bilten - Aikikai Srbije

AIKIDO
bilten
Ali, to nije sve. U praksi tako ne
treba raditi. U praksi se spektar
mora suziti. Model testiranja se ne
razvija tako, već sasvim drugačije.
Drugim rečima, u ovom trenutku
nema više razlike. U početku, kada
treba da naučite da uradite ikkyo
na yokomenuchi morate da razložite
stvari. Za shomenuchi
morate podići ruku itd. Ali, kada
ste ušli sa spoljne strane i kada
zaista imate direktnu komunikaciju
sa osom partnera, bez obzira da
li je u pitanju shomen ili yokomen,
možete uvek izvesti isti pokret da
biste uradili ikkyo. Od tog trenutka,
stvari postaju jednostavnije. U
tom smislu, aikido postaje krajnje
borilački jer nemate izbora. Izbor
se sam nameće. Mi nismo kompjuteri:
on me napada na ovaj način, a
ja se branim ovako ili onako.
Uopšte nije tako.
U situaciji ste kada u jednom
trenutku, kako je govorio Jamaguči
sensei: “Nije važno šta ćete
uraditi.” Sve funkcioniše, bez
problema. Želite da uradite ono?
Nema problema! Postajete vrlo,
vrlo slobodni. U tom smislu, aikido
je krajnje borilački, do stepena
kada potraga za slobodom, slobodom
pokreta, slobodom u razgovoru
s ljudima, u načinu na koji
doživljavate ljude – ima borilačku
prirodu. Ali, da biste došli do ove
slobode, morate imati smelosti, a
onda se stiče kroz trening.
Dakle, malo sam odužio priču,
ali kada vežbam, pokušavam da
razvijem osnovne tehnike. Razvijajući
osnovne tehnike, isprobavam
ih manje ili više. Ali, u
svakom od ovih pokreta, pre
svega, trudim se da se ne otvaram.
Ne sme biti nikakvih otvaranja,
“aki ga nai” na japanskom. Ne
otvarati se – nije dovoljno samo
reći to. Cilj je da kod svog protivnika
ili partnera ne stvorite lošu
ideju koja bi vas primorala da ga
povredite. O tome je reč. Dakle, u
tom smislu, reč je i o očuvanju
integriteta. Dalje, kada malo
napredujete, način na koji se
postavljate u odnosu na partnera i
situaciju, jeste borilačko postavljanje.
Ne možete ući bilo kako.
Vaš stav je borilački stav i, s
obzirom na to, vi razvijate sistem
koji će uvek slediti taj koncept.
Uvek ćete težiti da zauzmete optimalan
položaj, tako da nema
otvaranja i tako da uvek možete
povezati tehnike, nezavisno od
forme napada.
S.P.: Kako doživljavate svoj
aikido, šta je sve uticalo na Vaš
stil?
K.T.: Moj aikido je rezultat
moje obuke u aikidou i mog karaktera.
Činjenica da sam dosta trenirao
i kenjutsu, Kashima Shin-ryu
kod senseija Inabe, umnogome je
uticala na moj pogled na stvari, jer
su ove tehnike mača vrlo direktne,
za razliku od nekih aiki ken tehnika
koje sam, naravno, takođe
vežbao. Dosta sam trenirao i kod
senseija Saotomea i kod drugih. Te
tehnike bih ja nazvao tehnikama
otvaranja jer se, da tako kažem,
uvek vrtimo oko partnera.
Kenđutsu je vrlo direktan. Taj
način momentalnog ulaska, učestvovanja
u borbi, upotrebe mača
itd., mislim da je sve to u velikoj
meri uticalo na moj aikido.
S.P.: Kristijane, hvala Vam
puno. Ovaj razgovor je bio vrlo
dragocen za mene jer, iako se
znamo 30 godina nikada nisam
imao priliku da duže razgovaram
sa Vama i da bolje razumem
Vaš način razmišljanja,
Vaša iskustva iz Japana, vaše
uspehe u Francuskoj i vaše poglede
na aikido. Bio je ovo vrlo
inspirativan razgovor, hvala
Vam još jednom. Takode se zahvaljujem
i vašem timu, vašoj
supruzi i svim učesnicima seminara.
K.T.: Vrlo mi je drago što sam
ovde i što mi je ovaj intervju
pružio priliku da izrazim svoja
razmišljanja. Retko imam priliku
da govorim o aikidou. Hvala Vam
na toj prilici.
Aikido bilten 10 • februar 2011. 35