OSNOVI NA DEMOKRATIJATA

OSNOVINA DEMOKRATIJATAODDETSKAPERSPEKTIVA

ZA OSNOVITE...Demokrati~nosta ne e vrodena osobina. Demokratijata se u~i. Od najmali nozei vo site situacii.Sakame na{ite deca da `iveat vo demokratsko gra|ansko op{testvo. Tie sami}e mo`at da go sozdadat ako znaat {to e toa demokratija i kako se praktikuva.Zatoa u{te od osnovnoto obrazovanie gi u~ime na osnovite na demokratijata:pravda, odgovornost, privatnost, vlast i vladeewe vo semejstvoto, u~ili{teto,lokalnata zaednica i dr`avata. Gi u~ime kako da bidat aktivni gra|ani i giosposobuvame da gi re{avaat problemite. A decata im davaat novi dimenzii naovie vrednosti - svojata iskrenost i fantazija.U~enicite na krajot na ~etvrto oddelenie gi pra{uvavme za toa kolku i kakogi razbrale Osnovite na demokratijata, odnosno programata {to zaedno so nivnitenastavnici ja realizirale ~etiri godini. U~enicite od {esto oddelenie nipoka`aa vo koja merka se steknale so ve{tinite za gra|ansko deluvawe vo u~ili{tetoi vo lokalnata zaednica, a {to gi u~ele niz programata Proekt gra|anin.Ne{to razbrale i nau~ile pove}e, ne{to pomalku, nekoi pove}e, nekoi pomalku.Koga na edno mesto }e pro~itate tolku interesni razmisluvawa, simpati~nikomentari i „gafovi“, nezapirliva e potrebata da go spodelite u`ivawetovo niv. Umnite glavi~ki i nekoi, zasega, zbuneti mali gra|ani, zaslu`uvaat nivniterazmisluvawa da bidat ovekove~eni. I toa e osnovnata cel na ova izdanie.Vo kni{kava se dadeni izbrani interesni odgovori na nekoi od 150-te pra-{awa na nekoi od 2500-te ispituvani u~enici. Od niv mo`e da se vidi kako decataja razbiraat demokratijata, a vozrasnite mo`at ne{to i da nau~at za nea.So „biserite“ na decata obidete se da se zabavuvate, oslobodeni od predrasudii namera da vr{ite procena na nivnoto znaewe ili neznaewe. Imajte predviddeka ova se samo del od odgovorite i deka toa se samo deca na 10-godi{na i12-godi{na vozrast koi nie gi vospituvame vo semejstvoto, u~ili{teto i, voop-{to, vo op{testvoto.

„NE SPIJAJ“ PRED DEVET!Prvoto podra~je koe se ocenuva{e vo IV oddelenie e „Semejstvoto“. Decatavo i za semejstvoto u~at od najmala vozrast. Nekoi raboti gi znaatkako precizni pravila i sosema seriozno gi sfa}aat i po~ituvaat, a nekoi,verojatno, im odgovara da ne gi znaat.Na baraweto da napi{at pravilo koe }e go re{i problemot na legnuvawev krevet na decata vo edno semejstvo, najgolem del od niv smetaat dekatreba da se legnuva vo 21 ~asot. A del od pravilata bea vaka formulirani:IVodd. Legnuvajte rano za da mo`ete utre da bidete odmoreni. Rano legnuvajte za da stanete rano. Koj nema rano da legne, nema da dobie ~okolada. Ne spijaj dodeka ne dojde devet ~asot!!!DOPOLNITELNIMETODI Roditelite treba da im seskaraat ili da gi natepaat. Vo 22.30 ~asot da stelegnati da spiete zatoa{to }e jadete }otek. Da postavat kameri i dagledaat {to pravat i prvomajkata i tatkoto da stanat.3

MAMA I TATO DA NE PRAVAT „BEQI“Decata znaat koi im se obvrskite vo semejstvoto. A, eve {to mislat zatoa koi obvrski gi imaat roditelite.IVodd. Da obezbedat udoben `ivot na decata, da bidat pravedni kondecata, a isto taka i da gi {koluvaat decata. Da ne ~uvaat, da ni davaat hrana i obleka sekoga{.‘ Da im pomagaat na decata pri re{avawe na zada~ite. Nikoj od roditelite ne smee da go siluva svoeto dete. Da ne zapi{at vo u~ili{te.‘ Da ne gi tepaat svoite deca. Da im davaat zdrava hrana na svoite deca.Koga go postavivme pra{aweto, o~ekuvavme decata da gi napi{atobvrskite na roditelite vo odnos na decata, no dobivme i vakvi odgovori: Tie treba da odat sekojdnevno na rabota, a ne kogasakaat. Tatko mi da ja zaklu~i vratata od kolata. Majka mi dagi izmie sadovite. Nivna obvrska na Veligden e da bojadisuvaat jajca. Obvrska na majka mi e da gotvi, a na tatko mi da segri`i za kolata. Roditelite moraat da si go sredat dvorot. Da rabotat od den do no} i da odat vo stranstvo.4

KADE EPRA[AWETO?Tato i mamapo cel den se`alat dekanemaat pari.NAJVA@NOTO!Da gi platatsmetkite zatoa{to }e go isklu~attelefonot.IVodd.MIRNIRODITELI Da ne pravatbeqi. Roditelitene treba dase tepaat sodrugi.[TO SAKA[EAVTOROT DA KA@E? Rabotata mu davaobvrski na u~itelot. Koga na{ite roditeli sekaraat. Na primer, da postavatsemafori. Obi~aj e da se proslavirodenden. Tatkoto kupuvatorta, solenki i sve}a,a majkata ja sureduvaku}ata.5

