qude koji se me|usobno ne podnose i odredio im uloge
kontrolora. Naravno, odmah su po~ele me|usobne `albe i optu`be, ali knez
je ta~no znao {ta se de{ava. Ipak, kako prime}uje Viqem Rihter „kwa-
`evsko-serbski in`ewer“: „Malo pomalo, knez izgubi voqu na pozori{te,
do{le su i druge stvari i celo ovo preduze}e ubrzo i{~eze“. Usledilo je
Naslovna strana Vuji}evog
rukopisa “Fernando i Jarika”, sa
~ijim prikazivawem je zapo~eo rad
Vuji}ev teatar u Kragujevcu
19

Najava u “Novinama serbskim”,
za Vuji}evu predstavu “[najderski
kalfa” u Kwa`esko-serbskom
teatru u Kragujevcu, 1835.
22 Dr Mira{ Ki}ovi}, nav. delo, 20.
protivure~no pona{awe Joakima Vuji}a, koji samo `eli da ostane u „milosti
kneza“ i finansijsku sigurnost. Vuji} se potpisao posledwi put kao
„teatra direktor“ na priznanci za platu avgusta 1836. Na polo`aju direktora
ostao je, dakle, od septembra 1834. do septembra 1836. Ovim je zvani~no
zavr{eno wegovo slu`bovawe u Srbiji. Knez Milo{ penzioni{e
„svog direktora pozori{ta“ u septembru 1836. prihodima u visini plate: 100
gro{a ili 10 talira, koju }e primati do juna 1839.
Prema ocenama nekih istori~ara i teatrologa repertoar Kwa`evsko-
-serbskog teatra imao je osobenosti popularnog sredwoevropskog repertoara
na prelazu 18. u 19. vek. Vuji} se trudio da napravi kompromis izme|u
evropskih tendencija i doma}e publike bez sluha i iskustva za scensku
umetnost. Pozori{te je, zvani~no funkcionisalo bez utvr|enog repertoara.
Radilo se bez plana, u dane praznika i prigodnih sve~anosti, za koje se na
dvoru smatralo da zaslu`uju teatar – svakako po `eqi gospodara Milo{a.
Pripreme i probe ~ekale su „jednu izvanrednu priliku“. Joakim Vuji} je bio
isqu~ivi kreator repertoara. Prema wegovoj koncepciji to nisu bila dela
velikih pisaca, uglavnom je igrao pisce koji za predmet svojih komada nisu
uzimali dvorove i aristokratiju, ve} gra|anski `ivot sredwih stale`a
(~inovnika, radnika, zanatlija, trgovaca) sa wihovom plemenitom du{om i
suznom sentimentalno{}u, kakve je negovao Kocebu. Teme su – ~isto prijateqstvo,
po{tewe i ne`nost kod ameri~kih divqaka, koji su ponekad ~ove-
~niji od kulturnih Evropqana. Ovakva moralizatorsko-rodoqubiva literatura,
plemenita po nameri i jednostavna po radwi, odgovarala je, po Vuji}evoj
proceni, onda{woj du{evnoj i malo obrazovanoj publici. 22
Kratkotrajno postojawe Kwa`evsko-serbskog teatra – iako skromnih
esteskih dometa – spada u prve organizovane dr`avne projekte u Kne`evini
Srbiji (pozori{te, tipografija, gimnazija). Kao deo {ireg kulturnog entuzijazma
i aktivnosti „nadqudskih razmera“ onda{we kulturne elite u nimalo
naklowenoj socijalnoj sredini. Pozori{te je bilo dvorsko i zavisilo
je iskqu~ivo od kneza Milo{a. Nijedna predstava nije prikazivana bez
wegovog prisustva – teatar nije radio kada kneza nije bilo u Kragujevcu.
Joakim Vuji} je priznao da je knez Milo{ bio zaista nezgodan gledalac,
samovoqan, da je prekinuo izvo|ewe komada Kre{talice jer mu je bilo
tjagotno bez muzikalni pesama djelo daq{e slu{ati pa se digao i oti{ao
u Konak. Naravno, posle i svi sli{ateqi, dignu se i otidu za wim. Predstave
su bile (polu)javne nije bilo objava ni plakata ni ulaznica i odvijale
su se u opu{tenoj, familijarnoj atmosferi. Izvori informisawa bili su
dvorjani iz Konaka. Glumci i rekviziteri obave{tavali su gra|ane kada su
pozamqivali garderobu. I najzad, vatromet uo~i predstave, kao najboqa
reklama. Knez i svita prvo su u`ivali u Bermanvom vatrometu sa doksata, a
onda su zajedno odlazili u pozori{te. Kada je re~ o mestima za sedewe,
storgo se vodilo ra~una o protokolu: u prvom redu sedeli su knez Milo{,
20

wegova porodica i ve}a gospoda. Krug gledalaca je bio ograni~en. Shodno
svojoj hijerarhijskoj pripadnosti zauzimali su mesta: svita, sitni ~inovnici,
po koji gra|anin i sluga. Intimnoj i doma}oj atmosferi doprinosile su
i ritualne radwe kneza Milo{a: pripqivawa ~ibuka, ispijawe kafa, razgovori
sa kapelnikom [lezingerom koji je sa svojim orkestrom ~ekao znak.
Deo folklora bile su aktivne sugestije, komentari i dobacivawa u toku
predstave. Banda bi obi~no svirala splet narodnih pesama koje je [lezinger
preto~io u uvertiru. Ako se knezu muzika dopadala, davao je znak da se
ponovi. Banda je svirala i u pauzama i vreme prekida predstave. Generalno,
knez Milo{ je vi{e cenio muziku i pevawe od pozori{ta i umeo je da
prekine predstavu ukoliko je bila bez muzike (Kre{talice). Doprinos
Josipa [lezingera bio je zna~ajan: komponovao je pratwu za pojedine komade
i pesme, solo numere za peva~e, inspirisao se narodnom muzikom. Zavesa se
dizala uz svetlost kandila i sve}a pore|anih po rampi i pojavqivao bi se
~udesan svet na pozornici: crnci, divqaci, trgovci robqem, {panski moreplovci,
bogate udovice, {najderske kalfe, gra|ani, zli i dobri sinovi,
udava~e, glupavi baroni i sluge. Po opisu kwa`evsko-serbskog in`ewera
Viqema Rihtera, sve je to veoma li~ilo na seoska pozori{ta u Nema~koj. 23
Publika se smejala otvoreno glumcima, svojim preru{enim prijateqima.
Uop{te, mnogo je anegdotskih zapisa i osvrta na Vuji}eve umetni~ke domete.
Predsednik Francuskog geografskog dru{tva Ami Bue napisao je u kwizi
„Evropska Turska“ 1836/37. da su predstave prekidali publika bez dramskog
i pozori{nog iskustva i Milo{ intervencijama iz partera. Pored Vuji-
}evih komada, 1835. u kragujeva~kom pozori{tu izvo|ene su i ma|ioni~arske
predstave, „|ozbojayluci“ na kojima je pored ostaloga, jedan predstavqa~
punio pi{toq i iz wega izbacivao golu`dravu pti~icu. Saveremenici su se
kasnije prise}ali rada Kwa`evsko-serbskog teatra i u reminiscencijama
isticali da su „negda{we predstave i pesme izgledale sme{ne“, bez umetni~ke
vrednosti. Glumci, garderoba, pozornica, sredina sve je bilo na diletanstskom
nivou. Srpski teatarski po~eci bili su zaista na amaterskom
nivou – naro~ito u pore|ewu sa onda{wim evropskim pozori{tem. Sam
Joakim Vuji} je bio zadovoqan i tvrdio da su ...sva predstavlenija ta~no
bila izdejsvovana. Kwa`evsko-serbski teatar je bio slika i prilika obrazovne
strukture i nerazvijenog pozori{nog ukusa stanovni{tva Kne`evine
Srbije. Ipak, pozori{te u Kragujevcu ima istorijsku vrednost – osnovano je
po odluci vladara Srbije kao prvo dr`avno pozori{te. Kwa`evsko-serbski
teatar ima obele`ja pravog pozori{ta. Bila je to stalna dr`avna institucija
sa sopstvenom zgradom, pozornicom, direktorom, dr`avnim slu`benicima,
glumcima, orkestrom, horom, predstavama. Usled nedostatka istorijskih
izvora, ne postoje jasno utvr|eni, formalni razlozi ukidawa Kwa-
`evsko-serbskog teatra 1836.
Vest u “Novinama serbskim”
o pozori{noj delatnosti
Joakima Vuji}a
23 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 27.
21

Atanasije Nikoli}, profesor
gimnazije i rektor Liceja
Pe~at Liceuma iz 1839.
***
Komplikovana dru{tveno-politi~ka situacija ~ini Kragujevac neadekvatnom
i nepo`eqnom prestonicom. Institucije se sele u Beograd: Arhiv,
Dr`avna blagajna, Tipografija, Novine Srbske... Ali, to jo{ nije bio kraj,
jer 14. maja 1840. knez Milo{ objavquje ukaz o vra}awu prestonice u Kragujevac.
Rad pozori{ta se obnavqa u jesen burne 1840, ali i ovoga puta na
inicijativu pojedinca. Profesor gimnazije i rektor Liceja Atanasije Nikoli},
nastavio je pozori{nu tradiciju Joakima Vuji}a. Novine Srbske,
ovoga puta iz Beograda, u brojevima 47 i 52 ive{tavaju o predstavama kragujeva~kog
pozori{ta: „Kragujevac, 8. Nijemvrija. Danas smo bili u~astnici i
zriteqi tor`estva, kakvo se samo po najve}im Evropejskim dr`avama doga|a.
Jo{t sino} nam je grmqavina topova prevozvestila tor`estvo, koje
nam je predstojalo, a od poldne ve} razdane su bile pozivatelne ceduqe...
Predstvlenije @enidba cara Du{ana g. Profesorom Matematike u ovda-
{wem Liceju Atanasijem Nikoli}em so~iweno je u pesmama na formu talijanski
opera i zaista je g. Nikoli} kako so~iwenijem ovim, tako i igrawem
rola sa svojim personalom... no je svako o~ekivawe kako kwaza, tako i oni
zriteqa, koji su imali prilike u najve}im Evropejskim teatrima biti,
prevozi{lo ... a celo predstavlenije je u note stvqeno, i za~udo svima, da se
nijedna pogre{ka u sogla{avawu peva~a sa svira~ima dogodila nije...“ Za
razliku od ranijih, ovaj prikaz Novina Srbskih zanimqiv je i stoga {to se u
tekstu o predstavi naslu}uju izvesna vrednosna i krit~ka zapa`awa. Sve
okolnosti u radu teatra ostale su iste: i daqe je to dvorski teatar, predstave
se izvode u ~ast porodin~nih sve~anosti Obrenovi}a: slave, imandani,
ro|endani... I ikonografija je ostla ista – uz slu`bu u crkvi, prijeme,
obavezne vatremote (na po~etku i kraju predstave), „vatrenim predstvlenijem
ariqerije“ (tom prilikom `rtva je bilo dete i rawen je vojnik).
Ovoga puta ingerencije Joakima Vuji}a preuzeo je profesor Atanasije Nikoli}.
Kao i Vuji} i on se bavio organizovawem pozori{nih predstava u
Vojvodini. Bio je pisac (veoma produktivan, najigraniji posle Sterije),
organizator, rediteq i glumac (verovatno glavne role u predstavi). Kapelnik
Josif [lezinger i wegova „banda“ i daqe ~ine organski deo predstave,
„komad je pun muzike, pesama i igara i Josif [lezinger se potrudio
da ih stavi u note“. Nedostatak arhivske gra|e i ovoga puta dozvoqvao je
autorima da pretpostavqaju gde su se predstave odvijale i ko su bili akteri.
Borivoje Stojkovi} je napisao da su se predstave igrale u hodniku Liceja.
Neki autori tvrde da je to {iroki deo gimnazijkog hodnika sa improvizovanom
pozornicom, a najbrojnije su, ipak, tvrdwe o tipografi~eskom zdaniju.
Prema tome Atanasije Nikoli} je obnovio Kwa`evsko-serbski teatar
u istoj ku}i u kojoj je je bio Joakimov Teatar. Tako|e, po nekim mi{qewima,
Atanasije Nikoli} pripremao je predstave sa u~enicima gimnazije i
22

Liceja i kne`evim ~inovnicima. Mada postoje indicije da ovoga puta |aci
nisu uop{te u~estvovali u predsatvama. Sam Atanasije Nikoli} u svojoj
Autobiografiji je pisao: „Kad ferije nastupe ve} nisam imao vi{e posla
sa mojim predmetima i upotrebim vreme na to da sa~inim dramu u tri ~ina sa
pevawem, @enidba cara Du{ana, i tu dramu uo~i sv. Arhan|ela Mihaila u
po~ast Kwazu predsatvimo u velikom hodniku {kolskom. Za predstvqawe
ovoga dela izaberem lica koje iz reda ~inovni~kog, koje od mojih kolega, pa
i sam uzmem ulogu cara Du{ana. Odelo i dekoracije skrpimo kako se moglo i
delo bude vrlo dobro i na zadovoqstvo Kwaza predstvqeno...“ Strukturu
publike ~inili su: svetli Knez Mihailo Obrenovi}, ~inovnici, zvani~nici
i „odli~ni“ gra|ani. Novina je da se ovoga puta ulaznice napla}uju.
Dodu{e u korist {kolskog fonda. Sa~uvani su ra~uni za pripremawe ove
predstave, cene radova, rekvizita, kostima, zavesa. Izgleda da su najve}i
izdaci bili za boje, ~etke, platna – teatar je bio obilno „farban“, zakqu~uju
duhovito neki autori. @enidba Du{anova trajala je tri sata po
„ak{amu“, {to je verovatno podrazumevalo velike pripreme i profesionalniji
pristup. Name}e se zakqu~ak da u kvalitativnom smislu predstavqa
izvestan pomak u odnosu na Vuji}eva predstvlenija. \or|e Maleti} je samo
kratko pomenuo rad Atanasija Nikoli}a: „Pod upravom Atanasija Nikoli}a
sklopila se dru`ina diletanata ponajvi{e od zvani~nika i po~ela
davati predstave najpre u Kragujevcu godine 1840, a posle u Beogradu 1841.“
(Teatar na \umruku i predstava Smrt Stefana de~anskog, predstavqa kontinuitet).
U Kragujevcu je igrano samo nekoliko predstava. Osim Du{anove
`enidbe igrano je jo{ nekoliko predstava – zna se za Nikoli}evu obradu (po
Marmonelovoj pripoveci) Adelaida, alpiska pastirka („pastirska igra“),
u ~ast proslave ro|endana Kneza Mihaila Obrenovi}a, 5. septembra. Knez
se zahvalio Atanasiju Nikoli}u i po`eleo wemu i wegovim glumcima da
nastave sa svojim amaterskim radom. Ali samo godinu dana kasnije, sve se
zapravo zavr{ava i mewa. Period od 14. maja 1840. do 25. aprila 1841. definitivno
ozna~ava kraj prestonice i svega {to ona podrazumeva. Za nekoliko
dana demontirana je prestoni~ka scenografija – u Beograd se sele pozori{te
i sve institucije, uz dr`avna nadle{tva i kancelarije, napokon i
Licej, odlazi kulturna i intelektualna elita. U Kragujevcu je ostala samo
Gimnzija. Neki hroni~ari ovaj period ocewuju sa pomalo pateti~nim opisima
„rana“, „poboqevawa“, degradacije i zaustvqenog razvoja grada. Beograd
postaje nova stalna srpska prestonica, a „Teater na \umruku“ (1841–1842)
predstavqa nastavak institucionalnog pozori{nog `ivota u Kragujevcu.
Josif [lezinger
Knez Mihailo Obrenovi}
23

Postprestoni~ki pozori{ni
kontinuitet (do 1944)
Hotel „Takovo“, 1900.
Kafana „Talpara“
Ponovni dru{tveni, ekonomski, demografski oporavak Kragujevca usledio
je posle po~etne letargije. Za dvadeset godina grad se uve}ao za ~etiri
hiqade stanovnika. To je posledica rada Vojno-tehni~kog zavoda i formirawa
prve radni~ke klase u Srbiji. Umesto nerazvijenog agrarno-zanatlijskog,
Kragujevac se transformisao u industrijski grad. Renesansa i ekspanzija
kulturnog `ivota su nu`ni pratioci razvoja „baze“ (izme|u ostalog,
osniva se ^itali{te 1847). Nema stalnog institucionalnog pozori{ta, ali
kontinuitet (neki autori ~ak koriste termin psiholo{ki kontinuitet)
predstavqaju putuju}e trupe, dobrovoqna dru{tva, poluprofesionalna, akademska,
amaterska, sokolska, radni~ka pozori{ta, kulturno-umetni~ka dru-
{tva, Gradsko pozori{te Kragujevca, Narodno pozori{te Dunavske banovine.
Mnogobrojna putuju}a pozori{ta „otimaju“ se za gostovawa, a Kragujevac
je „Meka“ i za soliste, „tezgaro{e“, profesionalne dru`ine. „Kragujev~ani
svake jeseni i zime `ure krivim, mra~nim ulicama u „Iliyu“, „Park“, „Takovo“,
„Pivnicu“, „Talparu“, sa svojim familijama, s fewer~i}ima u ruci
da vide predstave, da se zasite te hrane...“ Prvo u nizu osnovano je Kragujeva~ko
dobrovoqno teatralno dru{tvo. Nema dovoqno izvora o godini
osnivawa (1847. ili 1850.) i radu ovog dru{tva – koje je najaktivnije {ezdesetihtih
godina 19. veka u vreme Omladinskog pokreta. ^lanovi Kragujeva~kog
dobrovoqnog teatralnog dru{tva bili su mladi ~inovnici, |aci,
profesori kragujeva~ke gimnazije. Dru{tvom je kolektivno upravqalo sedam
upravnika tkz. „Pravstviteqstvo“. Probleme finansirawa re{avali
su preko ~lanarina, doborvoqnih priloga, prihoda od predstava i povremenim
darovima kneza Aleksandra. Za uzvrat, Dru{tvo je u wegovu ~ast
prilikom svakog prolaska kroz Kragujevac prire|ivalo sve~ane priredbe.
Posle po~etnih problema oko prostorija, od vlasti su 1856. dobili salu –
neadekvatnu, malu, tesnu bez tavanica, neomalanu. To je zgrada docnijeg
lokala „Iliya“. Sve do osamdesetih godina 19. veka „Iliya“ je bila je
glavna pozori{na sala za sve putuju}e trupe toga doba u Kragujevcu. Raznovrstan
repertoar ovog dru{tva ~inili su salonski, nacionalni i istorijski
komadi. Prema nekim izvorima prva predstava Boj na Kosovu Jovana
Sterije Popovi}a, odigrana je 5. februara 1850. Novine srbske su 1850.
zabele`ile „telegrafi~eske“ vesti o predstavama Kraqevi} Marko i Arapin,
spev u tri slike Atanasija Nikoli}a, i u februaru 1856. o Pokondirenoj
tikvi Jovana Sterije Popovi}a. U ~ast dolaska kneza i knegiwe
igrale su se 1857. tri predstave Osvajawe Beograda u 1806. pod besmrtnim
vo`dom srpskim Karayor|em. Okosnicu repertoara ~inili su doma}i pis-
24

ci. Na osnovu rekonstrukcije pretpotostvqa se da je dru{tvo radilo od
1847. do 1867. prava retkost za onda{we uslove (u ovom periodu izveli su
preko 350 predstava). Ovakva vi{efunkcionalna organizacija imala je bitnu
ulogu u razvijawu pozori{ne kulture kod svih slojeva i stale`a: ~inovni{tva,
zanatlija, radnika, profesora. Od osamdesetih godina 19. do po-
~etka 20. veka gostuju putuju}e pozori{ne dru`ine: prva u nizu je trupa Paje
Stepi}a (1867), veoma popularna, „odoma}ena“ kod Kragujev~ana, zatim trupe
Nikole Simi}a, Dimitrija Ni{li}a, Delinijeva, Baki}eva, Topalovi-
}eva... Ni{ko pozori{no dru{tvo „Sin|eli}“, gostovalo je od 2. maja 1898.
do 20. juna 1912. Bila je to najprofesionalnija i najkvalitetnija trupa
veoma popularna kod Kragujev~ana. ^ak su i lokalni listovi donosili op-
{irne recenzije. Mo`da je doprinos popularnosti „Sin|eli}a“ dao i Kragujev~anin
Dobrica Milutnovi}, ~lan ove trupe na po~etku karijere. Devedesetih
godina 19. veka osnovano je Dobrovoqno (polu)profesionalno pozori{no
dru{tvo „Sloga“. Ve} sama odrednica „profesionalno“ govori o
pozori{nim pretenzijama „Sloge“. ^iwenica da su izgradili svoju Arenu sa
pozornicom i dve lo`e, za predstavnike vlasti, magacinom, garderobom,
gledali{tem (tri stotine mesta) potvr|uje wihove namere. U radu ovog
dru{tva aktivno su u~estvovali razli~iti esnafi, stale`i, radnici Vojno-tehni~kog
zavoda, intelektualci. Pretpostvqa se da je tro{kove izgradwe
donirala Topolivnica i da je pozornicu projektovao wihov in`ewer.
Pozori{te je imalo tri profesionalna glumca, u sporednim ulogama nastupali
su diletanti. Za tri godine postojawa (1895–1898) na scenama u hotelu
„Takovo“ i u svojoj „Areni“ imali su dve stotine ~etrdeset izvo|ewa. Predstave
su igrane tri do ~etiri puta nedeqno i za to vreme – ka`e se u
wihovom izve{taju o radu – Kragujev~anima nisu dosa|ivale „tu|inske dru-
`ine i artisti“. Iako su radili samo tri godine, iz izve{taja se vidi da su
imali obiman materijalni fundus: Arena, kwi`nica od 144 dramska dela,
garderobe od 298 numera, kompletne dekoracije od 21 broja i 97 komada
name{taja. O repertoaru se ne zna ni{ta – kompletna dokumentacija nestala
je u dva svetska rata. Po svedo~ewu savremenika neke od predstava su
bile: Madam sen @en, [okica, Mamzel Nitu{. Rad pozori{ta zavr{io se
likvidacijom. Pod rukovodstvom Dimitrija Ni{li}a formirana je i trupa
„Srbadija“ (1898). Wihov repertoar ~inile su predstave: Maksim Crnojevi},
Ri|okosa, Lukrecija Boryija, Ko{tana... Kao posledica postojawa
Topolivnice i radni~kog pokreta – osnovano je pozori{te s klasnim predznakom
Radni~ko pozori{te (1900–1918). U me|uvremenu, u jeku smene dinastija,
s velikim intezitetom gostuju trupe, ponekad i po dve istovremeno,
jedna preko puta druge u: „Takovu“ i „Pivnici“. Ali „za sve ima mesta,
qubavi, publike“. 24 Jo{ jednom su |aci glavni akteri pozori{nog `ivota u
Kragujevcu: \a~ko pozori{te poznato i kao Ikino pozori{te (po glumcu
Iliji Jovanovi}u u ~ijem dvori{tu su igrane predstave) radilo je u vreme
Prvog svetskog rata. Repertoar su ~inile nacionalne i patriotske pred-
Paja Stepi}
Dobrica Milutinovi},
na po~etku karijere
24 Rajko Stojadinovi}, u 125 godi{wica
Kwa`esko-srbskog teatra, Kragujevac
1960, 42.
25

