IZVEŠTAVANJE ŠTAMPANIH MEDIJA U SRBIJI O KOSOVU MART – JUN 2006

Izveštavanje štampanih medija u Srbiji o Kosovu:mart – jun 2006.SADRŽAJ• Zaključci……………………………………………………… 3• Uvod…………………………………………………….......... 5• Pregovori i status Kosova……………………………………. 7- Medijski napadi…………………………………………… 7- Status Kosova……………………………………………… 11- Novi egzodus Srba………………………………………… 16- Decentralizacija…………………………………………… 18• Bezbednosna situacija……………………………………….. 23• Ekonomska i socijalna pitanja………………………………. 28• Tužba “Kurira” zbog govora mržnje……………………….. 322

ZAKLJUČCIŠtampani mediji u Srbiji u izveštavanju o Kosovu konstantno krše međunarodne etičkenorme, a nekada i odredbe domaćeg zakonodavstva. Većina medija stavila se u pozicijuglasnogovornika državne politike i boraca za „nacionalne interese“, negirajući pravila etičkognovinarstva. Pojedini mediji idu i korak dalje, koristeći govor mržnje i raspirujući nacionalnu,versku i rasnu netrpeljivost, što je u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju Srbije.Neophodno je naglasiti da ovakvo izveštavanje medija u Srbiji o Kosovu nije nova praksa,eventualno motivisana pregovorima o rešavanju budućeg statusa Kosova i decentralizaciji.Većina medija u Srbiji sistematski neprofesionalno izveštava o Kosovu, što je zaključeno i uprethodnoj analizi Inicijative mladih za ljudska prava, koja je analizirala period od decembra2003. do marta 2005. godine: „Medije u Srbiji odlikuje govor mržnje, laži, izvlačenje činjenicaiz konteksta i prećutkivanje događaja. (...) Mediji u Srbiji nisu mediji koji objektivnoizveštavaju sa Kosova, već su samo puki prenosioci državne politike Srbije i daljegpodražavanja na mitologiji građene istine o Kosovu“ 1 .U analizi koja obuhvata period od marta do juna 2006. primećen je napor pojedinih medijada objektivnije izveštavaju o Kosovu ali slika, u celini, ostaje nepromenjena. Međunarodniprincipi koje mediji u Srbiji svakodnevno krše su:1. Javnost ima pravo da zna istinu.2. Novinar ima obavezu da se suprotstavlja diskriminaciji.3. O činjenicama se mora nepristrasno izveštavati.4. Između vesti i mišljenja neophodno je da postoji jasno razgraničenje.5. Sve strane moraju imati pravo da se čuje njihov glas.6. Novinar ne sme da objavljuje neproverene informacije i nagađanja.Prema analizi Inicijative mladih za ljudska prava može se zaključiti da većina medija uSrbiji kada izveštava o Kosovu čini sledeće:1. Zalaganje za „interese države i nacije“ pretpostavljaju nepristrasnom iznošenjučinjenica i zalaganju za istinu;2. Vrše diskriminaciju, najčešće na osnovu nacionalne i verske pripadnosti kosovskihAlbanaca, služeći se negativnim stereotipima, a listovi „Kurir“ i „Nacional“ igovorom mržnje;3. Ne razgraničavaju činjenice od mišljenja, već činjenice ili potiru ili ih ’prilagođavaju’mišljenjima;4. Ne daju prostor svim relevantnim stranama i sprečavaju javnu debatu - članci su uvelikoj većini pisani isključivo se oslanjajući na srpske izvore i zvanični Beograd, a izjavne debate zagovornici nezavisnosti Kosova gotovo su isključeni;5. Objavljuju neproverene informacije i predstavljaju ih kao činjenice: to je najčešćeslučaj u izveštavanju o incidentima na Kosovu i pregovorima u Beču;1 Inicijativa mladih za ljudska prava, NOVINARI TO MOGU, Beograd, 2005.3

6. Istraživačko novinarstvo ne postoji – nijedna ga medijska kuća ne upražnjava, a uionako siromašnoj javnoj debati ne postoji zahtev za istraživačkim naporima.Zbog ovakvog izveštavanja, građani Srbije nisu u stanju da objektivno sude o situaciji naKosovu i pregovorima o statusu. Građani nisu informisani o realnom životu na Kosovu, oargumentima koji su suprotni politici Beograda, o kritičkim mišljenjima u vezi sa pozicijomSrbije u pregovorima, o zločinima činjenim nad albanskim civilima i diskriminaciji u vremerežima Slobodana Miloševića.Većina štampanih medija u Srbiji je duboko politizovana – ne postoji bukvalno nijedanproblem za koji ne optužuju Misiju Ujedinjenih nacija (UNMIK), institucije Kosova,političke predstavnike kosovskih Albanaca i celokupnu albansku zajednicu na Kosovu.Osnovne teze takvog izveštavanja su da UNMIK podržava albanski terorizam i zahteve zanezavisnošću, da se na čelu institucija Kosova i u pregovaračkom timu Prištine nalaze ratnizločinci koji nastavljaju ekstremnu politiku, lažno se predstavljajući kao demokratskipolitičari, da kosovski Srbi žive u potpunoj izolaciji, kao stalne žrtve etnički motivisanognasilja i bez osnovnih ljudskih prava, kao i da država Srbija ima sva prava da Kosovo budepod njenim suverenitetom. Mediji ove tvrdnje često, međutim, ne pokušavaju da potkrepečinjenicama i dokazima – naprotiv, tretiraju ih kao „zadate istine“ kojima valja prilagoditiono što se dešava.Pojedini mediji pokušavaju da naprave iskorak i svoje izveštavanje prilagode interesimajavnosti i međunarodnim etičkim normama. Dnevni listovi „Blic“ i „Danas“ redovnoobjavljuju tekstove kritički intonirane u odnosu na ponašanje zvaničnog Beograda upregovorima o statusu, ali izuzetno retko imaju sagovornike iz redova albanske zajednice.„Politika“ je objavila nekoliko intervjua i komentara ličnosti koje očekuju da će Kosovopostati nezavisna država, mada u celini gledano i dalje svoj uređivački koncept bazira nadržavnoj politici. „Glas javnosti“, list koji redovno krši principe etičkog novinarstva, objavioje obimne intervjue sa premijerom Kosova Agimom Čekuom (Agim Çeku) i nekolicinomanalitičara koji podržavaju nezavisnost. Ovi pozitivni primeri ipak su izuzetak i, dok nepostanu pravilo, javnosti u Srbji biće uskraćeno pravo da zna istinu o Kosovu.4

UVODInicijativa mladih za ljudska prava je od 15. marta do –15. juna 2006. analizirala izveštavanjeo Kosovu 14 štampanih medija sa najvećim tiražem i/ili uticajem u Srbiji. U pitanju sudnevni listovi „Politika“, „Blic“, „Večernje novosti“, „Danas“, „Dnevnik“, „Kurir“, „Glasjavnosti“ i „Press“ i nedeljnici „Vreme“, „NIN“, „Ekonomist“, „Nedeljni telegraf“,„Svedok“ i „Evropa“. Posebna pažnja posvećena je izveštavanju najčitanijih dnevnih listova„Večernje novosti“, „Blic“, „Kurir“ i „Politika“ i najuticajnijih nedeljnika „NIN“ i „Vreme“.Analiza je počela 15. marta, sa objavljivanjem tekstova o situaciji na Kosovu dve godineposle nasilja nad srpskom zajednicom 17. i 18. marta 2004, a završena je 15. juna, posle šesterunde pregovora u Beču. U međuvremenu, delegacije Beograda i Prištine pregovorale su odecentralizaciji, zaštiti kulturne i verske baštine i ekonomiji, na Kosovu se dogodilo višeinicidenata koje su mediji u Srbiji, najčešće bez pozivanja na činjenice i relevantne izvore,karakterisali kao etnički motivisane, a srpske vlasti su pokušavale da socijalne probleme Srbana Kosovu iskoriste u pregovorima.Uzevši u obzir intenzitet tekstova o određenim temama i značaj problematike na odnoseSrbije i Kosova, analiza koju objavljujemo u ovom izveštaju podeljena je u celine:• Pregovori i status;• Bezbednost;• Ekonomska i socijalna pitanja.Kao dodatak ovom izveštaju objavljujemo skraćeni tekst tužbe koju je Inicijativa mladihza ljudska prava podnela protiv dnevnog lista „Kurir“ zbog govora mržnje.Inicijativa mladih za ljudska prava služila se, kao osnovnim polazištem u analizi izveštavanjasrbijanskih medija o Kosovu, odredbama najvažnijih međunarodnih kodeksa za etičkonovinarstvo, kao i pojedinim nacionalnim kodeksima (Velika Britanija i Sjedinjene Države). Sobzirom da na nivou Srbije još nije usvojen jedinstveni etički kodeks, parametar je bio Nacrtkodeksa novinara Srbije, koji su usaglasili predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije(NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS) 2 .Odredbe međunarodnih standarda koje su služile kao polazište za ocenu novinskih tekstovaanaliziranih u ovom izveštaju su sledeće 3 :Međunarodna federacija novinara (IFJ)“Prva i najvažnija obaveza novinara jeste da poštuje istinu i pravo javnosti da zna istinu.Ispunjavajući tu obavezu, novinar će uvek braniti principe slobode poštenog prikupljanja iobjavljivanja vesti i prava na korektan komentar i kritiku. (…) “Novinar mora biti svestan2 Radna grupa NUNS i UNS usaglasila je predlog jedinstvenog kodeksa u martu 2006, a u trenutku pisanjaovog izveštaja traje javna rasprava.3 Kao izvor su korišćeni prevodi kodeksa objavljeni u knjizi „Etika novinarstva“, Centar za profesionalizacijumedija, Beograd, 2004.5

opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne takvudiskriminaciju zasnovanu, pored ostalog, na rasi, polu, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri,političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu” 4 .Međunarodna federacija novinskih izdavača (FIEJ)“Dužnost štampe je da pruža sveobuhvatan i objektivan servis informacija i stavova. (…)Činjenice se moraju utvrđivati i o njima se mora nepristrasno izveštavati. (…) Treba jasnopostaviti razliku između vesti i komentara. (…) Štampa priznaje i poštuje razlike u stavovimai odobrava objavljivanje drugačijih mišljenja”.Minhenska deklaracija o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice“Suštinske obaveze novinara, angažovanog na prikupljanju, priređivanju i komentarisanjuvesti, jesu: da poštuje istinu, ma kakve bile posledice po njega/nju, zbog prava javnosti daistinu dozna; (…) da teškim povredama profesije smatra sledeće: plagiranje, blaćenje, uvredu,klevetu i neosnovane optužbe, primanje mita svake vrste, bilo radi objavljivanja ilizataškavanja informacije”.Žalbena komisija britanske štampe - Kodeks prakse“Pojedinosti o nečijoj rasi, boji kože, veroispovesti, seksualnom opredeljenju, fizičkoj ilimentalnoj bolesti treba izbegavati osim ako su od neposrednog značaja za priču”.Društvo profesionalnih novinara SAD - Etički kodeks“Novinari su obavezni da čine sledeće: (…) Da hrabro pričaju priču o raznolikosti irazmerama ljudskog iskustva, čak i kada je to nepopularno. Da preispituju svoje kulturnevrednosti i ne nameću ih drugima. (…) Da izbegavaju stereotipno pisanje o ljudima naosnovu rase, pola, životnog doba, verske i etničke pripadnosti, geografskog porekla,seksualnog opredeljenja, nekog nedostatka, fizičkog izgleda ili društvenog statusa. (…) Dapodržavaju otvorenu razmenu mišljenja, čak i onih prema kojima osećaju odbojnost”. 5Nacrt kodeksa novinara Srbije“Osnovni zadatak novinara je da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti odogađajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći seosnovnih standarda novinarske profesije. (...) Pravo je medija da budu različito opredeljeni,ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose,komentara i nagađanja. (...) Novinar je dužan da naznači izvor informacije koju prenosi.Ukoliko izvor ne može da bude otkriven, novinari i urednici postupaju sa dužnomprofesionalnom pažnjom i svojim profesionalnim autoritetom staju iza informacije iodgovaraju za njenu tačnost. (...) Novinar je dužan da u svim situacijama kada je neophodnočuje sve strane i da im omogući da iznesu svoj stav. (...) Novinar se mora suprotstaviti svimakoji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje ipodsticanje nasilja“.4 NUNS i UNS su članovi IFJ, stoga su odredbe ovog kodeksa obavezujuće za sve novinare-članove ova dvaudruženja.5 Ovi principi Žalbene komisije britanske štampe i Društva profesionalnih novinara SAD korišćeni su, u nekomvidu, u kodeksima velikog broja drugih novinarskih organizacija, ali su u ova dva slučaja najpreciznije inajdirektnije navedeni.6