„NE VA]AJTE [PORIWA!“IVodd.Bidej}i bezbednosta e va`en segment na dene{noto `iveewe, osobeno zadecata, pobaravme od niv da napi{at edno semejno pravilo koe se odnesuvana nivnata bezbednost. Od {irokiot dijapazon seriozni pravila gi izdvoivmeslednive: Ne tr~aj po skali i ne lupaj vrati. Da ne va}ame ili priklu~uvame elektri~no {pore. Ne treba da fa}ame elektri~ni energii. Decata ne treba da se ka~uvaat na pokrivite od ku}ite. Da ne pieme, pu{ime i se drogirame. Ne lizgaj se po skalite. Ne skokaj vo krevet za{to mo`e{ da se sopne{ i da padne{. Da ne se igra so kibrit, da ne ~epkame sami vo rernata i dr. Decata ne treba dolgo da igraat na kompjuter da ne gi zabolato~ite. Ne igraj na terasa koga si sam. Da ne kupuvaat petardi. Ne pipaj kaj {to ne treba vo {tekeri. Ne smee da se ka~uva na grankite od cre{ata da ne se padne.6

Najdete im ja vrskata na ovie pravila so bezbednosta.Izgleda zaedni~ko im e praviloto „Slu{aj gi mama, tato inastavni~kata“. Decata treba da se hranat, da pijat ~aevi za da bidatvekoviti i dr. Da bide{ oble~en da ne te fane struja. Bezbedno e da u~i{, da raboti{ na ~asovi i da bide{ miren. Da si igraat, da u~at, da se kulturni i dr. Da ne vika{ glasno doma.OBEZBEDUVAWEUPS!SE ZBUNIVIVodd.Jas ne sakam nikojda go zadeva brat miza{to jas sum tukada go obezbedam.Tatkoto na}erkata muveli odinapolnivoda.BEZBEDNOST ILI UREDNOST? Eden den mojata majka mi re~e da giizmijam vaganite i ja poslu{av. Da ne gi frlame ali{tata na sitestrani. Jas deneska ja ~istev mojata urednasobi~ka.7

ARAMII I KRADCIIVodd.Povtorno za bezbednosta. Znaete li {to s# mo`e da se slu~i koga }e ja otvoritevleznata vrata? Decata definitivno znaat zatoa {to za praviloto kogase sami da ne se otvora vratata na nepoznati, se soglasija deka e dobro i dodadoa: Nepoznatite mo`at da bidat: kradci, ubijci, aramii… Mo`e da bide nekoj kradec, nekoj ubiec, nekoj narkoman i drugo. Ako otvori{ vrata na nepoznati dodeka si sam, mo`e da teukradat ili da napravat nepredvidena katastrofa.TOA E TOA?!Ne treba da otvorakade {to ne treba.OD LO[O POLO[O…Za da ne vleze nekoj kradeci da go istepa deteto. Ilida go kidnapira. Ili daukrade se. Ili ne{to polo{o.‘FILM^EAko nekoj odsemejstvoto e sami otvori nanepoznati licaposle nekolku denatie }e sedatnadvor i }e vidatdeka izleguvaat,a oni nema da gividat i tie koga}e izlezat, drugite}e vlezat i }e giograbat.8

[TO PRILEGA NA SLU^AJOT?Vtoroto podra~je koe se ocenuva{e e „U~ili{teto". Golem del od svoetovreme decata go minuvaat vo u~ili{te i o~ekuvavme deka tie sosemadobro gi poznavaat svoite prava i obvrski. Na postavenite zada~i so ednostavnisekojdnevni situacii, dobivme i nesekojdnevni odgovori.Eve edna takva situacija:„Vo paralelkata u~enicite se potsmevaa ako nekoj od niv pogre{e{e voodgovorot. Neprijatno se ~uvstvuvaa tie {to }e pogre{ea, se sozdava{evreva i se gube{e vreme od ~asovite. Napi{i edno pravilo so koe }e sere{i ovoj problem“.IVodd. Ne treba da im se potsmevame na na{ite prijateli. Ova pravilonajmnogu prilega na slu~ajot i mnogu podu~uva vo vakvi situacii. „Ne treba da se potsmevaat ako nekoj zgre{i." Zatoa {to site naovoj svet gre{at, nikoj ne e svetec. „Ne potsmevaj se dokolku nekoj pogre{i!" Toa pravilo }e go re{iproblemot bidej}i nema da se gubi vreme od ~asovite i nikoj nemada se ~uvstvuva neprijatno. „Toj {to posleden se smee, najslatko se smee." Zatoa {to site smelu|e i site mo`eme da zgre{ime i da ne ni se smeat drugite. Ako nekoj zgre{i vo odgovorot ne mu se smej tuku so krevawe naraka popravi go, zatoa {to ako mu se smee{ na nekogo kojpogre{il, }e ti se vrati.I OVA LI ERE[ENIE?Ovoj problem}e se re{i sokazna.9

EM PLA^KI EM „OPASNI“IVodd.Me|usebnoto razbirawe i po~ituvawe e sostaven del od `iveeweto vo u~ili{natasredina. Pobaravme od decata da napi{at {to bi bil soodveten odgovorna edno devoj~e na komentarot na edno mom~e deka devoj~iwata se pla~ki.O~ekuvavme odgovori vo koi }e bide istaknato po~ituvaweto na razli~nostite.Se nadevame deka ovie deca, so isklu~ok na onie „polutite“, taka miroqubivo}e komuniciraat vo sekoja situacija vo `ivotot. Ne navreduvaj ne! I nie devoj~iwata sme deca kako vas mom~iwata. Lu|eto imaat razli~ni osobini i nikoj ne treba da im se potsmevaporadi toa. Devoj~iwata ne se pla~ki. Nie devoj~iwata ne sme pla~ki tuku sme odgovorni i mirni. Nie ne sme pla~ki tuku primerni deca i ne sakame da se tepamezatoa {to toa ne e dobro, mo`eme da se povredime. Ova }e go potvrdam bidej}i ne sakam da se karam so tebe. Kolku saka{ zboruvaj mi go toa, znam deka saka{ da meiznervira{, ne potkleknuvam na toa. Te molam nemoj da ne navreduva{. Toa ne e ubavo. Ete gleda{ tisi nekulturen, popravi se! Ne e pravedno da zboruva{ taka. Nie sekoga{ ja barame pravdata. Ako, mo`ebi samo ti taka misli{. Mnogu si nediscipliniran, a i sokakvo pravo go ka`uva{ toa.‘‘10