Sokolski dom
(aktuelno sedi{te teatra)
Plakat predstave „[panska muva“
Sokolskog dru{tva,
Kragujevac 1932.
stave. Posle Prvog svetkog rata prvi kulturni doga|aj u oslobo|enom Kragujevcu
bio je „poku{aj“ da novosonovani „Gunduli}“ postane stalno pozori-
{te. Ipak, sve se zavr{ilo samo sa jednom sezonom. Inicijatori osnivawa
Akademskog pozori{ta (1923) bili su kragujeva~ki intetelktualci i talentovani
diletanti – bio je to prvi ozbiqan i veliki korak u stvarawu teatra.
Repertoar je bio raznovrstan i moderan (po ugledu na isto beogradsko
pozori{te). Gostovawa beogradskih rediteqa i glumaca uzdigle su predstave
na visok umetni~ki nivo. Pored ostaloga, izvo|eni su: Skampolo,
Bogat majdan, Igra u zamku, Je li @eraldina an|eo, Mali lord, Sumwivo
lice. Zbog visokih dr`avnih taksi pozori{te je posle nekoliko godina,
1929. likvidirano. Iako Kragujevac nije imao stalno pozori{te 1929. dobija
stalnu pozori{nu zgradu Sokolski dom (aktuelno sedi{te teatra). Amaterska
pozori{na sekcija u okviru Sokolske organizacije Matica pod rukovodstvom
profesora Miloja Pavlovi}a najaktivnija je u periodu tridesetih
godina 20. veka (radi do 1941). Priredbe Sokolskog dru{tva bile su
oslobo|ene taksi. Na repertoaru su bili: Razbojnici, Gospo|a ministarka,
Karlova tetka, Mrak, U dolini, @enidba, Revizor, [panska muva, Naliv
pero, ^ikina ku}a, Hajduk Stanko, Devoja~ka kletva. Radnici Vojno-tehni~kog
zavoda osnivaju 1930. u Staroj radni~koj koloniji pozori{te Radni~ke
kolonije (radi do 1941). Finansijski neodr`ivo, postalo je filijala
Sokolske organizacije. Radnici-amateri igrali su: Dva cvancika, Seoskog
lolu, Ko{tanu. Socijalna i klasna komponenta je bila prisutna i na scenama
radni~kih kulturno-umetni~kih dru{tava, posebno KUD „Abra{evi}“.
Prema teritorijalnoj podeli Pozori{te iz Po`arevca postaje povla{}eno
pozori{te i svojim radom pokriva Kragujevac u kome redovno
gostuje do 1934. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka intezivna su gostovawa.
Ceo repertoar velikih profesionalnih pozori{ta tada{we Jugoslavije
izvo|en je i u Kragujevcu. Tako|e, gostuju putuju}a pozori{ta, a
redovno je bilo @ivoti}evo. Me|u gostima su i najzna~ajnija imena onda-
{weg glumi{ta: Dobrica Milutinovi}, @anka Stoki}, Qubinka Bobi}.
Kragujev~ka publika je uzvra}ala velikim posetama i zahvalno{}u. I pored
permanentnih kampawa i napisa, Kragujevac i daqe nije imao svoje profesionalno
pozori{te. Zarija Vuki}evi}, profesor i biv{i upravnik Akademskog
pozori{ta pi{e 1931. u Jugoslovenskom dnevniku: „Pored izgra|ene
publike u umetni~kom smislu, wene `eqe za lepim i boqim kroz dramsku
umetnost... Kragujevac pokazuje ~vrsu odlu~nost da se jedanput oslobodi
potpuno svake r|ave pozori{ne trupe, koja bi bila ispod wegove publike.“
Tek 1935, posle stogodi{we pauze, inicijativom Branislava Nu{i}a osniva
se profesionalno Gradsko pozori{te. Prvi i jedini upravnik pozori{ta
bio je Rista Spiridonovi}. On je okupio elitnu dramsku dru`inu: Radivoje
Dinulovi}, Aleksandar Ra{kovi}, Milan Vujnovi}, Dragutin Levak, Stanko
Kola{inac, Branko i Leposava \or|evi}, Sima Jani}ijevi}, Milica
Spiridonovi}, Ivona Petri, Milan @ivkovi}, Branko Jovanovi}, Lazar
26

Jovanovi}, rediteq je bio Radivoje Dinulovi}. Svet Branislava Nu{i}a
prva je premijera (17. oktobra) odigrana u Po`arnom (Vatrogasnom) domu.
Repertoar jedine sezone ~inile su predstave: Vaskrsewe, Gospoda Glembajevi,
Stanoje Glava{, Ne~ista krv, Leskov~ani u Parizu, Vitez ^ep, Stari
kaplar, Uzorni mu`, O`alo{}ena porodica, Uje`, Gospo|a mininistarka,
Ko{tana, Ne~ista krv, Hajduk Stanko, Zona Zamfirova, Ana Karewina,
Mister dolar... U neverovatnom tempu, za kratko vreme odigrali su
38 premijera. Ubrzo su materijalni problemi doveli do likvidacije i ovog
pozori{ta. Odlukom Banovinske uprave u Novom Sadu, Gradsko pozori{te
postalo je filijala Pozori{ta Dunavske banovine. Deo sezone igrali su u
Kragujevcu, deo gostuju}i {irom Dunavske banovine. Rad i ovog pozori{ta
definitivno se zavra{ava po~etkom Drugog svetskog rata (1941).
Narodno pozori{te Dunavske banovine, ansambl predstave „Podvala“ na gostovawu u
Kragujevcu 1937.
Prvi red, sede: Qubica Jovanovi}, Marija Vili}, Zlata Kova~evi}, Vuka Fazlovski;
Drugi red: Milutin Tomi}, Qubica Lazarov, Olga Stojadinovi}, Milena \or|evi}, sa
{ubarom Bata Jani}ijevi} i muzika Cigana
27

Srpsko narodno pozori{te
Okruga kragujeva~kog (1942–1944)
25 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 174.
Narodno pozori{te iz Beograda je premijerom Figarove `enidbe 1. septembra
1941. prvo po~elo sa radom pod okupacionim vlastima i wihovim
propagandnim odeqewem. Premijerom Devoja~ke kletve Kragujeva~ko pozori{te
zapo~iwe svoj ratni rad 9. maja 1942. I bioskop i pozori{te bili su
pod ingerencijom nema~kog Odseka za propagandu Na~elstva Okruga kragujeva~kog.
[ef odseka i upravnik pozori{ta bio je Sveta Pavlovi}, sudija.
U po~etku Pozori{te Okru`nog odbora za obnovu zemqe i spas naroda,
u oktobru 1942. mewa ime u Srpsko narodno pozori{te Okruga kragujeva~kog.
Za samo {est dana odigrali su pet predstava Devoja~ke kletve. Na
osnovu finansijske dokumentacije vidi se da je pozori{te radilo na ivici
siroma{tva i umetni~ke relevantnosti – uostalom, formirali su ga biv{i
amateri Sokolskog pozori{ta. Ipak, funkcionisalo je sa svim elementima
pravog pozori{ta. Imalo je upravu, ansambl, stalne rediteqe, tehni~ko
osobqe, scenu, repertoar. Predstave su izvo|ene vi{e puta u nedeqi, radilo
se brzo, premijera za premijerom. Pozori{te je bilo samofinansiraju}e
(izdr`avalo se iskqu~ivo od prodaja ulaznica), a prihode je ubirao Propagandni
odsek. Na izvestan na~in ovo pozori{te je bilo i {kola za glumce.
Naime 1943. ansamblu su se pridru`ili i Vasa Panteli}, Mija Aleksi},
Mihailo Q. Varagi}, Milena [avaja. Predstave su bile lo{e opremqene i
uigrane, pune improvizacije i „psiholo{kih“ pauza zbog neznawa teksta.
Pesma i muzika ~inile su izvesnu kompenzaciju za publiku kojoj je to bila
jedina zabava (bioskopi su prikazivali nema~ke propagandne filmove).
^lanovi ansambla uspeli su da zadr`e autonomiju repertoara. Igrali su
iskqu~ivo komade iz narodnog `ivota i klasi~ne doma}e kwi`evnosti.
Pozori{te je uspelo da izbegne nema~ku propagandnu ma{ineriju, zahvaquju}i
penzionisanom glumcu Iliji Jovanovi}u (poznatom i kao ^ika Ika)
– koji je brinuo o repertoaru. Tokom 1943. odigrano je 11 premijera i 68
predstava, a 1944. 15 premijera sa 112 predstava. 25 Veliki deo ansambla
nastvio je rad i u izmewenim dru{tveno-politi~kim uslovima, zahvqaju}i
upravo ^ika Iki i wegovom patriotskom dr`awu za vreme okupacije. Kragujevac
je bio jedan od re|ih gradova u Srbiji koji je izbegao drasti~no
ka`wavawe i stigmatizovawe glumaca progla{avwem „za narodne neprijateqe“.
Kragujevac je napravio ne`nu pozori{nu tranziciju i glumcima
dao priliku za rad i u izmewenim dru{tveno-politi~kim prilikama (novom
sistemu) i novom pozori{tu – Narodnom pozori{tu Narodnooslobodila-
~kog odbora za grad Kragujevac – „novom pozori{tu slobodnog naroda u
slobodnoj [umadiji“.
28

Narodno pozori{te
narodnooslobodila~kog odbora (1944)
Iz razli~itih interpretacija kragujeva~kih pozori{nih po~etaka prvih
godina posle oslobo|ewa, name}e se nedvosmislen zakqu~ak: nova dr`ava
i vlast shvatale su veoma ozbiqno – ~ak i pozori{te. Za Kragujev~ane je
veoma bitna datumska podudarnost najtu`nijeg trenutka u novijoj istoriji –
streqawa gra|ana i |aka u [umaricama 21. oktobra 1941. i 21. oktobra 1944.
dana oslobo|ewa grada. Samo dvadeset dana kasnije, novembra 1944. formiran
je odbor za pozori{te, sa dr Vojislavom \uri}em na ~elu, prvim
upravnikom Narodnog pozori{ta Narodnooslobodala~kog odbora i Borivojem
Gli{i}em, prvim dramaturgom (prema drugom izvoru upravnik je bio
Bora Gli{i} – obojica su razre{eni du`nosti ve} 1945). Autori sa veoma
jasnim ideolo{kim predznakom negiraju kontinuitet sa prethodnim pozori{nim
iskustvom: novo pozori{te rezultat je novih uslova i potreba koje
je pobedonosni hod Narodne revolucije doneo sa sobom. Dakle nije nastavak
pozori{nih diletantskih trupa koje su ranije funkcionisale, nije skup
pasioniranih diletanata, ve} najprogresivnijih amatera i ozbiqnih umetni~kih
radnika. 26 Rajko Stojadinovi}, posve}eni hroni~ar kragujeva~kog
pozori{ta, pi{e pak, da je ve}ina ~lanova biv{eg Srpskog narodnog pozori{ta
Okruga kragujeva~kog stupila na scenu kulturnog `ivota tek oslobo|enog
grada, u hali Vojno-tehni~kog zavoda. Nedvosmisleno je da je odlukom
Kulturno-prosvetne sekcije Narodnooslobodila~kog odbora za grad
Kragujevac konstitucionalnim aktom osnovano pozori{te: „... Takozvano
Srpsko narodno pozori{te Ogruga kragujeva~kog koje je radilo za vreme
okupacije, raspu{ta se. Stvori}e se novo pozori{te slobodnog naroda u
slobodnoj [umadiji, koje }e raditi pod upravom Kulturno-prosvetne sekcije
Narodnooslobodila~kog Odbora za grad Kragujevac. Odmah }e se pristupiti
izboru novog ansambla. Prijave }e primati ekonom pozori{ta. Wih
treba u~initi pismeno uz kratak opis `ivota, u kome pored dosada{weg
rada na pozori{nom poqu, treba dati izjavu o dr`awu za vreme Okupacije...
26 Milivoje Petrovi} u 125-godi{wica
Kwa`esko-srbskog teatra, Kragujevac
1960, 47.
27 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko
pozori{te 1835–1951. Svetlost, Kragujevac
1975, 176.
Smrt fa{izmu – sloboda narodu! 17. novembar 1944, Kragujevac.“ 27 29

Narodno pozori{te (1944–1965)
Milosav Mija Aleksi}
Nova narodna vlast konstitui{e Narodno pozori{te i novo je sve: ansambl
(iz predratnog perioda ostali su Jovanka Krasni}, Sveta Vasiqevi},
Pera Nenkovi}), administracija, direktor, dramaturg, pomo}no osobqe. I
ina~e, pozori{te }e u`ivati punu podr{ku vlasti u kontinuitetu (Okru-
`nog narodnog odbora do 1947, Gradskog narodnog odbora do 1949, Oblasnog
narodnog odbora do 1952, Narodnog odbora grada do 1955, Narodnog odbora
Sreza – do 1960). Novoformirano pozori{te uselilo se u staru, skromnu
zgradu biv{eg Sokolskog doma, koja definitivno postaje stalna scena, neudobna,
zimi hladna, sa plitkom pozornicom, ali uredna i sa prepoznatqivim
identitetom. Siroma{tvo pozori{ta je bilo mawe uo~qivo uz mnogo
po~etne qubavi: scena bez opreme, sala s dve furune, drvene {kriputave
stolice, reflektori od plehanih kanti, zavese od ~etiri bela i dva crvena
padobrana. Fundus je oboga}en tek 1950. stilskim name{tajem iz boqih
kragujeva~kih ku}a. Zvani~no je rad pozori{ta po~eo 23. decembra 1944. (u
okviru Komemorativnog programa), kultnim – neki autori tvrde („impresivnim“)
izvo|ewem Velike bitke Bore Gli{i}a. I tekst i predstava posve}eni
su se}awu na streqane gra|ane u [umaricama 1941. Kuriozitet je,
da se u ovom izvo|ewu kao statisti, po prvi put pojavquju budu}i gluma~ki
velikani Mija Aleksi} i Quba Tadi}. U po~etnoj fazi rada kragujeva~kog
pozori{ta debituju i Vasa Panteli}, Dragomir Felba, Branislav Ciga
Jerini}, Dragomir Bojani} Gidra, Rastko Tadi}. Ansambl je po~eo rad sa
~etrnaest glumaca i dva rediteqa (Ilija Jovanovi} i Milo{ Raj~evi}).
Prva posleratna sezona 1944/1945. je imala 13 premijera. Najve}i broj predstava
re`irao je Milo{ Raj~evi}. Atmosferu iz toga perioda pokazuje
odlomak iz kwige de`urstava (~uvawa ku}e od „neprijateqskih elemenata“)
od 5. marta 1945. „... Generalno ribawe sale. Salu su ribale na{e ~ista~ice
a pomagali su i stariji i mla|i ~lanovi. Sala je oribana do 11 ~asova. Od 11
~asova po~ela je ~itaju}a proba Golemanova. Uloge je podelio drug rediteq
Milo{ Raj~evi}“. Rad pozori{ta u prvoj posleratnoj deceniji obele`en je
velikim ekonomskim i finansijskim problemima po~elo se sa dugovawima,
plate su bile minimalne, najvi{e se {tedelo na garderobi (odelo se nabavqalo
od Crvenog krsta, rekvizicijom, poklonima). Repertoar je odslikavao
duh vremena i morao je biti ideolo{ki podoban, ali dostupan publici
(u prvim godinama, ta~nije do 1948. dominatni su sovjetski pisci).
Igralo se osam do devet predstava nedeqno – dve predstave sedmi~no za
radnike, dve do tri za |ake, za vojnike besplatno. Mislilo se i na seqake, pa
je za wih obezebe|en termin petkom. Interni izve{taj iz 1947. bele`i:
„Najbolnije je pitawe publike. Dok su radni~ke i |a~ke predstave pune,
30

gra|anske su poluprazne.“ Ipak, i pored evidentnog entuzijzma u prvim
sezonama, u me|uqudskim odnosima „nije cvetalo hiqadu cvetova“. To je
posledica dijalektike samog bi}a pozori{ta koje ne trpi razli~ite, neumetni~ke
(politi~ke) pritiske. U jednom trenutku to je stvorilo tenziju i
„psihozu“ izme|u dva razli~ita tabora i pristupa repertoaru i podeli
uloga. S jedne strane, zvani~na umetni~ka politika ku}e (upravnik je bio
Srba Todorovi}), i s druge grupa mla|ih umetnika koja je nametala svoju
koncepciju, dinami~niju, smeliju. Sve je to kulminiralo sukobima ve}ih
razmera, iako, prema tuma~ewu Rajka Stojadinovi}a te se grupe nisu mogle
jasno identifikovati.
U prvim decenijama rada preovladavala je doma}a klasi~na literatura
(Nu{i}, Sterija, Sremac, Gli{i}, Bora Stankovi}) zatim ruski i sovjetski
pisci i poneko delo svetske klasi~ne dramaturgije. Osnovni problem u
umetni~kom smislu, bio je, jo{ uvek prisutan diletantski duh u izvo|ewu
komada. Uop{te, nedostatak pozori{nih stu~waka i profesionalaca bio je
veoma aktuelan tih decenija. Postojala disproporcija izme|u velikog broja
novoosnovanih profesionalnih pozori{ta i malog broja {kolovanih – kadrova.
Do{lo je do „ne~uvene potra`we scenskih umetnika.“ Prvi repertoari
bili su {areni (folklor, salon, borba), patili su od lo{e interpretacije;
stariji glumci i rediteqi zadr`ali su staromodni kli{e u interpretaciji.
Da bi se izbegla jednoli~nost repertoara i rediteqska neinventivnost,
upravnici su anga`ovali „ja~a“ rediteqska imena {kolovane profesionalce.
U prvim posleratnim sezonama u Kragujevcu gostuje ve} afirmisani
rediteq Petar Petrovi} Pecija (Ko{tana, Dva cvancika, Neprijateq i
Dru`ina junaka). Kao gostuju}i rediteqi pojavquju se jo{ i Braslav Borozan,
Strahiwa Petrovi}, Milan Stojanovi}, Teja Tadi}. Od 1952. {ansa
se daje i mladim re`iserima, tek pristiglim sa beogradske Akademije: Milenku
Mari~i}u, Dimitriju \urkovi}u, Josipu Le{i}u. Iako su zvani~no
dobili priznawe od umetni~ke komisije Ministarstva prosvete za svoj rad
i koncepciju, Kragujev~ani se nisu opu{tali, ve} su poku{ali da re{e
problem publike kroz nacrt repertoara 1947. Postavili su veoma eksplicitne
ciqeve: repertoar aktuelan, za politi~ko i umetni~ko uzdizawe publike;
umetni~ko i tehni~ko podizawe nivoa predstava; borba za gledaoce.
Lokalni list Svetlost (uprkos ~iwenici da nisu imali zvani~nog kriti~ara
do kraja pedesetih) odani je pratilac svih de{avawa u kragujeva~kom
pozori{tu od 1946. U ~lanku od 22. avgusta 1947. ukazuje se publici na zna~aj
pozori{ta „kao va`nom ~iniocu ispuwavawa Petogodi{weg plana i da
prili~no slabe posete u toku pro{le sezone nisu dokaz kulturne izgra-
|enosti na{ih gra|ana“. Ambiciozni plan urodio je plodom, dobro skrojeni
repertoar nai{ao je na ve}i odziv publike, ve} 1948. po~iwu prve te{ko}e
oko nabavke ulaznica. Komunisti~ke vlasti ni{ta nisu prepu{tale slu-
~aju, kontrolisale su i rad pozori{ta. Jedan izve{taj Uprave (upravnika)
Quba Tadi}
Dragomir Felba
31

Scena iz predstave „Ko{tana“,
1951,
Mileva Vukoti} kao Ko{tana i
Milan Popovi} kao Mitke
Scena iz predstave „Monserat“,
1951.
32

upu}en Ministarstvu prosvete NR Srbije, Odeqewu za kulturu i umetnost,
o radu rediteqa u mati~noj ku}i pru`a verodostojnu sliku: „Milan Stojanovi},
koji je sredinom sezone prekinuo radni odnos sa ovim pozori{tem i
koji radi u starom rediteqskom maniru, ’for{piluje’, trenutno je zadovoqio.
Re`irao je Tartifa, La`u i parala`u, Ma{ewku. Milutin Yimi}
’nema dubqu rediteqsku koncepciju’, radi po starom iskustvu, pa su predstave
Odrpanci, Devojka bez miraza okvalifikovane kao najslabije u sezoni.
Braslav Borozan donosi nov stil u re`iji: prostudiran, izgra|en rediteqski
plan sa jasnom perspektivom predstave. Wegove se zasluge prote`u
~ak i na re`iju Nemrine starosti i Sumwivog lica koje }e u idu}oj godini
postaviti R. Radojkovi}. Teja Tadi} re`ira na Stojanovi}ev na~in, bez
dubqe analize. U komadu je sve virtuozno postavqeno, ali neanaliti~ki i
bez izvu~ene ideje komada. Komad Za one na moru, re`iran je sa dubokom analizom
teksta. Tu se osetio prelom u radu pozori{ta i glumaca, postavqen je
rediteqski plan po kome se radilo i komad je u potpunosti uspeo“. Na kraju
se konstatuje da se publika vratila u pozori{te i zahtevaju: pro{irewe
pozornice, tehni~ku opremu, vlasuqara, sopstvenu kroja~ku radionicu, osve`ewe
ansambla novim glumcima, rediteqem i scenografom. Odlika prvih
posleratnih repertoara bila je podela na reprezentativne premijere, koje
se opremaju potpuno i drugorazrednih, „iskrpqenih“, koje su jasno predstvqale
nu`nu popunu repertoara (Dan odmora, Prst pred nosom). Simboli~no,
1949. zavr{ava se jedna etapa nekim zna~ajnim odlsacima: na akademsko
{kolovawe iz pozori{ta odlaze Qubomir Kova~evi} i Quba Tadi};
u Narodno pozori{te prelazi Mija Aleksi}. Rediteq Rajko Radojkovi} je
razre{en du`nosti upravnika teatra. Repertoarski plan je bio ostvaren,
iako je to godina sa najmawim brojem premijere od oslobo|ewa (5), ali i sa
najvi{e gledalaca (70.474). Uo~eni nedostaci koje je vaqalo ispraviti kod
izvo|a~a, bili su: jezik, dikcija, akcentuacija. Prema odluci Minisrstva
NR Srbije, pozori{te je nekoliko prvih posleratnih sezona svoj rad zapo-
~iwalo 1. avgusta, veoma uspe{nim gostovawima u Vrwa~koj Bawi.
Na osnovu mnogih indikatora i parametara, 1951. i 1952. godina svakako
spadaju u prelomne i zna~ajne u istoriji kragujeva~kog pozori{ta uop{te.
Prve promene nagovestila je suspenzija upravnika Srbe Todorovi}a 1950.
nekoliko dana pre premijere Galeba. Za vr{ioca du`nosti postavqen je
rediteq Sava Komnenovi}, {to je izazvalo dodatno nezadovoqstvo zaposlenih.
Kriza je bila sveop{ta. Atmosfera u ansamblu bila je naelektrisana,
puna intriga. Pozori{te nije imalo predstava, postoje}i komadi
kratko su se zadr`ali na repertoaru (O`alo{}ena porodica 14 predstava,
Galeb 15). Usledilo je imenovawe Qubi{e Ru`i}a za upravnika 4. januara
1951. kao mogu}e re{ewe krize. Ispostavilo se da je to bila dobra odluka.
Prema ocenama mnogih, Ru`i}eva uprava ubraja se me|u najuspe{nije. Odmah
je napravqen repertoar i, unutra{wom mobilizacijom ansambla u okviru
Plakat predstave „\ido“, 1946.
Re`ija Milutin Yimi}
Braslav Borozan
33

