ekonomija

energijasu načelno prisutni na samomkopu. Međutim ako tako možemoda kažemo sistemski problem saostvarivanjem potrebnog kvalitetauglja započeo je na površinskomkopu Tamnava - Istočno poljenegde oko 90-ih godina. Problemse prvo javljao samo u zapadnomdelu kopa da bi se kasnije proširiona celu dužinu bloka. Zbog toga suuvedeni selektivno otkopavanje ihomogenizacija uglja. Izvršena jepotpuna promena tehnologije radai napravljeni su novi uređaji zaselektivan rad („F” traka).Dodatni problem je bio stalnizahtev TE da kvalitet uglja upogledu DTE bude veći od 7000kJ, a pri tome nikako manji od6500 kJ. Ovo je stvaralo dodatneprobleme jer je ugovorom izmeđuTE i Kolubare bio predviđenkvalitet i način praćenja ipremiranja; minimalan kvalitet kojitreba da iznosi 5224 kJ. Međutim,pokazalo se da su ti okviri preširokii da ugalj može imati najmanje6500 kJ. Dalji tok događajaje bio takav da je raslojenostugljenog sloja bila sve veća pa jeproblem kvaliteta bio stalna temau odnosima rudnik - elektrana. Uanalizama se pokazalo da i poredtoga što su tehnološka rešenjaomogućila rad u novim uslovimaljudski faktor je igrao znatnu uloguu proceni kvaliteta uglja na etaži.Dakle, procenu kvaliteta ugljana etaži trebalo je prebaciti saoperativnog osoblja na računaromvođen sistem upravljanjakvalitetom. Ovakav sistem postojiu svetu jer se svi manje više srećusa sličnim problemima. U našemokruženju se to recimo radi uBugarskoj i Grčkoj.Sistem se zasniva na modeliranjuležišta koje podrazumeva dase ono podeli na mini blokove.Zatim se na osnovu geološko- istražnih radova odredekarakteristike malog minibloka.Ukoliko to ležište stavimo ukoordinatni sistem i na nekojlokaciji sa poznatim koordinatamazapočnemo otkopavanje bageromznaćemo kvalitet uglja. Ako pritome bageru zadamo parametrerada koji određuju rez i vremenjegovog otkopavanja znaćemoi kapacitet. Na osnovu ova dvaizlazna parametra definisana jeproizvodnja. Naravno da je poredovoga potrebno napraviti program„softver” koji će u realnomvremenu odrediti šta će se kopati,šta će se odbaciti i kada bagermora da se zaustavi zbog lošegkvaliteta uglja. Upravo ovaj softvereliminiše subjektivnu procenuoperatera na etaži koji može da„vidi” drugačije od kolege, naročitoako je noć, pada kiša ili je sneg imagla. Ipak za ceo sistem osnovaje model ležišta odnosno kvalitetuglja miniblokova. Tačan kvalitetuglja dodeljen miniblokovimau modelu ležišta omogućavaodlučivanje šta se mora odbaciti,šta se može otkopavati samostalno,a šta se mora homogenizovati. Pritome je vrlo važno prognoziratikvalitet homogenizacije.Homogenizacija je proces mešanjaugljeva dva kvaliteta. Pri tomese podrazumeva da je potrebnodobiti ugalj željenog kvaliteta.Zato se moraju znati kvaliteti ikoličina ugljeva koji učestvuju uhomogenizaciji. Homogenizacijase najčešće radi sa dva bagera.Međutim homogenizacija jemoguća sa jednim bagerom kadase kombinuju slojevi različitihkvaliteta u jednom rezu. Mogućaje homogenizacija i sa više od dvabagera. Za ceo sistem neophodnoje što tačnije odrediti kvalitetuglja. Pod pojmom kvalitetuglja podrazumeva se uglavnomtoplotni efekat, odnosno donjitoplotni efekat DTE. Međutimkvalitet neke količine uglja nijeuvek ista veličina. To kakav ćeneki ugalj imati kvalitet zavisi odnačina, mesta i vremena uzimanjauzoraka. Kvalitet uglja prati se prisagorevanju u kotlu TE, zatim priutovaru u vagone i pri geološkimistraživanjima. Ceo sistem radapreduzeća podređen je upravotoplotnoj vrednosti uglja koju„pokaže” kotao. Ostale vrednostikvaliteta uglja su pomoćne.One služe da bi se mogle vršitiprognoze modeliranja. Geološkaistraživanja nam daju prve podatkeo toplotnoj vrednosti nekog uglja.Ona se izvode po standardnojproceduri, ali se ona moraprilagoditi uslovima ležišta.Kvalitet uglja pri geološkim[017]istraživanjima ima sistemskugrešku koja nastaje samimbušenjem bilo ono „suvo” ili saisplakom. Pored toga moguća jegreška zbog sušenja uzorka, ali injegove pripreme u laboratoriji.Kvalitet uglja dobiven na mestuutovara u vagone u našemslučaju na drobilani površinskihkopova Tamnava - Zapadnopolje i polja Veliki Crljeni jenajreprezentativniji. Svrhauzimanja je pored proverekvaliteta i plaćanje isporučeneenergije. Sistem uzorkovanja jevrlo kvalitetan. Od 3000 t ugljaili dve kompozicije uzima senekoliko tona uzoraka automatskimpresecanjem mlaza. Zatim se izvršinjegovo mlevenje, skraćivanje, dabi se na kraju dobila tri uzorka odpo 1kg. Dva uzorka se analiziraju udvema laboratorijama dok je trećitakozvani „super uzorak”. On jemerodavan u slučaju neslaganjarezultata parametara kvalitetauglja/vrednosti DTE izmeđulaboratorija kopa i TE, ako jerazlika veća od 334 kJ. Na kvalitetuzorka u ovom slučaju znatnoutiču vremenski uslovi. Ugalj sekopa, putuje trakama više od 1/2sata. Vremenske prilike utiču navrednosti DTE tako kada pada kišaili sneg njemu se smanjuje DTE,a kada je sunčano i toplo vremevrednost se povećava. Dakle, nijeisti kao uzorak istog uglja uzet prigeološkim istražnim radovima iuzorak uglja uzet pri utovaru zaelektranu. Treba još dodati i toda se na deponijama drobilanei TE takođe nalazi ugalj koji jeizložen spoljnjem uticaju. Promenakvaliteta uglja na deponijama jeuglavnom u pravcu smanjenja DTEjer se deponuje pune tokom jeseni,zime i proleća odnosno za vremepadavina.Analiza uglja u laboratoriji seobavlja prema standardimaSRPS-a, koji definišu pripremuuzoraka uglja i svođenjelaboratorijskog uzorka naanalitički, zatim određivanje vlage,pepela, gornje kalorične vrednostii način izračunavanja donjekalorične vrednosti. Najsloženijii svakako vrlo važan deo analizeparametara kvaliteta uglja jepriprema uzoraka. Pripema se