[TO SE DEVOJ^IWATA... Site devoj~iwa se slatki iubavi, a toa ne va`i i zamom~iwata. Devoj~iwata se ubavi i dobri.Nekoi devoj~iwa se pla~ki ipla~at. Nie devoj~iwata sme mnogu ubavi.Nie sme mnogu nasmeani. Nie smeu~tivi. Ne sme pla~ki, samo sme pone`nii popla{livi od vas i ne ni sedopa|aat va{ite raboti. Nie devoj~iwata ne sme pla~kituku sme odgovorni i mirni.A [TO SE SEMOM^IWATA... Ako nie sme pla~ki, toga{vie ste kleveta~i. Nie ne sme pla~ki. Vie steglupci. A pak vie ste qutkovci. Pa i vie ma{kite steglupavi i dosadni. A vie mom~iwata stequbopitni.‘IVodd.UPS!SE ZBUNIVZo{to nie dasme pla~ki?Ajde ka`i jacenata!@ENI^KINe sme samo nie`enite, tuku i viema`ite ste pla~kovci.Site sme isti.11

ZA GRADOT SO „POLNO ISTORII“IVodd.Vo podra~jeto „Dr`ava“ ne o~ekuvavme spektakularni rezultati zatoa {toi na vozrasnite ne im e taka lesno da se spravat so dr`avata.Za da gi identifikuvaat osnovnite karakteristiki na dr`avata i nejziniteglavni institucii, im postavivme na decata ednostavni pra{awa. Na barawetoda navedat edna karakteristika na Skopje zaradi koja toj e glaven grad naRepublika Makedonija, dobivme mnogu soodvetni i precizni odgovori: Vo nego se nao|a Sobranieto na Republika Makedonija. No, istotaka, toj e i najgolem grad. Skopje e kulturen, istoriski i zabaven centar. Vo Skopje ima pove}e spomenici, tamu se nao|a Parlamentot i naGoce spomenikot.Ova navidum ednostavno barawe predizvika i lavina od sme{ni i~udni odgovori. Vo prodol`enie, {to s# si ima na{iot glaven grad... Porano vo Skopje imalo zemjotres, po`ari i dr. Toj e najgolem i ima vo nego karpo{ naselbi. Vo nego ima polno istorii. Vo Skopje ima stari izvedbi. Toj e glaven grad poradi golemite zgradi. Treba da ima soobra}aec bidej}i ima mnogu vozila. Toj e dobar grad i mnogu ureden.12

[TO SAKA[E AVTOROT DA KA@E? Karakteristika na Skopje e Mavrovo. Toj e glaven grad zaradi Jugoslavija. Na sekoj pet godini da mewavame pretsedatel. Glaven e zaradi gradona~alnikot. Zatoa {to sme Skopjani.IVodd.STATISTIKASkopje e golemgrad so kulturniustanovi i nadmilion `iteli.ISTORIJA + GEOGRAFIJA+ EKOLOGIJA Bidej}i vodel mnogu vojni sodrugite dr`avi. Toj e glaven grad na RM bidej}i senao|a vo centarot na dr`avata. Karakteristika na Skopje e {to jaima najgolemata reka Vardar. Skopje e mnogu ubav grad i mnogu ezagaden od avtomobilite. Gradot e golem ima golemiprodavnici, ne treba da sefrlaat mnogu otpadoci.13

VA@NO DA E NASLEDSTVOIVodd.Poznavaweto na nekoi od osnovnite odgovornosti vo dr`avata i stavovitevo vrska so nivnoto po~ituvawe decata gi izrazija, me|u drugite, i preku odgovorotna pra{aweto zo{to e potrebno da se po~ituva kulturnoto nasledstvona Republika Makedonija. Toa e eden od dokazite za minatoto na makedonskiot narod inacionalnostite. Kulturnoto nasledstvo e edno od najgolemite bogatstva nadr`avata i toa go poka`uva `ivotot na minatite narodi na toamesto. Treba da go po~ituvame bidej}i od nego }e nau~ime ne{to zaminatoto. Zatoa {to kulturnoto nasledstvo e sveto i treba da se gordeemeso nego. Zatoa {to toa e nasledeno od minatite borci i treba da go~uvame kako ukras. Kulturnoto bogatstvo e mnogu zna~ajno i treba da go vidat idrugite generacii. Zatoa {to toa e bogatstvo na eden narod.14