Scena iz predstave „Prozivka za
ve~nost“, 1971.
Scena iz predstave „Prsten u
izvoru“, 1971.
34

koje su glumci anga`ovni u svojstvu rediteqa, ra|eno je paralelno nekoliko
komada. Od 8. marta do 12. maja odigrano je, ~ak pet premijera, ispostavi}e
se, adekvatnih za teatar u tom trenutku. Novi upravnik je zaista re{avao
probleme brzo – usledile su redukcije ansambla, op{ta {tedwa u opremi
predstava, nije bilo opu{tenog („studioznog“) rada, niti skupocenih gostovawa
scenografa i kostimografa. U maju 1951. nekoliko dana posle posledwe
premijere, ansambl (i zanatski pogon) je krenuo na veliku ~etrdesetodnevnu
turneju. Pozori{te je gostovalo u Ra{koj, Novom Pazaru, Kosovskoj
Mitrovici, Zve~anu, Trep~i, Skopqu, Kumanovu, Vrawu, Leskovcu,
Ni{u, Para}inu, Svetozarevu. [tampani su prvi Program (informacije o
teatru i predstavama) i Popis kolektiva Narodnog pozori{ta. Upravnik
Ru`i} opisao je ovu veliku turneju u svojim se}awima 1970: „... Kragujeva~ko
pozori{te se prvi put predstavilo publici u gradovima kao {to su Skopqe,
Pri{tina, Kosovska Mitrovica, Kumanovo, Vrawe, Ni{, Leskovac... Zbog
uspeha koje smo postigli ... ~ini mi se da bi se}awe na ovu turneju bilo
nepotpuno ako ne bih spomenuo i organizaciju same turneje koja je tehni~ki
bila veoma glomazna. Nije bilo lako u to vreme dobiti kamion za prevoz
dekora od `elezni~ke stanice. U mnogim mestima su se koristile taqige.“
U sezoni 1951/52. ansamblu se pridru`io Qubomir Ubavki} Pendula, dugogodi{wi
prvak kragujeva~kog pozori{ta. Uprkos {iroj popularnosti, Ubavki}
je ostao veran svome tetaru i gradu. Kragujeva~ko pozori{te napravilo je
pomak u odnosu na ostala pozori{ta otvarawem vrata studentima beogradske
Pozori{ne akademije. Dragocenu priliku za debi prvo je dobio rediteq
Milenko Mari~i}. Za diplomski rad, mladi rediteq postavio je predstavu
Monserat Emanuela Roblesa, 26. aprila 1952. Jo{ jedan uspeh sezone je udvostru~ewe
broja gledalaca (101.047). Formirawem Pozori{nog saveta i Rediteqskog
(umetni~kog) ve}a iskqu~ivo iz mati~ne ku}e, zapo~ele su, tako|e te
1951. prve ve}e reforme u pozori{tu. Kreirawe politike institucije, repertoar,
podela uloga, re`ija, ocewivawe predstava, zadatak je ovoga ve}a.
Najva`nije, upravnik Qubi{a Ru`i} zapo~eo je 1952. prvu veliku adaptaciju
pozori{ne zgrade, „ruinirane, tesne i hladne“. Ru`i} je opisao pozori{te u
svojim se}awima: „Zgrada je ruinirana. Pe}i su dimile, sedi{ta {kripala,
tavanica puna mrqa od proki{wavawa, sanitarni ~vor u jadnom stawu... Zime
su bile u`asno hladne ... publika se smrzavala, sedela je u zimskim kaputima.
Najvi{e su patili glumci. Mrzli su se u tankim kostimima i ~esto puta su
wihove re~i bile pra}ene oblakom pare iz wihovih usta... Pozornica je bila
veoma sku~ena, bez ikakve tehnike, bez manipulativnog prostora... U zgradi je
depo dekora mogao da primi dekor samo jedne predstave...“ 28
Qubi{a Ru`i} je sa delegacijom kragujeva~kog pozori{ta nai{ao na
razumevawe kod politi~ara Jovana Veselinova, predsednika republi~ke komisije
za investicije. Radovi su se odvijlali u etapama. U toku 1951. izgra-
|eni su magacin za sme{taj dekora, sala za probe, bife za publiku, elek-
Qubomir Ubavki} Pendula
u mla|im danima
Mila Stojadinovi}
28 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 207.
35

Scena iz predstave „Na dnu“, 1973.
Scena iz predstave „Na{i sinovi“,
1976.
36

tri~arnica, pozornica. Gradski narodni odbor 1952. odobrio je sredstva za
dovr{ewe dogra|enog dela zgrade, pro{irewe pozornice, predvorja, garderobe,
radionica i magacina. Tek 1957. prilikom druge adaptacije, publika je
dobila znatno prikladnije gledali{te.
Zna~ajno mesto u istoriji kragujeva~kog pozori{ta ima i sezona 1953/54,
pre svega, po novinama koje su u politiku ku}e uveli mladi beogradski
rediteqi sa Akademije za pozori{nu umetnost: Milenko Mari~i}, Dimitrije
\urkovi}, Ilija Nikoli}, Josip Le{i}. Oni su pokazali jasan i nedvosmislen
pristup u radu „igra}e se samo savremena dela, uglavnom doma}a,
od kojih }e neka prvi put u na{oj zemqi imati premijeru“. Sezona se ocewuje
kao „eksperimentalna“, „prelazna“ sa mnogo hrabrih re{ewa u pristupu
predstavama, forsirawa savremenih tekstova, modernim rediteqskim
i gluma~kim re{ewima. I ovoga puta postojao je otpor starijih ~lanova
ansambla „programu mladih akademaca“. I nisu se samo oni ose}ali ugro-
`eno, tiwao je i pravi mali lokalni rat izme|u gradskog lista Svetlost
(kriti~ari) i rediteqskog ve}a (Milenko Mari~i}, Dimitrije \urkovi},
Ilija Nikoli}, Qubi{a Ru`i}, kasnije i Josip Le{i}). ^ak je objavqena
jedna karikatura u listu Svetlost (12. marta 1954) koja vrlo re~ito („mo-
`da preterano“) govori o odnosu kragujeva~ke {tampe i qudi u Pozori{tu.
U tekstu s ironi~nom interpretacijom, novinari su „ocenili svoj rad“: „... i
uop{te jedno neshvatawe, nedostatak pozori{ne kulture. Kritika na Pe-
~albare – plagijat, na Mandragolu – pa{kvila, na Spletku i qubav – zlobna
i potcewiva~ka, na Gospodara – kontradiktorni pamflet, na Karolinu Rije~ku
– lai~ka i zlonamerna... I zamislite jo{ nam pri{ivaju da ne trpimo
kritiku.“ Po{to je pozori{na kritika delom bojkotovala rad pozori{ta,
kompromis je poku{ao da napravi Dimitrije Tadi}, urednik kulture, ~lankom
u Svetlosti tvrdwom (opisuju}i kulturni `ivot u Kragujevcu) da je
postignut „znatan napredak“ u pozori{tu. Za posledwe predstave (koje su
rezultat repertoarske politike Mari~i}a, \urkovi}a i Le{i}a) te{ko se
dolazi do karata, {to zna~i da je Narodno pozori{te „u{lo pod ko`u“
Kragujev~anima: „Mo`da se u ovogodi{wem repertoaru nije i{lo utrtim
tragom, jer je u pozori{tu preovladao napor ka savremenosti. Glumci i
rediteqi zahtevaju pravo na smelo istra`ivawe, tra`e svoj pravi sopstveni
izraz. Izvestan broj pozori{nih qubiteqa i kriti~ara, koji jo{ uvek
mnogo duguju pozori{tu, hladno, ~ak i konzervativno posmatraju ~itav proces
pozori{nog razvoja. Treba izdvojiti neva`no od bitnog.“ 29 Sredinom
pedesetih godina dogodila se i prva, ve}a afera, odnosno „skidawe predstave
s repertoara“, uz mnogo buke i besa. Ispostavilo se da je bilo „prerano“
za rediteqski koncept „beogradskih akademaca“ – promovisawe savremenih
doma}ih pisaca. Predstava Nasledstvo, po tekstu Miodrga \ur|evi-
}a, veoma je zasmetala delu kragujeva~ke javnosti. Pod izgovorom „neuspele
re`ije (Dimitrije \urkovi}) najslabijeg posleratnog ostvarewa uop{te i
Milenko Mari~i}
29 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te
1951–1984, Centar za nau~na
istra`ivawa SANU i Univerzitet u
Kragujevcu, Kragujevac 2005, 30.
37

Scena iz predstave „Kamen za pod
glavu“, 1978.
Scena iz predstave „La`a i
parala`a“, 1980.
38

lo{eg teksta“ – pozori{te, rediteqi i pisac bili su akteri optu`be za
„politi~ku nezrelost“. ^ak je i Rajko Stojadinovi} napisao da je \ur|evi}
„ishitrio vreme... te da je za onaj soclijisti~ki moral, takva predstava,
komedija, satira, bila prava jeres“. Napad „troimene recenzije“ u listu
Svetlost oli~en u predsedniku Kluba kulturnih radnika, uredniku kulture
lista Svetlost i zvani~nom kriti~aru (pretpostavqa se da je to bio
zvani~ni stav, o~igledno, drugih sturktura) bio je strate{ki interpretiran:
„Premijera Nasledstvo je takva da je ve}ina prisutnih ~esto pomi{qala
da napusti predstavu dok je ona bila u toku.“ Dakle, ~itawe misli
publike poslu`ilo je kao argument za sinhroni napad na predstavu. Posledice
tih pritisaka bile su efikasne. Usledilo je skidawe predstave s
repertoara, ostavke s obrazlo`ewem da u „kragujeva~koj sredini ne mogu da
realizuju svoja umetni~ka shvatawa“ (rediteqi: \urkovi}, Mari~i}). Da li
je vreme „bilo ishitreno“ i publika zbiqa nezrela za tu vrsti izazova, ili
je ipak, neko brinuo u weno ime osta}e nedoumica u uvek intrigantnom
trouglu: pozori{te, politika, publika.
Na kraju pedesetih godina bilo je dramati~no i van scene... U op{toj klimi
finansijskih te{ko}a i ekonomske neodr`ivosti pozori{ta u Srbiji (nema
novca, kadrova, a ni publike), i u kragujeva~ko pozori{te doprli su glasovi o
zatvarawu, iako nije bilo zvani~nih informacija ... Ipak, u Politici (1958)
izlazi uznemiruju}a vest o odluci Narodnog odbora Sreza o zatvarawu pozori{ta:
„Na ju~era{woj sednici Narodnog odbora Sreza kragujeva~kog, prilikom
usvajawa dru{tvenog plana i buyeta za ovu godinu, doneta je odluka o
ukidawu Kragujeva~kog narodnog pozori{ta... Zbog te{ke materijalne situacije...“
„Poluprivatnom“ inicijativom ~lanova kolektiva, formirana je delegacija
koja je posetila najuticajnije politi~ara toga vremena: Edvarda Kardeqa,
@arka Veselinova... Rezultat posete je bio – po preporuci Republi~kog
izvr{nog ve}a, najstarije pozori{te u Srbiji, na sre}u, nije ukinuto.
Fluktuacije kragujeva~kog ansambla bile su konstantne od osnivawa.
Svake sezone odlascima i dolascima mewala se struktura, pre svega, glumaca
i rediteqa. Dolazak i ostanak scenografa Save Bara~kova (zavr{io je
Akademiju za primewenu umetnost) u sezoni 1955/56, uspehom i nagradama
obele`i}e ~itavu epohu u radu kragujeva~kog pozori{ta. Petar Govedarovi},
rediteq suboti~kog Narodnog pozori{ta postao je novi stalni rediteq
u sezoni 1960/61. [ezdesetih i sedamdesetih godina wegove predstave
~inile su okosnicu repertoara kragujeva~kog pozori{ta.
Sumiraju}i prvi period posleratnog rada pozori{ta, Qubi{a Ru`i}, ve}
biv{i upravnik, izdvojio je po kvalitetu predstave: Nemirna starost i Dundo
Maroje u re`iji Rajka Radojkovi}a, Seoska u~iteqica i Galeb ure`iji
Milana Popovi}a, Monserat u re`iji Milenka Mari~i}a, Volpone Rajka
Stojadinovi}a, Cvr~ak na ogwi{tu Vitomira Qubi~i}a i Qudi bez vida
Milenka [uvakovi}a... 30 Kraj pedesetih godina obele`ile su jo{ i predstave:
Dimitrije \urkovi}
Petar Govedarovi}
30 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 33.
39

Scena iz predstave „Dr“, 1981.
Scena iz predstave „Sveti Georgije
ubiva a`dahu“, 1986.
40

Karolina Rije~ka i Vu~jak u re`iji Milenka Mari~i}a, Lovnave{ticeu
re`iji Josipa Le{i}a, Dnevnik Ane Frank u re`iji Miodraga Gaji}a...
[ezdesetih godina kragujeva~ko pozori{te se nalazilo na uzlaznoj liniji:
sa {est do osam premijera po sezoni. Okosnicu repertoara ~inila su
dela doma}e i strane klasi~ne kwi`evnosti. Stabilno, bez eksperimenata.
Ovaj koncept je potvrdio stalni trend rasta broja gledalaca (1962/63. postignut
je rekord sa 250 predstava i 76.000 gledalaca, bila je to najuspe{nija
sezona). Kli{e da nije mogu}e napraviti uspe{nu predstavu i za kritiku i za
publiku, sru{ile su dve predstave – [ekspirov Otelo u re`iji Du{ana
Vladisavqevi}a i scenografiji Save Bara~kova (rediteq Du{an Mihailovi},
u kwizi [ekspir na kragujeva~koj sceni 1835–1970 uvrstio je ovu predstavu
u najuspe{nija izvo|ewa [ekspira u Kragujevcu). Bila je to i najigranija
predstava u sezoni (9.508 gledalaca). I Sid Pjera Korneja u re`iji
Du{ana Mihailovi}a, tako|e je bio doga|aj sezone, sude}i po kritikama i
pos}enosti. Dobru pose}enost ostvarile su i predstave: Romanov i \ulijeta,
Pesma, Profesor Mamlok, Talac, Mister dolar, Gospoda Glembajevi. Uovom
periodu intezivno su radili stalni rediteq Petar Govedarovi} i stalni
gostuju}i rediteq Du{an Mihailovi}. Sredinom {ezdesetih osnovana je
„Oktobarska scena“, u okviru oktobarskih manifestacija posve}enih se}awu
na gra|ane streqane u [umaricama 1941. Ova scena je radila sa usponima i
padovima, nekoliko sezona. U sezoni 1964/65. kragujeva~ko pozori{te bilo je
i suosniva~ Susreta profesionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vuji}“.
Statueta „Joakim Vuji}“
Sava Bara~kov: Skica scenografije
za predstavu „^udo u [arganu“,
1977.
41

Scena iz predstave „Ru`ewe
naroda“, 1988.
Scena iz predstave „Kraq Lir“,
1993.
42

Pozori{te Joakim Vuji} (1965)
Teatar Joakim Vuji} (1970)
Narodno pozori{te 1965. mewa naziv u „Pozori{te Joakim Vuji}“. Pored
ove formalne promene, kragujeva~ko pozori{te je, na `alost, zbog po`ara 3.
janura 1969, dobilo i ime „Teatar na to~kovima“. Ansambl je radio bez zgrade;
na mnogobrojnim gostovawima od Bawa Luke (i drugih 30 gradova {irom
biv{e SFRJ) do ^ehoslova~ke odigrano je preko 150 predstava. Ova „prisilna
mobilna turneja“ bila je veoma uspe{na i pose}ena (70.000 gledalaca).
Za ceo posleratni period, zakqu~no sa sezonom 1969/70, odigrana je 5.181
predstava (ukupna pose}enost – 1.600.000 gledalaca).
Sedamdesete godine su bile ekonomski prosperitetan period za grad
Kragujevac (uspe{no poslovawe fabrike automobila Zavodi Crvena zastava).
Verovatno je i stabilno finansirawe teatra imalo udela u kvalitetanom
radu pozori{ta u ovoj deceniji. Kragujeva~ki ansambl je, posle
po`ara, po~eo rad u adaptiranom Sokolskom domu, 19. juna 1970. I s neznatnim
izmenama u nazivu: „Pozori{te“ je ustupilo mesto „Teatru“ – „Joakim
Vuji}“. Nova zgrada i novo ime teatra, najavili su, po mnogim kriterijumima
(pre svega, po broju nagrada), najuspe{niji period u istoriji kragujeva~kog
teatra. Uostalom, jedina Sterijina nagrada (specijalna), dodeqena
je predstavi Dimitrija Tadi}a Prozivka za ve~nost u re`iji Bode Markovi}a
u sezoni 1971/72. Mirko Babi} je imao uspe{an debi u slo`enom liku
Vaska Pepela u predstavi Na dnu (re`ija Petar Govedarovi}) u sezoni
1972/73. Za ovu ulogu Mirko Babi} je dobio nagradu za najboqeg mladog
glumca na Susretima profesionalnih pozori{ta SR Srbije „Joakim Vuji}“.
Bila je to najava veoma plodne karijere glumca, koji je, tako|e, do kraja
ostao u svom teatru. Doslovno je svaka sezona imala nagra|ene predstave (i
glumce) na nekom od festivala: Prsten u izvoru (1970/71, re`ija Petar
Govedarovi}), O`alo{}ena porodica (1975/76, re`ija Petar Govedarovi}),
Tamni vilajet (1976/76, re`ija Jovan Putnik), Na{i sinovi (1976/77, re`ija
Miroslav Belovi}), Kamen za pod glavu (1977/78, re`ija Jovan Gligorijevi}),
La`a i parala`a (1979/80, re`ija Dejan Mija~).
Za period posle smrti Josipa Broza Tita (1980), karakteristi~na je repertoarska
preorijentacija (uz mala odstupawa) na izvo|ewe savremenih doma-
}ih pisaca: Du{an Jovanovi}, Radivoje Lola \uki}, Aleksandar Popovi}, Slobodan
Stojanovi}, Du{an Kova~evi}, Bo{ko Trifunovi}, Dragan Tomi}, Milo{
Nikoli}, Fadil Hayi}, Dubravka Kne`evi}, Tone Patrqi~, Miodrag
Ili}, Slobodan Seleni}, Qubomir Simovi}, Radoslav Pavlovi}, Goran Stefanovski,
Gordan Mihi}, Ivo Bre{an, Bo`idar Ze~evi}, Jovan Radulovi}.
Osamdesete godine otvorile su teme i interpretacije koje su bile tabu u
prethodnom periodu. Po pose}enosti i nagradama izdvajaju se predstave: La`a
Slobodan Boda Markovi}, rediteq
predstave „Prozivka za ve~nost“,
dobitnik Sterijine nagrade
Mija Aleksi} u predstavi
„Fernando i Jarika“, 1985.
43

Scena iz predstave „Pokondirena
tikva“, 1996.
Scena iz predstave „Ko se boji
Viryinije Vulf“, 2000.
44

i parala`a (sezona1979/80, re`ija Dejan Mija~), Dr (sezona 1981/82. re`ija
Aleksandar \or|evi}), Balkanski {pijun (sezona 1982/83, re`ija Jovan Gligorijevi}),
Moj tata socijalisti~ki kulak (sezona 1984/85, re`ija @elimir
Ore{kovi}), Sveti Georgije ubiva a`dahu (sezona 1986/87, re`ija Jovica Pavi}),
Ru`ewe naroda u dva dela (sezona 1988/89, re`ija Aleksandar Luka~).
Devastirana ekonomija devedesetih u Kragujevcu dodatno je ote`ala,
ina~e veoma te{ku situaciju u kragujeva~kom pozori{tu. I ba{ u tim i
takvim okolnostima, Mirko Babi} je prihvatio ponudu za upra`weno mesto
upravnika. „Odlu~io sam se iz jedinog razloga, da vidim kako izgleda pozori{ni
`ivot i sa te strane. I nagledao sam se. Vrlo, vrlo iskustveno! ...
Dovodio sam dilere u pono} (tad smo dobijali plate) da narod odmah promeni
dinare u marke, {to }e re}i da bi imali bar deset nema~kih maraka
plate, a ne sutradanan – pet maraka... Odem kod Direktora Finansijske
policije... da ga pitam, ko u Kragujevcu ima para, da bi pomogao Pozori{te.
Poraz! Rekao mi je da u Kragujevcu ne tra`im – nigde! U tim vremenima,
1994, 1995, 1996... Napravim proslavu 160 godina Teatra! Dosad nevi|ena
(imam dokument). Pokre}em rekonstrukciju Teatra, tj. gradwu novog na istom
mestu. Pla}en je prvi projekat i kraj. Nisam mogao da verujem...“ 31
Mirko Babi} je, izme|u ostalog, ukazivao na te`ak materijalni polo`aj
teatra u mnogim situacijama. I agencicji „Beta“ je rekao da se u najkriti~nijem
stawu nalaze zgrada i instalacije, ~ak je bilo te`e nego u Jugoslovenskom
dramskom pozori{tu pre po`ara. Nije bilo ni dobre komunikacije
sa gradskim vlastima. Sve se zavr{avalo jednostranim optu`bama.
Tokom izvo|ewa de~je predstave, glumac Sa{a Pilipovi} je propao u proscenijum!
Proki{wavala je tavanica magacina. Sve je kulminiralo 11. juna
1998. Odlukom protivpo`arne policije, zbog neispravnih elektri~nih instalacija,
zabrawen je rad pozori{ta. Ve} vi|ena situacija iz 1966. Uprkos
tako te{kim okolnostima, kako ka`e Mirko Babi}, „pravili su predstave,
ni{ta spektakularno, ni{ta pretenciozno...“ Po ocenama kritike, publike
(i osvojenim nagradama) iz devedesetih godina izdvajaju se predstave: 1918.
Bo`idara Ze~evi}a u re`iji Aleksandra Luka~a (1990), Profesionalac
Du{ana Kova~evi}a u re`iji Jovice Pavi}a (1990), Golubwa~a Jovana Radulovi}a
u re`iji Jovice Pavi}a (1990), 1968. Bo`idara Ze~evi}a u re`iji
Aleksandra Luka~a (1991), Kraq Lir u re`iji Petra Govedarovi}a (1993),
Crna rupa Gorana Stefanovskog u re`iji Du{ana Tuzlan~i}a (1994), Balkan
ekspres Gordana Mihi}a u re`iji Voje Soldatovi}a (1996).
Posle Mirka Babi}a, funkciju upravnika preuzeo je, prvo Dimitrije
Luki} (1998–2000), a od juna 2000. upravnik je bio Zoran Petrovi}. Od 2000.
zapo~ela je nu`na, delimi~na rekonstrukcija pozori{ta (sredstva su obezbedili
Skup{tina grada i Ministarstvo kulture). Za to vreme predstave su
izvo|ene u Domu samoupravqa~a, Klubu Vojske Jugoslavije i na gostovawima.
Posle tri godine intezivnih radova, 8. novembra 2001. okon~ana je
adaptacija: izvr{ena je rekonstrukcija krova, elektri~nih instalacija, u
Nada Juri{i}
31 Dragana Bo{kovi}, priredila, Mirko
Babi} uvek i svuda, Kwa`evsko-srpski
teatar, Kragujevac 2010, 131.
Mirko Babi}
45

Scena iz predstave „Romeo i
Julija“, 2004.
Scena iz predstave „Draga Jelena
Sergejevna“, 2007.
46

potpunosti su renovirani sala i scena Teatra, nabavqena je i nova svetlosna
oprema. Adaptirani Teatar „Joakim Vuji}“ bio je otvoren premijerom kabaretske
predstave Radeta Marjanovi}a Stara dobra vremena 9. novembra 2001.
Na istoj sceni je, dan kasnije, poznati kragujeva~ki i srpski glumac Qubomir
Ubavki} Pendula obele`io zlatni jubilej – 50 godina glume. Od 2000. do
po~etka 2015. repertoar pozori{ta je pro{ao kroz razli~ite faze: od nedostatka
koncepcije u po~etnoj fazi do otvarawa pozori{ta za me|unarodnu
saradwu i inostrana gostovawa rediteqa i pisaca. Gostuju}i rediteq Neboj-
{a Bradi} (umetni~ki direktor od sezone 2011/2012.) postavio je: Galilejev
`ivot Bertolda Brehta (2002), Milo{ veliki Ma{e Jeremi} (2004), No} u
kafani Titanik Neboj{e Bradi}a (2011), Ubiti pticu rugalicu Harper Li
(2013), svoj komad Princip Supestar (premijera 28. februara 2015). Rediteq
Dragan Jakovqevi} (direktor pozori{ta od 2006.) postavio je dve nagra|ene
predstave: Kod lepog izgleda Edena fon Horvata (2004) i La`u i parala`u
Jovana Sterije Popovi}a (2006). Igrane su i ~etiri predstave \or|a Milosavqevi}a:
Iskoristi dan u wegovoj re`iji (2003), Gola Vera u re`iji Juga
Radivojevi}a (2003), Kontumac (2005) i \avo i mala gospo|a u re`iji @anka
Tomi}a (2011). Nema~ki rediteq Pjer Valter Polic gostovao je sa postavkama:
Romeo i Julija – prvo izvo|ewe na kragujeva~koj sceni (12. februar
2004), Seobe (2007), Do gole ko`e (2012). Gostovali su jo{ i re`iseri: Masimo
Lukoni Posledwe mene (2006), Yon Merdok Doktor Strap (2005), Matej
Varodi Karnevalski prizori (2006), Dan Tudor Teza (2008), Primo` Bebler
Hladwa~a za sladoled (2013). Najnoviji period u radu pozori{ta obele`ile
su predstave: Pioniri u Ingol{tatu (15. februar 2009, re`ija Ivana Vuji}),
Klub Novi svetski poredak (27. septembar 2009, re`ija Aleksandar
Dun|erovi}), Moje biv{e, moji biv{i (06. novembar 2012, re`ija Sla|ana
Kilibarda), ^ovek, zver i vrlina (30. maj 2013, re`ija Marko Misira~a).
Najigraniji pisac u posleratnom repertoaru je Branislav Nu{i} sa 32
postavke. Najnagra|ivaniji glumci su Branislav Kova~evi} sa devet nagrada
za najboqeg glumca Susreta „Joakim Vuji}“, Qubomir Ubavki} Pendula
sa tri „Zlatna }urana“ na Danima komedije u Jagodini, Mirko Babi} sa
15 nagrada....
Umetni~ki ansambl u sezoni 2012/2013. glumice: Nada Juri{i}, Vladanka
Pavlovi}, Marina Stojanovi}, Ana Todorovi} Dialo, Marija Vasiqevi},
Isidora Rajkovi}, Jasmina Dimitrijevi}, Sawa Mateji}, Katarina Mitrovi}
i Slavica Radulovi}; glumci: Mirko Babi}, Vladan @ivkovi}, Mili}
Jovanovi}, Aleksandar Milojevi}, Miodrag Pejkovi}, Sa{a Pilipovi},
Nenad Vulevi}, Dragan Stoki}, Nikola Milojevi}, Ivan Vidosavqevi},
^edomir [tajn, Zdravko Maleti}, Milo{ Krstovi} i Du{an Staniki}.
Direktor mr Vojo Lu~i}, Umetni~ki direktor Neboj{a Bradi}, rediteq:
Dragan Jakovqevi}; dramaturg: Marija Soldatovi}, kostimograf: Jelena
Jovanovi}, inspicijent-sufler: Rada Jovanovi} i Nikola Stevovi}, muzi-
~ki urednik: Dragan Tanaskovi}.
Qubomir Ubavki} Pendula
sa tri „Zlatna }urana“
Mirko Babi}
sa statuetom „Joakim Vuji}“
47