mediji: „Svet ne haje za srpske žrtve“ 19 , „Sramno povlačenje poternice“ 20 , „Interpol iSrbi“ 21 . Tekst u „Politici“, listu koji pledira na analitičnost i objektivnost, naslovljen sa„Čeku ipak nije Bin Laden“ 22 posebno je zanimljiv. Novinari Marko Petrović i DraganaMatović imali su dva relevantna sagovornika (profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu ibivši šef biroa Interpola za Jugoslaviju), ali ne i međunarodne ili kosovske eksperte. Time jeosporeno pravo da javnost „čuje i drugu stranu“. Komentari samih novinara su, međutim,prožeti emotivnim porukama: „Nepravda je što je Čeku premijer, što Kosovo otimaju odSrbije, što se o tome pregovara sa Hašimom Tačijem. (...) U tome svetu nema ni pravde, niprava (...) Države koje imaju moć mogu da čine šta im je volja (...) Za njih i za nas ne važeista pravila...“. Tekst ima za cilj da Srbe (kao i Albance) proglasi narodom koji mora daispašta zbog politike „svetskih moćnika“. Premijer Kosova Agim Čeku upoređen je saSlobodanom Miloševićem i Radovanom Karadžićem, samo što zbog „centara moći“ nijedoživeo njihovu sudbinu. Ovaj članak sastoji se od žalopojki zbog „svetskih nepravdi“ nadsrpskim narodom. Samo je zaključak dvosmislen, nejasno je da li autori pozivaju Srbe namirenje sa „sudbinom“ ili na „otpor“: „Nepravda? Jeste. I šta sad?“.Sa početkom referendumske kampanje u Crnoj Gori, srbijanski mediji naklonjeni zajedničkojdržavi objavili su tekstove u kojima povezuju interese zagovornika crnogorske i kosovskenezavisnosti. „Večernje novosti“ posvetile su 3. aprila udarnu 2. stranicu lista izjavipredsednika Društva književnika Kosova Adema Demaćija (Adem Demaçi) „da je mogućeda se nezavisna Crna Gora i Kosovo ujedine“. U tekstu, pod naslovom „Đukanović pomeri Albanaca“, objavljena je Demaćijeva ocena, preneta iz podgoričkog lista „Dan“, da se„Albanci ne bi bunili da crnogorski premijer dođe na čelo kosovske vlade“. Uz ovaj tekst,približne veličine i na istoj stranici, prenet je intervju Sande Rašković Ivić, predsedniceKoordinacionog centra, kao reakcija na Demaćijevu izjavu, naslovljen sa „Podstrek za’veliku’ Albaniju“. „U svojoj antisrpskoj zaslepljenosti crnogorski vrh spreman da zaradvlasti žrtvuje Crnu Goru“, podnaslov je članka. „Ako je Kosovo bliže Crnoj Gori od Srbije iSrba, to je veoma žalosno, rekla je Raškovićeva i dodala da ne veruje da je to tako kodobičnih ljudi, već da se tu radi o antisrpskoj zaslepljenosti crnogorskog vrha“, prenele su„Novosti“ njen intervju agenciji „Tanjug“ 23 . Navodnu nezainteresovanost crnogorskihvlasti za Kosovo „Glas javnosti“ je, kršeći etičke norme, kritikovao i 18. aprila u članku„Kosmet im deveta rupa na svirali“. Novinar J. Jevremović razgovarao je i saportparolom vladajuće crnogorske DPS Predragom Sekulićem, ali je pri prenošenju njegovogstava, opremom teksta i ironičnim komentarima, stavio do znanja da prema svomsagovorniku nema poštovanja. Primeri: „...kaže za Glas Predrag Sekulić, odgovarajućinemušto...“, „Sekulić: Izjasnili smo se i to baš onako kako piše u Ustavnoj povelji (???)“,„Milo i Filip sada imaju mnogo važnije probleme od tamo nekog Kosova“ i tako dalje.Naslov, nadnaslov i antrfile („DSS: Đukanović pomaže razbijanje Srbije“) takođe ukazuju na19 Glas javnosti, 27.03.2006.20 Press, 29.03.2006.21 Danas, 27.03. U redakcijskom komentaru, između ostalog, piše: „...očigledno je da aršini nisu isti. (...) U’tehničkom’ smislu, zločina je naravno bilo sa obe strane, ali su Albanci svoje zločine nekako uspeli da stave ukontekst ’legitimne oslobodilačke borbe’... (...) A, ukoliko činjenice ne odgovaraju ’pravdi’, utoliko gore počinjenice“.22 Politika, 25.03.2006.23 Istim povodom „Glas javnosti“ je objavio: „Demaći i Milo Đukanović grade veliku Albaniju“, 04.04.2006.9

stav „Glasa“. Ovaj članak primer je novinarstva u kome su objektivnost i balans, kao i fertretman sagovornika, ustuknuli u odnosu na političko opredeljenje lista.List „Kurir“ obrušio se 3. aprila na ministra inostranih poslova SCG Vuka Draškovića utekstu sa naslovom „Ucenjen“. Novinar S. V. u uvodnoj rečenici ocenjuje da se Drašković„malo-malo pa istrči izjavom o ’samostalnosti’ pokrajine“. Povod je Draškovićeva izjavaRTS-u da „mi apsolutno podržavamo samostalan i paralelan put Kosova prema Evropi inemamo ništa protiv samostalnog predstavljanja Kosova u svim međunarodnimorganizacijama, osim u UN“. Novinar „Kurira“ smatra da je „ovakav istup obradovaoalbansku stranu“ i da to „najbolje govori stav bivšeg političkog lidera OVK Adema Demaćijada je Vuk Drašković u Srbiji jedini političar koji zna šta hoće“. Novinar je uzeo izjavu odTomislava Nikolića, lidera Srpske radkalne stranke, koji je rekao da je Drašković ucenjen:„Drašković je ucenjen optužnicom iz Haga. Rečeno mu je da će biti jedan od dve ili trihiljade Srba kojima će se u Beogradu suditi za ratne zločine, a po optužnici Tribunala“ 24 .Isti list objavio je 11. aprila, pozivajući se na „izvor iz albanskog pregovaračkog tima“, da je„Oliver Ivanović od Agima Čekua tražio dva miliona evra za ulazak u Vladu Kosova“ 25 .„Ivanović je na pregovorima sa premijerom Čekuom kao uslov za prihvatanje neke funkcijeu kosovskoj vladi tražio da mu se isplati ni manje ni više nego dva miliona evra, ali Čeku jošnije odgovorio na tu ponudu – kaže naš sagovornik, upućen u razgovore oko formiranjanovog kabineta Agima Čekua“, piše u tom tekstu. U pokušaju da se prikaže kao objektivan,novinar „Kurira“ potpisan sa M. MA. razgovarao je i sa Ivanovićem, koji je demantovao svetvrdnje, ali su „izvori sa Kosova“ dobili više od polovine teksta, koji je i naslovljen tako daOlivera Ivanovića izloži poruzi ili, još gore, optuži za kriminalne aktivnosti i predstavi gagrađanima Srbije i Kosova kao korumpiranog političara.Oliver Ivanović našao se na udaru još jednom – kada je specijalni izaslanik UN za pregovoreo statusu Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) 11. juna tokom posete Kosovu razgovarao sapredstavnicima „Srpske liste“ bez prethodnih konsultacija sa zvaničnim Beogradom. „Nož uleđa srpskom timu?“, zapitao se „Glas javnosti“ 26 , dok je „Politika“ konstatovala da je upitanju podela Srba na „kooperativne“ i „nekooperativne“ 27 . Novinar „Glasa“ B. Ristićrazgovarao je sa Oliverom Ivanovićem i Markom Jakšićem, članom pregovaračkog timaBeograda i predstavnikom DSS na severu Kosova. U samom članku dat je ravnopravniprostor obojici sagovornika, ali je opremom teksta sugerisano da je u pitanju „rušenjezvanične državne politike“ (M. Jakšić). Nadnaslov glasi: „Da li se na mala vrata uvodi ’treći’tim u pregovarački proces?“, a prva, uvodna rečenica je citat Jakšića: „Ovo je nož u leđapregovaračkom timu Beograda i stajanje na stranu albanskim nacionalnim interesima“. Inovinarka „Politike“ B. Radomirović dala je ravnopravni tretman sagovornicima koji su zauključenje „Srpske liste“ u pregovore i protiv toga ali, ponovo, sugeriše svoj stav:„’Kooperativni’ i ’nekooperativni’ kosmetski Srbi odvojeno razgovarali sa međunarodnimpregovaračima“, piše u podnaslovu. Direktnije su „Večernje novosti“ 28 , čiji novinar M. Z.24 “Večernje novosti“ su 1.04.2006. objavile dva izveštaja kritički usmerena na Vuka Draškovića, povodom isteizjave: „Pokazao pravo lice“ i „Mrka protiv Vuka“.25 Kurir, „Kešolovac“, 11.04.2006.26 Glas javnosti, 12.06.2006.27 Politika, „Dobar i loš policajac“, 13.06.2006.28 Večernje novosti, „Ahtisari hoće stare srpske policajce“, 13.06.2006.10

Radonjić postavlja pitanje Milanu Ivanoviću, političaru sa severa Kosova poznatom poekstremnim stavovima, „da li može da bude prihvatljivo“ rešenje o kom govori OliverIvanović „da međunarodna zajednica verovatno ide ka ograničenom suverenitetu“. MilanIvanović je odgovorio da je Oliver Ivanović „izgleda, spreman da bude alternativa državnompregovaračkom timu. Očigledno, ima i nečiju podršku u Beogradu“. Novinar, umesto dautvrdi da li ovaj politički stav ima utemeljenje u činjenicama, postavlja pitanje: „Ko ihpodržava?“. Ovakvim pitanjem, izrečenim bez ikakve ograde (na primer: „navodno“, „kakovi tvrdite“ i slično) novinar čini još jedno ogrešenje o pravila profesije i mišljenje sagovornikapretvara u činjenicu.Pojedini mediji su i sedmu godišnjicu uspostavljanja misije UN na Kosovu obeležilitekstovima koji, ne samo što su bili kritički intonirani prema UNMIK i međunarodnojzajednici, već su u tim kritikama narušavane norme etičkog novinarstva. „Politika“ jeobjavila članak u kome je poručeno da period uprave UNMIK predstavlja „sedam godinaopasnog življenja“ 29 , a u podnaslovu je navedeno: „Specijalni izaslanici su selektivnosprovodili rezoluciju i uvažavali stavove samo Albanaca, tvrde članovi našeg pregovaračkogtima“. Ovaj dnevni list, dakle, nastavlja praksu podele na „naše“ i „njihove“, kao i da odogađajima koji imaju najmanje tri relevantne strane često konsultuje samo jednu – „našu“,odnosno srpsku. Novinarka Stana Ristić je, tražeći mišljenja o dosadašnjim učincimaUNMIK, razgovarala sa više članova pregovaračkog tima Beograda, ali ne i sa zvaničnicimate misije, političkim predstavnicima kosovskih Albanaca ili bar stručnjacima koji bi doprinelirazmeni različitih mišljenja i obogaćenju javne debate. Ovako, čitaocima nije prezentovanoništa novo, osim što su ponovljene poznate kritike na račun UNMIK i kosovskih institucija.Istim povodom članak na celoj stranici objavio je i „Glas javnosti“, naslovljen sa „Velikaprevara međunarodne zajednice“ 30 . Novinarka Brankica Ristić pojačala je stav iskazan unaslovu i podnaslovom: „Odalović: Srbi su doživeli najveći egzodus. Simić: RazoružanjeOVK nije sprovedeno. Jovanović: U sva tri dokumenta se potvrđuje da je Kosmet integralnideo Jugoslavije i Srbije“. Pored činjenice da argumenti ni „druge“ ni „treće“ strane nisuobjavljeni, zanimljivo je i da su dvojica od trojice sagovornika „Glasa“ nekadašnjifunkcioneri Socijalističke partije Srbije – načelnik Prištinskog okruga iz 1999. godine VeljkoOdalović i ministar inostranih poslova SRJ 1998 - 2000. Živadin Jovanović. Zakon olustraciji u Srbiji nije sproveden i pojedinci imaju zakonsko pravo da javno deluju – sporanje, međutim, njihov kredibilitet i nejasni su kriterijumi po kojima je „Glas“ njih odabrao kaorelevantne sagovornike.Status KosovaBeogradska štampa izveštava o budućem statusu bez mnogo entuzijazma o “ostajanju”Kosova u sastavu Srbije. I pored toga što su izjave državnih funkcionera i članovapregovaračkog tima Beograda redovno citirane i objavljivane na udarnim stranicama, tokomsva tri analizirana meseca provejava skepsa prema realističnosti koncepta “više odautonomije, manje od nezavisnosti”. U isto vreme, međutim, ne daje se ravnopravni prostorzagovornicima nezavisnosti. Dnevni list “Blic” je najkritičniji prema delovanju29 Politika, „Sedam godina opasnog življenja“, 10.06.2006.30 Glas javnosti, 10.06.2006.11