Sintagmata „kulturno nasledstvo“ za nekoi deca bila slo`ena pa se obideleda ja poednostavat i ja podelile na dva dela - kultura (kulturno) i nasledstvo.Od takviot obid proizlegoa i slednite odgovori: Sekoj gra|anin ima pravo kulturno da zboruva. Bidej}i tie treba da bidat kulturni i treba da se zbogatat. Bidej}i nekoj rodnina go ostavil kulturnoto nasledstvo nanekoj {to go po~ituva i nie toa treba da go po~ituvame. Bidej}i toa mu go ostavil/a negovata prababa/pradedo. Koj bilo da im go dade nasledstvoto tie ne treba da se lutat. Bidej}i }e go zadr`i svojot del. Mo`ebi }e dobie nekakvanagrada so koja }e mo`e da se gordee.IVodd.UPS! SE ZBUNIV Zatoa {to koga }e ide vo druga zemja ili dr`ava}e znae kako da zboruva na lu|eto so kulturninasledstva i ako kupi stan da znae kako da sedogovori so direktorot. Zatoa {to ja uni{tuva prirodata, vozduhot zaednoso site prirodni su{testva. Gi uni{tuvame iparkovite duri i {umite. Nie treba da go po~ituvame kulturnoto nasilstvobidej}i nekoj ~e ni re~at deka ne sme Makedonci. Zatoa {to ima edna {ansa. Zatoa {to e dr`avnik na Republika Makedonija. Zatoa {to i Makedonija da bide pofalena.15

PRATENIKOT [TO IMA[E „SITUACIJA“IVodd.Pokraj site seriozni i umni odgovori, od koi i vozrasnite mo`at ne{-to da nau~at, dobivme i mnogu sme{ni i zabavni odgovori, soodvetni naiskrenosta na decata, osobeno koga e vo pra{awe politikata.Zamislete edna vakva situacija. Pratenikot brza na va`na sednica i japre~ekoruva dozvolenata brzina. Go zapira policaec. [to mislite, {totreba da napravi policaecot? Vie mo`ebi i }e se podzamislite za ishodotna dadenata situacija, no najgolemiot del od decata bea sigurni i odgovorijadeka policaecot treba da go kazni pratenikot so slednive obrazlo`enija: Pratenikot treba da izleze porano od doma za da stigne na vreme. Toj treba da ja izvr{i svojata dol`nost za da ne ja zagubirabotata i za da drugite ne ja izgubat doverbata. Nikoj ne e vinoven {to toj zadocnil, a redot mora da se odr`uva. Iako e pratenik, toj e dr`avjanin na Republika Makedonija i kakosite drugi lu|e treba da bide kaznet za prekr{uvawe na pravilata. Mo`e da dojde do nekoja povreda od premnogu brzo vozewe patoga{ nema ni da otide ni da zakasni na sednicata. Da zapi{e deka pratenikot brzo vozel i potoa so {efot odpolicijata da razmisli {to }e pravi. Ne treba samo gra|aniteda bidat kazneti za brzo vozewe. I pratenicite se lu|e,dozvoleno e i tie da bidat kazneti, bez razlika kade brzaat. Policaecot treba da go privede pratenikot. I toj treba da gipo~ituva pravilata i zakonite na dr`avata. Pratenikot znael koga e sednicata i trebal da trgne navreme, a ne koga ve}e po~nala sednicata. Da go kazni za pregolemata brzina. Pratenikot treba da sigi vr{i obvrskite i da ne se uspiva. Policaecot treba da go fati i da go odnesi vo zatvor. Tojne e pravilen i ne se odnesuva pravilno, kako {to treba.16

E, sega i odgovorite na onie pomalku strogite. Pa, pratenik e vopra{awe, neli? Jas mislam deka policaecot treba da go predupredi da ne vozibrzo, dokolku ne e taka na pratenikot mu sleduva kazna. Jasmislam taka bidej}i ako pratenikot navistina brzal, treba damu se prosti. No i toj treba da se popravi, bidej}i ne treba dago koristi toa {to e pratenik. Mislam deka policaecot treba da mu ka`e na voza~ot da platipola kazna. Mo`ebi pratenikot imal mnogu va`na rabota voSobranieto na RM, pa zatoa treba da plati polovina kazna. Da vidi dali e vistina pratenik i zo{to tolku se brza, zatoa{to ako toj ne e pratenik i mo`ebi ne mu e registrirana kolatatoj }e si zamine i nema da plati kazna. Treba da go pu{ti i da go predupredi, zatoa {to toj e eden odpoglavnite, a treba da go predupredi taka {to }e mu ka`e po~estoda poglednuva vo ~asovnikot.IVodd.MISLAM,ZNA^I POSTOJAMTreba da go po~ituvazakonot bez razlikakoj e i {to e. Toa emoeto mislewe.FILM^EToj treba da go odnesepratenikot vo policija iglavniot da odlu~i {to }epravi i dali }e go kazni.Jas mislam taka zatoa {tovozel brzo i ne gi po~ituvalpravilata.17

ZEMJA UTOPIJAIVodd. Treba da go pu{ti pratenikot da pomine zatoa {to tojse brza na va`na sednica, a sednicata mo`ebi nema dabide dobra bez nego. Treba da go pu{ti. Zatoa {to mo`e da go otstranat dane bide pratenik. Policaecot treba da go pu{ti na pratenikot zatoa{to ako zadocni }e go ispadat od rabota.[TO SAKA[EAVTOROT DA KA@E?‘SE E MO@NO...Da go pu{ti, zatoa{to ako go kaznipratenikot }ezadocni i }e mu ka`ena pretsedatelot ipotoa policaecot }ego kaznat. Da go pu{ti pratenikotzatoa {to pratenikotima nekakva situacija. Toj treba po red dase podredi. Jas mislamdeka policijata trebada go sudi toj {toodel preku red i damu dade naredba.18