Scena iz predstave „Konak u
Kragujevcu“, 2007.
Scena iz predstave „Princip
Superstar“, 2014.
48

Kwa`evsko-srpski teatar Kragujevac (2007)
Od 14. februara 2007. Odlukom upravnog odbora, Teatar „Joakim Vuji}“
ponovo je Kwa`evsko-srpski teatar. Kragujeva~ko pozori{te je organizator
Joakim Festa (2004) i Me|unarodnog pozori{nog festivala malih
scena JoakimInterFesta (2006). Sa pozori{tem iz rumunskog grada Pite{tija
2005. potpisani su Protokol o saradwi i Poveqa o bratimqewu.
Od 1985. na Dan teatra 14. februara, dodequje se Statueta Joakim Vuji}
za izuzetan doprinos razvoju pozori{ne umetnosti u Srbiji. Dosada{wi
dobitnici su (1985–2015): Milosav Mija Aleksi}, Borivoje Gli{i}, Mira
Stupica, Quba Tadi}, beogradsko Narodno pozori{te, Sterijino pozorje,
Mira Bawac, Miroslav Belovi}, Milo{ @uti}, Du{an Kova~evi}, Mira
Trailovi}, Qubomir Quba Kova~evi}, Qiqana Krsti}, Dejan Mija~, Jovan
]irilov, Danilo Bata Stojkovi}, Aleksandar Popovi}, Qubomir Ubavki}
Pendula, Branislav Ciga Jerini}, Branko Ple{a, Petar Kraq, Stevo @igon,
Srpsko narodno pozori{te iz Novg Sada, Muzej pozori{ne umetnosti
Srbije, Svetlana Bojkovi}, Dejan Pen~i} Poqanski, Sava Bara~kov, Lazar
Ristovski, Milosav Buca Mirkovi}, Bora Todorovi}, Dani komedije u Jagodini,
Stevan [alaji}, Ru`ica Soki}, Qubomir Simovi}, Olivera Markovi},
Vida Ogwenovi}, Mileva @iki}, Beogradsko dramsko pozori{te,
Predrag Ejdus, Rade Markovi}, Egon Savin, Vojislav Voki Kosti}, Biqana
Srbqanovi}, ni{ko Narodno pozori{te, Mirko Babi}, Miodrag Taba~ki,
Boro Dra{kovi}, Vlastimir \uza Stoiqkovi}, Milena Dravi}, Andra{
Urban, Dara Yoki} i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.
Sto osamdeset godina pozori{nog `ivota u Kragujevcu podrazumeva periodizaciju
~iji je osnovni kriterijum pozori{no trajawe, a ne postojawe
jedne institucije. Dr`avno (dvorsko) pozori{te Kwa`evsko-serbski teatar
(1835–1836) i Teatar Atanasija Nikoli}a (1840) po~etak su institucionalnog
pozori{ta u Srbiji. Drugi period se odnosi na raznovrsne organizacije
pozori{nog `ivota u Kragujevcu, izvan zvani~nih institucija
(pozori{ni kontinuitet do 1944). I najzad, period posle Drugog svetskog
rata, kada se pozori{te ponovo vra}a u institucionalne okvire (1944–2015).
Kroz repertoar po sezonama od 1944. do 2015. prikazani su i selektivni
izbor kritika, prikazi, osvrti, kao i izbor nagrada.
Dosada{wi rad kragujeva~kog pozori{ta se odvijao u nepogre{ivom saglasju
sa promenama u dru{tvu, dr`avi, gradu. I najmawi „potres“ se odrazio
na funkiconisawe pozori{ta kroz repertoar, finansirawe, me|uqudske odnose,
promene upravnika. Na `alost, subjektivne i objektivne okolnosti
(ratovi, po`ar), onemogu}ile su adekvatno se}awe na rad najstarijeg teatra u
Srbiji (nema sa~uvane dokumentacije). Kragujeva~ko pozori{te je i daqe u
istoj zgradi Sokolskog doma, na staroj adresi, tu se ni{ta nije promenilo.
Logo JoakimInterFesta
49

50
Kwa`evsko-srpski teatar Kragujevac

Repertoar kragujeva~kog pozori{ta
Kritike 32 Nagrade
Sezone 1944/1945. do 2014/2015.
1944/1945.
1. Bora Gli{i}: Velika bitka
Dramski rekvijem u spomen na streqane u [umaricama,
oktobra 1941. Datum ove premijere 23. decembar, nekoliko
decenija kasnije obele`avan je kao Dan teatra.
2. Mile Klop~i~: Mati
3. Blagoje @ivkovi}: Za slobodu
4. Branislav Nu{i}: Dr
5. Leonid Leonov: Najezda
Pecija postavqa Najezdu Leonida Leonova, u ~ast slavne
pobede Crvene armije kod Staqingrada u kojoj je ansambl
igrao veoma uspe{no. To je bio prvi skok, prvo odvajawe
od konvencionalnog teatra... (Rajko Stojadinovi}).
6. Stevan Sremac: Zona Zamfirova
7. Stefan Kestov: Golemanov
8. Jovan Sterija Popovi}: Kir Jawa
9. Valentin Katajev: O~inski dom
10. Branimir ]osi}: Sile
11. Branislav Nu{i}: Gospo|a ministarka
12. D. Popovi}: Izdajnik
1945/1946.
13. Zaharovi~-Abramovi~: Negde u Moskvi
14. Branislav Nu{i}: Protekcija
15. Vasilij [kvarkin: Tu|e dete
16. Janko Veselinovi}: Hajduk Stanko
„Vredna je pomena i nova dramatizacija Veselinovi}evog
romana Hajduk Stanko, koju je sa~inio Milo{ Raj~evi}...
Zami{qena kao veliki spektakl iz prvog ustanka sa asocijacijama
na posledwi rat i borbu sa okupatorom, kao
veliki rekvijem tom doga|aju, sa prologom i epilogom, u
devet slika, zauzimala je vidno mesto u repertoaru tih
godina“. (Rajko Stojadinovi})
32 Kori{}en je selektivan izbor kritika, prikaza i osvrta iz
fonda Muezja pozori{ne umetnosti Srbije. (primedba B. O.)
17. Boris Gorbatov: Mladost otaca
18. Aleksandar Kornej~uk: Misija mister Perkinsa u zemqi
boq{evika
19. Jovan Sterija Popovi}: La`a i parala`a
20. Viktor Eftimiju: Ho}u da budem predsednik
21. Lav Nikolajevi~ Tolstoj: @ivi le{
Poseban uspeh ove sezone bila je predstava @ivog le{a,
Tolstojeve drame koja se svojom pateti~no{}u i „ciganskim
pesmama“ dobro dr`ala na sceni.
Kritika, Svetlost: „...Te`ak problem braka, te`ak u
mnogim slu~ajevima jo{ i danas, dovodio je nekada do vrlo
slo`enih odnosa... @ivi le{ na na{oj pozornici dat je
vrlo dobro, a mestimi~no i odli~no... Umetni~ko u`ivawe
raste od prve scene i u zavr{noj ono je na pravoj umetni~koj
visini. Scena i dekor pokazuju veliku bri`qivost
a tehnika uve`banosti je na visini. Scena izme|u
Fe|e i Sa{e, koju tuma~i Desa Stepi}, bila je po prirodnosti
i nu`nosti dostojna prave umetnosti i za jednog i
za drugog glumca... Ina~e cela scena sa horom bila je vrlo
prijatna, premda je mogla biti ne{to `ivqa, a Jesewinovoj
pesmi ’Dovi|ewa dru`e’ nije tu bilo mesta. Re`ija
na na{oj pozornici treba da bude bri`qivija.“
22. Janko Veselinovi} – D. Brzak: \ido
23. Maksim Gorki: Vasa @eleznova
24. Svetozar ]orovi}: Zulum}ar
25. N.V. Gogoq: Revizor
26. Aleksandar Kornej~uk: Platon Kre~et
27. Aleksandrov-Staricki: Na poselu
28. Borisav Stankovi}: Ko{tana
„U `eqi da se Ko{tani Bore Stankovi}a dâ posebno mesto
u repertoaru, uprava pozori{ta sa rediteqem, zatra-
`ila je od Okru`nog narodnog odbora izuzetna sredtva za
wenu opremu... Pozori{te preuzima obavezu da sa ovim
komadom obi|e ceo biv{i okrug. Tako je ova Ko{tana
bila prva boqe opremqena predstava i izvo|ena je od 27.
aprila do 2. avgusta 1946. Komad je skinut sa repertoara
posle neuspele predstave u Aran|elovcu.“ (Rajko Stojadinovi})
51

29. Ivan Cankar: Kraq Betajnove
30. Plaovi} – \okovi}: Voda sa planine
1946/1947.
31. Stevan Sremac: Pop ]ira i pop Spira
32. Branislav Nu{i}: Obi~an ~ovek
33. Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski: [uma
Iako bez odjeka u {tampi i bez publike, bila je jedna od
boqe opremqenih predstava.
34. N.V. Gogoq: @enidba
„Komedija ruskog klasika Gogoqa u re`iji ~lana beogradskog
pozori{ta Strahiwe Petrovi}a, nosila je vidan
otisak predstave Moskovskog hudo`enstvenog teatra, koja
se mogla videti posle prvog svetskog rata.“ (Rajko Stojadinovi})
35. Vasilij [kvarkin: Prosta devojka
„Triput pomerana i odlagana premijera komada Prosta
devojka od [kvarkina, u re`iji M. Yimi}a, pojavila se
najzad 3. decembra 1946.“ (Rajko Stojadinovi})
36. Yon Golsvordi: Srebrna kutija
„Golsvordijeva drama Srebrna kutija ozna~ava prekretnicu
u repertoaru. Na`alost, savremena hronika jedva da
je to zabele`ila... O samoj predstavi re~eno je samo toliko
da je izvedena ’sa dosta uve`banosti’. Sam upravnik
priznao je u izve{taju da Srebrna kutija nema pro|u kod
publike iako je tehni~ki najboqe opremqena.“ (Rajko
Stojadinovi})
37. Milovan Gli{i}: Podvala
38. Milovan Gli{i}: Dva cvancika
39. Branislav Nu{i}: Pokojnik
40. Maksim Gorki: Neprijateqi
41. Branko ]opi}: Dru`ina junaka
42. Konstantin Simonov: Rusko pitawe
„Uspeh kragujeva~kog pozori{ta, no bez velikog uspeha
kod publike, zbog nagla{enog politi~kog tona, koji je
smetao fabuli. Ovaj aktuelan komad imao je premijeru
pred polupraznom salom iako je ova predstava po svojoj
vrednosti, i{la u red najboqih koje su do sada vi|ene na
na{oj pozornici. I pored slabe posete, ova predstava
imala je odjeka, zapa`ena je kao datum i jedna je od kota na
uzlaznoj liniji scenske umetnosti u Kragujevcu.“ (Rajko
Stojadinovi})
1947/1948
43. Matej Bor: Odrpanci
44. A. N. Ostrovski: Devojka bez miraza
45. @. B. Molijer: Tartif
„Svakako prelom u kragujeva~kom pozori{tu. Ne mo`da
po umetni~koj liniji koliko po materijalnoj, po tehni-
~koj opremi scene, dekora i kostima. Dekor je ra|en u
Beogradu, od beogradskih slikara i bio je zaista impresivan,
blistav, sav u goblenima i davao je sceni sjaj i
rasko{ nevi|en na kragujeva~koj sceni... glumci sa perikama
iz 17. veka – sve je to zna~ilo nov trenutak u pozori{tu.“
(Rajko Stojadinovi})
46. Valentin Katajev: Dan odmora
47. Jo`e Horvat: Prst pred nosom
48. A. Afinogenov: Ma{ewka
„Sovjetski tekst u re`iji Milana Stojanovi}a, predstava
je dobro primqena od publike, uprkos ’tanko}e’ i napadne
idejnosti; predstava je izvedena povodom tridesetogodi-
{wice Oktobarske socijalisti~ke revolucije.“ (Rajko
Stojadinovi})
49. Jovan Sterija Popovi}: La`a i parala`a
„Rediteq Milan Stojanovi}, jedan od najobrazovanijih
({kolovao se u francuskim licejima) i najkvalifikovanijih,
radio je La`u i parala`u, predstavu shva}enu kao
’tampon’, sa zadatkom da ubla`i oskudicu u repertoaru,
ponela je sve odlike rada ovog rediteqa. Wegova ~vrsta
ruka dr`ala je glumce u radnoj disciplini i omogu}avala
mu maksimum umetni~kog efekta. Glumci su se `alili,
ali su svi rado igrali kod wega i u wegovim re`ijama jer
je to zna~ilo nau~iti puno od zanata i gluma~ke majstorije.“
(Rajko Stojadinovi})
50. Boris Lavrewev: Za one na moru
51. A. A. Fadajev: Mlada garda
Ovom predstavom rediteq Braslav Borozan doneo je pravog
Stanislavskog u Kragujevac.
52. Borisav Stankovi}: Ko{tana
„U novoj re`iji Petra Petrovi}a Pecija Ko{tana je
oslobo|ena tradicionalnog postvqawa (pro{le godine
do`ivela veliki neuspeh) sada je jedna od najboqih predstava
na{eg pozori{ta. Nai{la je na op{te priznawe.
Predstava je bila vrlo ozbiqna, s minimumom pevawa i
muzike, duboko tragi~na. Bio je to potpuno novi rediteqski
koncept u tuma~ewu triju glavnih mu{kih likova.“
Tako je napisao u izve{taju Odeqewu za kulturu i umetnost
upravnik Radojkovi}.
53. Bomar{e: Figarova `enidba
1948/1949.
54. Leonid Rahmanov: Nemirna starost
52

„Komad sovjetskog pisca o susretu ruskog nau~nika sa Oktobarskom
revolucijom i wenim junacima – nije pisan
atraktivno, ni scenski efektno. Pun pogo|enih {timunga
i dobre kamerne igre, komad je imao uspeha, pa je idu}e
godine igran u Beogradu na smotri provincijskih pozori{ta,
koja su pokazivala svoja najboqa dostignu}a.“ (Rajko
Stojadinovi})
55. Branislav Nu{i}: Sumwivo lice
„U ovoj predstavi rediteq Radojkovi} je tragao za novim
vrednostima ove davne i ’nikad izigrane’ komedije. Vrlo
racionalno i oprezno, rediteq skida sa teksta samo onu
patinu koje su donele brojne gluma~ke kreacije ranijih
generacija. Predstava je bila dobro opremqena, stilski
~ista i nosila je sve odlike ozbiqnog rediteqskog rada.“
(Rajko Stojadinovi})
56. Goa – D’Iso: Duboki su koreni
„Prva re`ija novoanga`ovanog rediteqa Save Komnenovi}a;
ozbiqan i studiozan rad doneo je dobru predstavu
koja se dugo odr`ala na repertoaru i bila obnovqena.“
(Rajko Stojadinovi})
57. Branislav Nu{i}: Gospo|a ministarka
„Nova premijera u re`iji Save Komnenovi}a donela je evidentan
uspeh Ru`ici Komnenovi}.“ (Rajko Stojadinovi})
58. Lilijen Helman: Male lisice
„I pored studioznog rada Save Komnenovi}a ova predstava
pro{la je mlako i bez odjeka. Ova sna`na drama,
zahtevala je glumce drugog kova i afiniteta, {ire i dubqe
kulture. Kragujeva~i teatar nije ih imao i ostao je nemo}an
pred wenim dilemama.“ (Rajko Stojadinovi})
59. Marin Dr`i}: Dundo Maroje
Po prvi put na kragujeva~koj sceni jedna sasvim nova dramaturgija,
novost i za glumce i za publiku – novi jezik,
nova razigrana igra, jurilo se po sceni, skakalo, tuklo
kao ni u jednoj predstavi do tada. Upravnik i rediteq
komada Rajko Radojkovi}, krenuo je pod parolom: svi i sve
za Dunda Maroja.
Najava, Svetlost: „... ^itav kolektiv ulo`io je mnogo
truda kako bi se postigao {to boqi uspeh... Prikazivawe
ove predstave ve}i je uspeh Narodnog pozori{ta. Premijera
je pokazala da se obradi uloga pri{lo sa mnogo zalagawa
kako od strane rediteqa tako i od glumaca. Dekor i
kostimi u stilu vremena koje se prikazuje, sna`no su delovali.“
„Raspevana, razigrana, renesansna komedija del’arte, koja
osloba|a gledaoce od problema idejnih i politi~kih komada;
publika je bila o~arana sjajem re~i, pozornice, boja,
kostima, muzike, a najvi{e tekstom. Scena na po~etku
drugog ~ina, izme|u Pometa i Petruwele, svojom razuzdano{}u
i lascivno{}u delovala je u to vreme kao {ok,
kao velika sloboda ne~uvena na pozori{noj sceni. Prvi
put su se pojavili redovi pred pozori{nom blagajnom.
Dundo Maroje je ostao rekorder po broju predstava i gledalaca.“
(Rajko Stojadinovi})
60. N. V. Gogoq: Revizor
„Re`ija Save Komnenovi}a donela je studioznu obradu
teksta, originalne likove, autenti~nost mesta i vremena...
Predstava je izvedena kao udeo pozori{ta u proslavi
140-godi{wice Gogoqevog ro|ewa.“ (Rajko Stojadinovi})
1949/1950.
61. Jovan Sterija Popovi}: Pokondirena tikva
„Predstava je i pored ambiocioznih najava ostala na standardnom
nivou, donela je skromne rezultate i vrlo slab
odziv kod publike. Gluma~ki napori nisu ni prime}eni.“
(Rajko Stojadinovi})
62. @. B. P. Molijer: Uobra`eni bolesnik
„Re`ija Rajka Radojkovi}a (u me|uvremenu je zavr{io rediteqski
kurs u Narodnom pozori{tu) nije se ni izdaleka
pribli`ila ranijim rezultatima, pogotovu re`iji
Dunda Maroja. Predstava je ina~e bila rasko{no opremqena,
puna sjaja i lepih detaqa.“ (Rajko Stojadinovi})
63. Stevan Sremac: Zona Zamfirova
64. Bomar{e: Seviqski berberin
„Re`ija Save Komnenovi}a, prva posle zavr{enog rediteqskog
kursa u Narodnom pozori{tu – na kome je trebalo
da se oslobodi ’apoliti~nosti, formalizma i konstruktivizma’,
na`alost nije do`ivela uspeh Dunda Maroja,
bila je tek pitka, veoma prijatna, puna sjaja, humora i
smeha. Ipak je to bio drugi medijum.“ (Rajko Stojadinovi})
65. Svetolik Rankovi}: Seoska u~iteqica
Ozbiqna, realisti~ka predstava u dramatizaciji Petra
Petrovi}a Pecije i re`iji Milana Popovi}a. Ra|ena je
studiozno, predstvqa veliki uspeh i osta}e zauvek me|u
najve}im datumima kragujeva~kog pozori{ta. Prva je pronela
slavu i donela prve uspehe izvan Kragujevca. U pogledu
re`ije i glume, najve}a vrlina predstave bila je
skupna i ujedna~ena igra. Predstava je u toku nekoliko
godina dobila mnogobrojna priznawa.
Kritika, Svetlost: „Kragujeva~ko pozori{te je prvo u
zemqi prikazalo ovako prera|enu Seosku u~iteqicu. To
je svakako smelost, kojom je ovaj pozori{ni kolektiv oti-
{ao korak napred... Re`ija bri`qiva i savesna davala je
utisak ozbiqno shva}enog i dobro re{enog zadatka, te je
komad u~inila zanimqivim i aktuelnim za na{ pozori-
{ni repertoar. Rediteqska koncepcija Milana Popovi-
}a ra|ena je realisti~ki i delovala je veoma ubedqivo i
53