pregovaračkog tima Srbije i, uopšte, stavovima o Kosovu koje zastupaju državnifunkcioneri 31 . S druge strane, ovom listu manjkaju izvori iz institucija Kosova i tamošnjihpolitičkih partija. “Glas javnosti” izveštava kontradiktorno. Ovo je list koji čini ozbiljneetičke propuste i svoj koncept zasniva na tvrdim nacionalističkim utemeljenjima, kao što jepokazano u poglavlju “Medijski napadi”. “Glas” je, s druge strane, medij sa najvećim brojemintervjua, izjava i kratkih vesti iz redova političkih predstavnika kosovskih Albanaca 32 .“Politika” je počela da objavljuje mišljenja koja su protivna državnim planovima za rešenjestatusa 33 , s tim što ovaj list, kao i “NIN”, publikuje stavove u prilog podeli Kosova 34 .Podela Kosova je i inače stalna tema beogradske štampe, što na prvi pogled čudi, s obziromda ovaj scenario zvanično odbacuju i Beograd i Priština i međunarodna zajednica.Najuticajniji zagovornici podele Kosova su Dobrica Ćosić i njegovi istomišljenici u Srpskojakademiji nauka i umetnosti, a primećeno je i da se predsednica Koordinacionog centra (KC)Sanda Rašković Ivić ne protivi takvom razvoju događaja 35 .Analizirani period počeo je izveštajem „Silom oteto silom vratiti“ sa „međunarodnognaučnog skupa“ o Kosovu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) koji su „Večernjenovosti“ objavile 19. marta. „Još u Rambujeu je bilo jasno da moćni strani činioci žele danam otmu Kosmet i Arbanasima omoguće obrazovanje države na našem nacionalnom tlu.Dosmanlije su grdno pogrešile kada su se zbog novca olako bacile u naručje stranih sila...“,rekao je u uvodnom govoru akademik Kosta Čavoški, što je i prva rečenica izveštaja D.Kljajića. Čavoški je poručio da „ostaje uzak i skliski put koji možemo da sledimo, a jediničastan izlaz je odbijanje da se bilo šta potpiše i jasno stavljanje do znanja da će ono što jesilom oteto, pre ili posle silom biti vraćeno“. Ovo nije jedini tekst koji objavljuje ekstremnamišljenja, pritom se ponašajući indiferentno ili huškački. Novinar A. Jovanović napravio jeza „Glas javnosti“ intervju sa političkim analitičarem iz Vašingtona Obradom Kesićem 36 ukome nije ni pokušao da suzbije animozitet prema Albancima, Bošnjacima i SjedinjenimDržavama. Pitanja koja je ovaj novinar postavljao glase: „Zapad je već izborio islamskimekstremistima državu na Balkanu, odnosno Bosnu i Hercegovinu. Hoće li se slični scenarioponoviti i u slučaju Kosova i Metohije?“; „Koliko je američka administracija svesnamogućnosti narušavanja stabilnosti u regionu ukoliko se ispune zahtevi kosovskihAlbanaca?“; „Verujete li da su aktuelni političari u Srbiji zreli da se izbore za rešenjekosovskog pitanja koje će ići na ruku našim nacionalnim interesima?“, „Osim što su srpskiradikali zatražili da, u slučaju nezavisnosti KiM, Skupština Srbije proglasi okupaciju...“.Pristrasnost, lični stav koji dominira u odnosu na potragu za činjenicama i relevantnimmišljenjima, kao i govor o „našim nacionalnim interesima“ za koje možda ni političari nisudovoljno „zreli“, ozbiljni su etički prekršaji koji su ipak manje drastični u donosu na pitanje o„islamskim ekstremistima“ kojima je Zapad „izborio ... državu na Balkanu, odnosno Bosnu iHercegovinu“. U pitanju je govor mržnje, koji podleže sankcijama utvrđenim Zakonom ojavnom informisanju Srbije.31 Blic, „Beograd gubi bitku za Kosovo“, 14.06.2006.32 Glas javnosti, „Pošto više nema Jugoslavije, Kosovo mora biti nezavisno“, 30.04.2006.33 Politika, „Mislite na ’dan posle’“, 21.05.2006.34 Politika, „Noam Čomski: Kosovo treba podeliti“, 07-08.05.2006; NIN „Tromeđa istorije“, 12.05.2006.35 Blic, „Ni podela Kosova nije isključena“, 19.04.2006.36 Glas javnosti, „Još nam nisu oteli Kosovo“, 09.04.2006.12

Nedeljnik „Svedok“ „otkriva“ da se „Rusija i Amerika tajno pogađaju oko Kosova“ 37 . Upitanju je, kako je ova analiza pokazala, jedan u nizu tekstova ovog lista sa „ekskluzivnim“saznanjima 38 , baziran isključivo na anonimnim izvorima i neimenovanim „analitičarima“.Tekst ima dve osnovne teze: da Vašington pregovara sa Moskvom o priznanju nezavisnostiKosova u zamenu za podršku u rešavanju krize na „pobunjenim ruskim teritorijama“, kao ida „Srbija igra na kartu odugovlačenja i da bi ta opcija mogla da joj se isplati, pogotovo akodođe do sukoba Amerike i Irana“. „U slučaju da, na insistiranje Amerike, prođe predlog dase Kosovu prizna nezavisnost, Rusija bi automatski tražila da se prizna nezavisnost NagornoKarabahu, jermenskoj oblasti u Azerbejdžanu, kao i Transdnjestriji, koja uveliko tražiodvajanje od Moskve“, napisao je autor članka Dragoljub Gajević. U pitanju je, dakle, tekstkoji se bavi krupnim geostrateškim pitanjima i koji ih, po običaju srbijanske „žute štampe“,obrađuje bez kredibiliteta zasnovanog na zvaničnim izvorima ili, barem, stručnjacima saimenom i prezimenom 39 .Regionalnim pitanjima bavi se novinarka „Politike“ Dragana Matović koja potpisujekomentar „Loša deca“ 40 o Srbima iz Republike Srpske i Albancima sa Kosova. Izvodi iz togkomentara: „Iako sva druga ’deca’ u regionu mogu da govore ’ružne’ reči (ma, šta da govore,da rade) to Srbima nije dozvoljeno. (...) Ni Srbi ne dobijaju logično obrazloženje kako je toželja Republike Srpske da se izjasni o ostanku u Bosni i Hercegovini, na primer, ružnija ilošija od želje Albanaca na Kosovu da se otcepe od Srbije. (...) Samo onaj ko neće da razumene shvata o čemu je razlika između Albanaca sa Kosova u Srbiji i Srba iz RS u BiH. Razlikaje velika. Ovi mogu, a ovi drugi ne mogu. Prvi imaju neka prava, a drugi ne. Prvi nisubezobrazni, ovi drugi jesu. Prvi su dobra deca, a drugi nisu. Ovi prvi smeju sve što drugi nesmeju“, smatra D. Matović u komentaru objavljenom ispod logoa „Politika 1904-2006“ izaključuje: „Da smo mala deca, kao što nismo, rekli bismo da mama i tata više vole njih negonas“.Za razliku od ovakvih stavova, u analizi su registrovani i tekstovi sa mišljenjima koja serazlikuju od državne politike i interesa srpskih nacionalističkih elita. „Glas javnosti“ je 28.marta objavio intervju sa Azemom Vlasijem (Azem Vllasi), advokatom iz Prištine i bivšimfunkcionerom Saveza komunista .“Kosovo nikad više u Srbiji“, naslov je razgovora koji jesa Vlasijem vodila Ljiljana Staletović. U pitanju je informativni intervju, tokom koganovinarka nije postavljala konfrontativna pitanja, niti je naknadno komentarisala Vlasijevestavove u prilog nezavisnom Kosovu. „Nemoguće je izvlačenje jednog dela stanovništvaKosova (Srba) iz jurisdikcije njenog budućeg ustrojstva“, citat je stavljen u podnaslov.Oprema teksta je, takođe, neutralna, a objavljena je i Vlasijeva fotografija većeg formata.„Politika“ je 31. marta prenela detalje razgovora premijera Kosova Agima Čekua sanovinarima srbijanskih medija, koji je u Prištini organizovala Američka kancelarija.„Kosovski Srbi su taoci Beograda“, naslov je, a podnaslov: „Nemiri su mogući u slučajunegativnog ishoda pregovora, a negativan ishod je sve osim nezavisnog Kosova, tvrdi Agim37 Svedok, „Rusija i Amerika se tajno pogađaju oko Kosova“, 25.04.2006.38 “Etničko čišćenje zauvek bez kazne”, 21.03.2006; „ANA zatire svaki trag pravoslavlja, ruši hramove i ubija iproganja Srbe“, 11.04.2006; „Amerikanci gube živce, a Albanci spremaju referendum“, 06.06.2006.39 O “globalnoj politici” oko Kosova na sličan način su spekulisali i: Press, “Izdale nas Kina i Rusija”,16.03.2006; Glas javnosti, “„Šta posle sa Baskijom, Čečenijom, Tajvanom?“, 08.05.2006.40 Politika, 30.05.2006.13