RED SI E RED...Podra~jeto „Lokalna zaednica“ be{e opfateno so pove}e pra-{awa, a od niv izdvoivme nekolku.Na pra{aweto zo{to e potrebno da se po~ituva redot vo ~ekalnatavo ambulantite, dobivme mnogu deskriptivni odgovori: Ako na nekoj mu merat pritisok mo`e da ne slu{ne ubavo doktoroti pogre{no da mu izmeri. Nekoj }e izleze pred redot i }e nastane konflikt. Mo`at da vlezat mnogu lu|e, a vrabotenite da ne znaat od koj prvda po~nat. Se karale, vikale, se tepale, doktorot ne mo`el da raboti. Se stvara golema vreva i na tie lu|e {to im e lo{o mo`e da imstane u{te polo{o i da se po~uvstvuva te{kost. Ako ne ~ekaat }e stane karanica i butanica.IVodd.[TO SAKA[EAVTOROT DA KA@E? Zatoa {to na nekomu mu e lo{o,a nekoj dojde {to treba dadojde na pregled prv da vleze. Pacientite {to vlegle prvidobile nekoja zaraza i da nefati i drugpat pacient. Doktorite mo`ebi jadat, pa dane gi voznemiruvaat. Mo`ebi nekoj udara inekcija.19

TAJNI IZBORIIV-VIodd.Slednovo pra{awe im go postavivme i na u~enicite vo IV oddelenie i nau~enicite vo VI oddelenie. Odgovorite, onie to~nite, bea re~isi identi~ni.Pogre{nite (i sme{nite) preovladuvaa kaj decata od IV oddelenie. Izborot{to sleduva e od dvete grupi.Pra{aweto be{e ednostavno: Zo{to gradona~alnik se izbira so tajno glasawe? Zatoa {to izborite za gradona~alnik se slobodni i tajni. Za da nema incidenti, kr{ewe na glasa~kite kutii i dr. Zatoa {to ne treba da bide nekoj kaznet i poni`en za toa za kojglasal. Zatoa {to sekoj e od druga partija i ako dvajca se od razli~napartija pome|u niv mo`e da dojde do tepa~ka. I tajno e sekojpoiskren. Za da ne se sozdadat gradski nemiri me|u nesovesnite gra|ani. Glasaweto e tajno za da ne dojde do karawe ili nesakaniincidenti kako {to e „jas glasam za ovoj, ovoj e podobar,toj e slabak" i drugi incidenti.20[TO SAKA[E AVTOROT DA KA@E? Gradona~alnikot se izbira tajno da nerazberat gra|anite. Mo`ebi po nekolku denatoj }e izleze na televizija. Glasaweto e tajno bidej}i nema da gopoddr`uva ~ovekot za koj se site poglavni. Glasaweto e tajno za{to gradona~alnikotsakal tajno da ni izjavi ne{to.

Arno ama, nekoi deca na ova pra{awe ne odgovorija taka kako {to u~ele,tuku taka kako {to slu{ale i gledale vesti za izborite. Ne mo`eme daim prefrlime za nesoodvetnost na odgovorite ako sme im dale takvi primeriod sekojdnevieto. Pa, eve zo{to mislat deka izborite se tajni, „podu~eni“od nekoi „vozrasni“: Nekoj {to ne e za taa partija mo`e da ja iskr{i staklenatakutija za glasawe. Glasaweto e tajno zatoa {to ako nekoj vidi deka ti glasa{ zaonoj koj toa lice {to te vidi ne go saka, mo`e na ulica da teistepa. Bidej}i mo`e nekoj {to ne go saka da mu postavi atentat. Za da nema tepa~ki, ubistva, kra`bi, kidnapirawa i dr. Zatoa {to nekoi lu|e sakaat svoite prijateli {to se na pogolemafunkcija da bidat gradona~alnici. Gradona~alnikot ako nekoj go vidi za koj glasa, nadvor mo`e dago istepa. Glasawe se glasa tajno bidej}i ima nekoj {to ozboruva, ima nekoj{to }e dade mnogu pari za da pobedi, ama pravilata treba da sepo~ituvaat sekoga{.IV-VIodd.BUNT IBUNTACIJAGlasaweto e tajnozatoa {to narodot netreba da znae oti }eima golema buntacija.MONITORINGZa da ne slu{aati vo drugi zemjipa da ne prijavat.‘21

IV-VIodd. Glasaweto e tajno bidej}i nekoj ako vidi mo`e da go predade napolicijata. Drugite }e se lutat i }e sakaat da bidat gradona~alnici. Bidej}i gradona~alnikot mo`ebi ima iznenaduvawe za gradot. Glasaweto e tajno zatoa {to taka izbira gradona~alnikot. Zatoa {to mo`e nekoj da bide za drug gradona~alnik i da mu ka`ena gradona~alnikot. Za da ne slu{nat i drugite lu|e. Gradona~alnikot se izbira tajno bidej}i ne sakale toj da bidegradona~alnik. Mo`ebi tajniot gradona~alnik ima napraveno zlostorstvo. Ne treba da gledaat eden od drug da ne go izberat istiot. Toj ne sakal da znae nikoj od drugite pretsedateli.TRILERGlasaweto e tajno zatoa{to nekoj ako saka da goubie toj den nema da znaetoj den koj e gradona~alnik,a utredenta gradona~alnikot}e bide osiguren.DRAMAAko glasaweto e javno, nekoj~ovek mo`e da vidi (slu{ne)od drug ~ovek i toj {to toago videl ili slu{nal mo`eda ra{iri nasekade, a taka}e stane problem.KOMEDIJAAko ne go izberatnego }e go zezaat.TRAGEDIJANe znam,ne sum u~el.22

