БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ књига 4 ОПШТИ ДЕО

ТЕМПУС 158781, КЊИГА 4, ЈУН 2012.
обзира на изабрану методу, пракса је показала да процену ризика треба вршити у
три корака [4]:
1. идентификација опасности;
2. одређивање и процена ризика;
3. детаљан опис мера.
2.1. Идентификација опасности – контролна листа
Први корак у процени ризика је идентификација карактеристика самог
ризика. У ту сврху служи контролна (чек) листа (табела 1). Број питања у листи
није ограничен, а питања представљају субјективни став процењивача ризика
према проблему.
Табела 1: Контролна листа за идентификацију опасности при ручном
руковању теретом
Питања Да Не
1. Да ли се редовно дижу и преносе терети
масе веће од 3 кг?
2. Да ли се руковање теретом обавља у
нефизиолошком положају тела?
Напомена: Сваки положај тела који значајно одступа од уобичајеног и удобног држања,
сматра се нефизиолошким нпр. сагињање напред, закретање или бочно нагињање горњег дела
тела, терет одмакнут од тела или изнад висине рамена, леђа извијена уназад, клечећи или
чучећи положај.
3. Да ли је руковање теретом отежано због
карактеристика самог терета
Нпр. Терет је гломазан, неправилног облика, нестабилан, врућ, хладан, оштре ивице, глатке
површине.
4. Да ли је руковање теретом додатно отежано
због неповољних услова рада
Нпр. Скучен простор за кретање, просторије мале висине, мекан или клизав под, дуги путеви за
кретање, хладне или врло топле просторије, лоша расвета.
5. Има ли притужби од стране радника
Нпр. Превелика тежина терета, болови у леђима и зглобовима, превелика брзина рада,
временски притисак, повећани умор.
Ако је на једно или више питања одговор „Да“, потребно је спровести
процену и оцену ризика.
2.2. Одређивање и процена ризика
При процењивању карактеристика рада, нужно је добро познавати
активности које се процењују, јер ће груба процена или претпоставка довести до
кривих резултата.
3