Čeku“. Novinarka Biljana Baković pripremila je izveštaj sa konferencije za novinare sanaglaskom na provokativnim pitanjima predstavnika medija: „Na pitanje novinara ’Politike’da li je ovakav (Čekuov) stav zapravo pretnja...“, „Na pitanje o čemu se u Beču uopšterazgovara, ako je stav kosovskih Albanaca nezavisnost i ništa drugo...“, „Na primedbu dasrpsku zajednicu na Kosovu brine njegova ratna prošlost...“. „Glas javnosti“ je 30. aprilaobjavio specijalni intervju sa Čekuom, naslovljen: „Pošto više nema Jugoslavije, Kosovomora biti nezavisno“. „Neki krugovi u Beogradu imaju šovinističke predrasude da Albancinisu sposobni da imaju državu. Srbi moraju da shvate da njihova perspektiva nije urazdvajanju od Albanaca, već u saradnji s njima“, istaknuto je u podnaslovu. Novinari,potpisani kao „Ekipa Glasa“ napravili su informativni intervju, sa većim brojem podpitanja,probavši da iscrpe sve relevantne teme. Ne stavljajući se u poziciju državnih portparola i nekomentarišući u uvodu i zaključku stavove sagovornika, uspeli su da naprave kvalitetanintervju koji čitaoce objektivno informiše o stavovima predsednika kosovske Vlade.„Premijer Kosova Agim Čeku objašnjava zašto Albanci žele nezavisnu državu“, piše unadnaslovu.„Politika“ je 21. maja publikovala obimni intervju sa Stivenom Hajncom (Stephen B.Heintz), predsednikom Fondacije braće Rokfeler, koji je posetio Beograd 41 . Intervju, u komese novinarka Biljana Mitrinović uglavnom postavila neutralno (pri kraju razgovora jepostavljala pitanja sa „mi“, misleći pritom na pregovarački tim Beograda), obavljen bezkonfrontacije, ali sa podpitanjima koja su od sagovornika zahtevala iscrpne odgovore.Osnovna poruka teksta je da će Kosovo, „vrlo verovatno“, postati nezavisna država. „Plašimse da će kod Srba preživeti mit da je nezavisnost Kosmeta kataklizma – jer nije“, rekao jeStiven Hajnc. Ostaje sumnja da li je Hajnc za Kosovo u razgovoru zaista koristio termin„Kosmet“. Ipak, uz navedene zamerke, ohrabruju povremena nastojanja „Politike“ dačitaocima predstavi opcije za rešenje kosovskog problema drugačija od onih koja zagovarazvanični Beograd 42 .Podela Kosovo ja ideja koju pojedini mediji i političari ozbiljno razmatraju. Predsednica KCSanda Rašković Ivić je u intervjuu „Politici“ 43 u kome je, što je naglašeno u antrfileu, tvrdilada se „Amerikanci“ zalažu za „prilagođavanje granica“, što je „ideja koja liči na podelu“: „Napomenutoj konferenciji (u Institutu ’Vudro Vilson’) pojavila se ideja koja liči na podeluKosmeta, a koju Amerikanci nazivaju ’prilagođavanjem granica’ stvarnoj realnosti. Da serazumemo, ovo nije ideja srpske, već američke strane. Amerikanci insistiraju na realnosti naterenu. A podaci kažu da su na Kosmetu Srbi i Albanci podeljeni“. Naslov antrfilea je:„Obnova ideje o podeli?“. Novinarka Stana Ristić nije u intervjuu postavila nijedno pitanjekojim bi zatražila pojašnjenje ove tvrdnje niti je, u istom broju lista ili narednom, proverila ilina bilo koji način dovela u pitanje ocene Sande Rašković Ivić. Predsednica KC nastavila je dagovori u javnosti o mogućnostima za podelu Kosova kao, na primer, u intervjuu „Blicu“41 Politika, „Mislite na ’dan posle’“, 21.05.2006.42 Dopisnica “Politike“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina napravila je, na primer, dva intervjua sa AzemomVlasijem u analiziranom periodu: „Albanija nas se ne tiče“, 21.03.2006. i „Planiran nastup u Kosovom Polju“,03.05.2006, u kojima je Vlasi naglasio svoje zalaganje za nezavisno Kosovo. Komentar Miše Đurkovića izInstituta za evropske studije „Kosmet model za druge“, 22.05.2006, takođe je suprotstavljen stavovimazvaničnika Srbije, s obzirom da ocenjuje da bi nezavisnost Kosova mogla da bude u interesu Rusije.43 Politika, “Dužni smo da o statusu Kosmeta odmah pregovaramo”, 6.04.2006.14

koji je objavljen pod naslovom „Ni podela Kosova nije isključena“ 44 . Na konstatacijunovinara Nenada Čalukovića: „Sporadično se čuju stavovi i o podeli Kosova...“, RaškovićIvić je odgovorila: „Nijednu mogućnost ne treba unapred isključiti, ali naš stav nije podelaKosova, nego suštinska autonomija“. Intervju je urađen informativno, sa kratkim i preciznimpitanjima i kratkim odgovorima.Tema podele nastavlja se intervjuom koji je „Politika“ objavila u dva nastavka na udarnimstranicama sa Noamom Čomskim (Noam Chomsky), lingvistom i političkim publicistom,koji je predstavljen kao „najpoznatiji svetski intelektualac“. „Kosovo treba podeliti“, naslovje intervjua koji je napravio Danilo Mandić 45 . „Ono što su bile srpske oblasti treba da budedeo Srbije, a ostalo neka bude nezavisno, kako oni to zovu, što znači da će se pridružitiAlbaniji“, piše u podnaslovu. „Već duže vreme osećam da je jedino realistično rešenje zaKosovo ono što je ponudio predsednik Srbije (misli se na Dobricu Ćosića, tadašnjegpredsednika Jugoslavije, op. D.M), mislim, negde oko 1993. godine, to jest, neka vrsta podelesa Srbima“, rekao je Čomski. Novinar se u intervjuu nije postavio ni konfrontirajuće, nineutralno, već je svojim pitanjima sugerisao odgovore sagovorniku, svom istomišljeniku.Danilo Mandić u pitanjima navodi: „SAD podržavaju Čekua, koji je bio umešan u etničkočišćenje“, „Zašto je NATO započeo taj rat (1999. godine) ili, da bolje kažem, zašto su SADzapočele taj rat“, „Pa, baš ta humanitarna šarada“, „A kako se docnije ispostavilo, OVK jedobijala i finansijsku podršku i oružje“... Nedeljnik „NIN“ razrađuje ideju podele Kosovapo etničkim granicama rubrikom na četiri stranice sa centralnim naslovom „Tromeđaistorije“ 46 . Autor centralnog teksta je istoričar Čedomir Antić, koji se već godinama zalažeza podelu 47 , a autor jednog od komentara je Dobrica Ćosić, koji kaže: „Izjava NoamaČomskog nije me iznenadila. Ali me je obradovala. Čovek njegovog uma, istinoljublja,pravdoljublja i hrabrosti razborito je shvatio politiku SAD i predložio za oba narodapravično i spasonosno rešenje“. „NIN“ je objavio i „provizornu mapu Ćosićevog predlogarazgraničenja objavljenog u časopisu „Limes“ (januar 1994)“, kojom je predviđeno da Srbijipripadnu sever Kosova, deo istočnog Kosova i oblast Peći i Dečana. Novinar SrboljubBogdanović u posebnom tekstu razmatrao je mogućnost pripajanja severnog dela KosovaSrbiji. Jedna rubrika izdvojena je za kratke izjave intelektualaca i političara o eventualnojpodeli Kosova i samo su se ovde, u celoj temi „NIN“-a, mogli čuti snažni argumenti protivte ideje. Neposredan povod za ovoliku pažnju ideji o podeli Kosova, kako je i navedeno,jeste intervju Noama Čomskog listu „Politika“. S obzirom da je intervju sa Čomskimobjavljen 7. i 8. maja, a da se taj broj „NIN“-a našao u štampariji 10. maja, postojinedoumica da li je uredništvo nedeljnika uspelo da pripremi obimnu temu u rekordnokratkom roku ili između ova dva medija postoji efikasna koordinacija.Neki mediji, ipak, predviđaju da će Kosovo dobiti nezavisnost i kritikuju pregovaračkupoziciju zvaničnog Beograda. Dnevni list „Blic“ objavio je da će Kosovo do kraja 2006.44 Blic, 19.04.2006.45 Politika, 07-08.05.2006.46 NIN, 12.05.2006.47 Pogledati Antićeve izjave u: Kurir, „Podela Kosova“, 23.03.2004; Glas javnosti, „Potrebna radikalna podelaKosova“, 25.03.2004; Danas, „Albansko-srpsko-evropski sporazum“, 27-28.11.2004; Nezavisna svetlost,„Pravimo se nevini“, 05.02.2005; Blic, „Podela bolja od autonomije“, 21.11.2005; Blic, „Kosovo i kako biuskoro mogla da izgleda karta Balkana“, 01.06.2006;15

pregovarači sedaju za sto baš na dvogodišnjicu martovskog pogroma Srba u pokrajini, aBeograd je zapanjen što će prištinsku ’ekipu’ predvoditi Hašim Tači. (...) Naša stranapredlaže da im se obezbede i specijalne veze sa maticom. (...) Ova rokada na čelu Vlade KiMzgranula je naše pregovarače...“. Korišćenje rečnika obeleženog emocijama i direktnosvrstavanje uz jednu stranu ne doprinose objektivnom izveštavanju o kompleksnompregovaračkom procesu.Slična ocena može se primeniti i na članak „Roan traži nezavisnost Kosova i Metohije“ u„Glasu javnosti“. Naslov za ovaj tekst izvučen je iz poslednje rečenice koja indirektno, bezcitata i preciziranja kada i gde je to rečeno, navodi da je jedan od međunarodnih pregovaračaAlbert Roan (Rohan) „ocenio da je državna samostalnost neophodna za privredni razvojKosova“. Tekst se, inače, bavi zbivanjima tokom pregovora o decentralizaciji u Beču.Novinarka potpisana sa Lj. S. je, bez komentara, prenela stavove Beograda, dok se suštinapredloga Prištine ne može nazreti – novinarka je stavove kosovskog tima prožela ličnimkomentarima i ocenama: „Delegacija Prištine dobila je instrukcije da može pristati jedino nato da Beograd finansira deo javnih aktivnosti Srba, ali kroz budžet Kosova. (...) Iako jeprištinskom pregovaračkom timu stiglo pismo ... izgleda da su prečuli poruku. (...)Pregovarački tim Prištine u Beč je stigao s predlozima koji već unapred prejudiciraju statuspokrajine i ne pružaju garancije manjinama u neposrednoj budućnosti“. Inače, list„Politika“ je 20. marta preneo izveštaj agencije Tanjug o pregovorima o decentralizaciji 59 , učijem je podnaslovu navedeno: „Naši pregovarači ističu pozitivan odnos Ahtisarijevogzamenika Roana“. Ukoliko uzmemo u obzir tekst od 18. marta u „Glasu javnosti“, ostajenejasno da li Albert Roan „traži nezavisnost Kosova“ ili ima „pozitivan odnos“ premapredlozima Beograda. Upotreba atributa „naši“ za pregovaračku delegaciju Beograda takođeje sporna jer ukazuje na neobjektivnost medijskog izveštavanja. Da međunarodni pregovaračiimaju pozitivni stav prema predlozima srbijanske delegacije dalo bi se zaključiti i iz naslova„Dobili smo drugu rundu“ 60 . Novinarka „Večernjih novosti“ Dušica Radeka obavila jeinformativni, neutralno intonirani, intervju sa savetnikom predsednika Srbije LeonomKojenom kojem je, opremom teksta, data afirmativna konotacija. Prema naslovu, Kojen jenaglasio da je pregovarački tim Beograda „pobedio“, da je „dobio drugu rundu“. Kojen,međutim, to u samom intervjuu nije rekao. On je, preciznije, kazao da se „stiče utisak... da jesrpski koncept decentralizacije usvojen“. Vrlo skora budućnost demantovala je uredničkuodluku „Novosti“ da proglašenje pobede, kao gotova stvar, bude u naslovu teksta 61 .„Iza kulisa pregovora u Beču“ tema je teksta koji je „NIN“ posvetio trećoj rundi razgovorao decentralizaciji 62 . Novinarka Radmila Stanković pokušala je da čitaocima ovog nedeljnikapruži sliku onoga što se dešavalo u diplomatskim kuloarima i prenese detalje protokola kojije bio nedostupan javnosti. Tekst, pisan opuštenijim stilom, sadrži nekoliko detalja kadanovinarka iz uloge svedoka prelazi u ulogu osobe koja nagađa ili se podsmeva. „Dešavalo seda u pauzama za kafu članovi srpskog i albanskog tima pomalo ćaskaju u kuloarima.Međutim, upadljivo je bilo da predsedavajući ... austrijski diplomata Albert Roan i njegovinajbliži saradnici iz austrijskog MIP-a imaju veoma dobre odnose sa Albancima. U tom,59 Politika, „Simić: Veze sa Beogradom“, 20.03.2006.60 Večernje novosti, 19.03.2006.61 Nakon manje od mesec dana, 4.04.2006. “Večernje novosti” objavile su članak “Daleko su opštine”, sanadnaslovom: “Zapelo u trećoj rundi pregovora o Kosovu i Metohiji”.62 NIN, „Crveno, volim te crveno“, 06.04.2006.19

