180 година Књажевско-српског театра КРАГУЈЕВАЦ
180 година Књажевско српског театра Крагујевац Аутор изложбе Биљана Остојић, кустос
180 година Књажевско српског театра Крагујевац
Аутор изложбе Биљана Остојић, кустос
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
wegova porodica i ve}a gospoda. Krug gledalaca je bio ograni~en. Shodno<br />
svojoj hijerarhijskoj pripadnosti zauzimali su mesta: svita, sitni ~inovnici,<br />
po koji gra|anin i sluga. Intimnoj i doma}oj atmosferi doprinosile su<br />
i ritualne radwe kneza Milo{a: pripqivawa ~ibuka, ispijawe kafa, razgovori<br />
sa kapelnikom [lezingerom koji je sa svojim orkestrom ~ekao znak.<br />
Deo folklora bile su aktivne sugestije, komentari i dobacivawa u toku<br />
predstave. Banda bi obi~no svirala splet narodnih pesama koje je [lezinger<br />
preto~io u uvertiru. Ako se knezu muzika dopadala, davao je znak da se<br />
ponovi. Banda je svirala i u pauzama i vreme prekida predstave. Generalno,<br />
knez Milo{ je vi{e cenio muziku i pevawe od pozori{ta i umeo je da<br />
prekine predstavu ukoliko je bila bez muzike (Kre{talice). Doprinos<br />
Josipa [lezingera bio je zna~ajan: komponovao je pratwu za pojedine komade<br />
i pesme, solo numere za peva~e, inspirisao se narodnom muzikom. Zavesa se<br />
dizala uz svetlost kandila i sve}a pore|anih po rampi i pojavqivao bi se<br />
~udesan svet na pozornici: crnci, divqaci, trgovci robqem, {panski moreplovci,<br />
bogate udovice, {najderske kalfe, gra|ani, zli i dobri sinovi,<br />
udava~e, glupavi baroni i sluge. Po opisu kwa`evsko-serbskog in`ewera<br />
Viqema Rihtera, sve je to veoma li~ilo na seoska pozori{ta u Nema~koj. 23<br />
Publika se smejala otvoreno glumcima, svojim preru{enim prijateqima.<br />
Uop{te, mnogo je anegdotskih zapisa i osvrta na Vuji}eve umetni~ke domete.<br />
Predsednik Francuskog geografskog dru{tva Ami Bue napisao je u kwizi<br />
„Evropska Turska“ 1836/37. da su predstave prekidali publika bez dramskog<br />
i pozori{nog iskustva i Milo{ intervencijama iz partera. Pored Vuji-<br />
}evih komada, 1835. u kragujeva~kom pozori{tu izvo|ene su i ma|ioni~arske<br />
predstave, „|ozbojayluci“ na kojima je pored ostaloga, jedan predstavqa~<br />
punio pi{toq i iz wega izbacivao golu`dravu pti~icu. Saveremenici su se<br />
kasnije prise}ali rada Kwa`evsko-serbskog teatra i u reminiscencijama<br />
isticali da su „negda{we predstave i pesme izgledale sme{ne“, bez umetni~ke<br />
vrednosti. Glumci, garderoba, pozornica, sredina sve je bilo na diletanstskom<br />
nivou. Srpski teatarski po~eci bili su zaista na amaterskom<br />
nivou – naro~ito u pore|ewu sa onda{wim evropskim pozori{tem. Sam<br />
Joakim Vuji} je bio zadovoqan i tvrdio da su ...sva predstavlenija ta~no<br />
bila izdejsvovana. Kwa`evsko-serbski teatar je bio slika i prilika obrazovne<br />
strukture i nerazvijenog pozori{nog ukusa stanovni{tva Kne`evine<br />
Srbije. Ipak, pozori{te u Kragujevcu ima istorijsku vrednost – osnovano je<br />
po odluci vladara Srbije kao prvo dr`avno pozori{te. Kwa`evsko-serbski<br />
teatar ima obele`ja pravog pozori{ta. Bila je to stalna dr`avna institucija<br />
sa sopstvenom zgradom, pozornicom, direktorom, dr`avnim slu`benicima,<br />
glumcima, orkestrom, horom, predstavama. Usled nedostatka istorijskih<br />
izvora, ne postoje jasno utvr|eni, formalni razlozi ukidawa Kwa-<br />
`evsko-serbskog teatra 1836.<br />
Vest u “Novinama serbskim”<br />
o pozori{noj delatnosti<br />
Joakima Vuji}a<br />
23 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 27.<br />
21
Change language