sugestivno. Mogla bi joj se u~initi zamerka {to izvesna
lica nisu uvek poga|ala ton i dikciju, kao i ne{to malo
karikirawa u gestu i pokretima.“
1950/1951.
66. Branislav Nu{i}: O`alo{}ena porodica
Kritika, Svetlost: „Re`ija Milana Stojanovi}a imala
je u osnovi realisti~ki karakter s o~iglednom te`wom da
izbegne onaj stari unekoliko ustaqeni i {ablonizirani
stil lakrdija{a, jeftinih efekata, teatarskih groteski i
kalambura... Wegov prilaz je savremeniji i sadr`ajniji...
@iv i dinami~an ton sa dobro pogo|enim i ve{to postavqenim
tipovima.... No, jedan deo glumaca podlegao je
`eqi za efektom... Komedija je kao celina dakle i kao
kompozicija, imala i zrelo ostvarenih uloga.“
67. A. P. ^ehov: Galeb
„Prvi ^ehov na kragujeva~koj sceni, ambiciozno ra|ena
predstava, kulturni doga|aj za grad. Mo`da najboqa predstava
tog vremena, mada najmawe gledana. Opet je rediteq
bio Milan Popovi} sa svojim na~inom re`ije uz saradwu
odli~ne gluma~ke ekipe. Ali publiku u Kragujevcu
uop{te nije zanimao ovaj ^ehov, predstava je i{la svega
15 puta.“ (Rajko Stojadinovi})
Kritika, NIN: „Ostvarewe ove zaista te{ke pozori{ne
predstave pomogao je ceo kolektiv, a me|u wima, iako u
epizodnim ulogama, i Rajko Stojadinovi} (Medvedenko) i
Sveta Vasiqevi} ([amrajev). Dekor je bio uskla|en, raznbojan
i bogat.“ (11. februar 1951)
68. Grim: Ivica i Marica
69. Fridrih [iler: Spletka i qubav
„Komad u re`iji Save Komnenovi}a je imao za~u|uju}eg
uspeha kod publike, uprkos tome {to je predstava bila
siva, u pogledu opreme delovalao je vrlo oskudno.“ (Rajko
Stojadinovi})
Kritika, Svetlost: „Re`ija Save Komnenovi}a nastojala
je da inteligntno i realisti~ki do~ara i oseti [ilerovo
vreme. Osnovna ideja drame je prili~no dobro uo-
~ena i nagla{ena. Re`ija je nastojala da se oseti ono
harmoni~no jedinstvo i da sva lica deluju skladno i povezano...
To je bez sumwe doprinelo kvalitetu predstave
koja je u celini davala lep utisak.“
Kritika, Bruno Begovi}, NIN: „... Na`alost, a za dobro
rediteqa i glumaca, mora}emo u ovom prikazu doneti ’nemilosrdni
popis grehova“ predstave Spletke i qubavi u
Kragujevcu, ne zato da bi se izvo|a~i osetili ’jadnim prestupnicima’
nego da im se tako pomogne ’izi}i na pravi
put“. Ovo je potrebno tim vi{e, {to kod izvesnog broja
wih postoji jo{ uvek tendencija omalova`avawa svake
konstruktivne kritike i izjedna~avawa pozitivnog reagovawa
publike na predstavu sa apsolutnim uspehom re-
`ije i glume. Rediteq Spletke i qubavi postavio je
[ilerovu ’gra|ansku tragediju’, iskqu~ivo kao li~nu
dramu Ferdinanda i Lujze... Ta rediteqska nedoslednost,
nije se odrazila samo kroz gluma~ka tume~ewa li~nosti
nego i u stilu glume i predstave, pa i u dekoru i scenskim
efektima... Stilskog jedinstva u glumi nije bilo... Dekor
je tako|e pokazao tu neujedna~enost... Kod upotrebe scenskih
efekata rediteq je zaista bio formalista, da upotrebimo
tu otrcanu re~.“ (18. mart 1951)
70. Yon Pristli: Inspektor je do{ao
71. Karlo Goldoni: La`qivac
Ova predstava rediteqski je debi Rajka Stojadinovi}a,
glumca kragujeva~kog teatra. Naravno, kao sve komedije
ove vrste, wihove su vrednosti iskqu~ivo „scenske“ ili
jo{ boqe „mizanscenske“. I rediteq je obratio ve}i deo
pa`we na wih. Slikovit i zanimqiv dekor dao je mogu}nost
za igru i pored male i tesne scene.
72. Ivo Vojinovi}: Smrt majke Jugovi}a
Kritika, Svetlost: „Re`ija Milana Popovi}a (i scenografija)
dala je ovu tragediju u ne{to hamletovskim
tonovima, {to se ose}alo u igri same majke, a naro~ito u
liku Kosovke devojke, koja nas je mestimi~no podse}ala
na Ofeliju. Qubav An|elije prema mu`u Damjanu ima
pomalo ~udan karakter, {to ba{ i nije u redu, u trenutku
kada se pre`ivqava slom celog jednog naroda. Majka Jugovi}a
je preterano herojska figura koja ponekad deluje
ledeno i neuverqivo.“
73. Mira Puc: Operacija
Kritika, Svetlost: „Premijera je do{la i suvi{e brzo,
svega nekoliko dana posle Smrti majke Jugovi}a. Re`ija
Qubi{e Ru`i}a u celini je dobra. Istina, samo delo
scenski i re`ijski ne predstavqa neki komplikovan zadatak...
Ru`i}eva koncepcija je pogodila atmsferu i {timung
vremena.“
1951/1952.
74. Antonije Panov: Pe~albari
Kritika, Svetlost: „Ovu dramu ~e`we i nostalgije, svu
u sivim i tamnim tonovima, bez naro~ite dramske akcije,
scenski neve{to komponovanu, ali zato punu {timunga –
postavio je Vitomir Qubi~i}, novi rediteq i glumac
pozori{ta. U wegovoj re`iji ose}a se znatan smisao za
produbqivawe unutra{wih likova i me|usobnih odnosa
li~nosti, kao i prili~an dar za slikovitost i kompoziciju
scene. Me|utim, nama se ~ini, da on nije imao ni
potrebnog scenskog iskustva, ni dovoqno invencije, da iz
54

ovog skoro beskrvnog komada stvori koliko-toliko pozori{nu
predstavu a ne obi~an spektakl, koji ide za tim
da dr`i kod gledalaca samo najelementarnija ose}awa.“
75. Borisav Stankovi}: Ko{tana
„^etvrta posleratna Ko{tana; rediteq Qubi{a Ru`i}
(ina~e iz Vrawa), upravnik. Svojom igrom izdvojili su se
Milan Popovi} kao Mitke – pa`qivom i inteligentnom
igrom o~i{}enom od slojeva patetike, kao i nova ~lanica
Mileva Vukoti}, ~iji je zdrav, rasko{an sopran, bez ikakvih
problema i ograni~ewa prvi put ~ini se ta~no i
precizno savladao sve probleme muzike Petra Krsti}a.“
(Rajko Stojadinovi})
76. Ben Yonson: Volpone
„Posle rediteqskog kursa u Narodnom pozori{tu u Beogradu,
prva re`ija Rajka Stojadinovi}a. U vanrednoj opremi,
u dekoru Bojana Stupice i koloritnim kostimima
Mire Gli{i} i uz lepu pomo} glumaca.... Delo je do`ivelo
uspeh.“ (Rajko Stojadinovi}).
77. Garson Kanin: Ju~e ro|ena
Jugoslovenska premijera teksta i predstave.
78. Emanuel Robles: Monserat
Kritika, Na{a stvarnost, broj 1, Kragujevac: „... Mladi
i doista talentovani rediteq Milenko Mari~i} postavio
je komad u osnovi savesno i ozbiqno. To se videlo ne
samo po onoj atmosferi koju je do~arao na pozornici tra-
`e}i opravdane postupke na sceni i daju}i likovima `ivotnu
ubedqivost, nego po onoj op{toj harmoniji koja se –
mawe-vi{e – ose}ala u igri celog ansambla.“
79. Viqem [ekspir: Bogojavqenska no}
Kritika, Na{a stvarnost: „... Milan Popovi} se u svojoj
rediteqskoj koncepciji odlu~io vi{e na ovaj drugi
na~in, nastoje}i istina, da izbegne sve nezgode i jednog i
drugog re{ewa. Tako je inscenacija u zavesama i dekorom
koji je potenciran svetlosnim efektima posebno sa zamra~ewem
pozornice – omogu}ila da ~esti prekidi nisu
smetali zahvaquju}i dobrom tehni~kom re{ewu. Uz to i
muzi~ka kompozicija Milivoja Krsti}a ~inila je da se
odr`ava pa`wa publike kod mnogih promena i dosta dugih
pauza. Re`ija je postavila komad u 17 slika nastoje}i da
mu da dosta `ivi tempo {to i jeste u osnovi Popovi}evih
rediteqskih re{ewa.“
80. Latraz: Buca
81. Arnold – Bah: Nesporazum
1952/1953.
82. Nikolo Makijaveli: Mandragola
„Postavka Milenka Mari~i}a; scenografija Milenko
[erban; kostimi Mira Gli{i}; Mandragola je bila veliki
izazov Kragujev~anima. Nenaviknuti na scenske slobode,
gra|ani Kragujevca su se uzbudili sadr`ajem, porukom,
nekim rediteqskim re{ewima, koji su vre|ali wihov ukus
kao i ukus kriti~ara.“ (Rajko Stojadinovi})
Osvrt, Svetlost: „... Smeha je bilo, ne i bure od smeha...
zato je bio uzdr`qiv, tih, pomalo spontan, vi{e po zvani~noj
du`nosti ili prijateqskoj usluzi... Kroz salu ovde-onde
bqesne po koji pqesak, brzo se gasi i i{~ezava.
To je nagrada ne glumcu i glumi ve} piscu za aforizme s
popovima i `enama. Dobija se utisak ne~eg nesre|enog,
ne~ega nesre}no skra}enog, osaka}enog, neujedna~enog.
Uloge uigrane ali nema celine... Osloboditi igru tipizirawa,
treba da je osnova kod re`ije. Naprotiv, ~ini se,
ona se trudila da sve ukalupi, standardizuje...“
83. ^arls Dikens: Cvr~ak na ogwi{tu
Kritika, Milenko Misailovi}, NIN: „Poseban uspeh
rediteqa Vitomira Qubi~i}a ogleda se u tome {to je
postigao donekle izra`ajnu ravnote`u iako u woj pored
scenskih iskusnijih u~estvuju i znatno mla|i izvo|a~i...
Mladi Dragomir Bojani} ima nekoliko uspelih poteza na
sceni – znak velikih nagove{taja... I rediteq i izvo|a~i
predstave ostvarili su zna~ajan uspeh za kragujeva~ki
teatar.“
84. Branislav Nu{i}: Protekcija
Kritika, Revija, Beograd: „... Rediteq Milan Stojanovi},
kao gost, uspeo je da pru`i uglavnom sredinu i qude
koje je Nu{i} kroz niz komi~nih i bezalenih naoko situacija
majstorski `igosao. Me|utim, reditequ bi se moglo
zameriti {to je – isti~u}i humor i komiku situacije
– neosetno zapostavio o{tru satiru koja iz dela izbija.
Zato predstava ima vrlo uspelih i scenski zrelih momenata
i prili~no bezbojnih i neubedqivih. “
85. Mladen [irola: Dugowa, Vidowa i Trbowa
86. Stevan Sremac: Pop ]ira i pop Spira
„Re`ija Qubi{e Ru`i}a, vanredno dobrog pozori{nog
rukovodioca, po pozivu nastavnika, po~eo je karijeru u
tek formiranom profesionalnom pozori{tu u Vrawu.
Po nu`di i po potrebi prihvatao se povremeno i re`ije i
glume. Za ~etiri godine (1951–1954) u~inio je mnogo za
kragujeva~ki teatar. Tvrda, dosta osu{ena i osiroma{ena
dramatizacija koja je poku{avala da prona|e u Srem~evom
tekstu savremenije tonove – u wegovoj ozbiqnoj i
~vrstoj re`iji potpomognuta skoro idelnom podelom –
imala je pun uspeh i nai{la na lep odziv publike.“ (Rajko
Stojadinovi})
87. Molijer: Skapenove podvale
55

88. Josip Kulunyi}: Qudi bez vida
„Diplomski rad Milenka [uvakovi}a apsolventa Akademije
za pozori{nu umetnost. Saradnici: Miomir Deni}
(dekor) i Mira Gli{i} (kostimi). Milenko [uvakovi}
jedan od prvih i talentovanijih iz generacija studenata
Akademije za pozori{nu umetnost u klasi Josipa Kulunyi}a.
Ra|ena u dva uporedno i ~vrsto kompziciono povezana
plana, davala je mogu}nosti za inventivan rediteqski
posao i bogatu gluma~ku igru. Razvijawe intimne
istorije dvoje glavnih junaka Jerka i Vande, ~ije je sudbine
ratni mete` razdvojio i ~udno iskomplikovao, prikaz
jedne galerije tipova koje je novo vreme uslovilo...
moralni preporod glavnih junaka u jednom finom, realisti~kom
tretmanu, pod dotle nevi|enom osvetqewu i svetlosnim
{timunzima – predstavqalo je na kragujeva~koj
sceni jedan mali, tihi datum. I dok je istoimena drama na
beogradskoj sceni u re`iji samog autora pro{la mlako,
skoro na ivici neuspeha, u Kragujevcu je drama Qudi bez
vida imala uspeh i pove}i broj repriza.“ (Rajko Stojadinovi})
89. Plaovi} – \okovi}: Kad je sreda – petak je
Posledwa deveta premijera 1952/53. I{la je 6. juna.
90. Jovan Sterija Popovi}: @enidba i udadba
„Re`ija je poverena mladom glumcu Stevanu Mi{i}u i to
je wegov prvi rad na ovoj vrsti pozori{nog posla... Veliku,
glavnu ulogu ’provodayije’ nosio je Rajko Stojadinovi},
Prosca i Mlado`ewu – Qubomir Ubavki}, kome je
ovo bila jedna od prvih ve}ih uloga, a koju je doneo sa
vanrednim komi~arskim darom i {armom.“ (Rajko Stojadinovi}).
91. Milan Ogrizovi}: Hasanaginica
Drama u tri ~ina u re`iji Ilije Nikoli}a; scenograf je
bio Miomir Deni}, premijera: 24. decembar 1953.
Kritika, Svetlost: „... Re`ija je unela dosta `ivog tempa,
slikovitosti i dobrog dekora, naro~ito u prvom ~inu;
... tako|e je lepo uskla|ena i klasi~na orijentalska muzika...
@ivojin Petrovi} nije uspeo da nam do~ara mu`a
koji mnogo voli svoju `enu. Tako onaj wegov monolog u
prvom ~inu nije dovoqno nagla{en lirski i emocionalno...“
1953/1954.
92. Mila Markovi}: Gospodar
Prva premijera igrana 20. oktobra 1953. u okviru kragujeva~kih
Oktobarskih sve~anosti. Istorijska drama u 7
slika, sa dramatur{kom obradom i u re`iji Dimitrija
\urkovi}a, bila je veliki poduhvat koji je anga`ovao
skoro sve snage ansambla.
Kritika, Svetlost: „... U svom poku{aju da za pozornicu
spremi delo koje }e nam prikazati te minule doga|aje
na{e istorije, mo`e se slobodno re}i da Mila Markovi}
nije uspela... Re`ija je zbog svega toga imala vrlo te`ak i
ozbiqan zadatak, jer je trebalo da od dela, ~ija je sadr-
`ina, i pored svih nedostataka, ipak interesantna za gledaoca...
Rediteqev uspeh je naro~ito u tome {to je, i pored
nekih pogre{aka, odre|eno jasno uspeo da postavi i
prika`e izvesne likove... U predstavi ima dosta lepih i
re`ijski uspelo obra|enih scena... Me|utim, i pored svega
toga, re`ija nije uspela i po svojoj neujedna~enosti,
predstavqa jednu od naslabijih predstava za posledwe dve
godine. Prosto za~u|uju}e kako su slabi i diletantski
neve{to obra|eni pojedini momenti.“
Na ovako {izofren prikaz reagovao je Milenko Mari-
~i}, Svetlost: ... [ta ste, u stvari, hteli da ka`ete svojim
prikazom? [to pa`qivije ~itam va{ prikaz dru`e
Ve{ovi}u ja o tome sve mawe znam i zato, ne nalaze}i
drugog izlaza, ja vam, u `eqi da re{im ovu zagonetku,
predla`em dve varijante ovog va{eg prikaza pa vas molim
da se za jednu opredelite...“ (6. novembar 1953)
93. Josip Le{i}: ^ovek koji nije postojao
Savremena drama u tri slike, rediteqa cetiwskog pozori{ta,
ina~e svr{enog studenta Pozori{ne akademije u
Beogradu. Od sezone 1953/54. sa suprugom Melanijom, glumicom
dobio je anga`man u kragujeva~kom pozori{tu. Rediteq
komada je Ilija Nikoli}, tako|e novi ~lan. Komad
ima samo ~etiri lica, odigran je kao kamerna igra – bio je
to za~etak „Kamerne scene“.
94. Borisav Stankovi}: Ko{tana
95. Drago @erve: Karolina Rije~ka
Komedija u ~etiri ~ina u re`iji Milenka Mari~i}a; scenografija
Miomir Deni}, kostimi Mira Gli{i}. Bila je
dobra predstava koja se dugo zadr`ala na repertoaru. Naro~ito
je bila dobra Nada Markovi} u naslovnoj ulozi...
Ina~e, re`ija je bila uspe{na mada neobi~na (Rajko Stojadinovi}).
96. Branislav Nu{i}: Narodni poslanik
97. Emanuel Robles: Istina je mrtva
Druga Roblesova drama u re`iji Dimitrija \urkovi}a.
Prikaz, Josip Le{i}, Svetlost: „... Predstava Istina
je mrtva nosi u sebi mnogo ~ega originalnog i interesantnog,
ali i tek naslu}enog, ne~eg {to je u magnovewu, u
prolazu dodirnuto a zatim ostalo nerazra|eno. [teta je
{to zbog tehni~kih mogu}nosti kragujeva~ke scene (koja
je bila najte`a prepreka reditequ u radu) mnoge interesantne
zamisli nisu mogle da se realizuju, nego su tehni~ke
mogu}nosti prisiqavale rediteqa na kompromisna
56

e{ewa, na ubla`ewa, na markirawa... Dimitrije \urkovi}
dao je jednu smelu i uspe{nu rediteqsku koncepciju
i samo navika na standardne rediteqske postavke kriva je
{to su mnogi i suvi{e olako negirali wene kvalitete. A
vreme je da se navike ru{e. U umetnosti pogotovu. Dimitrije
\urkovi} je u~inio zana~ajan korak.“
98. Vojin \or|evi}: Sne`ana i sedam patuqaka
„Muzi~ka bajka u pet slika s prologom i epilogom u re-
`iji Ilije Nikoli}a... Ova predsava sa pravim glumcima
bila je stalno rasprodata... Rediteq Nikoli} je na{ao
na~in da starije i krupne glumce podmladi i smawi patuqke,
trik koji je zabavqao ~ak i odrasle.“ (Rajko Stojadinovi}).
99. Karlo Goldoni: Sluga dvaju gospodara
„Prva re`ija novog rediteqa i ~lana pozori{ta Josipa
Le{i}a, pomo}nik rediteqa Qubomir Ubavki}. Bila je
to dobra predstava u kojoj se proslavio Marko Oqa~i}
ostvariv{i ulogu svoje karijere.“ (Rajko Stojadinovi})
1954/1955.
100. Miroslav Krle`a: Vu~jak
„Sezona je po~ela ambicioznim projektom Milenka Mari~i}a,
koji je trabalo da najavi i uvede novi kurs u Pozori{tu.
Ceo napor i trud urodio je uspehom. Vu~jak }e
svakako ostati u istoriji ovog Teatra kao izuzetan domet.“
(Rajko Stojadinovi})
Kritika, Eli Finci, Politika: „Ozbiqni intelektualni
i stvarala~ki napori koje je ulo`io mladi kolektiv
kragujeva~kog pozori{ta ipak su urodili znatnim rezultatima.
Iako ova predstava Vu~jaka i po {timungu i po
osobenostima likova i po intezitetu dramskog do`ivqaja
znatno zaostaje za Gavelinom predsatvom u Narodnom
pozori{tu u Zagrebu i za Dinulovi}evom u Beogradskom
dramskom pozori{tu, ona se ’dr`i’ pre svega po ozbiqnosti
i savesnosti umetni~kog htewa, po stvarala~kim naporima,
koji su ulo`ili u weno ostvarewe. Mladi glumci
\or|e Vukoti} (Kre{imir Horvat), Nada Markovi} (Mirjana
Margeti}), Branko Petkovi} (Vjekoslav Hadrovi}),
Vitomir Qubi~i} (Venger Ugarkovi}), Radosav Pavlovi}
(Pantelija Crnkovi}) i drugi, dali su zanimqive i
celovite likove, psiholo{ki dobro uo~ene i sugestivno
realizovane.“
101. Jo`a Horvat: Rasprodaja savesti
Kritika, Borislav Vesni}, Na{a scena 1, Novi Sad: „...
Talentovani mladi rediteq J. Le{i} uspeo je ve{tim
manevrisawem od realnosti do stilizacije da pru`i... publici
jedno osve`ewe i pored sve ozbiqnosti i te`ine
sadr`aja... Mada se svi komplimenti ne mogu potpuno uputiti
Le{i}u, wegove su zasluge u ovom uspehu neosporne...
Posebno mesto u ostvarewu ove predstave zauzima scenografija
Save Bara~kova. Ona sama za sebe predstavqa
darovito, moderno slikarstvo i dekorativno ostvarewe.
Rajko Stojadinovi} za~u|en je ~iwenicom da je ova predstava
imala uspeha, 40 izvo|ewa sa preko 10.000 gledalaca...
To je nerzumqiv pozori{ni fenomen, koji je slabe
komade dr`ao na sceni a dobre tekstove i predstave skidao
pre vremena, zbog neinteresovawa publike.“
102. Jaroslav Ha{ek: Dobri vojnik [vejk
103. Miodrag \ur|evi}: Nasledstvo
„Komedija u dva dela u re`iji Dimitrija \urkovi}a. Sa
svojom fabulom, likovima, idejom autor \ur|evi} je malo
ishitrio vreme. Komedija o jednom nasledstvu koje je
postalo predmet nekakvih {pekulacija jednog preduze}a,
sa likovima direktora-{pekulanta, filmayija, novinara
i drugih Ostapa Bendera, za to vreme, za onaj socijalisti~i
moral, takva predstava, komedija, satira, bila je
prava jeres!“ (Rajko Stojadinovi})
Prikaz, Svetlost: „Retko se kad de{ava gledaocima renomiranih
pozori{ta da napuste pozori{nu salu `ale}i
za izgubqenim vremenom. Pa ipak, svojom posledwom premijerom
Kragujeva~ko pozori{te priredilo je svojim
gledaocima jedno retko neprijatno iznena|ewe. Premijera
Nasledstvo je bila takva da je ve}ina prisutnih ~esto
pomi{wala da napusti predstavu dok je ona bila u
toku.“
104. Artur Miler: Lov na ve{tice
Delo moderne dramaturgije u re`iji Josipa Le{i}a.
Prikaz, Svetlost: „Lov na ve{tice je nesumwivo lep
uspeh... Cela predstava je zadivqeno i apsolutno vladala
geladili{tem... Nada Markovi}, ~iji je talenat spojen sa
retko intezivnom inteligencijom, u svakom trpetaju `ivela
je `ivotom Elizabet, `ene Proktorove. Ona nosi u
sebi svu tragi~nost surovog, svu sre}u, nadawa. Glas joj je
prigu{en a pokreti u divnom skladu.“
105. Ferenc Molnar: De~aci Pavlove ulice
106. Servantes: Radoznalac
107. Terens Ratigan: Duboko plavo more
1955/1956.
108. Branislav Nu{i}: Svet
109. @il Roa: Cikloni
110. Jovan Sterija Popovi}: Zla `ena
Predstava povodom 150-godi{wice ro|ewa i 100-godi-
{wice smrti Jovana Sterije Popovi}a.
57

Kritika, Svetlost: „... Rediteq Rajko Stojadinovi} je, u
intencijama Kulunyi}eve obrade, studiozno napravio jednu
dobru predstavu. Da bi nam sugerirao da se radwa ne
vezuje za odre|eno vreme i mesto... celu predstavu je postavio
tako da je gledamo u vol{ebnom ogledalu... Mileva
@iki} uverqivo je, bez povi{avawa tona, prikazala zlu
`enu – Sultanu, koja zagor~ava `ivot svome mu`u...“
111. Bertolt Breht: Majka kura`
112. Andre Rusen: Nina
113. Viqem [ekspir: Mera za meru
114. @an Pol Sartr: Obzirna bludnica
Kritika, Mirko Miloradovi}, Svetlost: „Od glumaca
najvi{e uspeha je postigla Mila Stojadinovi}. Raspon
wenog izraza kretao se od uspelih realisti~kih detaqa,
do najsuptilnijih do`ivqavawa unutarwih sukoba... ipak
wena uloga nije uspela da osmisli predstavu... Inscenacija
Save Bara~kova – standardno moderna.“
115. Pero Budak: Me}ava
1956/1957.
116. Branislav Nu{i}: Put oko sveta
Kritika, Kwi`evne novine, Vladimir Stamenkovi}: „Izgleda
da je jedina ispravna koncepcija za postavqawe dela
– udaqivawe likova od situacije u kojoj egzistiraju, do-
`ivqavawe sopstvenog `ivota iz odre|ene distance, dakle
– formirawe jedne logike koja je bliska onoj u snu
ili ko{maru... Rediteq Miodrag Gaji} samo je povremeno
postupao u skladu s takvim shvatawem... U gluma~kom pogledu
predstava je bila na visokom nivou i ispod wega je
bio samo mali broj glumaca. ... Sava Bar~kov napravio je
dekor u kom su podjednako bile va`ne i linije i boje i
koji je bio dostojan na{ih najve}ih scena...“
117. B. Timajer: Mladost pred sudom
118. Lope de Vega: Dovitqiva devojka
119. Rajko Stojadinovi}: Ro|ak iz Amerike
120. Juyin O’Nil: Ana Kristi
121. Aleksandar Kasone: Drve}e umire uspravno
Kritika, Svetlost: „Spontanost kojom je publika primila
prikazivawe pozori{nog komada Drve}e umire uspravno,
{panskog pisca Aleksandra Kasone svakako je
najve}e priznawe izvo|a~ima. Razlog za ovakav, u na{em
pozori{tu nesvakida{wi prijem (gledaoci su izda{no
nagra|ivali umetnike aplauzom na otvorenoj sceni) nije
te{ko na}i. Dopadqiva, skoro ki~erska literna podloga,
re`ijska perfekcija talentovanog Du{ana Mihailovi}a
i nadahnuta igra svih u~esnkika, stvorili su predstavu,
koja ne mo`e da ostavi hladnim.“
122. Kristofer Fraj: Pre~esti Feniks
1957/1958.
123. \ura Jak{i}: Stanoje Glava{
124. Pavel Hanau{: Da li je ovuda pro{ao mladi ~ovek
125. Vladimir Nazor: Crvenkapa
126. Konstantin Trewev: Qubov Jarovaja
127. Jan de Hartog: Saputnici
Premijera na novoosnovanoj „Maloj sceni“.
Kritika, Svetlost: „Ovog puta publika i izvo|a~i su se
potpuno razumeli. Dugotrajan aplauz kao i srda~na ~estitawa
posle premijere najlep{e su nagrade Mili i Rajku
Stojadinovi}u za wihov uspe{an desetogodi{wi rad u
ovom Pozori{tu. Mila Stojadinovi} umela je ubedqivim
gluma~kim akcentima da prona|e i najskrivenije detaqe
u povre|enoj sujeti jedne razma`ene i kapriciozne `ene...
Majkl, slavni pisac i primeran mu`, na{ao je u Rajku
Stojadinovi}u ubedqivog tuma~a. Kao re`iser Stojadinovi}
je uspeo svojim koncepcijama bliskim na{oj publici...“
128. Dragutin Dobri~anin: Zajedni~ki stan
129. Bo{ko Trifunovi}: Bajka o caru i pastiru
130. Viqem Iny: Autobuska stanica
131. Branislav Nu{i}: Op{tinsko dete
1958/1959.
132. @ika Gavrilovi}: Zlatni pesak
133. Branko ]opi}: Nikoletina Bursa}
134. Du{ko Roksandi}: Kula vavilonska
135. Milan \okovi}: Qubav
136. Gudri~ – Haket: Dnevnik Ane Frank
Kritika, Miroslav Anti}, Scena: „...Dnevnik Ane Frank
je zaista jedno duboko seriozna predstava, vo|ena darovitom
rukom mladom rediteqa Miodraga Gaji}a. Neke uloge,
me|u kojima se naro~ito isti~u Oto Frank (Jani}ije
Mitri}) i Ana Frank (Mira Nikoli}) do te mere su kompletne,
da mogu na}i mesto i na najve}im pozornicima...
Posledwi uspeh kragujeva~kog ansambla, i na premijeri
Dnevnik Ane Frank, dra`i je i skupqi nego priznawe u
najve}em gradu u zemqi. Jer palanka je skinula ruho nezainteresovanosti,
popela se na scenu i tri sata igrala
te ve~eri sa glumcima. I ravnodu{nost je pobe|ena.“
58