eklo bi zavereničkom šurovanju sa Albancima, prednjači Stefan Lenc, koji je članAhtisarijeve kancelarije u ime Evropske unije, a inače je Austrijanac“, napisala je RadmilaStanković. Upotreba termina „zavereničko šurovanje“, za opis neformalnih diplomatskihrazgovora u holovima bečkog hotela, kojima autorka nije prisustvovala, neprimerena je i neodgovorava istini. Autorka je pogrešno navela i ime i prezime predstavnika Evropske unije –Štefan Lene (Stefan Lehne).April su obeležili tekstovi o zastoju u pregovorima o decentralizaciji, o tome ko je zausporavanje procesa odgovoran i mogućnosti da međunarodni pregovarači nametnu rešenje.U redakcijskom komentaru lista „Danas“ 63 je upozoreno: „Priština očigledno zna štahoće. Beograd za sada pokazuje šta neće. (...) Ukoliko se Beograd i Priština sami nedogovore, međunarodna zajednica najavljuje i ’čvrge’. Jedna od varijanti je da odecentralizaciji presudi, ako dotle dođe, Savet bezbednosti UN. (...) Dođe li upravo dotakvog ishoda, teže će biti onoj strani koja bude nazvana nedovoljno kooperativnom ili čaknepopustljivom“. I „Večernje novosti“ su objavile članak skeptičan prema rezultatimasrbijanskog tima: „Analitičar i koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić za’Novosti’ ocenjuje da ranije izjave o ’pobedi’ u drugoj pregovaračkoj rundi nisu bile’najmudrije’: Vidi se da srpski pregovarački tim nije dorastao zadatku, kaže on“ 64 . Novinarnedeljnika „Vreme“ Milan Milošević je preneo: „Treća runda pregovora o Kosovu izmeđudelegacija Beograda i Prištine u bečkoj palati Auersperg 3. aprila do sada je najteža, po nekimizveštačima, na granici pucanja, daleko od dogovora – razgovori vrlo žustri, a atmosferaizuzetno zaoštrena“ 65 . Pitanja u kojima u pregovorima nije načinjen napredak bila su, premamedijskim izveštajima, broj opština sa srpskom većinom i način finansiranja tih opština.„Glas javnosti“ je preneo izjavu člana srbijanskog pregovaračkog tima Aleksandra Simića:„Albanska strana nije prihvatila da srpske opštine imaju direktnu vezu sa RepublikomSrbijom, dok mi tražimo da ih Srbija pomaže direktno na planu logistike, finansija i kadrova.(...) Albanci smatraju da finansijska pomoć iz Srbije treba da bude uplaćivana preko budžetaKosova, dok je zahtev srpske strane da donacije budu direktno uplaćivane opštinama“ 66 .Zastoj u pregovorima nagnao je deo medija da se okrenu izvorima koji bi mogli da razjasnesituaciju. Ti izvori su ponekada bili anonimni, a njihove tvrdnje nije bilo moguće proveriti.„Blic“ je 8. aprila objavio obiman članak o pregovaračkom procesu za decentralizacijubaziran isključivo na jednom neimenovanom izvoru „bliskom Kontakt grupi“ 67 . On jenajavio da će „Srbi dobiti pet novih opština“. Na pitanje novinarke Željke Jevtić od kojihprincipa u pregovorima međunarodni pregovarači neće odustati, njen sagovornik jeodgovorio: „Od zahteva za multietničnošću opština. (...) Neće biti dozvoljeni ni posebnientiteti i otuda način povezivanja opština neće biti takav da posluži i kao baza za tako nešto“.S druge strane, „Večernje novosti“ su javile da se „pregovori o budućnosti Kosova iMetohije namerno odugovlače“ i za to, pozivajući se na srpske zvanične i nezvanične izvore,okrivljuju zvaničnu Prištinu i Vašington, koji zahteva „što brži“ završetak procesa 68 .Novinari D. Radeka i M. Z. Radonjić pišu: „Cilj ovakve taktike – otezanja pregovora do,63 Danas, „Dogovor ili prinuda“, 05.04.2006.64 Večernje novosti, „Bečke greške u tri čina“, 05.04.2006.65 Vreme, „Visok gard u trećoj rundi“, 06.04.2006.66 Glas javnosti, „Sporazum da bude iznad zakona“, 05.04.2006.67 Blic, „Srbima samo pet opština“, 08.04.2006.68 Večernje novosti, „Albanci ’kradu’ vreme“, 19.04.2006.20

možda, propasti i istovremene žurbe da se oni završe – mogao bi da bude stvaranje ’alibija’za nametanje konačnog rešenja za Kosmet“. Za ovakve tvrdnje nije međutim ponuđennijedan dokaz, niti argumentovana analiza, niti su kontaktirani kosovski i američki zvaničnici,kao „druga strana“ u ovoj priči.Uoči četvrte runde pregovora, zakazane za 4. maj, u beogradskim medijima objavljivani sutekstovi u kojima se ili sa skepsom posmatrala mogućnost dogovora Beograda i Prištine ili suprenošene izjave srbijanskih pregovarača o neodstupanju od zahteva ili su, pak, kritikovanimeđunarodni posrednici. „U diplomatskim krugovima se sve glasnije šapuće da jepregovarački proces ušao u prvu krizu, pošto su nezadovoljne sve strane, uključujući i velikesile“, napisala je novinarka „Politike“ Biljana Mitrinović 69 . Komentator lista „Novosti“Đuro Bilbija ocenio je da „Amerika mora izabrati između ’nezavisnog Kosova’ i Srbije jerće, ukoliko Kosovu da nezavisnost, zauvek izgubiti Srbiju“ 70 . „Viznera (Frank Wisner,predstavnik SAD u pregovorima) i njegove šefove u Stejt departmentu to, međutim, kao danije nimalo pokolebalo. Nisu se uplašili gubitka Srbije“, kaže Bilbija. „Glas javnosti“ je, učlanku D. Miloševića, objavio da „tajni spisak zahteva srpske strane obuhvata mnogo višeod onoga što su Albanci bili spremni da ponude pilot projektom“, kao i da Beograd „više neželi da prihvati ni albansku ponudu da se Kosovska Mitrovica podeli na dve opštine“ 71 . Usličnom tonu su i ostali novinski tekstovi o pregovorima objavljivani u tom periodu: „Oštrosa Viznerom“ 72 , „Simić: Varaju se Amerikanci“ 73 , „Bečki pregovori u krizi“ 74 , „Traženove opštine“ 75 , „Ahtisari prokockao kompromis“ 76 , „Ibar je granica“ 77 .I četvrta runda pregovora završena je neuspehom. O tome „Blic“ piše: „Članovibeogradskog pregovaračkog tima sa Kosova ocenili su juče da je, posle neuspeha bečkihrazgovora o reformi lokalne uprave na Kosovu i Metohiji, na potezu međunarodna zajednicakoja mora ubediti Albance da prihvate predlog srpske strane o formiranju 19 opština uPokrajini“ 78 . „Politika“ je prenela da „iako je četvrta, poslednja runda pregovora odecentralizaciji Kosova i Metohije juče u Beču završena bez dogovora o ijednom spornompitanju, član srpskog pregovaračkog tima i savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžićnajavio je da Beograd neće odustati od svojih zahteva povezanih za formiranje novih srpskihopština“ 79 . „Večernje novosti“ su konstatovale da je u pitanju bila „četvrta runda razlaza“ 80 ,dok je „Glas javnosti“ preneo izjavu šefa Američke kancelarije u Prištini Filipa Goldberga(Philip S. Goldberg) da „ne treba da čudi to što delegacije Beograda i Prištine ... nisu postigledogovor o formiranju novih opština“ 81 .69 Politika, „Prva ozbiljna kriza u pregovorima“, 21.04.2006.70 Večernje novosti, „Meka pretnja“, 21.04.2006.71 Glas javnosti, „Albanski ustupci zakasnili“, 25.04.2006.72 Večernje novosti, 21.04.2006.73 Glas javnosti, 24.04.2006.74 Politika, 26.04.2006.75 Politika, 28.04.2006.76 Večernje novosti, 29.04.2006.77 Politika, 30.04.2006.78 Blic, „Svet mora da ubedi Albance“, 07.05.2006.79 Politika, „Borba za srpske opštine u četiri oka“, 06.05.2006.80 Večernje novosti, „Četvrta runda razlaza“, 06.05.2006.81 Glas javnosti, „Ne čudi izostanak dogovora“, 09.05.2006.21

Kao i u aprilu, posle neuspešnih pregovora nastavljeno je objavljivanje tekstova u kojima sepokušava doći do odgovora šta je to što koči nastavak procesa i da li će neka od stranapristati na ustupke. „Politika“ je saznala da delegacija Srbije traži i opštinu južno od Vitine,u kojoj bi većinu činili Srbi i Hrvati 82 . „Blic“ je, ponovo se pozivajući na anonimne izvore,javio da glavni pregovarač Ahtisari „nije zadovoljan dosadašnjim tokom pregovora“ i da je„svestan da ni u narednim rundama neće biti kompromisa u suštinskim tačkama“ 83 .Dopisnica „Politike“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina razgovarala je sa MartijemAhtisarijem, koji je poručio da se „ne bi složio da nema napretka“ i da bi u julu trebalo dapočnu razgovori o statusu 84 . Intervju je neutralan, bez konfrontacije sagovornika, a Ahtisarije dobio prostor za opsežne odgovore. „Večernje novosti“ su objavile, takođe neutralnointoniran, intervju koji je M. Z. Radonjić uradio sa Hua Đijang (Jiang), portparolkomMartija Ahtisarija, koja je istakla da „idemo u susret roku za kraj pregovora koji je odredilaKontakt grupa, a to je kraj godine“ 85 . „Politika“ je javila da pregovarački tim Beogradainsistira da na Kosovu bude formirano 14 opština sa srpskom većinom. „Tokom razgovoračlanova srpskog pregovaračkog tima sa zamenikom glavnog pregovarača za Kosovo iMetohiju Albertom Roanom juče u Beogradu nije došlo do pronalaženja kompromisnogrešenja između srpskog predloga o 14 opština i predloga kosovskih Albanaca, koji suponudili tri opštine“, napisala je Biljana Mitrinović, pozivajući se na „izvor blizakposrednicima u pregovorima“ 86 .Pregovori o decentralizaciji završeni su bez uspeha Bez obzira na to, održana su još dvabečka sastanka delegacija Beograda i Prištine - 23. maja razgovarali su o zaštiti i obnoviverskih i kulturnih objekata na Kosovu, dok su 31. maja tema bila ekonomska pitanja.Konkretni napredak gotovo da nije postignut, a dve strane su postale „svesne međusobnihrazlika“, kako je u razgovoru za „Večernje novosti“ rekla Hua Đijang 87 : „Do sada jeodržano šest rundi pregovora u Beču u vezi sa tehničkim pitanjima, kao i deset specijalnihmisija u regionu. U većini slučajeva, sporazum je postignut i obe strane u pregovorima susada, više nego ikada ranije, svesne međusobnih razlika u vezi sa problemima o kojima seraspravljalo. Postoji veliki jaz među njima. Trenutno radimo na tome kako da omogućimonastavak pregovora i nadamo se da ćemo uspeti da približimo obe strane“. „Novosti“ su upodnaslovu ocenile: „Ako razlike između Srba i Albanaca ostanu nepremostive, Savetbezbednosti će doneti konačnu odluku“.82 Politika, „Srpsko-hrvatska opština kod Vitine“, 11.05.2006.83 Blic, „Srpske opštine kamen spoticanja“, 11.05.2006.84 Politika, „Nema rešenja naprečac“, 17.05.2006.85 Večernje novosti, „Na put po rešenje“, 16.05.2006.86 Politika, „Srpski tim ne odustaje od 14 opština“, 18.05.2006.87 Večernje novosti, „Nametanje sve bliže“, 15.06.2006.22