DANOCI I POREZIVo podra~jeto „Op{tina“ vo VI oddelenie, osven barawata da se navedatodredeni nadle`nosti na op{tinata, bea dadeni i situacii vo koi decatatreba{e da ja sogledaat i definiraat svojata uloga kako ~lenovi na lokalnatazaednica.Vo edno od pra{awata pobaravme dva primeri kako roditelite pridonesuvaatda se obezbedi prihodot na op{tinata. Naj~esto dobivavme odgovordeka roditelite pla}aat smetki i danoci. No, otkrivme i mnogu drugi ~udnifinansiski izvori. Od fizi~ki sredstva. Od dopolnitelni prihodi na Republika Makedonija. Moite roditeli pla}aat danok i porez. Se odnesuvaat primerno, pa op{tinata ne mora da tro{i pariza skr{eni sijalici ili klupi. Da odat na rabota bez zadocnuvawe. Redovno da odat na rabota. I da rabotat bez isklu~uvawe.VIodd.POVE]E KRATKOOTKOLKU JASNOMoite roditeli ne sakaatda se me{aat vo tie raboti.I VAKVI I TAKVIPreku danocite i prekudobrovolni danoci.[TO SAKA[EAVTOROT DA KA@E? Tie pridonesuvaat dase otkupuva. Mnogu lu|eovaa godina se `alat. Op{tinata da prezemene{to za okolnitesela. Narodot da segri`i za svoeto selo.23

U^ILI[TE ZA GRADONA^ALNICIVIodd.Za decata da objasnat kako se steknuva vlast po pat na izbori, ja postavivmeovaa zada~a:„Vo fiskulturnata sala na edno u~ili{te se sobrale mnogu lu|e i se dogovorilegradona~alnik na nivniot grad da bide u~itelot Jane. Dali misli{ dekaizborot na gradona~alnik e pravilen?“Dobivme mnogu odgovori deka izborot ne e pravilen zatoa {to: Izborite za gradona~alnik se neposredni, slobodni izbori sotajno glasawe. Ne mo`e samo edno u~ili{te da re{ava koj }e bide gradona~alniki toa vo fiskulturna sala. Treba celoto naselenie da re{ava zatoa po pat na izbori.Nekoi deca smetaat deka izborot ne e pravilen zatoa {to u~itel i gradona-~alnik e nevozmo`na kombinacija, a na drugi, pak, im e va`na fiskulturnatasala: Toj ne e stru~en za ovaa profesija. Toj e u~itel i ne mo`e da bidegradona~alnik. Treba da zavr{i {kolo. Izborot e pravilen zatoa {to tie go izbiraat onoj koj znae dobroda rakovodi so fiskulturnata sala i da se gri`i za nea. Mo`e da se izgubat ~asovi po fizi~ko obrazovanie bez potreba.I politikata ne treba da se me{a so u~ili{teto. Ako Jane ne bide u~itel vo salata, taa }e se zatvori idecata }e nema kade da ve`baat. Site gra|ani treba da glasaat, a edna fiskulturna salane mo`e da gi sobere site gra|ani. Jas mislam deka za toa treba da ka`e pretsedatelotna Makedonija ili pak na sud da se dogovorat. U~itelot Jane sekoga{ niv gi u~i i decata ne sakaatda se odelat od nego.24

[TO SAKA[E AVTOROT DA KA@E? Sepak e gradona~alnikot koj e na visoka funkcija vo gradotkoj ne mo`e da bide uvreden so rabota po fiskultura. Toa u{te e dete, ne znae kako da se spravi so gradot, tojmo`e da go zapostavi. Ne treba nikoj od drug da gleda.VIodd.IDNIOTPRETSEDATELNA DIKNe e pravilen zatoa {tosite gra|ani na ednaop{tina toa treba dago napravat preku op{ti,tajni, neposredni islobodni izbori.FILM^EZatoa {to ako site sika`uvaat: "Aj, i jas }e glasamza nego!", toga{ }e nastanegolema zbrka. ^lenovite odtaa op{tina }e si mislatdeka glasa~ite se dogovorilesite isto da glasaat.I NAUKA…I KULTURA… I…Ne e pravilen taka {tooti toj e nastavnik poobrazovanie i nauka ikultura.SE BARAJANE!Pa jas daka`am deka nego poznavamtoj Jane ideka ne znammnogu za nego.25

ZA EDNA INSPIRATIVNA DUPKAVIodd.[to bi napravile decata za da se izbegne nesre}a koga bi zabele`ale golemaneza{titena dupka? O~ekuvavme da identifikuvaat situacii vo koi e zagrozenabezbednosta i da gi navedat slu`bite i licata koi se gri`at za toa.Dobivme ubavi odgovori od malite sovesni gra|ani koi sosema se so`ivealeso ulogata na ~uvari na bezbednosta. Bidej}i jas sum maloletnik bi se obratila na moite roditeli i biim ja ka`ala ovaa nezgodna situacija i bi gi zamolila da seobratat vo na{ata op{tina. Veruvam deka ova e edno humano delo. ]e prijavam na pretpostavenite t.e. „Makedonija pat", a ako ebitno vo momentot }e ja napolnam so zemja dodeka dojdatzadol`enite. ]e treba da se popolni dupkata, da se iscementira ubavo zatoa{to taa dupka pak }e se raskopa i }e ima soobra}ajni nesre}i. Za da se izbegne nesre}a jas bi ja popolnila dupkata i bi imka`ala na moite roditeli da im ka`at na lu|eto od Fondot zalokalni pati{ta da ja popolnat dupkata ubavo. Ako zabele`am neza{titena dupka do nea }e postavam drvce i nanego }e zavrzam crveno maram~e. ]e se obratam kaj gradona~alnikot i }e go izvestam zaneza{titenata dupka, a toj e dol`en so sovetot da doneseodluka za pokrivawe na dupkata, pa da se re{i problemot.A, mo`am da se po`alam i vo sovetot pa da izglasa zare{avawe zaedno so gradona~alnikot.26