Kritika sa gostovawa u Beogradskom dramskom pozori-
{tu, Bora Gli{i}, NIN: „Rediteq Miodrag Gaji} je originalno
i sa izvanrednim pozori{nim nervom izgradio
predstavu i iz Ane Frank izvukao sve {to je najqudskije
i najlep{e. Pored toga impresioniraju lepota i jasnost
dikcije (ali ne uvek i akcenata) i u tom pogledu ova predstava
je bila ispred mnogih u Beogradu; zatim fini zvu~ni
efekti, suptilno nijansirawe veselog i tu`nog; jednostavnost
i geometrijske scenografije (Bara~kov – Mojsije Popovi})...
Mira Nikoli} je neposredno{}u i detiwstvom
stvorila tragi~nost Ane Frank...“
137. Rajko Stojadinovi}: Sultanov berberin
1959/1960.
138. Pavlovi} – \or|evi}: [ta gricka{ dru`e
139. Branislav Nu{i}: Sumwivo lice
140. Giqermo Figeirida: Lisica i gro`|e
141. Ivan Raos: Dve kristalne ~a{e
142. Alan Paton: Pla~i voqena zemqo
143. Karlo Goci: Gavran
144. Piter Justinov: Romanov i \ulijeta
Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „... Ansambl je
uspeo da taj humor prenese na scenu u koloritu koji je
autenti~an sa pi{~evim zamislima a izaziva srda~an i
spontan smeh. Kragujeva~ka publika mu je zahvalila {to
je u tome potpuno uspeo. Zasluga za taj uspeh u prvom redu
pripada reditequ Du{anu Vladisavqevi}u, koji je veoma
prisno osetio Justinova i pravi karakter wegove komedije...“
145. Oskar Davi~o: Pesma
Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Rediteq Du-
{an Dobrovi} dobro je zapazio nedostatke dramatizacije
i sa nesumwivim uspehom nastojao da bogastvom re~i i
`ivom interpretacijom teksta i mizanscena da `ivopisan
tok predstavi... U ostvarewu wegovih zamisli (rediteq)
je imao punu podr{ku u dobro odabranom ansamblu...
Vrlo uspela tuma~ewa Davi~ovih likova dali su Quba
Kova~evi} (\or|e), Mihajlo Foro (Petar), Mila Stojadinovi}
(Ana), Jani}ija Mitri}a (Vekovi}), Jovanka
Krasni} (Majka)...“
146. Dra{ko [aqi}: Predsednik ku}nog saveta se `eni
147. Arsen Dikli}: Pozdrav {erifu
148. Du{an Dobrovi}: Blago tajanstvene pe}ine
1960/1961.
149. Molijer: Tartif
150. Agata Kristi: Mi{olovka
151. Joakim Vuji}: [najderski kalfa
152. Velimir Suboti}: Vila lala
153. Viqem [ekspir: Otelo
Kritika, Svetlost: „... Naslovnu ulogu Otela, plemenitog
mleta~kog Crnca o`iveo je veoma uverqivo Budimir
Jeremi}. On je vrlo sugestivno do~arao unutarwe sukobe
glavnog junaka drame rastrzanog izme|u qubavi i
qubomore. Dezdemona Mile Stojadinovi} spada me|u najuspelija
ostvarewa ove predstave...“
Du{an Mihailovi} je u kwizi [ekspir na kragujeva~koj
sceni (1835–1970) napisao: „Predstava je jasna i ~ista...
ritmi~ki zavitlana i misaono slojevita, od publike odmah
primqena i postala najvi{e igrano [ekspirovo delo
i u Kragujevcu.“
U postavci Du{ana Vladisavqevi}a i scenografiji i kostimografiji
Save Bara~kova Otelo je najpose}enija i
najigranija predstava sezone (9.508 gledalaca).
154. Josip Le{i}: O`iqak
1961/1962.
155. Branislav Nu{i}: O`alo{}ena porodica
156. Fridrih Volf: Profesor Mamlok
Druga re`ija novog rediteqa Petra Govedarovi}a (prva
je bila O`alo{}ena porodica).
Kritika, Svetlost: „...Rediteq Petar Govedarovi} sasvim
umesno je pri{ao drami sa ciqem da izna|e preciznu
koncepciju likova i produbqeno analizira wihove me|usobne
odnose. No, wegove osnovne namere su bile da istakne
humane pobude drame. Ali on to ~ini ne samo kroz
bogat scenski izraz, sa prikladno na|enim teatarskim
pojedinostima, nego i dobro obra|enom dinamikom sukoba,
iako mu je posao bio ote`an zbog dramske upro{}enosti
dela, koje ne obiluje zapletima... Scenograf Sava
Bara~kov dao je autenti~nu atmosferu klinike i stana
profesora Mamloka.“
157. Marjan Matkovi}: Na kraju puta
158. Stevan Sremac: Ivkova slava
159. Vojmil Rabadan: Kad je `ena nema
160. Du{ko Roksandi}: Eho 60
161. Robert Tomas: Klopka za bespomo}nog ~oveka
162. Vasilij [kvarkin [kvarkin: Tu|e dete
Kritika, Svetlost: „Za potpun uspeh ove predstave zaslu`an
je u prvom redu rediteq Milutin Jasni}. On je u
potpunosti osetio su{tinu pojedinih likova, karakter
uzajamnih odnosa, realisti~ki smisao dela... Li~nosti su
59

osvetqene jednostavnom, ali plasti~nom izra`ajno{}u
sa psiholo{kim prelivima... Ansambl kragujeva~kog Narodnog
pozori{ta odavno nismo gledali da kompletno igra
sa ovoliko ume{nosti i stvarala~ke snage...“
1962/1963.
163. Fadil Hayi}: Hotel za ludake
164. Andre Lakur: Maturanti
165. Branislav Nu{i}: Mali komadi
166. Karl Vitlinger: Znate li mle~ni put
167. Totero: Ukradeni princ i izgubqena princeza
168. Somerset Mom: Sveti plamen
169. Pjer Kornej: Sid
„Sasvim sigurno da }e predstava Sid Pjera Korneja u re-
`iji Du{ana Mihailovi}a ostati istorijski datum u analima
ovog Pozori{ta.“ (Rajko Stojadinovi})
Kritika, Eli Finci, Politika: „Rediteq Du{an Mihailovi}
dobro je osetio da bi forsirawe na maksimalne
zadatke, na te`wu za {to potpunijim volumenom emotivnih
i moralnih su{tina u ovom delu odvelo interpretatore
u la`nu naduvenost i prividnu grandioznost... Ta
skromnost umetni~kih ambicija, bez naru{avawa unutra-
{wih i spoqnih proporcija dela, urodila je zanimqivim
rezultatima. Oni nisu mali. Pre svih i iznad drugih kvaliteta,
ja }u ista}i jednostavnost i ~istotu linije, tako
karakteristi~nih i za sam na~in Kornejeva dramskog postupka...
na kraju, ali sa akcentom na prvostepenoj va-
`nosti toga ~inioca, lepotu govora, te`wu da se osete
svi prelivi stila a da se ipak ne povredi misaoni i emocionalni
integritet re~i. Da je rediteq, u ovoj ve{to
svedenoj predstavi, razudio i razigrao ritam zbivawa, ti
kvaliteti do{li bi do jo{ potpunijeg izra`aja... U jednom
gluma~kom kolektivu koji ne raspola`e izgra|enim
gluma~kim individualnostima, ovakav zna~ajan rezultat
mogao se posti}i samo disciplinovanim zalagawem svih
u~esnika... U tom smislu vredi posebno izdvojiti uloge
Bogoquba Dini}a (Don Rodrigo), Du{anke Mitrovi} ([imena),
Qubomira Kova~evi}a (Don Dijego), Mile Stojadinovi}
(Dona Urakve) i Budimira Jeremi}a (Don Gomes).
Sid je igran u jednostavnim, stilski upro{}enom
dekoru Save Bara~kova, i ne uvek podjednako uspelim kostimima
Ane Nestorovi}.“
Nagrade: Pet prvomajskih nagrada Udru`ewa dramskih
umetnika Srbije (rediteq Du{an Mihailovi}, Mila Stojadinovi},
Bogoqub Dini}, Du{anka Mitrovi}. Predstava
je pohvaqena zbog „odnegovanog scenskog govora“.
170. Dra{ko [aqi}: Slu`beni put
1963/1964.
171. Bernard [o: \avolov u~enik
172. Branislav Nu{i}: Gospo|a ministarka
173. Borislav Mihailovi}: Banovi} Strahiwa
Kritika, Ve~erwe novosti: „Ovu predstavu u re`iji Petra
Govedarovi}a, koja se vi{e govori nego glumi, kragujeva~ki
ansambl izneo je do kraja sa velikim `arom,
iskreno i ozbiqno. Izvestan pateti~ni manir Qube Kova~evi}a
dobro je do{ao da lik Strahiwe osvetli do samog
vrha wegove lirsko-epske dotojanstvenosti. Majda
Gorin{ek-\or|evi}, tuma~e}i wegovu `enu, suptilno i
nadahnuto je spajala tokove zbivawa i ~inila da se i u
scenama dugog }utawa ose}a weno prisustvo... Scenografija
Save Bara~kova, kao i obi~no, predstavqala je umetni~ki
prizor {to je samo doprinelo wenoj funkcionalnosti.“
174. Rober Tomas: Osam `ena
175. Dragutin Dobri~anin: Stvarawe sveta
176. Viqem [ekspir: Sve je dobro {to se dobro svr{i
177. N. V. Gogoq: @enidba
1964/1965.
178. Stefan Stefanovi}: Smrt Uro{a V
179. Branislav Nu{i}: Protekcija
180. Irvin [o: Lusi Kraun
181. Branko ]opi}: Osma ofanziva
Kritika, Svetlost: „... Govedarovi} je ostao veran ]opi}evom
narativnom stilu i tako je sa~uvao verodostojnost
hronike, koja ovako dramatizovana najvernije iskazuje
unutra{we do`ivqavawe junaka. U dramskom smislu,
me|utim, ona je ostala stati~na, monotona, dijalogizirana
pripovetka...“
182. Dugal – Alan: Dvostruko lice
183. Molijer: U~ene `ene
1965/1966.
184. Joakim Vuji}: Kre{talica
185. Maksim Gorki: Deca Sunca
186. Branislav Nu{i}: Dr
187. Petar Petrovi} – Pecija: Olivera
188. Zoran Glu{~evi}: Zeleni se livada
189. Efraim Ki{on: Ven~anica
190. Brendan Bien: Talac
60

Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Rediteq Petar
Govedarovi} ulo`io je puno truda i napora da Bienovo
delo u~ini {to pristupa~nijim, da {to jednostavnijim
realisti~kim tuma~ewem pokrene i i o`ivi dijalo-
{ki karakter dramske radwe... kao retko kad, u okviru
jedinstvene scenske stilizacije protkane prou~enim nijansama
uspostvqena je pravilna linija dikcije i manira...
Ansambl kragujeva~kog pozori{ta jo{ jedenom je potvrdio
svoju vrednost i svoje solidne interpretatorske
mogu}nosti. Tuma~a glavne uloge Qubu Kova~evi}a (Pat)
odavno nismo videli da tako dobro igra...“
Nagrade: Na drugim susretima profesionalnih pozori-
{ta SR Srbije „Joakim Vuji}“ odr`anih u Kragujevcu
1966, za najboqu `ensku ulogu nagra|ena je Mila Stojadinovi}
(Talac – Meg Dilon), Nagrada za scenografiju –
Sava Bara~kov (Talac), Nagrada publike za najboqu predstavu
(Talac).
1966/1967.
191. @an Pol Sartr: Nesahraweni mrtvaci
192. Jovan Sterija Popovi}: Kir Jawa
193. Aleksandar Obrenovi}: Mica iMikica
194. Sofokle: Car Edip
Kritika, Borba: „Predstavom je dominirao lik cara
Edipa, kojeg je igrao Qubomir Kova~evi} sa mnogo istinskog
i emocionalnog do`ivqavawa...“
195. Branislav Nu{i}: Mister dolar
Nagrade: Na tre}im susretima profesionalnih pozori-
{ta SR Srbije u Ni{u, 1968, `iri publike je dao kragujeva~kom
teatru „Nagradu za najpopularniju predstavu“ i
nagradu za najboqeg glumca Qubomiru Ubavki}u za ulogu
@ana.
196. Borislav Mihajlovi}: Komandat Sajler
1967/1968.
197. Branko ]opi}: Odumirawe me|eda
198. Yon Arden: Brlog
199. @or` Fejdo: Barionovo ven~awe
200. P. A. Greidanus: Hodl de Bodl
201. Miroslav Krle`a: Gospoda Glembajevi
Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „... Zagreba~ki
rediteq Bogdan Jerkovi}... je u punoj meri osetio snagu i
smisao Krle`ine drame... Drama nijednog trenutka nije
izgubila od svog inteziteta i dinamike i sigurno je da
reditequ pripada velika zasluga, {to je kragujeva~ka publika
imala priliku da vidi na sceni predstavu, koja je
zaista pravi umetni~ki do`ivqaj.“
Kritika, Mirko Miloradovi}, Borba: „Ansambl Kragujeva~kog
pozori{ta, uz smelu i ~isto izvedenu scenografiju
Save Bara~kova, sproveo je dosledno sve rediteqeve
ideje – pa i malo prenagla{enu patolo{ku notu odnosa u
ovoj plutokratskoj familiji. Barunicu Kasteli tuma~ila
je Mila Stojadinovi} brane}i je najqudskijim sredstvima.“
Nagrada: Na ~etvrtim susretima profesionalnih pozori{ta
Srbije u Titovom U`icu, 1968, Nagrada za najboqu
`ensku ulogu na Susretima – Mila Stojadinovi}, za ulogu
barunice Kasteli u predstavi Gospoda Glembajevi.
202. Frenk Gilroj: Ko }e da spase ora~a
203. Branislav Nu{i}: Pokojnik
1968/1969.
204. Aleksandar Popovi}: Razvojni put Bore [najdera
Kritika, Svetlost: „Predstava u re`iji gosta iz Zagreba
Bogdana Jerkovi}a; nismo do sada bili u mogu}nosti
da upoznamo kragujeva~ki ansambl u jednom novom izdawu,
modernog pozori{nog manira, oslobo|enog staromodne
scenske patetike. I {to je posebno zna~ajno, spremnog da
stvori potpuno originalnu interpretaciju, unese sve`inu
i nove boje u tuma~ewe likova...“
205. Branislav Nu{i}: Uje`
206. Ivan Studen: Kojoti
Predstava u okviru Oktobarske scene;
Nagrade: Na petim susretima „Joakim Vuji}“ odr`anim u
[apcu 1969, dodeqena je nagrada Qubomiru Kova~evi}u
za ulogu Arhimedosa u predstavi Kojoti i Savi Bara-
~kovu za scenografiju u istoimenoj predstavi.
207. Simas Makgonejl: Usre}iteq
Posledwa premijera u staroj zgradi ; neposredno pre po-
~etka dnevne predstave za |ake, 3. janura 1969. po`ar je
zahvatio krov zgrade (gredu pod krovom) – u pitawu je bio
spoj na elektri~nim kablovima. Ironija naslova Usre-
}iteq nije mogla biti ve}a za kragujeva~ko pozori{te.
1969/1970.
208. Robert Anderson: Tri pri~e
209. Dragutin ]iri}: Proces
210. Maksim Gorki: Malogra|anin
211. Skarna~i – Tarabuze: Kavijar i so~ivo
Ovom komedijom Kragujeva~ani su otvorili, novu adaptiranu
zgradu teatra (19. jun 1970). Istovremeno, na pred-
61

log Bore Gli{i}a i Milana \okovi}a, pozori{te postaje
Teatar „Joakim Vuji}“.
Kritika, Svetlost: „Rediteq Aleksandar Kova~evi}
prezentirao je komediju svu u pokretu i tempu... Zato je
likovima dao `ivopisnu, ponegde i grotesknu boju stvaraju}i
{iroke mogu}nosti da vic i geg spontano prodru u
gledali{te... Qubomir Ubavki} je znala~kom smireno-
{}u plemenito izra`enog humora osvojio publiku. Radmila
Ubavki} (ranije Bursa}) je dala raznolika stawa od
gneva i prkosa do patetike i sentimentalnosti. Du{ica
Mitrovi} je autenti~nim bojama ostvarila lik mlade devojke
koja zna {ta ho}e...“
1970/1971.
212. Viqem [ekspir: Magbet
213. Juyin O’Nil: Dugo putovawe u no}
214. Dobrica Eri}: Prsten u izvoru
Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Ovako heterogeno
pisana drama je samo ve{to usmerenim rediteqskim
intervencijama Petra Govedarovi}a dobila svoju
scensku celovitost. To se osetilo najpre u stvarawu scenske
stilzacije brehtovskog teatra, zatim isticawu individualnih
fizionomija likova i striktnom zahtevu da se
do~araju wihova unutra{wa do`ivqavawa. ... najvi{e pohvala
zaslu`uje Quba Kova~evi} koji je bio veoma verna
slika starog gru`anskog seqaka, radnika i veseqaka...“
215. Piter [efer: Mra~na komedija
216. Bora ]osi}: Rado ide Srbin u vojnike
217. @ika Lazi}: Kwa`ev sekretar
1971/1972.
218. Vadim Sobko: Tajna
219. Zoran Petrovi}: Banatske slike i prilike
220. Dimitrije Tadi}: Prozivka za ve~nost
Premijera u okviru „Oktobarskske scene“ (19. oktobar
1971). Predstava je ocewena kao potpuno iznena|ewe –
zbog po~etnih predrasuda o namenskom tekstu i povodu
(obele`avawe godi{wice stradawa u [umaricama) unapred
je odba~ena. Me|utim, predstava je do`ivela uspeh –
rediteq Boda Markovi} i scenograf Sava Bara~kov napravili
su predstavu za „ve~nost“.
Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Svom neobi-
~no bogatom daru invencije sa odre|enim i konkretnim
scenskim vizijama prepustio se realizaciji ovog dela beogradski
rediteq Boda Markovi}. Zamislio je ovu predstavu
u modernim koncepcijama totalnog teatra oslobodiv{i
je svih mogu}ih banalnosti i u jednom veoma prisnom
ambijentu izme|u publike i izvo|a~a ostvario konkretna
re{ewa formi i karaktera, pokreta i tempa... ^ak
se ispoqila i velika ujedna~enost pojedinaca u kvalitetu
kreirawa likova. Zbog toga, iako bismo `eleli da nekog
posebno izdvojimo te{ko bismo se opredelili izme|u Budimira
Jeremi}a, Qubomira Ubavki}a, Nikole Jurina,
Qubomira Kova~evi}a, Miodraga Mari}a... Jednostavno
re~eno nije bilo slabih mesta. A takva ocena odavno nije
upu}ena ovom pozori{nom kolektivu.“
Kritika, Milosav Mirkovi}, Politika ekspres: „... Po-
{to je gledali{te radikalno preselio na pozornicu, i od
duboke pozornice sivih zidova i nedirnutih kulisa na-
~inio je tragi~no stani{te – baraku u kojoj }e `iveti
svoju posledwu psovku i molitvu... Sre}om, rediteq nije
pristao na recitalnost poruke, niti na uko~enost mizanscena...
Pozori{te Bode Markovi}a ne opravdava protagoniste,
nego situacije i zato u wemu igraju slobodni
qudi u tamni~kim (neslobodnim) stawima...“
Nagrade: @iri 17. Jugoslovenskih pozori{nih igara u
Novom Sadu dodelio je vanrednu Sterijinu nagradu – diplomu
i Sterijinu figuru izvo|a~ima Prozivke za ve-
~nost Dimitrija Tadi}a, u izvo|ewu Teatra „Joakim Vuji}“
i posebno reditequ Bodi Markovi}u. Nagradu Saveza
udru`ewa likovnih umetnika primewenih umetnosti i
dizajnera Jugoslavije – dobio je Sava Bar~kov „za izbor i
obradu novog scenskog prostora“. Na osmim susretima
profesionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vuji}“ u Zaje~aru
predstava je dobila pet nagrada: za najboqu predstavu,
druga nagrada za re`iju Bodi Markovi}u, Qubomir
Ubavki} jednu od ~etiri ravnopravne nagrade za glumu;
nagradu `irija doma}ina dobio je Qubomir Ubavki} za
najboqu epizodnu ulogu. Prozivku je videlo preko 10.000
gledalaca.
221. Fridrih Direnmat: Poseta stare dame
222. Belovi} – Pe{i}: Legenda O Bo{ku Buhi
223. Branislav Nu{i}: Narodni poslanik
224. Yon Hopkins: Ta va{a pri~a
225. Radivoje Lola \uki}: Budibogsnama
1972/1973.
226. Maksim Gorki: Na dnu
Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „... Rediteq Petar
Govedarovi} je pristupio sa punom merom ovog britko
odre|enog sveta Gorkijevih junaka i o`iveo ga na sceni u
jednoj solidnoj ansambl predstavi u realisti~nom tonu...
Debi mladog glumca Mirka Babi}a bio je vi{e nego zapa`en.
Slo`eni lik Vaska Pepela igrao je sa bri`qivo
na|enim registrom desperacije i snagom temperamnta...“
62

Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta SR
Srbije „Joakim Vuji}“ u Kragujevcu, Na dnu je naboqa
predstava festivala. Petar Govedarovi} za re`iju istoimene
predstave dobio je tre}i nagradu. Naboqi mladi
glumac bio je Mirko Babi}.
227. Branko ]opi}: Ba{ta sqezove boje
228. @arko Komanin: Pelinovo
229. Miodrag Ili}: Pu~
230. Du{an Radovi}: @enski razgovori
231. Branimir Jankovi}: Aleks iz Kutlova
232. N. V. Gogoq: Dnevnik jednog ludaka
1973/1974.
233. N. V. Gogoq: Revizor
234. Oskar Davi~o: Pesma
235. \or|e Radi{i}: Branite qubav
236. Jovan Sterija Popovi}: Rodoqupci
Kritika, Svetlost: „Stvaraju}i od Sterijinih likova
komi~ke karikature vizuelno neobi~no bogate qudskim
strastima i slabostima, {to se impliciraju kao ovejana
oli~ewa nastranih gledawa na `ivot i svet, rediteq Petar
Govedarovi} je na{ao pravu meru i prava sredstva da
autorvou re~ adekvatno na scenu prenese... Osta}e sigurno
dugo u se}awu utisak da je ova predstava imala, kao
retko kada, kvalitetna i ujedna~ena gluma~ka ostvarewa...
Za kompletno povoqan utisak o predstavi puno zasluga
imaju scenograf Sava Bara~kov i slikar kostima
Ana Nestorovi}.“
237. Piter Justinov: Napola na drvetu
238. August Strndberg: Otac
1974/1975.
239. I{tvan Erkeq: Porodica Tot
240. Eshil: Okovani Prometej
241. Miroslav Krle`a: Na rubu pameti
242. Joakim Vuji}: Teatar Joakima Vuji}a
243. Banko ]opi}: Do`ivqaji Nikoletine Bursa}a
244. Slobodan Pavi}evi}: Svetozar
245. A. P. ^ehov: Tri sestre
1975/1976.
246. Branislav Nu{i}: O`alo{}ena porodica
Nagrade: Na Festivalu „Dani komedije 76“, Svetozarevo,
nagradu za najboqe gluma~ko ostvarewe i statuetu „Zlatni
}uran“ dobio je Qubomir Ubavki} za ulogu Agatona;
nagradu Udru`ewa dramskih umetnika Srbije dobio je
Qubomir Ubavki} za ulogu Agatona u predstavi O`alo{}ena
porodica.
247. Jur Frani~evi} – Plo~ar: Vir
248. Borisav Stankovi}: Ko{tana
249. Mom~ilo Nastasijevi}: Tamni vilajet
Nagrade: na Susretima profesionalnih pozori{ta „Joakim
Vuji}“ u [apcu, nagrada za najboqe gluma~ko ostvarewe
Qubomiru Kova~evi}u za ulogu Gospodara Mladena;
nagrada za najboqe gluma~ko ostvarewe Miodragu Mari-
}u za ulogu Yambe; nagrada za najboqe gluma~ko ostvarewe
Milevi @iki} za ulogu Kaje.
250. Jovan Putnik: Budu}nost je po~ela
251. Dragi{a Pewin: Kameni kurir
1976/1977.
252. Novak Novak: Stolica koja se quqa
253. Kole ^a{ule: Crnila
254. \or|e Radi{i}: Smrtono{e
255. Milan Miti}: Bdewa
256. Vojislav Jovanovi}: Na{i sinovi
Nagrade: Susreti profesionalnih pozori{ta SR Srbije
„Joakim Vuji}“ u Leskovcu, nagrada za najboqu predstavu;
nagrada za najboqu re`iju – Miroslav Belovi} za re`iju
istoimene predstave; nagrada za najboqu `ensku ulogu
Mileva @iki} za ulogu Lene; nagrada za najboqu mu{ku
ulogu – Mirko Babi} za ulogu Danila; nagrada najboqem
mladom glumcu – Slavoqub Fi{ekovi} za ulogu Rajka;
nagrada za najboqu epizodnu ulogu – Rajko Stojadinovi}
za ulogu Simice; nagrada za negovawe scenskog govora –
Miodrag Mari} za ulogu Poslu`iteqa; nagrada „Mila
Stojadinovi}“ – Mileva @iki} za ulogu Lene.
257. Lui|i Pirandelo: ^ovek, `ivotiwa i vrlina
1977/1978.
258. Qubomir Simovi}: ^udo u [arganu
259. Petar Ko~i}: Jazavac pred sudom
260. @ivorad Mihajlovi}: Ne priznajem ovaj sud
261. Miroslav Krle`a: Leda
262. Maksim Gorki: Jegor Buli~ov
263. Milica Novkovi}: Kamen za pod glavu
63

Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta SR Srbije
„Joakim Vuji}“ u Ni{u, Nagrade za gluma~ka ostvarewa:
Miodrag Mari} za ulogu Vu~ka i Mileva @iki} za
ulogu Simane u predstavi Kamenzapoglavu; nagrada „Sima
Krstovi}“ Budimiru Jeremi}u za ulogu Novaka; nagrade
Udru`ewa dramskih umetnika Srbije: Mirku Babi}u za
ulogu Krsmana; Ivana Krstovi} za kostime i Du{an Mihajlovi}
– Spira, za muziku u istoimenoj predstavi.
1978/1979.
264 Branislav Nu{i}: Sumwivo lice
265. Arsen Dikli}: Balada o Radopoqu
266. Branislav Nu{i}: Gospo|a ministarka
267. Jovan Hayi-Kosti}: Trn
268. Lav Nikolajevi~ Tolstoj: Od slame ku}a izgori
Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta SR
Srbije „Joakim Vuji}“ nagradu `irija publike dobio je
Quba Kova~evi} za ulogu Mitri{e; Mirko Babi} dobio
je nagradu „Sima Krstovi}“ za ulogu Nikite.
1979/1980.
269. Aleksandar Vampilov: Pro{log leta u ^ulimsku
270. Du{an Jovanovi}: Oslobo|ewe Skopqa
271. Radivoje Lola \uki}: ^ovek na ~etiri noge
272. Ivan Cankar: Kraq Betajnove
273. Jovan Sterija Popovi}: La`a i parala`a
Kritika, Svetlost: „... Igrati Steriju kao zanimqiv i
komi~ni spektakl i veselo pozori{te, zna~i prevideti
satiri~ne osobenosti, dakle ne{to {to je najzana~ajnije
u delima jednog od vode}ih tvoraca i prete~e na{eg dramskog
stvarala{tva. Rediteq Dejan Mija~ je upravo takav
pristup realizacije odbacio i sa umetno{}u pravog majstora
scene, prezentirao ono {to je najkvalitetnije u
Sterijinoj komediji: dru{tveno-satiri~nu poentu. Takav
pristup ozna~en je i veoma dobro prostudiranim i temeqno
postavqenim likovima verodostojnih dimenzija u
realisti~kim okvirima, koji ni{ta ne naru{avaju ritam
predstave uz veoma funkcionalno implicirane groteskne
stilizacije, tamo gde je bilo potrebno. U tuma~ewu ove
Sterijine komedije ansambl kragujeva~kog Teatra pokazao
je zavidnu inventivnost... Ipak, ton ~itavoj predstavi
dao je Qubomir Ubavki}, igraju}i Mitu u zaista neodoqivim
bojama banatskog {vindlera i lakrdija{a ~ije dosetke
i domi{qatost su prosto ovladali scenom...“
Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta Srbije
„Joakim Vuji}“ u Kragujevcu – Druga nagrada Stru-
~nog `irija za predstavu La`a i parala`a; prva nagrada
za najboqu re`iju – Dejan Mija~; prva nagrada za najboqu
scenografiju – Sava Bara~kov; nagrada za najboqu glumu –
Nada Juri{i} za ulogu Jelice.
274. Belovi} – Pe{i}: Omer i Merima
275. F. M. Dostojevski: Bra}a Karamazovi
Kritika, Svetlost: „Zama{nim poduhvatom da na scenu
postavi Bra}u Karamazove monumentalno delo... teatar
’Joakim Vuji}’ je istovremeno obele`io tridesetogodi-
{wicu bogatog umetni~kog rada prvaka drame Budimira
Jeremi}a. ... Rediteq Petar Govedarovi}, dobro je osetio
snagu i smisao ove drame. On je u realisti~ki zami{qenoj
i dosledno sprovedenoj scenskoj koncepciji, u modernoj
ali verodostojnoj scenografiji Save Bara~kova podvukao,
a gde treba samo nagovestio mogu}nosti drame... [to
bi se moglo zameriti to je du`ina predstave (traje skoro
tri ~asa), jer je rediteq sigurno mogao neke scenske slike
skratiti... Dimitrija Karamazova tuma~io je slavqenik
Budimir Jeremi} koji je jo{ jednom potvrdio da je izrastao
u zrelog stvaraoca... Treba posebno ista}i i interpretaciju
Radmile Ubavki} koja je samo mnogo finih pojedinosti
dala lik Gru{ewke prevrtqive i }udqive kurtizane...“
1980/1981.
276. Aleksandar Popovi}: Razvojni put Bore [najdera
Prikaz, Narodne novine, Ni{: „Student tre}e godine Fakulteta
dramskih umetnosti (odsek re`ija) Ivana Vuji}
prihvatila se ozbiqnog posla: ona je u Teatru ’Joakim
Vuji}’ u Kragujevcu re`irala Razvojni put Bore [najdera,
tekst koji je Aleksandar Popovi} napisao, kako sam
ka`e da doka`e da ume da pi{e i klasi~ne drame. Rediteq
Ivana Vuji} je izjavqivala da je i sama `elela da napravi
klasi~nu, realisti~ku predstavu, jer samo tako ovaj tekst
ima pravu dimenziju... Od `eqe do realizacije, ipak, ima
’nesporazuma’. Predstava i jeste klasi~na, realisti~ka
ali i stilizovana. Ali, ako ni zbog ~ega drugog ovu predstavu
treba gledati zbog jednog glumca. Qubomir Ubavki}
je jo{ jednom pokazao da je u samom vrhu jugoslovenske
gluma~ke ekipe, igrao je u isto vreme sugestivno i nenametqivo.“
277. Bernard [o: Pigmalion
Kritika, Svetlost: „... Za pravu meru o`ivqavawa ovog
[oovog dela uz modernu scenografiju Geroslava Zari}a
ve{tina je bila osavremeniti dijalo{ku vrednost teksta
i u~initi pristupa~nim, za nas, pomalo apstraktni engleski
humor. Petar Govedarovi} je to u~inio sa posebnom
intencijom na kwi`evnu vrednost teksta. U okviru
jedinstvenog stila realisti~ke interpretacije, kao re-
64

tko kada ansambl ovog Teatra sa~inio je pravi odnos dikcije
i scenske igre u ovoj predstavi... Mirko Babi} sarkasti~an
i nekonvencionalni u~eni profesor, mo`da sa
previ{e eksplozivnosti i gestikulacije u zadwem ~inu
(ovo reditequ kao primedba)... Sve u svemu, vedra, vesela
predstava koju vredi videti.“
278. Slobodan Stojanovi}: Preno}i{te
279. Stevan Sremac: Ivkova slava
280. \oko Stoji~i}: Nezaboravnik
1981/1982.
281. Rouz – Budjuha: Velika porota
282. Branislav Nu{i}: Dr
Nagrade: Na Susretima „Joakim Vuji}“ u Pirotu – predstava
Dr nagrada publike; Qubomir Ubavki} nagrada
stru~nog `irija za najboqu ulogu ( @ivote Cvijovi}a) u
istoimenoj predstavi. Na Festivalu „Dani komedije“ u
Svetozarevu – predstava Dr progla{ena je za najboqu i
osvojila statuetu „Jovan~a Mici}“ – kao najboqa i najsme{nija
predstava festivala; Qubomir Ubavki}, za ulogu
@ivote Cvijovi}a prva nagrada stru~nog `irija i
„Zlatni }uran“ (tre}a za ovog glumca); Mirko Babi} za
ulogu Velimira progla{en je za najboqeg mladog glumca.
Kritika, Svetlost: „Prvak kraguejav~kog teatra, vrsni
komi~ar Qubomir Ubavki}, proslavio je tridesetogodi-
{wicu umetni~kog rada... slavqeni~kom interpretacijom
@ivote Cvijovi}a... To je bila jo{ jedna wegova velika
gluma~ka parada. Osnovna ideja rediteqa Aleksandra
\or|evi}a, bila je da se odrekne kli{iranih nu{i}evskih
verzija i da predstavu postavi u moderne scenske
okvire... Sve u svemu, predstava u celini daje sliku studioznog
rediteqskog i gluma~kog rada.“
283. Du{an Kova~evi}: Maratonci tr~e po~asni krug
284. Bo{ko Trifunovi}: Bajka o caru i pastiru
285. Dragan Tomi}: Raskr{}e
Kritika, Svetlost: „Svi Tomi}evi junaci, kao da su iznikli
iz svakodnevice na{eg sela, tamo gde najve}e dileme
su oti}i, ili ostati... U svom tekstu Tomi} psiholo{ke
valere i nemire sagledava kao dru{tvenu dramu. Autenti-
~nost qudskih motiva i verodostojnost su osnov da on krene
za esencijom istinitosti... Rediteq Petar Govedarovi},
postavio je Raskr{}e kao dramu iz koje je hteo da izvu~e
{to vi{e realisti~ke uverqivosti. I u spoqnom
izgledu (scenografija Save Bara~kova), i u postavci likova
prate}i pi{~eve tendencije, dramu je postavio na osnovu
realisti~ke naracije...Miodraga Tadi}a, ratnika i
ratara, rudimentarne snage i silne surovosti u postupcima,
igrao je autenti~nim okvirima i bojama Qubomir
Kova~evi}.“
286. Branodn Tomas: ^arlijeva tetka
1982/1983.
287. Du{an Kova~evi}: Sabirni centar
288. Milo{ Nikoli}: Svetislav i Mileva
289. \ura Jak{i}: Stanoje Glava{
290. L. N. Tolstoj: @ivi le{
291. Du{an Kova~evi}: Balkanski {pijun
Kritika, Svetlost: „... Britak tekst sjajnih replika,
o{troumnih dijaloga, svrstan u atmosferu porodi~nog
kruga, uz dosetke nu{i}evskog kalibra, neprestano je u
valerima komi~nih slika, sa dramskim okvirom... Ve{tinom
pravog velemajstora scenskog kazivawa Kova~evi}
iznalazi pravi spoj dramskog i komi~nog, tako da je Jovanu
Gligorijevi}u bio otvoren put da u realisti~ki usmerenoj
re`iji prona|e verodostojne tokove, istina, znatno
harmini~nije u drugom, nego u prvom delu predstave... U
gluma~kom ansambli izdvaja se jedna izuzetna figura besprekorne
transformacije, u pravom trenutku i na pravom
mestu, od pikturalnog vica do strindbergovske tragike.
Naime, Qubomir Ubavki} je jo{ jeanput odu{evio gledaoce
svojim zaista {irokim gluma~kim dijapazonom... U
scenografiji Save Bara~kova je sve na svome mestu...“
1983/1984.
292. Fadil Hayi}: Zmija
293. Dubravka Kne`evi}: Kako se mo`e umreti u snu
Kritika, Svetlost: „Ovaj dramski prvenac, na{e mlade
sugra|anke Dubravke Kne`evi} kako ga ona naziva ’album
sa porodi~nim fotografijama’, gra|en je kao mozaik
scenskih slika o woj, rodbini, qudima koji je okru`uju...
Ovakav tekst, bez dramatur{ke okosnice, rediteq Slavenko
Saletovi} je predstavio kao {iroko platno mozai-
~kih celina na kome se odslikava svakodnevni `ivot nekoliko
porodica i glavne junakiwe... No i pored te brige
o pojedinostima rediteq je svoju pa`wu ozbiqno usredsredio
na karakter celine, na jedinstvenost kompozicije...
Neosporne su vrline dobro postvqena linija dikcije
i dijalekta govora... Od pojedinih intrpretacija vaqa ista-
}i Budimira Jeremi}a, koji je rudimentarnom i finim
pojedinostima ostvario lik penzionisanog prvoborca...
294. Dragi{a Pewin: Kameni kurir
295. Mom~ilo Nastasijevi}: Kod „Ve~ite slavine“
296. Slavomir Mro`ek: Policajci
297. Gernatov – Gurovi~: Nesta{no pa~e
65

1984/1985.
298. Nikolaj Erdman: Samoubica
U re`iji Petra Govedarovi}a
299. Tone Partqi~: Moj tata socijalisti~ki kulak
Kritika, Milutin Mi{i}, Borba: „... Premijera u kragujeva~kom
teatru ’Joakim Vuji}’, samo je potvrdila pretpostavku
da }e ona lako i efektno utrti put do simpatija
gledalaca. Pogotovu {to se re`ije prihvatio, po prvi
put gostuju}i u Kragujevcu @elimir Ore{kovi}, osvedo-
~eni majstor za komi~ni `anr... sjajni scenski zapleti,
ve{to su~eqeni odnosi, pitoreskni karakteri... Pod wegovom
sigurnom rukom kragujeva~ki ansambl deluje kao
podmla|en... Naravno, igru predvodi osvedo~eni majstor
ovog `anra, ne samo u kragujeva~kom ve} i u srpskom pozori{tu,
Qubomir Ubavki} Pendula... Pomenimo zatim,
Marinu Peri}, zato {to nam se ~ini da se ovom kreacijom
najavquje kao vrsna komi~arka. Vragolasta oka, lake kretwe
i `ivog temperamenta...“
300. Vladimir Jovi~i}: Bio jednom jedan ~ovek
301. Joakim Vuji}: Fernando i Jarika
302. N. V. Gogoq: @enidba
Kritika, Svetlost: „... Zahvaquju}i izvrsnoj re`iji Steve
@igona, sve vrline Gogoqevog teksta dobile su prave
dimenzije... To se pre svega odnosi na precizno postavqawe
likova ... Vratolomni ritam predstave ne gubi ni{ta od
svoje satiri~ne vrednosti, sve se odvija po odre|enom redu...
Jedinstvu stila predstave zaista je doprinela zaista besprekorna
inscenacija Todora Lalickog... Za puno}u i sve-
`inu interpretacije puno zasluga ima gluma~ki kolektiv
teatra. Briqantno razigrana bila je Mileva @iki}...“
303. Miodrag Ili}: Valcer poru~nika Nidrigena
1985/1986.
304. Slobodan Seleni}: Kosan~i}ev venac 7
305. Bora Gli{i}: Velika bitka
306. Frank Baum: ^arobwak iz Oza
307 Qubomir Simovi}: Putuju}e pozori{te [opalovi}
Kritika, Qubi{a Obradovi}, Svetlost: „... U mane
predstave u re`iji Petra Govedarovi}a, pored neujedna-
~enosti prvog i drugog dela, gotovo razlika u stilu, treba
ubrojati pomalo prenatrpanu scenu kao i ponavqawe re-
{ewavi|enihuudrugimpredstavama ove ku}e. To je donekle
umawilo visok vizuelni nivo Putuju}eg pozori-
{ta [opalovi} (kostimografija Qiqane Dragovi}) koji
je odli~no korespondirao sa odli~nom muzikom Vrawe{evi}a
i ’Laboratorije zvuka’. Najkra}e: Da li se to,
mo`da, Putuju}im pozori{tem [opalovi} ne vra}a poquqano
samopouzdawe qudima iz Teatra!“
308. Jordan Plevne{: Jugoslovenska antiteza
309. Branislav Nu{i}: Put oko sveta
310. Radoslav Pavlovi}: [ovinisti~ka farsa
1986/1987.
311. Goran Stefanovski: Tetovirane du{e
312. Gordan Mihi}: Vrata doma
313. Viqem [ekspir: San letwe no}i
314. Du{an Kova~evi}: Sveti Georgije ubiva a`dahu
Kritika, Qubi{a Obradovi}, Svetlost: „Renesansa koju
do`ivqava Teatar ’Joakim Vuji}’ u posledwe vreme, najvi{e
zahvaquju}i anga`ovawu mladih gostuju}ih rediteqa,
krunisana je postavqawem Kova~evi}eve drame Sveti
Georgije ubiva a`dahu. ’Voznesewu’ ovda{weg pozori{ta
do takvih, i tako dugo o~ekivanih, visina doprinela je
sre}no i znala~ki spojena postava pisac – rediteq – glumci,
dok su scenografija, kostimi i muzika samo upotpunili
doga|aj. Rediteq Jovica Pavi} je sa pravom merom pro-
~itao Kova~evi}ev tekst... on izvodi li~nosti drame iz
podzemnog sveta u novi bezizlaz, tunel prekriven blatom
kroz koje se kre}u i u kome ostaju... Gluma u kragujeva~kom
Georgiju za hroni~are ovda{weg pozori{ta mo`e predstavqati
najprijatnije iznena|ewe... u predstavi nije bilo
slabih mesta... Najprijatnije iznena|ewe je Vladan
@ivkovi} u ulozi Gavrila... on je precizno i nadahnuto
odigrao ~oveka koji mu~i i sebe i druge. Videli smo i
Mirka Babi}a u novom izdawu, on je potpunom transformacijom
prigu{io agresivnost vlastitog fizikusa i doneo
uverqivo slo`en lik \or|a Yandara. Nada Juri{i} (Katarina)
demonstrirala je, po obi~aju, visok nivo profesionalne
glume... Uostalom Georgije je vanserijska predstava
Teatra i jo{ joj se vredi vra}ati.“
Nagrade: Nagrada za najboqu predstavu 23. pozori{nih
susreta „Joakim Vuji}“, Zaje~ar; na istoimenom festivalu
nagrade su dobili i: za najboqu re`iju – Jovica Pavi};
nagrada za naboqu muziku – Enco Lesi}; nagrada za
najboqi dramski tekst – Du{an Kova~evi}; nagrada za
najboqeg glumca – Mirko Babi}; nagrada „Mila Stojadinovi}“
– Nada Juri{i}; nagrada grada doma}ina za najboqeg
glumca – Goran Jovanovi}. Prvo u~e{}e jedne predstave
iz unutra{wosti na sarajevskom festivalu MESS.
315. Sem [epard: Ludi od qubavi
1987/1988.
316. Branislav Nu{i}: Protekcija
66