BEZBEDNOSNA SITUACIJASenka koja sve vreme prati proces pregovora u Beču jeste bezbednost srpske manjine naKosovu, tačnije, incidenti u kojima su žrtve pojedinci iz srpske zajednice, a koje srpske vlastii mediji predstavljaju kao etnički motivisane. Svaki incident u kome je oštećena strana Srbin umedijima se proglašava “terorističkim napadom” 88 , u pitanju su konstantne “eskalacijenasilja” 89 , a informacije o “učestalim napadima na Srbe” 90 objavljivane su tokom celoganaliziranog perioda. Ranjavanje dvojice radnika na benzinskoj pumpi kod Mitrovice, pričemu je opljačkan dnevni pazar, je povod za članak o “zlu koje se nadvija nad Kosovom” 91 ,a ubistvo mladića na lokalnom putu kod severne Mitrovice, koje su počinili nepoznatinapadači i nije bilo svedoka, je razlog da se piše o “nastavku surovih i zločinačkihubistava” 92 , odnosno da su predstavnici UNMIK “teške budale” 93 .Pored upotrebe rečnika neprimerenog javnom govoru, ono što zabrinjava jeste da je najvećibroj informacija o “nasilju nad Srbima” objavljivan uz oslanjanje na anonimne izvore, nanagađanja, izjave srpskih političara („Tvrdim ... da su u pitanju Albanci“, kaže predsednikSNV severnog Kosova Milan Ivanović 94 ), a često bez pozivanja na bilo koji autoritet.Medijske vesti potom koriste predstavnici zvaničnog Beograda koji ih, uz slanje zvaničnihprotesta UNMIK-u i Kontakt grupi, koriste za ocene da je u pitanju „nervoza“ kosovskihAlbanaca zbog pregovora u Beču 95 i da „Albanci“ spremaju „egzodus“ kosovskih Srba 96 .Uz primere navedene u poglavlju „Medijski napadi“, najveći broj prekršaja etičkih normizabeležen je upravo u izveštavanju o bezbednosnoj situaciji na Kosovu.Analizirani period počeo je novinskim izveštajima, intervjuima, komentarima i reportažama odrugoj godišnjici nasilja nad Srbima 17. i 18. marta 2004. godine. Novosadski „Dnevnik“objavio je članak „Dve godine od pogroma na Kosovu“, u kome su sumirane činjenice odogađajima 17. marta, bez dodatnih komentara novinara M. Bozokina 97 . U antrfileu, podnaslovom „Kfor: Nasilje se ne može ponoviti“, navedena je izjava komandantaMultinacionalne brigade „Sever“ Žana Filipa Morgerona da KFOR „ima sredstva imogućnosti da ispuni svoju misiju“. „Politika“ je objavila intervju sa episkopom raškoprizrenskimArtemijem u kome je ovaj vladika SPC ocenio da na „stravični bilans tih zločina... niko od predstavnika međunarodne zajednice nije obraćao pažnju“ 98 . „Vladika Artemijeupozorava da se pojedinačni napadi, ubistva, pljačke nastavljaju i posle 17. marta s ciljem daSrbi nikada ne dobiju osećaj bezbednosti“, naveo je novinar Milenko Pešić. Dnevni list88 Press, “Teror nad Srbima: Izboden mladić”, 29.03.2006.89 Glas javnosti, “Jasna poruka nasilja na Kosovu”, 13.05.2006.90 Kurir, “Terorizam“, 12.05.2006.91 Glas javnosti, “Zlo se nadvija nad Kosovom”, 12.05.2006.92 Press, „Na Kosovu opet ubijaju Srbe“, 02.06.2006.93 Nacional, „Dokle?“, 02.06.2006.94 Politika, “Rafal iz zasede”, 02.06.2006.95 Glas javnosti, “Jasna poruka nasilja na Kosovu”, 13.05.2006.96 Kurir, “Krvavi septembar”, 03.06.2006.97 Dnevnik, 17.04.2006.98 Politika, “Zločin je brzo zaboravljen“, 17.03.2006.23

„Danas“ je dvogodišnjicu obeležio člankom na celoj 4. stranici u kome su intervjuisanipredstavnici Srpskog nacionalnog veća – Rada Trajković, Marko Jakšić i Milan Ivanović, kaoi vladika Aartemije 99 . Novinarka J. Tasić nije razgovarala sa predstavnicima UNMIK,KFOR ili Vlade Kosova, kao drugoj, relevantnoj strani kojoj bi trebalo dati priliku dareaguje. U kratkom antrfileu naslovljenom sa „Džamije i pesma“ podseća se na paljenjedžamija u Beogradu i Nišu 2004. uz fotografiju niške džamije u plamenu. „Glas javnosti“ jeobjavio članak na dve stranice, sažet u podnaslovu: „Srbi ističu da će opstati. PredsednikTadić rekao da martovski pogrom ne sme biti zaboravljen. Premijer Koštunica izjavio da niposle dve godine nije uklonjena nijedna posledica svireposti, nasilja i etničkog čišćenja“ 100 .Tekst, koji je napisala Lj. Staletović, ilustrovan je sa dve fotografije potpisane sa: „Ugroženaosnovna ljudska prava“ i „Posledice divljanja Albanaca u Gnjilanu“. Tu je i antrfile:„Stradanje Srba BBC i CNN kriju“. Nema druge strane, niti je urađena bilo kakva analizasituacije na Kosovu dve godine posle nasilja. Umesto toga korišćena su opšta mesta – Srbižive „kao u logoru“, „ni po koju cenu se neće dozvoliti da Kosovo i Metohija budenezavisno“, „Srbi ubijani na najmonstruoznije načine“. U identičnom maniru pišu i„Večernje novosti“ 101 . U reportaži na dve srednje stranice izveštava se o protestnimokupljanjima Srba na Kosovu. „U Gračanici, pred oko 1.000 okupljenih, učenici osnovnih isrednjih škola, tekstovima i pesmama poručili su svetu kako ovde žive preostali Srbi“, pišuD. Damjanović i I. Radulović. Preneti su i stavovi predsednika i premijera Srbije BorisaTadića i Vojislava Koštunice, predstavnika SPC i političkih lidera kosovskih Srba, uantrfileima naslovljenim sa: „Svetska bruka“, „Krivci bez kazni“, „Simbol strahote!“,„Bombe na svetinje“. Na fotografijama su prikazani transparenti sa mitinga u severnojMitrovici: „Kosovo i Metohija je Srbija“, „Kosovo – duša Srbije“, „Nećemo carine unutarSrbije“. Najdrastičniji primer kršenja gotovo svih normi etičkog novinarstva ipak je tekst unedeljniku „Svedok“ čiji je autor Dragoljub Gajević 102 . Pozivajući se na anonimne izvore,ovaj novinar je za nasilje na Kosovu 17. marta 2004. okrivio „Albance“, „Amerikance“,UNMIK, „nemačku i hrvatsku tajnu službu“, Agima Čekua, Ramuša Haradinaja i HašimaTačija, kao i kosovske i međunarodne medije. Za spaljivanje džamija u Nišu i Beogradu,prema Gajeviću, odgovorne su „obaveštajne služba Hrvatske“ koje su imale za cilj„izjednačavanje zločina Albanaca i Srba“: „Kako su ’Svedoku’ potvrdili krugovi bliskiKancelariji UNMIK-a u Prištini, obaveštajne službe Hrvatske su i te kako umešane umartovske nemire, ali više u Beogradu, nego na Kosovu. Naš izvor je potvrdio da suhrvatske službe preko navijačkih grupa u Srbiji organizovale paljenje džamija u Beogradu iNišu, kako bi se pred očima sveta ’izjednačili zločini Albanaca i Srba’. Da su i neki ’visokifunkcioneri’ umešani u paljenje džamija potvrđuje činjenica da još nisu otkriveni pravi krivci iinspiratori“.Od 15. marta do 15. juna mediji u Srbiji izveštavali su o 18 etnički motivisanih napada naSrbe na Kosovu i njihovu imovinu. Ubijena je jedna osoba, dok su tri ranjene, svi unapadima vatrenim oružjem. Izvršeno je još sedam oružanih napada, ali bez ljudskih žrtava.Mediji su izvestili i o dva kamenovanja autobusa i tri demolirane crkve. Nije objavljen99 Danas, „Na Kosovu bez većih promena“, 17.03.2006.100 Glas javnosti, “Simbol strahote“, 18.03.2006.101 Večernje novosti, „Zločin bez zločinaca“, 18.03.2006.102 Svedok, „Etničko čišćenje zauvek bez kazne“, 21.03.2006.24

nijedan izveštaj u kome su Kosovska policijska služba, policija UNMIK ili KFOR potvrdilida su napadi izvršeni sa etničkom motivacijom. U pitanju su sledeći incidenti:1. Demolirana pravoslavna crkva u Uroševcu 17. marta 103 . Novinari D. Damjanović i I.Radulović pozivaju se na „izvor blizak policiji u Prištini“.2. Ranjen Milisav Ilinčić, star 19 godina, u severnoj Mitrovici 104 . Ovog mladića su kod mostana Ibru ranila dvojica Albanaca, koji su prešli iz južnog dela grada. „Press“ je utvrdio da je upitanju „teror nad Srbima“, bez pozivanja na bilo kakav izvor o motivaciji za taj napad.3. Napad na kuću Srbina u severnoj Mitrovici 105 . Nepoznate osobe bacile su dva„molotovljeva koktela“ na kuću u vlasništvu Srbina u naselju Bošnjačka mahala.Nepotpisani novinar „Glasa“ razgovarao je sa lokalnim srpskim političarem NebojšomJovićem koji je ocenio da je to „još jedan primer etničkog pritiska“.4. Demolirana pravoslavna crkva u selu Gojbulja kod Vučitrna 106 . Nepotpisani novinar„Glasa“ najpre je naveo da su u pitanju „nepoznati vandali“, da bi kasnije napisao da„meštani misle da je to pritisak“ kako bi se iselili.5. Kamenovan autobus sa piscima koji su išli u manastir Visoki Dečani 107 . Napad je izvršen ublizini naselja Dečani, prenela je „Politika“ vest agencije „Tanjug“.6. Kamenovana kuća Srbina u severnoj Mitrovici 108 . „Glas“ je javio da su „Albanci“kamenicama slomili stakla na kući jednog Srbina. Izvor nije naveden. Kosovska policijskaslužba je potvrdila da je izvršen napad, ali ne i ko su napadači.7. Kamenovan automobil kod Mitrovice 109 . Prema „Glasu“, Albanci su u naselju Suvi Dokamenovali automobil u kome se nalazio Srbin. Ova vest je objavljena identično kaoprethodna.8. Napad na Srbe u selu Tučep 110 . Nepotpisana vest „Glasa“: „Grupa nepoznatihnaoružanih osoba napala je juče oko jedan sat ujutru kuću Danila Džolića (75) u kosovskomselu Tučep, u opštini Istok. U napadu niko nije povređen, a na kući u kojoj su bili Džolić injegova supruga, pričinjena je materijalna šteta. Srpski izvori iz sela Tučep rekli su agencijiBeta da su napadači verovatno želeli da ukradu Džolićev traktor, pošto je iz sela većukradeno najmanje četiri traktora. (...) Srbi iz tog metohijskog sela strahuju da bi se napadimogli ponoviti“.103 Večernje novosti, „Zločin bez zločinaca“, 18.03.2006.104 Press, „Teror nad Srbima: Izboden mladić“, 29.03.2006;105 Glas javnosti, „Napad na srpsku kuću“, 16.04.2006.106 Glas javnosti, „Oštećena crkva u Gojbulji“, 16.04.2006.107 Politika, „Kamenovan autobus sa piscima“, 26.04.2006.108 Glas javnosti, „Dva incidenta u Mitrovici“, 24.04.2006.109 Ibid.110 Glas javnosti, „Napad na Srbe u selu Tučep“, 24.04.2006.25