UMNI GLAVI]e pra{am povozrasen zo{to etoa taka. Dokolku se gradi ne{to,bi sakala da predupredam soznak, no dokolku nemam rabota,bi se upatila vo op{tinata zada go razgleda problemot i dase soo~i so nego pred da imanesakani posledici.KASKADER]e se frlamod kola.VIodd.FILM^E Za da ja izbegnam nesre}ata }ezastanam, }e odam popoleka za daja pominam nesre}ata, bidej}i akopreminam na sprotivnata lenta nekojmo`e da me udri so druga kola. Dokolku sme so avtomobil malku }epodzastaneme i }e izbegneme nadrugata strana. Jas ne mo`am ni{toda ka`am vo vrska so toa zatoa {todr`avata e odgovorna za toa. A, akoima nesre}a }e se javime vo brzapomo{.27

„POPULARNI“ HUMANISTIVIodd.Kolku pri~ini mo`ete da smislite zo{to e dobro da se u~estvuva vo akciitena Crveniot krst i Crvenata polumese~ina?Sigurno ne tolku mnogu kolku {to mo`e edno dvanaesetgodi{no dete. Za da im se pomogne na hendikepiranite lica, da mo`at da jadattoa {to nie go jademe, da se soberat pari za niven podobar dom. Dobro e bidej}i pomaga{ na lu|e koi nemaat uslovi za `ivot, nalu|e koi nemaat pari da gi {koluvaat svoite deca. Zatoa {to podobro e parite koi ni se vi{ok da gi potro{ime vohumanitarni celi, otkolku so niv da kupuvame droga, cigari ialkohol. Bidej}i toa e humano i }e se soberat pove}e pari za siroma{nite. Zatoa {to pravi{ dobro i go pomaga{ Crveniot krst; poka`uva{zainteresiranost i gi pottiknuva{ i drugite da razmisluvaatkako tebe.[TO SAKA[EAVTOROT DAKA@E? Zatoa {to toa edel od tvoetozdravje. Za rekreacija ikomunikacija. Zatoa {to decatase pravoslavni.‘SE ZA POPULARNOSTA Mo`e da stanam popoznatvo tvojata okolina. Dobro e da u~estvuva{vo takvi akcii za da sidobie{ ne{to. Zatoa {to taka }estane{ popoznat ipoobrazovan ~ovek.28

„NEMIRNOSTI“Podra~jeto „U~ili{te“ opfati pra{awa koi se odnesuvaat na pravata iobvrskite na u~enicite, situacii od u~ili{nata sredina i pra{awa povrzaniso ulogata na u~enikot vo po{irokata zaednica.Vo edno od pra{awata decata treba{e da navedat dve pri~ini poradi koieden u~enik bi mo`el da bide kaznet so namaluvawe na povedenieto. Pobaravmedve, a dobivme „milion“ pri~ini:VIodd. Mo`ebi begal od ~asovi. Po~nal da odi po kafi~i, piel, pu{el,se tepal so decata i vleguval vo site konflikti. Zaradi nemirnostite i zaradi kr{ewe xam. Napravil nekoja beqa. Bil nemiren celo polugodie. Na ~asovite frlal so mali par~iwa guma. Kr{i penxeriwa, mava, lupa, se zaka~a i ne odi na ~asovi. Prva pri~ina: gi tepa{e site deca. Vtora pri~ina: smeta{e na~asovite i se kara{e so nastavnicite.POPISBegawe od ~asovi,neopravdani, pre~ewe na~asovite, zadevawe sodevoj~iwata, steknuvawelo{i naviki i prenesuvawena drugite deca.U^ILI[NADIETAOslabnal sou~eweto.29

‘NE E SE VO PARITE!VIodd.Dali roditelite imaat pravo da & zabranat na Maja da odi na rodendenkaj posiroma{nite deca? Vo slu~ajov o~ekuvavme odgovori povrzani so identifikuvawetoi prifa}aweto na razlikite me|u lu|eto. A malite altruistini poka`aa deka cvrsto stojat vo odbrana na pravoto na ednakvost i re~isisite odgovorija deka roditelite ne smeat da postavuvaat takvi zabrani zatoa{to: Me|u posiroma{nite i pobogatite deca nema nikakva razlika. Duriposiroma{nite mo`at da bidat pobogati so znaewe, popametni.Ne e se vo parite.‘ So ovaa postapka roditelite ja stavaat Maja pod negativenpritisok taa so kogo da drugaruva. Navistina ovaa postapka enepravilna bidej}i sekoj ~ovek `ivee kako {to dozvoluvasredinata vo koja `ivee. I pokraj toa {to se posiroma{ni od drugite, ne zna~i deka se tielu|e polo{i ili ponekulturni. Siroma{nite i bogatite deca treba ednakvo da se cenat. Nema vrska dali se siroma{ni ili bogati, site sme edno, nikoj nee bogat. Bogat e samo Gospod. Ba{ kaj posiroma{nite drugar~iwa treba da se odi za da gipozbogatime so podaroci.30

LEKCII ZA VOZRASNITE Ako decata se siroma{ni ne zna~i deka ne{to im fali. Mo`ebinemaat dovolno pari, no sigurno imaat qubov. A i roditelitene treba da im ka`uvaat so koi deca da se dru`at, a so koine. Decata sami go odbiraat svoeto dru{tvo. „Parite ne go pravat ~ovekot“, toa e pogovorka. Tie apsolutnone se vo pravo. No, se zavisi od stavot na Maja, ako taa sakatreba da odi. Nejzinite roditeli treba da porazgovaraat sonea i da ja uvidat gre{kata.VIodd.SKAP @IVOTNe, zatoa {to i tie decase deca kako nejze, serazlikuvaat samo po oblekatai ne im dozvoluvaat odnosnonemaat finansii da gi pratatna ekskurzija koja vredi 520denari za eden den.FILM^ENa pr. eden denroditelite na Majamo`at da seosiroma{at,a siroma{nite dase zbogatat, i segabogatite nema da gipu{taat svoite decana rodenden kaj Majabidej}i tie taka seodnesuvaa so niv.31