317. Du{an Kova~evi}: Klaustrofobi~na komedija
Kritika, Qubi{a Obradovi}, Svetlost: „Pozori{no
potkazivawe `ivota, Klaustrofobi~na komedija vode}eg
srpskog dramskog pisca Du{ana Kova~evi}a, dobila je jo{
vi{e oporosti i uznemiravaju}ih zna~ewa u kragujeva~koj
postavci Vladimira Lazi}a... Rediteqsko ~itawe koje iz
~ovekove onemogu}enosti politikom kao krajwi produkt
vidi totalitarizam ipak nije beznade`ni pesimizam. Pre
bi se reklo da je u podtekstu Lazi}evog ~itawa, ona vrsta
uznemirenog moralizma (u najboqem zna~ewu te re~i) koja
pose`e za drasti~nim slikama, radi opomene... Klaustrofobi~na
komedija jeste autenti~an pozori{ni ~in, ma-
{tovito re`iran i najve}im delom nadahnuto glumqen.
Savre{eno je funkcionisala i saradwa rediteqa sa scenografom,
koreografom i kostimografom...“
1988/1989.
318. Slobodan Seleni}: Ru`ewe naroda u dva dela
319. @an Anuj: @enski orkestar
320. Slavomir Mro`ek: Tango
321. Nenad Ili}: Bo`e mili ~uda velikoga
1989/1990.
322. Aleksandar Geqman: Nasamo sa svima
323. Qudmila Razumovska: Draga Jelena Sergejevna
324. Stevan Pe{i}: Grad sa ze~jim u{ima
325. Ivo Bre{an: Predstava „Hamleta“ u selu Mrdu{a dowa
326. Bo`idar Ze~evi}: 1918
Nagrade: Nagrada okruglog stola kritike za najboqu
predstavu i Druga nagrada stru~nog `irija na 26. pozori{nim
susretima „Joakim Vuji}“, [abac; na istoimenom
festivalu nagra|eni su i: za najboqi doma}i dramski
tekst – Bo`idar Ze~evi}; za gluma~ko ostvarewe – Mirko
Babi}; za epizodnu ulogu – Mili} Jovanovi}; za najboqu
scensku muziku – Ivica Pen~i}.
Kritika, Dubravka Kne`evi}, Ve~erwe novosti: „... Ze-
~evi} je dramatur{ki ve{to isprepletao tu`ne ju`noslovenske
vojni~ke sudbine, tragi~ne i tragikomi~ne junake,
ne upustiv{i se ni jednog trenutka u pateti~nu nacionalnu
`alopojku {to je za o~ekivati od materijala
kojim je raspolagao. Re`ija Aleksandra Luka~a, uz neznatne
intervencije, bila je ovog puta prili~no verna
samom komadu... Za razliku od svojih koleginica, mu{ki
deo ansambla bio je uglavnom kompaktan. Mirko Babi} u
ulozi kapetana Luki}a trpeo je u sebi svu tugu univerzuma
i nosio svoju qudsku slabost kao svoj krst... “
327. Du{an Radovi} i Petar Govedarovi}: Sve je zezawe – bez
zezawa
1990/1991.
328. Aleksandar Popovi}: Kus petli}
329. Ksenija Stojanovi}: Mala princeza
330. Du{an Kova~evi}: Profesionalac
331. Jovan Radulovi}: Golubwa~a
Kritika, Vladimir Stamenkovi}, NIN: „Ove jeseni,
osam godina posle novosadske premijere, koja je traumatizovala
~itavo onda{we jugoslovensko dru{tvo, izazavala
u wemu o{tre estetske i politi~ke podele, kragujeva~ka
predstava Golubwa~e ima {ansu da bude primqena kao i
svako drugo umetni~ko delo, to jest normalno... ^ak i izvo|ewe
koje nije na najvi{em nivou, koje ne mo`e da izdr-
`i pore|ewe s Mija~evom predstavom iz 1982, jasno pokazuje
da Golubwa~a nije regionalan komad iz seoske svakodnevice...
Iz ove predstave se vidi da Golubwa~a pripada
onom dragocenom prelaznom obliku moderne drame u kojem
se bri{e razlika izme|u umetni~kog i stvarnog...
Ukratko, rediteq Jovica Pavi} interpretira Golubwa~u
kao surovu, mra~nu pri~u o qudima koji su, u osnovi, nesahraweni
mrtvaci, omamqeni suncem, o{trim vetrovima i
poni`avaju}om oskudicom... Takav pristup navodi Pavi}a
da u predwi plan zbivawa dovede decu u ~ijem se pona-
{awu kao u iskrivqenom ogledalu reflektuje svet odraslih.
Ona tako postaju glavni protagonisti ove drame... I
potomci su zakopani u sada{wost koju nisu izabrali, s
kojom se nikad nisu pomirili, i wihovi preci, koji ustaju
iz svog neosve}enog groba, u stvari podjednako beli i
mrtvi.“
1991/1992.
332. Rej Kuni: Bri{i od svoje `ene
333. Bo`idar Ze~evi}: 1968.
334. Alfred @ari: Kraq Ibi
Kritika, Aleksandar Milosavqevi}, Dnevnik: „... Upe-
~atqivu rolu je ponudio Qubomir Ubavki}, kome je pripala
naslovna uloga. Ovaj izuzetan glumac je svom Ibiju
pristupio, svestan da }e pore|ewe s Radmilovi}em biti
neminovno, sigurno, otvoreno i po{teno... Vladao je scenom
znaju}i da nema potrebe da se (nadmo}no) nadigrava sa
svojim partnerima, ostvaqaju}i im, pri tom, dovoqno, mo-
`da ~ak i suvi{e, prostora za igru. Uzgred, ovaj izuzetan
glumac ulogom u Kraqu Ibiju obele`ava 40 godina svog
umetni~kog rada.“
335. Sini{a Raki}: Sad se smej Sotire
67

1992/1993.
336. Bora Stankovi}: Ko{tana
337. Mima Jankovi}: Zemqa jesmo
338. Viqem [ekspir: Kraq Lir
Ovo je {esto izvo|ewe [ekspira na kragujeva~koj sceni i
anga`ovan je celokupan ansambl. U{li smo u veliku umetni~ku
avanturu jer smatramo da smo kadri da iznesemo i
jedan ovakav projekat, rekao je upravnik Du{an Mandi}.
Glavna uloga poverena je Mirku Babi}u; re`iser Petar
Govedarovi} uz ovu predstavu obele`ava 40. godi{wicu
rada.
1993/1994.
339. Jovan Sterija Popovi}: Kir Jawa
340. Rej Kuni: Bri{i od svoga brata
1994/1995.
341. Sini{a Kova~evi}: Srpska drama
342. Goran Stefanovski: Crna rupa
Kritika, Ma{a Jeremi}, Politika: „Vizija drame rediteqa
Du{ana Tuzlan~i}a – prvi deo pri~e – psihodeli~an
je i nestvaran; drugi – razru{en, iskasapqen, izrawavqen
i pretvoren u |ubri{te – zapravo stvaran poput bosanske
rane... Ansambl kragujeva~kog pozori{ta relativno precizno
prati namere rediteqa u ovakvoj, te{koj za izvedbu,
fragmentarno postavqenoj predstavi. ... Crna rupa
kragujeva~kog Teatra ’Joakim Vuji}’, uprkos problemima,
predstava je koja uznemirava i tera na razmi{qawe.“
343. Branislav Nu{i}: Pokojnik
344. Bo{ko Trifunovi}: Car i pastir
345. Branislav Kova~evi}: Balkan Boy
1995/1996.
346. Du{an Kova~evi}: Limunacija
347. Gordan Mihi}: Osmeh an|ela
1996/1997.
348. Gordan Mihi}: Balkan ekspres
349. Jovan Sterija Popovi}: Pokondirena tikva
350. Teofilo Kaqe: Duga
351. Harold Pinter: Qubavnik
352. Mladen [irola: ^arobna frulica (De~ija scena)
1997/1998.
353. Jelica Zupanc: Ogwena kupina
354. Qudmila Razumovska: Draga Jelena Segejevna
355. Lenford Vilson: Zapali me
356. Joakim Vuji}: La Perjuz ili Velikodu{je jedne divje
1998/1999.
357. Stevan Jakovqevi}: Na le|ima je`a
1999/2000.
358. Nikolaj Koqada: Murlin Murlo
359. \ordano Bruno: Dangube
360. Edvard Olbi: Ko se boji Viryinije Vulf?
361. Jakob Grim i Vilhelm Grim: Ivica i Marica
362. Vojislav Savi}: ^uje{ li, mama, moj vapaj?
Osvrt, Politika: „Na sceni Teatra ’Joakim Vuji}’ u
Krgujevcu, najstarijeg srpskog pozori{ta, premijerno je
izvedena komedija ^uje{ li, mama, moj vapaj? u re`iji
Dragana Jakovqvi}a, stalnog ~lana ove ku}e. Muziku je
komponovao Bora Dugi}, kostime Jelena Patrnogi}, a
scenografiju Krstomir Milovanovi}. Igraju: Bratsilav
Slavkovi}, Dejan Cicmilovi}, Danica Krqar, Aleksandar
Milojevi}... Publika je veoma dobro primila ovu
predstavu, za koju rediteq ka`e da je ’veoma provokativno
i dobro delo’...“
2000/2001.
363. Du{an Kova~evi}: [ta je to u qudskom bi}u {to ga
vodi prema pi}u
364. Stanica Lazarevi}: Oni dolaze
365. Qudmila Razumovska: Draga Jelena Sergejevna
366. Stanica Lazarevi}: Oni niotkuda
2001/2002.
367. Du{an Radovi}: Stara dobra vremena
368. Mom~ilo Nastasijevi}: Kod „Ve~ite slavine“
369. Du{an Kova~evi}: Doktor [uster
370. Molijer: Sme{ne precioze
371. Ksenija Stojanovi}: Mi-[i-Ko i Mi-[i-San (Scena za
decu)
372. Stevan Pe{i}: Guska na Mesecu
2002/2003.
373. Bertold Breht: Galilejev `ivot
Kritika, Sawa Domazet, Danas: „... Neboj{a Bradi} postavqa
ovu dramu, u kojoj nema heroja, ali ima sumwi, u
kojoj je svaka vrlina dovedena u pitawe, a qubav biva samo
kratki predah izme|u dijaloga dve mo}i, koje `ele da vla-
68

daju, bilo da su intelektualne, politi~ke ili socijalne.
Na sceni kojom vlada de kirikovski princip tegobe, koloraturne
svedenosti i bezna|a (za scenografiju se pobrinuo
rediteq predstave), jedan prema `ivotu pantagruelovski
raspolo`eni Galilej (odli~an Mirko Babi}), zapo~iwe
svoje uzbudqivo tragawe za nau~nim istinama...
Bradi} precizno, iskusno i sa`eto donosi na scenu Galilejevu
sudbinu, pri tom uspevaju}i da dramska napetost i
pregnantnost sadr`e brehtovsku gor~inu i reskost... Iz
brojne gluma~ke ekipe izdvojili su se Isidora Sekuli}
kao Galilejeva k}i, Mili} Jovanovi} kao Sagredo, Nada
Juri{i} kao gospo|a Sarti i Nenad Vulevi} kao Ludoviko
Marsili...“
374. \or|e Milosavqevi}: Iskoristi dan
375. Branislav Nu{i}: O`alo{}ena porodica
376. Mirjana Ojdani}: @ivot je sve {to te sna|e
2003/2004.
377. @or` Fejdo: Hotel „Slobodan promet“
378. \or|e Milosavqevi}: Gola Vera
Osvrt, M. \o{ovi}, Ve~erwe novosti: „Nezapam}enim
ovacijama u Teatru ’Joakim Vuji}’ pozdravqen je ansambl
predstave Gola Vera... Prema re~ima Zorana Petrovi}a
upravnika Teatra, uprava je mo`da pogre{ila {to je gostima
iz Beograda i drugih gradova Srbije omogu}ila da
prate predstavu, pa su mnogo stajali. Karte za prvu reprizu
su rasprodate za samo sat vremena... Predstavu niko od
gledalaca nije napustio i skoro pola sata su ovacijama
dozivali na bis mladu gluma~ku ekipu predvo|enu Katarinom
Mitrovi} iz Beograda, Igorom Bojovi}em iz U`ica,
Draganom Stoki}em i Miodragom Pejovi}em iz Kragujevca.
Re`iser Jug Radivojevi} ka`e da je bio u pravu
{to ovu dramu nije postavio u Beogradu, jer je iskreno
reagovawe publike moglo da se dogodi samo u najstarijem
pozori{tu u Srbiji... Nema sumwe da je srpsko pozori{te
ovom predstavom otvorilo novu stranicu srpskog teatra,
konstatovao je Jovan Gligorijevi}, re`iser i pozori{ni
kriti~ar.“
379. Ma{a Jeremi}: Milo{ Veliki
380. Viqem [ekspir: Romeo i Julija
Osvrt, Blic: „Kragujeva~ki Teatar ’Joakim Vuji}’ ima
~ast da prvo izvo|ewe [ekspirove drame Romeo i Julija
na sceni prvog srpskog pozori{ta re`ira Pjer Valter
Polic, nema~ki re`iser trenutno anga`ovan u pozori-
{tu u Ingol{tatu: [ekspir je poeta, zato je moj ciq da
uvek, iznova, prona|em nove slike za stari, svima poznat
tekst. Tako on u svakoj novoj predstavi dobija novi zna~aj.
Sam rad se sveo na specifi~nu vrstu umetni~ke radionice,
na moj zahtev su glumci pravili improvizacije iz
kojih su se potom ra|ale originalne, nove scene. To je
najve}a dragocenost, jer su glumci samostalno kreirali i
izneli svoje likove.“
Kritika, @eqko Jovanovi}, Blic: „Iako zanimqivo postavqena,
predstava kragujeva~kog pozori{ta, me|utim,
ima ’{izofreni’ karakter. Ovo pozori{te, naime, nije
imalo dovoqno ’duga~ku klupu’, tako da za odre|eni broj
uloga nije bilo adekvatnog re{ewa. Zbog toga je najnovija
verzija [ekspira na na srpskim scenama jasno pozicionirana
predstava sa obiqem izuzetnih re{ewa, u kojoj je
dolazilo do ozbiqnih padova. Tako smo nasuprot neobi-
~no nadahnute i znala~ki vo|ene igre Katarine Mitrovi}
kao Julije, imali Romea, u tuma~ewu Nikole Milojevi}a
~iju neodoqivost nije bilo lako uo~iti. Ako smo
daqe, na jednoj strani imali vrlo ubedqiva re{ewa, poput
Nade Juri{i} kao Dadiqe, ili Dragana Stoki}a u
ulozi Merkucija, na drugoj je, blago re~eno, bilo prili~no
nejasnih re{ewa... Na ambivalentan karakter ove
predstave, koji poti~e od unutra{wih problema kragujeva~kog
pozori{ta, mo`da najboqe ukazuje sasvim jasna
scenografija i potpuno nejasni kostimi, delo istog autora
Dejana Panteli}a.“
2004/2005.
381. Leonid Andrejev / ^ervinski / Beket : Rekvijem – The Requiem
382. Eden fon Horvat: Kod lepog izgleda
Osvrt, Narodne novine, Ni{:„Sa komadom Kod lepog izgleda
Kragujeva~ni su se pre mesec dana pojavili i na drugom
’Joakimfestu’, dobili priznawe publike i kritike, a
stru~ni festivalski `iri dodelio je jednu od ~etiri ravnopravne
nagrade Milo{u Krstovi}u za ulogu Milera. Nagradu
stru~nog `irija dobila je i Sne`ana Kova~evi} za
kreaciju kostima. Ono {to u predstavi pleni jeste izvanredna
gluma~ka igra svih protagonista. Rediteq Dragan
Jakovqvi} naparvio je ta~nu, pravu podelu, pa je zadovoqstvo
gledati kako se glumci na sceni nadme}u u `eqi
da postignu (svi skupa) veliki umetni~ki efekat.“
383. Nikolaj Koqada: Bajka o mrtvoj carevoj k}eri (Mala scena)
384. Slavomir Mro`ek: Na pu~ini (Mala scena)
385. Nil Labjut: Adakia
Mala scena; Diplomska predstava @ozefine Nahas, Fakultet
umetnosti, Pri{tina.
2005/2006.
386. \or|e Milosavqevi}: Kontumac ili Berman i Jelena
69

387. Karlo Kolodi: Pinokio
388. Jovan Sterija Popovi}: La`a i parala`a
Nagrade: Najboqa predstava na Internacionalnom festivalu
komedije – nagrada „Mostarska liska“. Predstava
u postavci Dragana Jakovqevi}a.
389. Furio Bordon: Posledwe mene
Koprodukcija Teatar „Joakim Vuji}“, Kargujevac i Teatro
del Giglio di Lucca. Projekat italijanske Fondacije „Emilia
Romawa“ u postavci poznatog italijanskog rediteqa
Masima Lukonija. Uloge: Mirko Babi}, Marina Peri}
Stojanovi} i Miodrag Pejakovi}.
390. Vaclav Havel: Audijencija (Mala scena)
391. Yon Merdok: Doktor Strap
Na Maloj sceni premijerno je igran komad Doktor Strap,
autora Yona Mardoka iz [kotske. Tekst koji je dramska
parafraza Geteovog Fausta, re`irao je sam Yon Merdok.
Doktora Strapa igra Mirko Babi}. Scenu je postavio
Milivoje [tulovi}, kostime je kreirala Jelena Jovanovi}.
392. Yon Mortimer: Dezmond
393. Eshil: Sedam
U okvoru muzi~ko-scenskog repertoara; koprodukcija
Teatra „Joakim Vuji}“, Kragujevac i Akademski kamerni
hor „Liceum“, Kragujevac. Re`ija Uro{ Jovanovi}.
2006/2007.
394. @an @ene: Slu{kiwe (Mala scena)
Kritika, Gordana Joci}, Svetlost: „Kragujevac je dobio
dve nove mlade {kolovane glumice Dariju Ne{i} i Nevenu
Brzakovi}... Druga dobra vest je {to su dve mlade
glumice izabrale @eneov komad za svoj diplomski rad,
jer je to komad kakav mawka sceni Teatra ’Joakim Vuji}’...
To je kemp tekst, kemp autora. Govori, dakle, o jednoj
skrivenoj situaciji, vi{egodi{woj izopa~enoj, bolesnoj,
incestuoznoj povezanosti dve sestre... To, da je za wih
svet, iza vrata stana u kojem su slu{kiwe, ogromna zemqa
~uda istkla je rediteqka Ivona [ijakovi}, kojoj je ovo
tako|e diplomska predstava... Zahtevno gluma~ko suo~avawe
Darije Ne{i} (Kler) i Nevene Brzakovi} (Solan`),
upotpunila je svojom maestralnim iskustvom i ume}em Gorica
Popovi} (Madam) koja gostuje u ovoj predstavi. “
395. Aleksandar \aja: Povratak kne`evog sokola (Mala scena)
Kritika, Dragana Bo{kovi}, Danas: „...Povratak kne-
`evog sokola je, pre svega, eksperiment u domenu aristotelovskog
teatra, koji ra~una sa katarzom. Publika prati
komad u posve}enoj ti{ini... Rediteq Bo{ko Dimitrijevi},
opredelio se za simbol krsta, na kojem se igra predstava...
Nada Juri{i}, Danica Krqar i Katarina Mitrovi}
su svoje junakiwe prikazale kao `ive `ene, rawene
doga|ajima... Scenografiju je potpisao Milivoje [tulovi},
kostim Jelena Jovanovi}, a drgocen lektorski posao
ovoj anti~koj tragediji, uradila je Andrijana Videnovi}.
Povratak ne`evog sokola je povratak `ive, tragi~ne,
ubojite re~i na pozori{nu scenu. Lekovit doga|aj, u svakom
smislu.“
396. N. V. Gogoq: Dnevnik jednog ludaka (Mala scena)
Monodrama ra|ena po istoimenoj pripoveci, u izvo|ewu
Ivana Vidosavqevi}a. Rediteq Dragan Jakovqevi}, a
konsultanti na predstavi bili su Predrag Ejdus i Mirko
Babi}.
397. Jon Luka Kara|ale: Karnevalski prizori
Osvrt, Svetlost: „Jon Luka Kara|ale je najzna~ajniji
rumunski dramski pisac, a komedija Karnevalski prizori
jedno od wegovih najboqih dela. Re~ je o ansambl predstavi
(re`ija Matej Varodi), komediji koja govori o sujetama,
qubavnim parovima i qubavnicima, raznim prevarama,
a sve se de{ava u Bukure{tu. U jednoj berbernici
kod poznatog berberina (igra ga Sa{a Pilipovi}), zanat
u~i mladi {egrt (Milo{ Krstovi}). Scenografiju potpisuje
Milovoje [tulovi}, kostime Jelana Jovanovi}. Na
Festivalu u Bukure{tu (april 2007) oven~ana je nagradom
za scenografiju koja je pripala Milivoju [tulovi}u.“
398. Petar Mihajlovi}: Pisati skalpelom
Prikaz, Arsenije Luki}, Blic: „Pisati skalpelom je prvenac
Kragujev~anina Petra Mihajlovi}a (student Fakulteta
drmaskih umetnosti u Beogradu) i diplomski rad
rediteqke Ivane Koraksi}. To je pri~a o sredove~nom
dramskom piscu koji poput patologa prijateqe secira do
nasitnijih detaqa tra`e}i za uzvrat novac i razna priznawa.
Te{ko bolestan on odbacuje sve, me|u kojima i
biv{u suprugu, koja ga te{i da }e pre`iveti. Osim Ivana
Vidosavqevi}a i Katarine Mitrovi} u predstavi igraju
i Mirko Babi}, Nikola Milojevi}, Nenad Vulevi}, Bratislav
Slavkovi}, Vladan @ivkovi} i trinaestogodi-
{wi Mirko Mari}.“
Kritika, Gordana Joci}, Svetlost: „... Drama turobnih
misli i emocija ima fine lirske pasa`e upravo kroz lik
De~aka koga igra snala`qivi Mirko Mari}... Naravno, svi
likovi predstvaqaju odre|ene ’arhetipove’ `ivota: detiwstvo,
starost, emocije, posao, tu je ~ak i Doktor... No, najzanimqiviji
deo ove praizvedbe je ’predstava u predstavi’,
to jest o`ivotvoravawe scena iz wegovih drama, uspe{nim
re{ewima Ivane Koraksi}, koje se, ina~e, sve od reda bave
te{kom temom nezamislivih vrsta qudskog zla...“
399. Radoslav Zlatan Dori}: ^udo po Joakimu
70

400. Milo{ Crwanski: Seobe
Nagrade: Nagrada za najboqu re`iju dodeqena je Pjeru
Valteru Policu na Joakim Festu (2007).
401. Dario d’Ambrofio: Sawaju}i more (Mala scena)
2007/2008.
402. Milo{ Janou{ek: Gusari
403. Danko Popovi}: Konak u Kragujevcu
404. Geri Dukes i DejvidParnel i Pol Mid: Teza
Koprodukcija sa trupom „Gua Nua Teatar“ iz Dablina;
re`ija gost iz Rumunije Dan Tudor.
2008/2009.
405. Branislav Nu{i}: Gospo|a ministarka
406. Marilujze Flajser: Pioniri u Ingol{tatu
407. Pinter, Hajner Miler, Platon: Klub novi svetski poredak
Koprodukcija Kwa`evsko-srpski teatar, Kragujevac i
John Thaw Studio Theatre, Man~ester, SAD . Re`ija Aleksandar
Dun|erovi}.
2009/2010.
2010/2011.
408. \or|e Milosavqevi}: \avo i mala gospo|a
2011/2012.
409. Neboj{a Bradi}: No} u kafani Titanik
410. Martin Makdona: Lepotica Linejna
411. Ri~ard Bin: Jedan ~ovek, dvojica gazda
412. Reyinald Rouz: Dvanaestorica gnevnih qudi
Koprodukcija Kwa`evsko-srpski teatar, Kragujevac, Bosansko
narodno pozori{te, Zenica, Federacija BiH i Kazali{te,
Virovitica, Hrvatska.
2012/2013.
413. Pjer Valter Polic: Do gole ko`e
414. D. C. Yekson: Moje biv{e, moji biv{i
415. Ru`ica Vasi}: Hladwa~a za sladoled
416. Lui|i Pirandelo: ^ovek, zver i vrlina
2013/2014.
417. Harper Li: Ubiti pticu rugalicu
418. Goran Markovi}: Zeleni zraci
419. Ken Ludvig: Prevaranti u sukwi
2014/2015.
420. Neboj{a Bradi}: Princip Superstar
Premijera 28. februar 2015. Autor teksta i re`ija Neboj{a
Bradi}.
Literatura:
Zbrornik, 125-godi{wica Kwa`esko-srbskog teatra u
Kragujevcu, Odbor za proslavu, Kragujevac 1960.
Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te 1835–1951,
Svetlost, Kragujevac i Muzej pozori{ne uetnosti SR Srbije,
Beograd 1975.
Sto pedeset godina prvog srpskog pozori{ta, „Koraci“,
Kragujevac 1985, godina XX, kwiga XX, sveska 1–2.
Slobodanka Bogdanovi}, Verka Milenkovi}, Sto pedeset
godina pozori{ta u Kragujevcu, Odbor za obele`avawe
sto pedest godina prvog srpskog pozori{ta, Kragujevac,
1985.
Olga Markovi}, Joakim Vuji}, Muzej pozori{ne umetnosti
Srbije, Beograd 1997.
Petar Marjanovi}, Pozori{te ili usud prolaznosti,
Fakultet dramskih umetnosti, Muzej pozori{ne umetnosti
Srbije, Beograd 2001.
Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te 1951–1984,
Centar za nau~na istra`ivawa SANU i Univerziteta u
Kragujevcu, Kragujevac 2005.
Feliks Pa{i}, Joakimovi potomci, Teatar „Joakim Vuji}“,
Kragujevac, Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, Beograd
2006.
Dragana Bo{kovi} (priredila), Mirko Babi} uvek i svuda,
Kwa`evsko-srpski teatar, Kragujevac 2010.
Borivoje S. Stojkovi}, Istorija srpskog pozori{ta od
sredweg veka do modernog doba I, Muzej pozori{ne umetnosti
Srbije, Beograd 2014.
71

CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
792(497.11 Kragujevac) 1835/2015 (083.824)
OSTOJI], Biqana, 1966–
180 godina Kwa`evsko-srpskog teatra Kragujevac : (1835– 2015)
/ [autor kataloga i izlo`be] Biqana Ostoji}. – Beograd : Muzej pozori{ne umetnosti Srbije,
2015 (Beograd : Slu`beni glasnik). – 72 str. : ilustr. ; 23 cm
Tira` 400. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-80629-80-3
a) Kwa`evsko-srpski teatar (Kragujevac) – 1835–2015
– Izlo`beni katalozi
b) Kragujevac – Pozori{ni `ivot – 19v–21v
COBISS.SR-ID 213714188
72