9. Miniran izvor vode u Klokot banji 111 . „Novosti“ izveštavaju da je miniran izvor vode’Sveti Ilija’ u Klokot banji na istoku Kosova. Novinar D. Damjanović je u prvoj rečenicinapisao da su napad izvršila „nepoznata lica“, da bi u nastavku izveštaja naveo: „Sada jesigurno da su ovo učinili ekstremisti, ne samo da nam ne dozvole dobru pijaću vodu, već danas dodatno uplaše“. Novinar nije konsultovao Kosovsku policijsku službu, niti je naveoidentitet „meštana“, koji su mu bili izvor za vest o miniranju Ovo drugo je pokušao daobjasni: „Koliki se strah uvukao u ovdašnje Srbe govori i to da svi mole da im se ne pominjeime“.10. Bačena bomba na gradski vodovod u severnoj Mitrovici 112 . „Novosti“ su objavile vest„Tanjuga“ da je izvršena „diverzija“ na gradskom vodovodu u severnom delu Mitrovice,odnosno da je u pitanju, kako u nadnaslovu piše: „Provokacija terorista u severnojMitrovici“. Izraze „diverzija“ i „teroristi“ upotrebio je jedini izvor za ovu vest – direktorgradskog vodovoda Vladimir Rakić, inače političar, nekadašnji funkcioner Srpskognacionalnog veća. Novinar je njegovo mišljenje plasirao kao činjenicu.11. Oružani napad na sveštenika SPC i njegovu porodicu kod Mitrovice 113 . Novinarka„Politike“ B. R. izvestila je da su „nepoznati napadači“ pucali na vozilo Raško-prizrenskeeparhije, na magistralnom putu Mitrovica – Priština, kod „imaginarne linije“ između severnei južne Mitrovice. Izvor nije naveden.12. Kamenovan autobus sa Srbima 114 . Novinarka „Politike“ S. R. napisala je da su „albanskimališani iz sela Rudnik bacali kamenje“ na autobus sa oko 50 Srba. Autobus je imao „vidneoznake UN“. Niko nije povređen, a šteta na vozilu je „znatna“. Izvor nije preciziran.13. Ranjena dva Srbina na benzinskoj pumpi kod severne Mitrovice. Ovaj incident izazvao jeveći broj tekstova u srbijanskim medijima koji su ili eksplicitno tvrdili da je oružani napadetnički motivisan ili su događaj stavljali u takav kontekst. Takođe, u pitanju je bila informacija– „okidač“ za tvrdnje da dolazi do eskalacije nasilja nad kosovskim Srbima. „Blic“ je na dvestranice objavio članak „Ranjena dvojica srpskih mladića“ 115 u kome su, pored osnovnihinformacija o samom događaju, prikazani grafikoni o napadima na kosovske Srbe u 2005. i2006. godini, kao i antrfilei sa naslovima: „Srbi traže sigurnost“ i „Vlada Srbije ogorčena“.„Glas javnosti“ je navedeni događaj iskoristio da zaključi da se „zlo nadvija nadKosovom“ 116 . Mada je u prvim rečenicama opširnog članka navedeno da su napad izvršile„nepoznate osobe“ i da je kosovska policija utvrdila da je motiv bio pljačka, novinari B. R. iO. D. u nastavku bez ikakve ograde tvrde da su napadači bili kosovski Albanci i da jeincident etnički motivisan. Konstrukcija se nastavlja dugačkom izjavom anonimnog „izvorabliskog bezbednosnim snagama na Kosmetu“, koji govori o „ekstremnim grupamaAlbanaca“ čiji je „zadatak“ da „odreaguju terorističkim napadima“ ukoliko pregovori ostatusu Kosova „krenu neželjenim tokom“. Tabloid „Kurir“ nastavio je sa neprofesionalnimizveštavanjem o događajima na Kosovu, ovoga puta tekstom u kome se, u podnaslovu, ističe111 Večernje novosti, „Srbi u panici“, 05.05.2006.112 Večernje novosti, „Bačena bomba na vodovodnu stanicu“, 06.05.2006.113 Politika, „Hici iz crnog golfa“, 08.05.2006.114 Politika, „Kamenovan autobus“, 10.05.2006.115 Blic, 12.05.2006.116 Glas javnosti, „Zlo se nadvija nad Kosovom“, 12.05.2006.26

da „učestali napadi na kosovske Srbe u poslednjih nedelju dana imaju za cilj prekidpregovora o statusu južne pokrajine i etničko čišćenje Kosovske Mitrovice“ 117 . Pozivajući sena ocene Marka Jakšića, srpskog političara sa severa Kosova i Nenada Đurđevića,koordinatora Centra za nenasilni otpor, novinar S. V. navodi da je napad na benzinskupumpu kod Mitrovice bio „teroristički napad albanskih terorista“ i da je to „četvrti napad naSrbe u Severnoj Mitrovici u poslednjih nekoliko dana“. Fotografija koja ilustruje članakpotpisana je sa: „Da li će se ponoviti 17. mart...“.14. Demolirana crkva u Podujevu 118 . Novinar „Novosti“ D. Damjanović objavio jeinformaciju o skrnavljenju pravoslavne crkve u Podujevu, ne pozivajući se na izvor. Uz to jesumirao medijske izveštaje o incidentima tokom maja, da bi zaključio da su „teroristi krenuliu novu ofanzivu na kosovsko – metohijske Srbe“.15. Granatirana prodavnica u Leposaviću 119 . Novinar „Novosti“ Ivan Radulović izvestio jeda su nepoznate osobe ispalile više hitaca iz ’zolje’ na supermarket u vlasništvu Srbina inaveo da je to „novi oružani napad albanskih terorista na severu Kosova i Metohije“.Novinar nije obrazložio na čemu zasniva ovu tvrdnju.16. Oružani napad u severnoj Mitrovici 120 . Novinarka „Politike“ Biljana Radomirovićjavila je da je u naselju Bošnjačka mahala u severnoj Mitrovici jedan Albanac pucao iz pištoljana grupu Srba, pritom ih psujući zbog etničke pripadnosti, kao i da niko nije povređen.Kosovska policija potvrdila je napad, ali ne i zbog čega je do njega došlo.17. Fizički napad na srpske advokate u Maloj Kruši 121 . „Večernje novosti“ objavile sučlanak povodom incidenta u selu Mala Kruša, kada su stanovnici napali dvojicu advokatasrpskih generala optuženih u Hagu za ratne zločine na Kosovu, između ostalih i u tom selu.U napadu su povređena tri policajca i prevodilac, kao i 36 meštana. „Novosti“ su preneleporuku šefa UNMIK Sorena Jesena Petersena da „pošto Kosovo prolazi kroz proces statusa,ovo je vreme kada svi njegovi građani treba da definišu parametre za demokratsko,multietničko društvo zasnovano na vladavni prava“. Neutralno intoniran tekst je,uredničkom intervencijom, dobio novo značenje: „Petersena nije zabrinulo što su ljudipovređeni, nego što incident otežava dobijanje nezavisnosti Kosova“, komentar je urednikakoji je stavljen u podnaslov.18. Ubijen Miljan Vesković u blizini severne Mitrovice. Poput ranjavanja dvojice radnika nabenzinskoj pumpi i ovaj incident je u većini medija apriori označen kao etnički motivisan.„Politika“ 122 je, pored faktografskog navođenja okolnosti zločina, prenela kratku izjavuportparola UNMIK policije da „nema saznanja da incident ima bilo kakve međuetničkemotive“. Nakon toga, novinarka B. Radomirović je više od polovine izveštaja posvetilaizjavama srpskih političara, koji su „najoštrije osudili zločin“. Predsednik SNV severnogKosova Milan Ivanović optužio je portparola policije da „asistira Petersenu u konstantnom117 Kurir, „Terorizam“, 12.05.2006.118 Večernje novosti, „Autobus kamenovan, crkva demolirana“, 13.05.2006.119 Večernje novosti, „Zoljom na supermarket“, 17.05.2006.120 Politika, „Albanac pucao na Srbe“, 20.05.2006.121 Večernje novosti, “Napadi ugrožavaju status Kosova“, 27.05.2006.122 Politika, „Rafal iz zasede“, 02.06.2006.27

plasiranju laži“. „Tvrdim... da su u pitanju Albanci“, kaže Ivanović o počiniocima ubistva.Predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović ocenio je da se „najverovatnije radi o albanskojterorističkoj grupi“. Novinar tabloida „Press“ potpisan sa R. P. je, poput uredništva„Politike“, naveo jednu rečenicu iz izjave predstavnika UNMIK policije, a zatim je „dao reč“političarima iz Srbije koji su poručili da su kosovski Srbi „prepušteni na milost i nemilostkriminalcima, ubicama i teroristima“ (Socijaldemokratska partija), odnosno da je to nastavak„surovih i zločinačkih ubistava“ (DSS) 123 . Najdalje je otišao tabloid „Nacional“ 124 , unepotpisanom tekstu, koji u podnaslovu ističe da „UNMIK i dalje bolesno ponavlja...“, dokje antrfile naslovljen sa „UNMIK – teške budale“.EKONOMSKA I SOCIJALNA PITANJADrugu polovinu marta i početak aprila obeležila je kampanja zvaničnog Beograda da se Srbikoji su na Kosovu zaposleni u lokalnoj samoupravi, zdravstvu i školstvu odreknu primanja izkosovskog budžeta. Nosilac kampanje bili su Koordinacioni centar i funkcioneriDemokratske stranke Srbije, a podršku su imali u jednom delu beogradskih medija, pre svega„Večernjim novostima“ i „Politici“. Povod za ovakve zahteve jeste početak pregovora ostatusu Kosova, odnosno težnja međunarodne administracije na Kosovu i lokalnih institucijada se srpska zajednica integriše u društvene i političke strukture. Beograd sasvim otvorenoopstruiše proces integracije: „Da li Srbi hoće da se integrišu u sistem Prištine ili hoće vezu saBeogradom“, zapitao je zvaničnik Koordinacionog centra (KC) Vuko Antonijević 125 , dok jefunkcioner DSS Dušan Proroković tvrdio da je primanje plate iz budžeta Kosova „adut zaAlbance“ u pregovorima 126 . List „Blic“ se u uredničkom komentaru žestoko usprotiviopritiscima na kosovske Srbe: „Ima li Srbija prečeg interesa na Kosovu od dobrobititamošnjih Srba? Vlada Srbije smatra da ima (...) Kakav sraman ultimatum!“, piše u tomkomentaru 127 . Kampanja pritisaka okončana je u prvoj nedelji aprila, bez jasne informacije oodzivu srpskog stanovništva pozivima Beograda.Reportaže iz srpskih enklava na Kosovu standardna su tema štampe, kao i osnovna teza dasu meštanima ugroženi fizička bezbednost, sloboda kretanja i osnovna socijalna sigurnost.Novinari tom prilikom ne konsultuju „drugu stranu“ – opštinske vlasti, UNMIK ili nadležnaministarstva u Vladi Kosova., već se priče svode na ispovesti stanovnika i pokušaje slikovitogopisivanja uslova života 128 . Nijedan beogradski medij nije objavio nijednu priču osvakodnevnom životu većinskog albanskog stanovništva na Kosovu i njihovim socijalnim iekonomskim problemima.123 Press, „Na Kosovu opet ubijaju Srbe“, 02.06.2006.124 Nacional, „Dokle?“, 02.06.2006.125 Politika, „Srbi bez ’treće’ plate“, 24.03.2006.126 Večernje novosti, „Adut za Albance“, 24.03.2006.127 Blic, „Sraman ultimatum“, 29.03.2006.128 Politika, „Čekaju bolje dane“, 27.03.2006; Politika, „Bez jaja za Uskrs“, 22.04.2006.28