PROBLEMOT. RE[ENIETOVIodd.„Ste obezbedile sredba so pretsedatelot na mesnata zaednica na kojasakate da razgovarate za va{iot problem. Koi dve najva`ni raboti }e mu gika`ete na po~etokot na razgovorot?“Celta na ovaa zada~a be{e decata da opi{at kako vospostavuvaat kontakti kako komuniciraat so kompetentni lica. Najgolem del od odgovorite beaod ovoj tip: Prvo }e se pretstavam. Vtoro }e go ka`am problemot za koj sakamda razgovarame. Na po~etokot ubavo }e se pretstavime. Potoa }e go pretstavimeproblemot {to treba da se razre{i.UPS!SE ZBUNIV Dali vi odi rabotata ikako vi odi? Se izvinuvam jas imameden problem ako sakateda mi pomognete… Dalimo`e da te pra{am ne{to? Koe e negovoto ime iprezime. Dali mo`e dami pomogne da go re{ammojot problem so nego. Dobar den. Se izvinuvame{to ve prekinuvame vova{ata rabota poradina{iot problem.POVE]E KRATKOOTKOLKU JASNO Problemot. Re{enieto. Dobar den, odnosnozdravo. [to da mu ka`amna po~etokot koga seka`uva zdravo?32

Eve kakvi s# „problemi“ imaat nekoi deca: Cenite se mnogu visoki. Da gi namalat cenite oti golembroj nevraboteni lu|e nemaat pari da go platat toa. ]e go pra{ame zo{to ne ni obezbedi za letoska edenbazen. Deka nekoi zada~i ne mi se jasni i deka imam problemso u~eweto. Ne{to ne e vo red so strujata i so kablovskatatelevizija. I za toa kako da go re{ime toj problem. Da se zgolemat platite bidej}i platite se mali, asmetkite golemi {to odvaj mo`e da se pre`ivee. Nie imame problem {to treba da se razjasni. Problemote toa {to nema dru`ewe vo na{ata paralelka. Za vodata za{to ne e dobra za piewe. Bevme zaboleniod `oltica za{to vodata be{e zagadena. Za ulicite vo na{eto selo. Od koga proizveduvate meso? Svetloto e premnogu slabo. Da se dogovorime i da sezdru`ime za da go re{ime ovoj problem {to pobrzo. Ne treba da se frla |ubre okolu u~ili{teto. Golemiteda ne im pravat problemi na malite.VIodd.[TO SAKA[E AVTOROT DA KA@E? Najprvin za pogolemata rabota,a potoa za pomalata. Problemot da go re{e i da nema problemi.33

„PLASTI^NI PERDIWA“VIodd.Kone~no, za edna zabava...„U~enicite od VI oddelenie sakaat da stavat platneni roletni na prozorcitevo nivnata u~ilnica. Za da soberat dovolno pari podgotvile priredba nakoja naplatuvale bileti. Parite {to gi sobrale ne se dovolni.“Na baraweto da napi{at drug mo`en na~in za sobirawe pari, u~eniciteimaa vakvi idei: Da izrabotat nekoi predmeti od glina, da nacrtaat ubavi crte`ii da gi prodavaat. Za da imaat dovolno pari treba da pomognat roditelite. Treba da napravat plakati i na niv da napi{at koj mo`e i sakada pomogne da go stori toa. Ili da se obratat kaj direktorot itoj da stori ne{to. U~enicite mo`e da soberat pari na toj na~in {to }e napravatu{te edna zabava.EKONOMISTTreba da se upatat kajdirektorot i toj mo`ebi sofinansiski sredstva i sonamaluvawe na nekolku plati nanastavnicite i vrabotenite }eim dade iznos na u~enicite za dastavat plasti~ni perdiwa.MORALISTMo`e samite u~enici dase organiziraat sekojda dade pari. Mo`eda pobaraat pomo{od svoite roditeli.Vo nikoj slu~aj ne smeatda kradat.OPTIMISTDa pobaraat pari od pretsedatelot na dr`avata.34

ZA KRAJ...Posebna blagodarnost za site deca koi u~estvuvaa vo istra`uvawetoi gi spodelija sopstvenite razmisluvawa so nas.Izdava~:Biro za razvoj na obrazovanietoODDELENIE ZA OCENUVAWEUrednik na izdanieto:Biljana MIHAJLOVSKARakovoditel na proektot„Standardi za gra|ansko obrazovanie“:M-r Gorica MICKOVSKALektura:Suzana STOJKOVSKAProektot „Standardi za gra|ansko obrazovanie“ se realizira so finansiskapoddr{ka na Amerikanskata agencija za me|unaroden razvoj (USAID)i Katoli~kite slu`bi za pomo{ (CRS).CIP - Katalogizacija vo publikacijaNarodna i univerzitetska biblioteka „Sv. Kliment Ohridski“, SkopjeOsnovi na demokratijata od detska perspektiva [urednik na izdanieto Biljana Mihajlovska;rakovoditel na proektot Gorica Mickovska]. - Skopje: Biro za razvoj na obrazovanieto,2004. - 34 str.: ilustr.; 15h15 smPublikacijata e vo ramkite na proektot: Standardi za gra|ansko obrazovanieISBN 9989-939-40-31. Mihajlovska, Biljana 2. Mickovska, GoricaCOBISS.MK-ID 58898698

Proekt„Standardiza gra|anskoobrazovanie”