Privatizacija na Kosovu i nerešena imovinska pitanja su, takođe, redovna tema, u velikojvećini slučajeva obrađivana isključivo iz ugla interesa zvaničnog Beograda ili u ispovednimintervjuima sa raseljenim Srbima i bez konsultovanja predstavnika međunarodneadministracije i kosovskih institucija. Izuzetak je članak objavljen u magazinu„Ekonomist“ 129 , u kome je detaljno objašnjen proces privatizacije, sa mnogo činjenica i bezpolitičkih komentara. Kraće tekstove kritički orijentisane prema vlastima u Beogradu, a uvezi sa imovinskim pitanjima, objavili su „Glas javnosti“ 130 i „Blic“ 131 , ali nisu nastavili daistražuju važne priče o nedovoljnoj aktivnosti Beograda u pomoći kosovskim Srbima da rešestambene probleme.Na sedmu godišnjicu početka NATO bombardovanja, 24. marta 2006. počela je kampanjadržavnih vlasti Srbije da se Srbi zaposleni u školstvu, lokalnoj samoupravi i zdravstvu naKosovu odreknu plata koje dobijaju iz kosovskog budžeta (tzv. „UNMIK-ove plate“). Usuprotnom, ostaće bez paralalenih plata koje dobijaju iz budžeta Srbije. Ova inicijativaobelodanjena je na konferenciji za novinare Demokratske stranke Srbije u severnoj Mitrovici.„Politika“ 132 je prenela izjavu Vuka Antonijevića, koji je i potpredsednik KC, „da je stavjasan, važi za sve, Srbija nikoga ne prisiljava, međutim valjalo bi da svi ispoštuju odlukuRepublike Srbije“. „Na nedavnim pregovorima u Beču Ljufti (Ljutvi – Lutfi, op.aut) Haziri jeapostrofirao da je 17.000 Srba integrisano u kosovsko društvo, što postaje problem i zapregovarački tim i za budućnost pregovora. (...) Da li Srbi hoće da se integrišu u sistemPrištine ili hoće veze sa Beogradom“, rekao je Antonijević, a prenela B. Radomirović.„Politika“ je u okviru istog izveštaja objavila i stav Olivera Ivanovića, lidera „Srpske liste“,koji je za RTV B92 izjavio da su zahtevi KC „veoma opasni prema Srbima“ koji bi zbogdodatne socijalne nestabilnosti mogli da počnu da napuštaju Kosovo. „Večernje novosti“su takođe, na prvi pogled balansirano izvestile o početku kampanje KC-a 133 : prenele su vestagencije „Beta“ u kojoj je ravnopravni tretman dat zagovorniku ideje (Dušan Proroković izDSS) i suprotstavljenoj opciji (Ranđel Nojkić iz „Srpske liste“). Međutim, opremom tekstasugerisale su koji stav smatraju ispravnijim. Naslov sugeriše da primanje plata daje Prištini„adut“ u pregovorima, dok je u podnaslovu citiran Dušan Proroković. Predsednica KCSanda Rašković Ivić oglasila se 27. marta intervjuom za „Večernje novosti“ u kome jeporučila da novac koji Srbi dobijaju iz budžeta Kosova „nema dobre namere“ 134 . „Neko koSrbima na Kosmetu ugrožava osnovna ljudska prava i ne želi da im otkupi nijednu papriku,sada bi da deli donacije za prosvetu. U takvu dobrotu nemamo poverenje. Gubitak 130 – 180eura mesečno ne može da podstakne na iseljavanje one koji već primaju dobre plate“, rekla jeRašković Ivić u razgovoru sa M. Z. Radonjićem. Isti list objavio je potom reakcije na pozivpredsednice KC i naslovio ih sa „Pare dele Srbe“ 135 . Novinar D. Damjanović prvo jepreneo kratku izjavu Olivera Ivanovića da će njegova lista „ignorisati poziv“, da bi potomsam prokomentarisao: „U sličnom tonu reagovao je manji broj ovdašnjih Srba, a većina jeodlučila da pocepa vaučere, kojima su primali novac iz budžeta Kosova“. S druge strane,„Blic“ je u redakcijskom komentaru koji je napisao novinar lista Dejan Vukelić ocenio da129 Ekonomist, „Prodaja ili likvidacija“, 22.05.2006.130 Glas javnosti, „Za stanove u Gračanici fali sedam miliona dinara“, 02.04.2006.131 Blic, „Povraćaj imovine na Kosovu“, 03.05.2006132 Politika, „Srbi bez ’treće’ plate“, 24.03.2006.133 Večernje novosti, „Adut za Albance“, 24.03.2006.134 Večernje novosti, „Taj novac nema dobre namere“, 27.03.2006.135 Večernje novosti, 29.03.2006.29

je u pitanju „sraman ultimatum“ 136 : „Ima li Srbija prečeg interesa na Kosovu od dobrobititamošnjih Srba? Vlada Srbije smatra da ima (...) Kakav sraman ultimatum! Srbija na Kosovunema i ne sme da ima prečeg interesa od dobrobiti Srba koji tamo žive. Ko misli drugačije,neka se preseli na Kosovo gde će praznog stomaka braniti srpske nacionalne interese“.Suprotni stav ima „Politika“ 137 . Novinarka Stana Ristić objavila je članak u kome su obasagovornika – Sanda Rašković Ivić i Dušan Janjić, zagovornici stava da se Srbi odreknukosovskog dodatka, a stav novinarke posebno je naglašen podnaslovom u kome se, bezikakve ograde, navodi: „Zahtev Koordinacionog centra da se Srbi opredele za plate iz Srbijeili Unmika ima puno utemeljenje u zaključcima bečkih pregovora o decentralizaciji“.Kampanja koja je naglo počela naglo se i završila. Samo su „Večernje novosti“ početkomaprila nastavile da objavljuju pozive zvaničnika za odricanje od plate iz budžeta Kosova.„Neće novac iz Prištine“ naslov je izveštaja koji je 6. aprila potpisao M. Z. R. pozivajućise na Koordinacioni centar. U nadnaslovu novinar navodi da su „svi“, a u tekstu „gotovo svi(99,7 odsto)“, Srbi zaposleni u zdravstvu i školstvu na Kosovu prihvatili zahtev tog centra daod sada primaju plate isključivo iz budžeta Srbije. „Uprkos velikim pritiscima i pretnjamaAlbanaca, isto su učinili i zaposleni pripadnici goranske zajednice, koji su se gotovostoprocentno opredelili za poslodavca iz Beograda“, rečeno je u KC. „Novosti“ su,međutim, 4. aprila objavile da su poziv KC prihvatili „svi“ prosvetni radnici iz Gore 138 , a 3.aprila da je u pitanju „većina“ njih 139 .Nijedan beogradski medij nije objavio tačan podatak koliko se Srba na kraju odrekloprimanja iz budžeta Kosova.„Politika“ je list koji redovno objavljuje reportaže iz srpskih sela na Kosovu. U ovoj analizinavešćemo dve karakteristične. „Čekaju bolje dane“ 140 , naslov je teksta koji potpisujeStanko Stamenković, o socijalnom položaju Srba u istočnom Kosovu i propadanju fabrikau tim sredinama. Albanci se ne pominju, osim kao potencijalna opasnost: „Ovo je poslednjafabrika za sprečavanje iseljavanja Srba sa Kosmeta. Mi smo poslednje srpsko selo, niz putpočinju albanska“, citira novinar jednog od sagovornika. Reportaža situaciju na Kosovu do1999. opisuje gotovo kao idiličnu: „... fabrike, koje su od 1999. krenule u sunovrat“, „kadsamo pomislim da smo do 1999. izvozili robu za Italiju“... Činjenica da je velika većinaalbanskog stanovništva na Kosovu čitavu deceniju bila isključena iz ekonomskog sistemaSrbije u tekstu nije pomenuta, kao ni da je privreda Srbije za vreme vladavine SlobodanaMiloševića bila u međunarodnoj izolaciji. Autor nije naveo i da svi građani Kosova, a nesamo Srbi, trpe restrikcije struje i nezaposlenost. Anica Nikolić napisala je reportažunaslovljenu „Bez jaja za Uskrs“ 141 . U pitanju je zapis iz sela Velika Hoča koja je u člankuproglašena za „najugroženiju srpsku enklavu“. Govori se o teškoj socijalnoj situaciji u tomselu pred uskršnje praznike, uz citiranje meštana koji govore o neobrađenim njivama,nezaposlenosti, ugroženoj bezbednosti... Jedna od tipičnih reportaža iz srpskih sredina naKosovu, napisana sa ciljem da javnosti u Srbiji predstavi ugroženost kosovskih Srba, uzuobičajena preterivanja („najugroženija srpska enklava“) donosi još jedan stereotip, ovog136 Blic, „Sraman ultimatum“, 29.03.2006.137 Politika, „Za čiste i jasne odluke“, 30.03.2006.138 Večernje novosti, „Neće pare iz Prištine“, 04.04.2006.139 Večernje novosti, „Ucenjuju Gorance“, 03.04.2006.140 Politika, 27.03.2006.141 Politika, 22.04.2006.30

puta rodni: „Najspretnije kosovske devojke su one koje zauzimaju bolja mesta u redu zahumanitarnu pomoć, a najugledniji momci su oni sa radnom knjižicom“. Ovaj stereotip jezavredeo da bude stavljen u antrfile članka. Opasnije preterivanje, međutim, nalazi se ureportaži „Celo Bresje se prodaje“, koju je za „Večernje novosti“ napisao D.Damjanović 142 . Novinar tvrdi da selo Bresje u centralnom Kosovu „...ovoga proleća kao daodbrojava poslednje dane na pradedovskim ognjištima“. Pozivajući se na „ovdašnje seljane“,on izveštava da Srbi planiraju masovni odlazak iz sela, zbog ugrožene bezednosti i teškeekonomske situacije. Imenovan je samo jedan sagovornik, lokalni meštanin, a zvanični izvori- predstavnici UNMIK, nadležnih ministarstava u Vladi Kosova, bilo koja međunarodnahumanitarna organiazacija, vlasti iz Beograda – nisu konsultovani. Naslov, takođe,eksplicitno tvrdi da svi stanovnici Bresja planiraju odlazak, što ne piše nigde u tekstu.Konstantan manjak “druge strane” u tekstovima o ekonomskim i socijalnim temamaprisutan je i u izveštavanju nedeljnika “Vreme”. U analiziranom periodu ovaj list je objaviotri obimne teme o privatizaciji, nezaposlenosti i imovinskim problemima na Kosovu, pričemu je akcenat bio isključivo na srpskoj strani. U analizi “Od čega zapravo žive Srbi naKosovu” 143 , novinar Bojan Pantić je problem nezaposlenosti i crnog tržišta razmatraoisključivo iz ugla kosovskih Srba. Intervju sa šefom ekonomskog tima Srbije za KosovoNenadom Popovićem, u istom broju, naslovljen sa “Trougao: Srbi, Albanci i UNMIK”takođe se bavi samo jednim “krakom” tog “trougla” – interesima Srba u procesu privatizacijena Kosovu. U tekstu “Nosioci stanja” 144 novinarka Olivera Stojanović kritički piše oprocesu vraćanja imovine Srbima raseljenim sa Kosova. “Teško je pretpostaviti da rešenjespora oko srpske imovine … može imati srećan kraj posle kog bi zakonski vlasnici uživalibar minimalna prava koja su im zagarantovana dokumentacijom. Jer, ako je suditi premadosadašnjim primerima, i sam UNMIK je nakon Kumanovskog sporazuma preuzeo državnui društvenu imovinu na Kosovu bez ikakvih kompenzacija srpskoj strani”, komentarišenovinarka “Vremena”. U tekstu objavljenom na tri stranice novinarka je razgovaralaisključivo sa raseljenim Srbima i nije imala nijednog sagovornika iz Vlade Kosova, UNMIKa,Direkcije za imovinska pitanja, Agencije za privatizaciju ili lokalnih samouprava. “Vreme”je u junu objavilo i drugi intervju sa Nenadom Popovićem 145 u kome se govori, poredprivatizacije, i o ekonomskim interesima Srbije na tržištu Kosova. U istom broju list jeobjavio reportaže iz Gračanice i severne Mitrovice, naslovljene sa “Spremni na sve” i“Evropski priključak”, opet bez bilo kakvih informacija o životu građana albanskenacionalnosti na Kosovu, o njihovim problemima, interesima, bojaznima i težnjama.142 Večernje novosti, 25.04.2006.143 Vreme, 30.03.2006.144 Vreme, 04.05.2006.145 Vreme, „Glava pod tepihom“, 08.06.2006.31

DODATAKTUŽEN “KURIR” ZBOG GOVORA MRŽNJEInicijativa mladih za ljudska prava podnela je tužbu protiv dnevnog lista “Kurir” zboggovora mržnje u tekstu pod nazivom „Navijači Prištine istakli transparent "Srbija kao'nokija', sve manja i manja".Tužba je podneta Prvom opštinskom sudu u Beogradu 12. maja 2006. godine, a u njoj sezahteva da bude utvrđeno da pomenuti tekst predstavlja govor mržnje, da tekst budeuklonjen sa internet stranice ovog dnevnog lista, da se zabrani osnivaču i glavnom iodgovornom uredniku da ubuduće objavljuju tekstove slične sadržine, kao i da se na istommestu objavi presuda bez ikakve naknade i komentara.U dnevniku “Kurir” je 13. aprila 2006. godine, na stranici broj 23. objavljen članak „NavijačiPrištine istakli transparent "Srbija kao 'nokija', sve manja i manja". Ovaj tekst predstavljagovor mržnje zbog toga što se u njemu za Albance koristi pežorativni termin “Šiptari”, sajasnom namerom da se ceo narod omalovaži i uvredi. Aludira se i da bi Albanci “brženapredovali kada bi u Beogradu i dalje imali staratelja”, što ukazuje i na određene ratnohuškačkeelemente teksta. Dodaje se da Albanci “do juče ni za sapun nisu znali, a limun sugrizli sa korom, a danas su u prilici da se sprdaju na račun srpske nesposobnosti”. Ovim seAlbanci žele prikazati kao prljav i necivilizovan narod, prema kome su Srbi superiorni.Ovaj tekst predstavlja jedan od najekstremnijih primera govora mržnje, koji pojedini mediji uSrbiji kontinuirano koriste kada su u pitanju kosovski Albanci. Inicijativa mladih za ljudskaprava će i ubuduće reagovati na slične primere zloupotebe novinarske profesije i širenjanacionalne, verske, rasne i rodne netrpeljivosti.32